Arture, gde to nađe? Imaš li još toga?
Derbi je jedan od nekoliko časopisa koji su izlazili pred Drugi svetski rat, a pratili su dešavanja na Beogradskom hipodromu.
Za razliku od današnje situacije, kada konjički sport jedva životari, pred Drugi svetski rat on je doživljavao veliki procvat i
trke su održavane ponekad i dvaputa nedeljno, sa velikim nagradama i pred velikim brojem gledalaca.
Pored Derby-ja, tu su bili i Handikap, Jugoslovenski turf, Moj tip, nešto ranije Sport-Hipik, itd...
Naravno. To je zgrada odašiljača kratkotalasne radio stanice u Zemun polju (neko ju je pre rata zvao i Beograd 2), sagrađena 1938. (projektant arhitekta Ministarstva građevina, Gojko Todić). Pravni naslednik kratkotalasne radio stanice bio je Radio Jugoslavija (današnji Međunarodni Radio Srbija). Studiji Radio Beograda 2 (kratkotalasne radio stanice) nalazili su se u zgradi Ministarstva šuma i ruda, poljoprivrede i voda, na uglu Miloša Velikog i Birčaninove. U toku okupacije tu se uselio okupacioni Soldatensender Belgrad.
Prilažem jedan list (nepoznata godina i nepoznat izvor, možda 1940. - ovako sam dobio pa se izvinjavam na nepotpunim podacima) sa izvodom iz programa:
Posle rata u ovu zgradu je isprva useljen Jugodisk, pa potom tek PGP. O tome se u prilogu uopšte ne govori, kao što se ne govori šta se to desilo 1951. i kakav je to jubilej u pitanju.
Takođe velika je zabuna da je 1951. osnovan PGP - upravo, osnovana je prva fabrika gramofonskih ploča zvala se Jugodisk čija se presovaonica, po svemu sudeći (prema nekim svedočenjima Svetolika Jakovljevića, koji se i vidi na snimku sa Cunetom skroz desno) bila upravo ovde smeštena. To je bila manja komercijalna firma koja je nastala na osnovu snimaka iz Radio Beograda, gde su uvideli da se osim za snimanje govora sa partijskih kongresa (čemu je isprva bio namenjen rezač), nešto može i, koliko toliko, zaraditi.
Firma je vrlo brzo propala, a nekih 500 naslova koje je izdala (svih žanrova, najviše narodne muzike, zabavne, ponešto džeza, potom recitacija i snimaka glumaca, stručnih i ploča kao učila) neprocenjiv su izvor za istraživanje rane posleratne muzike.
Danas je zgrada predajnika nekakav samački hotel. Zgradu je lako identifikovati na starom batajničkom putu, ona je sa desne strane kada se putuje od Beograda. Stara ulazna kapija na kojoj je bio državni grb Kraljevine Jugoslavije, delom je prelomljena u tom gornjem, arhitravnom delu, ali je uglavnom ostala sačuvana. Fotografija te kapije (i delom zgrade predajnika iza) objavljena je u knjizi Marka Popovića o grbovima i obeležjima. Mislim da je ta fotografija jednom postavljena na nekom od naših foruma, ali ne znam tačno gde. Ako se neko seti, može da je ponovo ovde okači i upotpuni priču.
Mnogo hvala Gavrilu na ljubaznom uvidu u jedan od brojeva časopisa "Radio Beograd" koji je bio ključan za identifikovanje ove zgrade.
Hvala, nisam ni sumnjao da ćeš da se oglasiš ovako sveobuhvatno. Ovu rečenicu
Stara ulazna kapija na kojoj je bio državni grb Kraljevine Jugoslavije, delom je prelomljena u tom gornjem, arhitravnom delu, ali je u...
nisi dovšrio ali mislim da znam koja je zgrada u pitanju, možda 1km od CocaCole prema Batajnici. Uzgred, pretpostavljam ta taj Jugodisk nema veze sa "mlađim" Jugodiskom iz sedamdesetih godina?
Hvala, nisam ni sumnjao da ćeš da se oglasiš ovako sveobuhvatno. Ovu rečenicu
Stara ulazna kapija na kojoj je bio državni grb Kraljevine Jugoslavije, delom je prelomljena u tom gornjem, arhitravnom delu, ali je u...
nisi dovšrio ali mislim da znam koja je zgrada u pitanju, možda 1km od CocaCole prema Batajnici. Uzgred, pretpostavljam ta taj Jugodisk nema veze sa "mlađim" Jugodiskom iz sedamdesetih godina?
Evo, baš sam sada dopunio.
Ovaj Jugodisk i onaj iz sedamdesetih nemaju nikakve veze jedan sa drugim.
Naslednik "prvog" Jugodiska jeste PGP, ali je između gašenja tog Jugodiska i osnivanja PGP-a bilo vremenske razlike od par godina (verovatno oko pet).
И ја очекивао да буде бело, а ово је нешто очень„марочное“*, или је флаша из петогодишњег плана па само ова тамна могла да се добије. Читао сам да се прави и црна тамњаника, али, кад кажете, верујем да је бела.
*Једно време пили смо неко руско црно вино, на етикети је писало „самое марочное“ а ми мислили „најмрачније“. Стварно је било као мастило. А реч „марочное“ долази од „марке“, „бренда“. Џуџе мислиле да се Руси „спрдали са српским“.
Хвала Богу да чујем да нас наш драги господин Дундо подсети како ваља рећи: црно вино!
За љубитеље пикантерија, нека остане забележено да је архитекта Никола Добровић, при раду на извођачком пројекту за овај, леви део Генералштаба, изнервиравши се због непоштовања пројекта, лично генералу Гошњаку дохватио и исцепао еполете.
Од тада, Добровићу је забрањен сваки даљи рад на овој згради, а десно крило и остале радове завршавали су војни архитекти према идејним пројектима оригиналног аутора. Због тога су се делови "преко пута улице" делимично разликовали, што је стварало некакву врсту естетске недоследности и збуњујућ ефекат.
Нико не одговори МЗ-у. Ово је сликано на самом врху Француске, тамо где се улива на Трг Републике. Лево од ове господе се не види Народно позориште. Десно од њих је апотека "Душан Силни". Цео простор је непрепознатљив јер још није саграђен Ратнички дом. Зграде које се најбоље виде у позадини су у Симиној улици.
Arture, gde to nađe? Imaš li još toga?
Derbi je jedan od nekoliko časopisa koji su izlazili pred Drugi svetski rat, a pratili su dešavanja na Beogradskom hipodromu.
Za razliku od današnje situacije, kada konjički sport jedva životari, pred Drugi svetski rat on je doživljavao veliki procvat i
trke su održavane ponekad i dvaputa nedeljno, sa velikim nagradama i pred velikim brojem gledalaca.
Pored Derby-ja, tu su bili i Handikap, Jugoslovenski turf, Moj tip, nešto ranije Sport-Hipik, itd...
Можда неко зна више о овој згради.
Преузето из репортаже на тему годишњице:
www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/991458/%D0%88%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%98+%D0%9F%D0%93%D0%9F+%D0%A0%D0%A2%D0%A1-%D0%B0.html
Naravno. To je zgrada odašiljača kratkotalasne radio stanice u Zemun polju (neko ju je pre rata zvao i Beograd 2), sagrađena 1938. (projektant arhitekta Ministarstva građevina, Gojko Todić). Pravni naslednik kratkotalasne radio stanice bio je Radio Jugoslavija (današnji Međunarodni Radio Srbija). Studiji Radio Beograda 2 (kratkotalasne radio stanice) nalazili su se u zgradi Ministarstva šuma i ruda, poljoprivrede i voda, na uglu Miloša Velikog i Birčaninove. U toku okupacije tu se uselio okupacioni Soldatensender Belgrad.
Prilažem jedan list (nepoznata godina i nepoznat izvor, možda 1940. - ovako sam dobio pa se izvinjavam na nepotpunim podacima) sa izvodom iz programa:
Posle rata u ovu zgradu je isprva useljen Jugodisk, pa potom tek PGP. O tome se u prilogu uopšte ne govori, kao što se ne govori šta se to desilo 1951. i kakav je to jubilej u pitanju.
Takođe velika je zabuna da je 1951. osnovan PGP - upravo, osnovana je prva fabrika gramofonskih ploča zvala se Jugodisk čija se presovaonica, po svemu sudeći (prema nekim svedočenjima Svetolika Jakovljevića, koji se i vidi na snimku sa Cunetom skroz desno) bila upravo ovde smeštena. To je bila manja komercijalna firma koja je nastala na osnovu snimaka iz Radio Beograda, gde su uvideli da se osim za snimanje govora sa partijskih kongresa (čemu je isprva bio namenjen rezač), nešto može i, koliko toliko, zaraditi.
Firma je vrlo brzo propala, a nekih 500 naslova koje je izdala (svih žanrova, najviše narodne muzike, zabavne, ponešto džeza, potom recitacija i snimaka glumaca, stručnih i ploča kao učila) neprocenjiv su izvor za istraživanje rane posleratne muzike.
Danas je zgrada predajnika nekakav samački hotel. Zgradu je lako identifikovati na starom batajničkom putu, ona je sa desne strane kada se putuje od Beograda. Stara ulazna kapija na kojoj je bio državni grb Kraljevine Jugoslavije, delom je prelomljena u tom gornjem, arhitravnom delu, ali je uglavnom ostala sačuvana. Fotografija te kapije (i delom zgrade predajnika iza) objavljena je u knjizi Marka Popovića o grbovima i obeležjima. Mislim da je ta fotografija jednom postavljena na nekom od naših foruma, ali ne znam tačno gde. Ako se neko seti, može da je ponovo ovde okači i upotpuni priču.
Mnogo hvala Gavrilu na ljubaznom uvidu u jedan od brojeva časopisa "Radio Beograd" koji je bio ključan za identifikovanje ove zgrade.
Stara ulazna kapija na kojoj je bio državni grb Kraljevine Jugoslavije, delom je prelomljena u tom gornjem, arhitravnom delu, ali je u...
nisi dovšrio ali mislim da znam koja je zgrada u pitanju, možda 1km od CocaCole prema Batajnici. Uzgred, pretpostavljam ta taj Jugodisk nema veze sa "mlađim" Jugodiskom iz sedamdesetih godina?Stara ulazna kapija na kojoj je bio državni grb Kraljevine Jugoslavije, delom je prelomljena u tom gornjem, arhitravnom delu, ali je u...
nisi dovšrio ali mislim da znam koja je zgrada u pitanju, možda 1km od CocaCole prema Batajnici. Uzgred, pretpostavljam ta taj Jugodisk nema veze sa "mlađim" Jugodiskom iz sedamdesetih godina?Evo, baš sam sada dopunio.
Ovaj Jugodisk i onaj iz sedamdesetih nemaju nikakve veze jedan sa drugim.
Naslednik "prvog" Jugodiska jeste PGP, ali je između gašenja tog Jugodiska i osnivanja PGP-a bilo vremenske razlike od par godina (verovatno oko pet).
Бело.
РОДА маркет.
И ја очекивао да буде бело, а ово је нешто очень „марочное“*, или је флаша из петогодишњег плана па само ова тамна могла да се добије. Читао сам да се прави и црна тамњаника, али, кад кажете, верујем да је бела.
*Једно време пили смо неко руско црно вино, на етикети је писало „самое марочное“ а ми мислили „најмрачније“. Стварно је било као мастило. А реч „марочное“ долази од „марке“, „бренда“. Џуџе мислиле да се Руси „спрдали са српским“.
Хвала Богу да чујем да нас наш драги господин Дундо подсети како ваља рећи: црно вино!
Од црвеног вина ме подиђу жмарци.
Хвала ти Путниче на овој драгоценој фотографији.
За љубитеље пикантерија, нека остане забележено да је архитекта Никола Добровић, при раду на извођачком пројекту за овај, леви део Генералштаба, изнервиравши се због непоштовања пројекта, лично генералу Гошњаку дохватио и исцепао еполете.
Од тада, Добровићу је забрањен сваки даљи рад на овој згради, а десно крило и остале радове завршавали су војни архитекти према идејним пројектима оригиналног аутора. Због тога су се делови "преко пута улице" делимично разликовали, што је стварало некакву врсту естетске недоследности и збуњујућ ефекат.
Нико не одговори МЗ-у. Ово је сликано на самом врху Француске, тамо где се улива на Трг Републике. Лево од ове господе се не види Народно позориште. Десно од њих је апотека "Душан Силни". Цео простор је непрепознатљив јер још није саграђен Ратнички дом. Зграде које се најбоље виде у позадини су у Симиној улици.
ova poslednja je "tamo" bila i u mnogo kvalitetnijem izadnju (Putnik i M.Jurisic ako se ne varam) ali je obrisana...