Dakle, radnje su isle u Bul KA: foto-Urosevic, Prosveta, Pelivan, Djacko doba i Lovran ( neki su cak i letovali u Lovranu ... ) - ostalo je istorija. grk
Господине Дундо, обзиром на изузетно поштовање које гајим према вама и вашим годинама, дозвољавам себи да кажем неколико речи.
Не знам зашто би се стидели русофилије? Слично ономе што сам рекао за железницу у Србији, кажем и за русофилију.
Ко је поистовећује искључиво са догађајима у Русији после 1917. врло је слабе опште културе, знања из историје, књижевности и уметности.
Ширина појма Русија (као и ширина појма Србија) не може да стане у исту кошару са појмом Броз.
Срдачан поздрав!
Поштовани господине Баукампф,
Ја то не гледам тако строго. Господин Дорћолац је Тита, Русе, Немце... убацио у један кош, с чиме сам се, у оквиру конкретног контекста, сложио. Мој одговор се односио на тај и само тај контекст. Реч „брозофил“ не користим у неком погрдном значењу.
Речи германо- русо- франко- англо- србо- аустро-, па и новопечене вино- и брозофилија, само су синтагмичке композиције, где је за други део преузета грчка реч φιλία = пријатељство. Први део може слободно да се бира и не подлеже никаквој категоризацији по особинама и вредности. Као што се ја пријатељски односим према Русији и Русима, могу да разумем да се неко исто тако односи према лику Тита. Тачно је да се не руководим свим оним шта су нам Руси учинили четрдесетих година прошлог века, али у мени преовладава пријатељство према њиховој култури (пре свега музици!) и још неким квалитетима. Знам да су многи за време Титове владавине лепо живели, били срећни, уживали привилегије. Разумљиво је и то да су они своју „филију“ према том времену и свом идолу пренели и на потомство.
Лично не гајим никакав афинитет према некадашњем режиму нити жал за тим временом. Ни на крај памети ми није да тај несрећни период поредим (још мање изједначавам) са културама Срба и других народа. Ипак спреман сам на коегзистенцију са другомишљеницима и међусобно поштовање. С друге стране поштујем, поздрављам и подупирем сваки глас који се дигне против нечасних метода ућуткивања неистомишљеника и спречавања изношења истине. Примера је већ било.
Хајку против Вас не одобравам (због чега сам добио лошу карактеристику).
Сматрам да офтопике не можемо увек да избегнемо. Поготову оне који се односе на наше међусобно упознавање и разумевање.
Ма могу ја да удишем до прекосутра - џаба. Не могу да дођем ни до даха а камоли до речи неколико дана. Ова фотографија је на нивоу урбане легенде типа "авиони су слетали и узлетали поред солитера".
А фотографија - ни за ич. Да није цењеног г. Милоша Јуришића који нас је небројено пута обрадовао (и коме се овом приликом до неба захваљујем) тако би и остало.
Тако сам добро расположен због ове, непроцењиво ми вредне, фотографије да морам малко и да цепидлачим: приземне куће десно, не авион, су на месту цркве Светог Димитрија.
Авион се налази на супротном рогљу ове зграде у блоку 32:
Да појасним заинтересованима, мада су то Реља и Случајни већ добро одрадили:
Авион је фотографисан (+/- који метар) на месту аутомобила из филма "Дани" култног редитеља и професора Александра Саше Петровића (виде се и куће с фотографије Душана Јовановића). Угао је незнатно промењен, пошто је Д. Јовановић стајао поред рулне стазе а сниматељ Александар Петковић на рулној стази.
Следећи кадар је такође јако леп. Видимо и привремену топлану која се налазила на месту зграде СИВ 2/Савезни девизни тржишни инспекторат/МУП Србије.
Рулна стаза је била широка 15 метара. Ово је парче пред само укључење на писту:
Сада се види и сам почетак писте (код данашњег Јата и Словачке амбасаде) у правцу 23 (према блоку 70):
Писта је била широка 80 метара:
а дугачка 1600 метара. Ово конкретно парче, снимљено из птичје перспективе, и данас постоји (преко пута "Машинца", између Идее и Родића).
Када би постојао времеплов (а није немогуће, пронашли су честицу бржу од светлости), видели би да Олга Вујадиновић и Љубиша Самарџић, у ствари, улазе у Идеу (улаз који је даљи од Омладински бригада).
И пошто су ушли у Идеу, љубе се на одељењу за Акције, поред њих се види стари немачки бункер у коме... /биће вам јасно, одгледајте филм, феноменалан је!/
а иза њих се виде још увек постојеће куће у данашњем Булевару Јурија Гагарина (преко пута "Кинеза"), где су данас вулканизери, ауто-електричари...
У овом генијалном кадру види се, десно, и звоник Храма Светог Ђорђа у Бежанији (ту сам запечатио себи судбину ):
Крај првог дела...
"A man is not old until regrets take the place of dreams." - John Barrymore
Ма могу ја да удишем до прекосутра - џаба. Не могу да дођем ни до даха а камоли до речи неколико дана. Ова фотографија је на нивоу урбане легенде типа "авиони су слетали и узлетали поред солитера".
А фотографија - ни за ич. Да није цењеног г. Милоша Јуришића који нас је небројено пута обрадовао (и коме се овом приликом до неба захваљујем) тако би и остало.
Тако сам добро расположен због ове, непроцењиво ми вредне, фотографије да морам малко и да цепидлачим: приземне куће десно, не авион, су на месту цркве Светог Димитрија.
Авион се налази на супротном рогљу ове зграде у блоку 32:
Да појасним заинтересованима, мада су то Реља и Случајни већ добро одрадили:
Авион је фотографисан (+/- који метар) на месту аутомобила из филма "Дани" култног редитеља и професора Александра Аце Петровића (виде се и куће с фотографије Душана Јовановића). Угао је незнатно промењен, пошто је Д. Јовановић стајао поред рулне стазе а сниматељ Александар Петковић на рулној стази.
Следећи кадар је такође јако леп. Видимо и привремену топлану која се налазила на месту зграде СИВ 2/Савезни девизни тржишни инспекторат/МУП Србије.
Рулна стаза је била широка 15 метара. Ово је парче пред само укључење на писту:
Сада се види и сам почетак писте (код данашњег Јата и Словачке амбасаде) у правцу 23 (према блоку 70):
Писта је била широка 80 метара:
а дугачка 1600 метара. Ово конкретно парче, снимљено из птичје перспективе, и данас постоји (преко пута "Машинца", између Идее и Родића).
Када би постојао времеплов (а није немогуће, пронашли су честицу бржу од светлости), видели би да Олга Вујадиновић и Љубиша Самарџић, у ствари, улазе у Идеу (улаз који је даљи од Омладински бригада).
И пошто су ушли у Идеу, љубе се на одељењу за Акције, поред њих се види стари немачки бункер у коме... /биће вам јасно, одгледајте филм, феноменалан је!/
а иза њих се виде још увек постојеће куће у данашњем Булевару Јурија Гагарина (преко пута "Кинеза"), где су данас вулканизери, ауто-електричари...
У овом генијалном кадру види се, десно, и звоник Храма Светог Ђорђа у Бежанији (ту сам запечатио себи судбину ):
Крај првог дела...
Pravi magistarski rad iz "onoga cega vise (toboze) nema".H. grk
Штета што немате ту слику. Да ли се сећате шта је још било на том трамвају? Два бела слова V или две петокраке на белим круговима? Ово се лакше уочава на сликама него натписи. Новембра 1944. слова V замењена су петокраким звездама, а натпис FÜR JUDEN VERBOTEN – ЗА ЈЕВРЕЈЕ ЗАБРАЊЕНО замењен је натписом СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ. Отприлике у то време поново је успостављен саобраћај на линији број 2. Прво делимично: Централа – Вуков споменик, потом Централа – Жел. станица, па онда продужено до Пристаништа. Круг је затворен тек улето 1945. У то време ишао сам на плажу поред данашњег трамвајског моста и сећам се прве вожње преко Калемегдана.
Чини ми се да је било "V" и да је натпис почињао са"FÜR", мада не бих могао са сигурношћу од 100% да тврдим тако нешто...
Покушаћу да ступим у контакт са човеком, из чије је колекције та фотографија.
Авион је фотографисан (+/- који метар) на месту аутомобила из филма "Дани" култног редитеља и професора Александра Саше Петровића (виде се и куће с фотографије Душана Јовановића). Угао је незнатно промењен, пошто је Д. Јовановић стајао поред рулне стазе а сниматељ Александар Петковић на рулној стази.
Да ли постоји макар теоретска могућност да се сазна, дозна, утврди или нешто слично,
да ли је аутор фотографије Душан Јовановић иста особа са уводне шпице филма?
Унапред захваљујем!
"A man is not old until regrets take the place of dreams." - John Barrymore
Случајни, могу да се генерално сложим с тобом, мада ја типујем на прву половину 1962. године. Обзиром да је филм сниман у јесен 1962, што се и види у једном кадру,
веома је могуће да је фотограф Душан Јовановић (под условом да је у питању иста особа) у ствари радио припрему за филм, и том приликом и направио наречену фотографију.
Елем, док чекам на евентуални одговор, ево још неколико фотографија из филма "Дани":
Сквер код општине Нови Београд, са све тролејбусом.
Скорије помињани будући улаз у Теразијски тунел:
Не знам где је ово, али ауто би требало да је Форд Зефир:
Ово сви знамо где је а знамо и да је у питању Цитроен ДС/ИД-19 звани "Жаба":
А можда би о свему овоме нешто више могао да нам каже господин, из првог плана и десно, са следеће фотографије:
Уф, баш сам се нешто разнежио... Каква су то времена била...
"A man is not old until regrets take the place of dreams." - John Barrymore
Dakle, radnje su isle u Bul KA: foto-Urosevic, Prosveta, Pelivan, Djacko doba i Lovran ( neki su cak i letovali u Lovranu ... ) - ostalo je istorija. grk
Postovani Badjunove - to su MILLE- QUADRIZOLLE. grk
Не знам зашто би се стидели русофилије? Слично ономе што сам рекао за железницу у Србији, кажем и за русофилију.
Ко је поистовећује искључиво са догађајима у Русији после 1917. врло је слабе опште културе, знања из историје, књижевности и уметности.
Ширина појма Русија (као и ширина појма Србија) не може да стане у исту кошару са појмом Броз.
Срдачан поздрав!
Поштовани господине Баукампф,
Ја то не гледам тако строго. Господин Дорћолац је Тита, Русе, Немце... убацио у један кош, с чиме сам се, у оквиру конкретног контекста, сложио. Мој одговор се односио на тај и само тај контекст. Реч „брозофил“ не користим у неком погрдном значењу.
Речи германо- русо- франко- англо- србо- аустро-, па и новопечене вино- и брозофилија, само су синтагмичке композиције, где је за други део преузета грчка реч φιλία = пријатељство. Први део може слободно да се бира и не подлеже никаквој категоризацији по особинама и вредности. Као што се ја пријатељски односим према Русији и Русима, могу да разумем да се неко исто тако односи према лику Тита. Тачно је да се не руководим свим оним шта су нам Руси учинили четрдесетих година прошлог века, али у мени преовладава пријатељство према њиховој култури (пре свега музици!) и још неким квалитетима. Знам да су многи за време Титове владавине лепо живели, били срећни, уживали привилегије. Разумљиво је и то да су они своју „филију“ према том времену и свом идолу пренели и на потомство.
Лично не гајим никакав афинитет према некадашњем режиму нити жал за тим временом. Ни на крај памети ми није да тај несрећни период поредим (још мање изједначавам) са културама Срба и других народа. Ипак спреман сам на коегзистенцију са другомишљеницима и међусобно поштовање. С друге стране поштујем, поздрављам и подупирем сваки глас који се дигне против нечасних метода ућуткивања неистомишљеника и спречавања изношења истине. Примера је већ било.
Хајку против Вас не одобравам (због чега сам добио лошу карактеристику).
Сматрам да офтопике не можемо увек да избегнемо. Поготову оне који се односе на наше међусобно упознавање и разумевање.
Поздрав и поштовање!
Ма могу ја да удишем до прекосутра - џаба. Не могу да дођем ни до даха а камоли до речи неколико дана. Ова фотографија је на нивоу урбане легенде типа "авиони су слетали и узлетали поред солитера".
А фотографија - ни за ич. Да није цењеног г. Милоша Јуришића који нас је небројено пута обрадовао (и коме се овом приликом до неба захваљујем) тако би и остало.
Тако сам добро расположен због ове, непроцењиво ми вредне, фотографије да морам малко и да цепидлачим: приземне куће десно, не авион, су на месту цркве Светог Димитрија.
Авион се налази на супротном рогљу ове зграде у блоку 32:
Да појасним заинтересованима, мада су то Реља и Случајни већ добро одрадили:
Авион је фотографисан (+/- који метар) на месту аутомобила из филма "Дани" култног редитеља и професора Александра Саше Петровића (виде се и куће с фотографије Душана Јовановића). Угао је незнатно промењен, пошто је Д. Јовановић стајао поред рулне стазе а сниматељ Александар Петковић на рулној стази.
Следећи кадар је такође јако леп. Видимо и привремену топлану која се налазила на месту зграде СИВ 2/Савезни девизни тржишни инспекторат/МУП Србије.
Рулна стаза је била широка 15 метара. Ово је парче пред само укључење на писту:
Сада се види и сам почетак писте (код данашњег Јата и Словачке амбасаде) у правцу 23 (према блоку 70):
Писта је била широка 80 метара:
а дугачка 1600 метара. Ово конкретно парче, снимљено из птичје перспективе, и данас постоји (преко пута "Машинца", између Идее и Родића).
