Када у нешто нисам сигуран или када нешто не знам, ја то и напишем или не потпишем фотографију.
Обично такве реченице почињу са: "Нисам баш сигуран да је ово Београд али..." или "Могао бих да се закунем да ово није Београд али..." или "Не могу да препознам локацију, да ли се овде уопште ради о Београду?"
Видим да овде Варош Капија врло сигуран у оно што види на фотографији. одсечно избаци ову кратку реченицу.
Због овакве сигурне тврдње, нећу написати који је ово објекат и где се налазио у Београду док неко добронамернији не постави то питање или још једноставније - напише о чему се овде ради.
Ево још једне занимљиве...поглед са крова Капетан Мишиног здања ка Дунаву.
Господине Дундо, обзиром на изузетно поштовање које гајим према вама и вашим годинама, дозвољавам себи да кажем неколико речи.
Не знам зашто би се стидели русофилије? Слично ономе што сам рекао за железницу у Србији, кажем и за русофилију.
Ко је поистовећује искључиво са догађајима у Русији после 1917. врло је слабе опште културе, знања из историје, књижевности и уметности.
Ширина појма Русија (као и ширина појма Србија) не може да стане у исту кошару са појмом Броз.
Срдачан поздрав!
Поштовани господине Баукампф,
Ја то не гледам тако строго. Господин Дорћолац је Тита, Русе, Немце... убацио у један кош, с чиме сам се, у оквиру конкретног контекста, сложио. Мој одговор се односио на тај и само тај контекст. Реч „брозофил“ не користим у неком погрдном значењу.
Речи германо- русо- франко- англо- србо- аустро-, па и новопечене вино- и брозофилија, само су синтагмичке композиције, где је за други део преузета грчка реч φιλία = пријатељство. Први део може слободно да се бира и не подлеже никаквој категоризацији по особинама и вредности. Као што се ја пријатељски односим према Русији и Русима, могу да разумем да се неко исто тако односи према лику Тита. Тачно је да се не руководим свим оним шта су нам Руси учинили четрдесетих година прошлог века, али у мени преовладава пријатељство према њиховој култури (пре свега музици!) и још неким квалитетима. Знам да су многи за време Титове владавине лепо живели, били срећни, уживали привилегије. Разумљиво је и то да су они своју „филију“ према том времену и свом идолу пренели и на потомство.
Лично не гајим никакав афинитет према некадашњем режиму нити жал за тим временом. Ни на крај памети ми није да тај несрећни период поредим (још мање изједначавам) са културама Срба и других народа. Ипак спреман сам на коегзистенцију са другомишљеницима и међусобно поштовање. С друге стране поштујем, поздрављам и подупирем сваки глас који се дигне против нечасних метода ућуткивања неистомишљеника и спречавања изношења истине. Примера је већ било.
Хајку против Вас не одобравам (због чега сам добио лошу карактеристику).
Сматрам да офтопике не можемо увек да избегнемо. Поготову оне који се односе на наше међусобно упознавање и разумевање.
Поздрав и поштовање!
Хвала на овим речима. Не брините за лошу карактеристику, овим сте по ко зна који пут показали да сте разуман, искрен и добронамеран човек.
Још једна фотографија...
Куће у Карађорђевој улици док поглед пуца ка Великом ратном острву.
Чини ми се да смо о овој слици већ расправљали - на прочељу зграде се види лав као бугарски грб.
Ако сте утврдили да је ово Софија или неки други град у Бугарској, онда у реду. Још један off-topic. :smile:
Али како уочисте бугарског лава, стварно сам фасциниран.
Ево и Лутеранске цркве у Вука Караџића, срушене 1937. године.
... zahvaljujući Putniku koji je pokrenuo, i Frančesku koji je raspleo priču, saznali smo nešto više o Bolnici koja je postojala u Pariskoj ...
Француз је написао/ла:
Путник је писао о болници Црвеног крста у рату са Бугарском 1876 показавши ову слику...
Не сећам се да ли је речено где се налазила...
То је место Француске амбасаде на углу Париске и Грачаничке,,,
Ево овде се лепо види до старе Богословије,,, Цео плац је припадао цркви која га је уступила (продала) Француској ради изградње њене ''легације'' из захвалности за помоћ пруженој у Првом светском рату.
Стара Богословија са дворишне стране гледана са звоника Саборне цркве....
Мало увећано...
... posle smo još malo izoštrili sliku ...
kasina је написао/ла:
... sad se podsetih da ovde ...
... vidimo i zgradu Bolnice o kojoj nam je skoro pričao Frančesko ...
... da zavirimo na zgradu Bogoslovije sa dvorišne strane i panoramu sa Saborne crkve krajem XIX veka ...
... a sada je došlo vreme da zavirimo i na dvorišnu stranu komšinice, tj. Bolnice ...
...baš kao i prva Putnikova fotka, takođe iz Gromanove serije iz 1876. godine ...
... a došlo je vreme da stvari stavimo na pravo mesto i dodamo još jednu kockicu u mozaik ...
... dakle, sada se ovaj Divnin opis fotografije , sa sigurnošću može malo korigovati , i dopuniti preciziranjem lokacije, i nazivom objekta :) ...
Свака част!
Заиста исцрпна анализа, дакле Париска а не Карађорђева по овоме.
Хвала, мада мени и даље ово није баш крунски доказ за ово двориште док за Стару Богословију немам шта да додам.
Највероватније се овде види управо болница, иако су ме мало збуниле димњачке капе, што би значило да је двориште у Грачаничкој ако је болница била на углу Париске и Грачаничке а двориште на фотографији иза болнице.
Пре бих се оријентисао према Ратном острву и калемегданском гребену па тако дошао до закључка али ето...
Двориште није ни у Карађорђевој, ни у Париској већ у Грачаничкој и ова фотографија коју сам постовао нешто је бољег квалитета.
То се зове напредак. :smile:
Ево скретања Париске према Карађорђевој нешто раније, види се овај карактеристичан објекат на самој кривини (као на једној од претходних фотографија)...
Dobrotvori siromašnih učenika osnovne škole Vožd Karađorđe , O Svetom Savi, 1939. godine
Ovo nije Beograd.
Када у нешто нисам сигуран или када нешто не знам, ја то и напишем или не потпишем фотографију.
Обично такве реченице почињу са: "Нисам баш сигуран да је ово Београд али..." или "Могао бих да се закунем да ово није Београд али..." или "Не могу да препознам локацију, да ли се овде уопште ради о Београду?"
Видим да овде Варош Капија врло сигуран у оно што види на фотографији. одсечно избаци ову кратку реченицу.
Због овакве сигурне тврдње, нећу написати који је ово објекат и где се налазио у Београду док неко добронамернији не постави то питање или још једноставније - напише о чему се овде ради.
Ево још једне занимљиве...поглед са крова Капетан Мишиног здања ка Дунаву.
Не знам где је ово, али ауто би требало да је Форд Зефир:
Kod pasaža u Knezu već pominjana delikatesna radnja.
Чини ми се да смо о овој слици већ расправљали - на прочељу зграде се види лав као бугарски грб.
Не знам зашто би се стидели русофилије? Слично ономе што сам рекао за железницу у Србији, кажем и за русофилију.
Ко је поистовећује искључиво са догађајима у Русији после 1917. врло је слабе опште културе, знања из историје, књижевности и уметности.
Ширина појма Русија (као и ширина појма Србија) не може да стане у исту кошару са појмом Броз.
Срдачан поздрав!
Поштовани господине Баукампф,
Ја то не гледам тако строго. Господин Дорћолац је Тита, Русе, Немце... убацио у један кош, с чиме сам се, у оквиру конкретног контекста, сложио. Мој одговор се односио на тај и само тај контекст. Реч „брозофил“ не користим у неком погрдном значењу.
