И ја очекивао да буде бело, а ово је нешто очень„марочное“*, или је флаша из петогодишњег плана па само ова тамна могла да се добије. Читао сам да се прави и црна тамњаника, али, кад кажете, верујем да је бела.
*Једно време пили смо неко руско црно вино, на етикети је писало „самое марочное“ а ми мислили „најмрачније“. Стварно је било као мастило. А реч „марочное“ долази од „марке“, „бренда“. Џуџе мислиле да се Руси „спрдали са српским“.
Хвала Богу да чујем да нас наш драги господин Дундо подсети како ваља рећи: црно вино!
Од црвеног вина ме подиђу жмарци.
Па сад, енолошки правилно је рећи црвено вино, бар мене тако учили на факултету. Кад се "црно" вино наспе у чашу, види се да је увек црвене боје. Код нас се често црвено вино назива црним, а за розе се каже црвено. Било како било за мене једно црно/црвено полусуво ....
Војна поворка, 1944 (пре доласка Црвене армије). Енигма, бар за мене.
Људство једног од Јуришних пукова Српског добровољачког корпуса, СДК, познатији као "Љотићевци". Мени се чини да би ово могло да буде у Ваљеву, мада нисам сигуран...
Naravno. To je zgrada odašiljača kratkotalasne radio stanice u Zemun polju (neko ju je pre rata zvao i Beograd 2), sagrađena 1938. (projektant arhitekta Ministarstva građevina, Gojko Todić). Pravni naslednik kratkotalasne radio stanice bio je Radio Jugoslavija (današnji Međunarodni Radio Srbija). Studiji Radio Beograda 2 (kratkotalasne radio stanice) nalazili su se u zgradi Ministarstva šuma i ruda, poljoprivrede i voda, na uglu Miloša Velikog i Birčaninove. U toku okupacije tu se uselio okupacioni Soldatensender Belgrad.
ova poslednja je "tamo" bila i u mnogo kvalitetnijem izadnju (Putnik i M.Jurisic ako se ne varam) ali je obrisana...
Odlično, hvala lepo. Tek sada sam video da sam i ja to postavio u sopstvenom foto albumu.
Inače, zanimljivo je da su idejni projekat i izvedena zgrada razlikuju: cela zgrada je izvedena "u ogledalu".
Бело.
РОДА маркет.
И ја очекивао да буде бело, а ово је нешто очень „марочное“*, или је флаша из петогодишњег плана па само ова тамна могла да се добије. Читао сам да се прави и црна тамњаника, али, кад кажете, верујем да је бела.
*Једно време пили смо неко руско црно вино, на етикети је писало „самое марочное“ а ми мислили „најмрачније“. Стварно је било као мастило. А реч „марочное“ долази од „марке“, „бренда“. Џуџе мислиле да се Руси „спрдали са српским“.
Хвала Богу да чујем да нас наш драги господин Дундо подсети како ваља рећи: црно вино!
Од црвеног вина ме подиђу жмарци.
Па сад, енолошки правилно је рећи црвено вино, бар мене тако учили на факултету. Кад се "црно" вино наспе у чашу, види се да је увек црвене боје. Код нас се често црвено вино назива црним, а за розе се каже црвено. Било како било за мене једно црно/црвено полусуво ....
Људство једног од Јуришних пукова Српског добровољачког корпуса, СДК, познатији као "Љотићевци". Мени се чини да би ово могло да буде у Ваљеву, мада нисам сигуран...
Ruzveltova. Fotograf stajao kod Bertotoa.
и данас:
Можда неко зна више о овој згради.
Преузето из репортаже на тему годишњице:
www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/991458/%D0%88%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%98+%D0%9F%D0%93%D0%9F+%D0%A0%D0%A2%D0%A1-%D0%B0.html
Naravno. To je zgrada odašiljača kratkotalasne radio stanice u Zemun polju (neko ju je pre rata zvao i Beograd 2), sagrađena 1938. (projektant arhitekta Ministarstva građevina, Gojko Todić). Pravni naslednik kratkotalasne radio stanice bio je Radio Jugoslavija (današnji Međunarodni Radio Srbija). Studiji Radio Beograda 2 (kratkotalasne radio stanice) nalazili su se u zgradi Ministarstva šuma i ruda, poljoprivrede i voda, na uglu Miloša Velikog i Birčaninove. U toku okupacije tu se uselio okupacioni Soldatensender Belgrad.
Да се овом приликом подсетимо: