Оригинални конкурс 1947. године био је намењен згради Председништва владе ФНРЈ, касније је дуго била зграда Савезног извршног већа (СИВ), затим Палата Федерације и коначно је данас Палата Србије.
Давно, пре неких 35 година негде сам прочитао како је планирано да ова зграда буде седиште Информбироа али је због резолуције ИБ јуна 1948. ово пало у воду.
Не могу се чудом начудити да Касина није прокоментарисао овако ковање у звезде Малога Мокрога па још и Луга, те чувене Мутације на шестом (МНШ), троименог суседа садашњег му пребивалишта! Да није у питању комшијска омраза? Или, пак, ВМЛужани тврде да ММЛужани ни не постоје?
Оригинални конкурс 1947. године био је намењен згради Председништва владе ФНРЈ, касније је дуго била зграда Савезног извршног већа (СИВ), затим Палата Федерације и коначно је данас Палата Србије.
Давно, пре неких 35 година негде сам прочитао како је планирано да ова зграда буде седиште Информбироа али је због резолуције ИБ јуна 1948. ово пало у воду.
Добро вече. Морам овде да начиним једну исправку. Онај који је о томе писао није добро сагледао ствари.
Зграда Информбироа, као солитер од 20 спратова јесте планиран у Београду и то на месту данашње Војне штампарије у Мије Ковачевића (преко пута ватрогасаца). Архитектура ове зграде била је веома модерна (што је потпуно нестварно собзиром на владавину соцреализма) а здање је пројектовао - Павле Крат.
Са изградњом се изашло до нивоа изнад земље и онда се, разумљиво, стало.
Пројекат је преузео Милорад Мацура и изградио на тим темељима зграду која стоји и данас. Када се мало загледа план, виде се чудни симетрични облици и неке залучене форме у самим контурама основе објекта које потичу од оригиналног Кратовог пројекта.
Пројекат и макета Информбироа публиковани су у стручном часопису "Архитектура".
Палата СИВ је и конкурсом из око 1947. била предвиђана као зграда Председништва владе. Нигде помена није било о Информбироу.
На десној страни слике су рушевине настале 1944. године, на непарној страни Ђуре Даничића, поглед ка Хиландарској.
1960. никла је нова зграда по пројекту Душана Миленковића.
Следећу зграду пројектовао је арх. Владета Максимовић 1938. Како је то предиван улаз! Још понешто од детаља се може видети, и они су преживели све ратове и били на свом месту до коју годину, а онда је почело "разарање"...
Mislim da bi ovo mogao biti ugao Lamartinove i Nebojšine (desno je ona kuća Dragomira Tadića u srpskovizantijskom stilu koja je krajem dvadesetih dobila nagradu za najlepšu fasadu).
Оригинални конкурс 1947. године био је намењен згради Председништва владе ФНРЈ, касније је дуго била зграда Савезног извршног већа (СИВ), затим Палата Федерације и коначно је данас Палата Србије. Слике су из 1948. године, током градње скелета.
Одличне слике! Мени је најзанимљивије колико је линија обале померена, насуто је барем 30-ак метара.
Такође одломак из књиге Успон Београда.
Биста Николе Спасића је рад Ђорђа Јовановића.
Da li bilo preterano da pitam u kojoj kafani sedi?
dok se ne jave eksperti za kafanske stolnjake ;), ja da primetim da je iza (desni izlog) frizer... mozda nekome pomogne...
No frks! А да ли уопште знамо да је ова представа из Београда? Мени не личи.
[/quote]
... jeste, Beograd, kao i cela serija istog autora iz vremena Prvog rata ...[/quote]
... samo za nevernog 8) , evo šta piše na poleđini ...
Поздрави од верног али пријатно изненађеног оним што никада до сада није видео! : )
Оригинални конкурс 1947. године био је намењен згради Председништва владе ФНРЈ, касније је дуго била зграда Савезног извршног већа (СИВ), затим Палата Федерације и коначно је данас Палата Србије.
Давно, пре неких 35 година негде сам прочитао како је планирано да ова зграда буде седиште Информбироа али је због резолуције ИБ јуна 1948. ово пало у воду.
Не могу се чудом начудити да Касина није прокоментарисао овако ковање у звезде Малога Мокрога па још и Луга, те чувене Мутације на шестом (МНШ), троименог суседа садашњег му пребивалишта! Да није у питању комшијска омраза? Или, пак, ВМЛужани тврде да ММЛужани ни не постоје?
Оригинални конкурс 1947. године био је намењен згради Председништва владе ФНРЈ, касније је дуго била зграда Савезног извршног већа (СИВ), затим Палата Федерације и коначно је данас Палата Србије.
Давно, пре неких 35 година негде сам прочитао како је планирано да ова зграда буде седиште Информбироа али је због резолуције ИБ јуна 1948. ово пало у воду.
Добро вече. Морам овде да начиним једну исправку. Онај који је о томе писао није добро сагледао ствари.
Зграда Информбироа, као солитер од 20 спратова јесте планиран у Београду и то на месту данашње Војне штампарије у Мије Ковачевића (преко пута ватрогасаца). Архитектура ове зграде била је веома модерна (што је потпуно нестварно собзиром на владавину соцреализма) а здање је пројектовао - Павле Крат.
Са изградњом се изашло до нивоа изнад земље и онда се, разумљиво, стало.
Пројекат је преузео Милорад Мацура и изградио на тим темељима зграду која стоји и данас. Када се мало загледа план, виде се чудни симетрични облици и неке залучене форме у самим контурама основе објекта које потичу од оригиналног Кратовог пројекта.
Пројекат и макета Информбироа публиковани су у стручном часопису "Архитектура".
Палата СИВ је и конкурсом из око 1947. била предвиђана као зграда Председништва владе. Нигде помена није било о Информбироу.
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82_%...
На десној страни слике су рушевине настале 1944. године, на непарној страни Ђуре Даничића, поглед ка Хиландарској.
1960. никла је нова зграда по пројекту Душана Миленковића.
Следећу зграду пројектовао је арх. Владета Максимовић 1938. Како је то предиван улаз! Још понешто од детаља се може видети, и они су преживели све ратове и били на свом месту до коју годину, а онда је почело "разарање"...
Mislim da bi ovo mogao biti ugao Lamartinove i Nebojšine (desno je ona kuća Dragomira Tadića u srpskovizantijskom stilu koja je krajem dvadesetih dobila nagradu za najlepšu fasadu).
Оригинални конкурс 1947. године био је намењен згради Председништва владе ФНРЈ, касније је дуго била зграда Савезног извршног већа (СИВ), затим Палата Федерације и коначно је данас Палата Србије. Слике су из 1948. године, током градње скелета.
Одличне слике! Мени је најзанимљивије колико је линија обале померена, насуто је барем 30-ак метара.