Речи германо- русо- франко- англо- србо- аустро-, па и новопечене вино- и брозофилија, само су синтагмичке композиције, где је за други део преузета грчка реч φιλία = пријатељство. Први део може слободно да се бира и не подлеже никаквој категоризацији по особинама и вредности. Као што се ја пријатељски односим према Русији и Русима, могу да разумем да се неко исто тако односи према лику Тита. Тачно је да се не руководим свим оним шта су нам Руси учинили четрдесетих година прошлог века, али у мени преовладава пријатељство према њиховој култури (пре свега музици!) и још неким квалитетима. Знам да су многи за време Титове владавине лепо живели, били срећни, уживали привилегије. Разумљиво је и то да су они своју „филију“ према том времену и свом идолу пренели и на потомство.
Лично не гајим никакав афинитет према некадашњем режиму нити жал за тим временом. Ни на крај памети ми није да тај несрећни период поредим (још мање изједначавам) са културама Срба и других народа. Ипак спреман сам на коегзистенцију са другомишљеницима и међусобно поштовање. С друге стране поштујем, поздрављам и подупирем сваки глас који се дигне против нечасних метода ућуткивања неистомишљеника и спречавања изношења истине. Примера је већ било.
Хајку против Вас не одобравам (због чега сам добио лошу карактеристику).
Сматрам да офтопике не можемо увек да избегнемо. Поготову оне који се односе на наше међусобно упознавање и разумевање.
Поздрав и поштовање!
Хвала на овим речима. Не брините за лошу карактеристику, овим сте по ко зна који пут показали да сте разуман, искрен и добронамеран човек.
Још једна фотографија...
Куће у Карађорђевој улици док поглед пуца ка Великом ратном острву.
Чини ми се да смо о овој слици већ расправљали - на прочељу зграде се види лав као бугарски грб.
Ако сте утврдили да је ово Софија или неки други град у Бугарској, онда у реду. Још један off-topic. :smile:
Али како уочисте бугарског лава, стварно сам фасциниран.
Ево и Лутеранске цркве у Вука Караџића, срушене 1937. године.
Хоћемо да видимо ајвар, да ли је успео и колико га има.
Ако није проблем, као мали интермецо током хајке. :bigsmile:
Не сећам се да ли је речено где се налазила...
То је место Француске амбасаде на углу Париске и Грачаничке,,,
Ево овде се лепо види до старе Богословије,,, Цео плац је припадао цркви која га је уступила (продала) Француској ради изградње њене ''легације'' из захвалности за помоћ пруженој у Првом светском рату.
Стара Богословија са дворишне стране гледана са звоника Саборне цркве....
Мало увећано...
... posle smo još malo izoštrili sliku ...
... vidimo i zgradu Bolnice o kojoj nam je skoro pričao Frančesko ...
... da zavirimo na zgradu Bogoslovije sa dvorišne strane i panoramu sa Saborne crkve krajem XIX veka ...
... a sada je došlo vreme da zavirimo i na dvorišnu stranu komšinice, tj. Bolnice ...
...baš kao i prva Putnikova fotka, takođe iz Gromanove serije iz 1876. godine ...
... a došlo je vreme da stvari stavimo na pravo mesto i dodamo još jednu kockicu u mozaik ...
... dakle, sada se ovaj Divnin opis fotografije , sa sigurnošću može malo korigovati , i dopuniti preciziranjem lokacije, i nazivom objekta :) ...
Заиста исцрпна анализа, дакле Париска а не Карађорђева по овоме.
Хвала, мада мени и даље ово није баш крунски доказ за ово двориште док за Стару Богословију немам шта да додам.
Највероватније се овде види управо болница, иако су ме мало збуниле димњачке капе, што би значило да је двориште у Грачаничкој ако је болница била на углу Париске и Грачаничке а двориште на фотографији иза болнице.
Пре бих се оријентисао према Ратном острву и калемегданском гребену па тако дошао до закључка али ето...
Двориште није ни у Карађорђевој, ни у Париској већ у Грачаничкој и ова фотографија коју сам постовао нешто је бољег квалитета.
То се зове напредак. :smile:
Ево скретања Париске према Карађорђевој нешто раније, види се овај карактеристичан објекат на самој кривини (као на једној од претходних фотографија)...