Када би постојао времеплов (а није немогуће, пронашли су честицу бржу од светлости), видели би да Олга Вујадиновић и Љубиша Самарџић, у ствари, улазе у Идеу (улаз који је даљи од Омладински бригада).
И пошто су ушли у Идеу, љубе се на одељењу за Акције, поред њих се види стари немачки бункер у коме... /биће вам јасно, одгледајте филм, феноменалан је!/
а иза њих се виде још увек постојеће куће у данашњем Булевару Јурија Гагарина (преко пута "Кинеза"), где су данас вулканизери, ауто-електричари...
У овом генијалном кадру види се, десно, и звоник Храма Светог Ђорђа у Бежанији (ту сам запечатио себи судбину
Крај првог дела...
Ма могу ја да удишем до прекосутра - џаба. Не могу да дођем ни до даха а камоли до речи неколико дана. Ова фотографија је на нивоу урбане легенде типа "авиони су слетали и узлетали поред солитера".
А фотографија - ни за ич. Да није цењеног г. Милоша Јуришића који нас је небројено пута обрадовао (и коме се овом приликом до неба захваљујем) тако би и остало.
Тако сам добро расположен због ове, непроцењиво ми вредне, фотографије да морам малко и да цепидлачим: приземне куће десно, не авион, су на месту цркве Светог Димитрија.
Авион се налази на супротном рогљу ове зграде у блоку 32:
Да појасним заинтересованима, мада су то Реља и Случајни већ добро одрадили:
Авион је фотографисан (+/- који метар) на месту аутомобила из филма "Дани" култног редитеља и професора Александра Аце Петровића (виде се и куће с фотографије Душана Јовановића). Угао је незнатно промењен, пошто је Д. Јовановић стајао поред рулне стазе а сниматељ Александар Петковић на рулној стази.
Следећи кадар је такође јако леп. Видимо и привремену топлану која се налазила на месту зграде СИВ 2/Савезни девизни тржишни инспекторат/МУП Србије.
Рулна стаза је била широка 15 метара. Ово је парче пред само укључење на писту:
Сада се види и сам почетак писте (код данашњег Јата и Словачке амбасаде) у правцу 23 (према блоку 70):
Писта је била широка 80 метара:
а дугачка 1600 метара. Ово конкретно парче, снимљено из птичје перспективе, и данас постоји (преко пута "Машинца", између Идее и Родића).
Када би постојао времеплов (а није немогуће, пронашли су честицу бржу од светлости), видели би да Олга Вујадиновић и Љубиша Самарџић, у ствари, улазе у Идеу (улаз који је даљи од Омладински бригада).
И пошто су ушли у Идеу, љубе се на одељењу за Акције, поред њих се види стари немачки бункер у коме... /биће вам јасно, одгледајте филм, феноменалан је!/
а иза њих се виде још увек постојеће куће у данашњем Булевару Јурија Гагарина (преко пута "Кинеза"), где су данас вулканизери, ауто-електричари...
У овом генијалном кадру види се, десно, и звоник Храма Светог Ђорђа у Бежанији (ту сам запечатио себи судбину
Крај првог дела...
Pravi magistarski rad iz "onoga cega vise (toboze) nema".H. grk
Чини ми се да је било "V" и да је натпис почињао са "FÜR", мада не бих могао са сигурношћу од 100% да тврдим тако нешто...
Покушаћу да ступим у контакт са човеком, из чије је колекције та фотографија.
Упалила ми се лампица!
Авион је фотографисан (+/- који метар) на месту аутомобила из филма "Дани" култног редитеља и професора Александра Саше Петровића (виде се и куће с фотографије Душана Јовановића). Угао је незнатно промењен, пошто је Д. Јовановић стајао поред рулне стазе а сниматељ Александар Петковић на рулној стази.
Да ли постоји макар теоретска могућност да се сазна, дозна, утврди или нешто слично,
да ли је аутор фотографије Душан Јовановић иста особа са уводне шпице филма?
Унапред захваљујем!
веома је могуће да је фотограф Душан Јовановић (под условом да је у питању иста особа) у ствари радио припрему за филм, и том приликом и направио наречену фотографију.
Елем, док чекам на евентуални одговор, ево још неколико фотографија из филма "Дани":
Сквер код општине Нови Београд, са све тролејбусом.
Скорије помињани будући улаз у Теразијски тунел:
Не знам где је ово, али ауто би требало да је Форд Зефир:
Ово сви знамо где је а знамо и да је у питању Цитроен ДС/ИД-19 звани "Жаба":
А можда би о свему овоме нешто више могао да нам каже господин, из првог плана и десно, са следеће фотографије:
Уф, баш сам се нешто разнежио... Каква су то времена била...