Наиђох на ову дописницу из 1943. на једном аукцијском сајту, на њој је печат који означава да је цензурисана, мени није баш најјасније шта су Швабе то цензурисале:
Колико сам разумео реч је о најобичнијој честитки за Божић тј. Нову годину из Београда за Јагодину?
Наиђох на ову дописницу из 1943. на једном аукцијском сајту, на њој је печат који означава да је цензурисана, мени није баш најјасније шта су Швабе то цензурисале:
Колико сам разумео реч је о најобичнијој честитки за Божић тј. Нову годину из Београда за Јагодину?
Поздрав свима! Мало сам одсуствовао. Разлози оправдани: рад. Видим да има 780 нових постова од мог последњег укључења, сад ћу да се бацим на то! : )
Но пре свега да покушам да дам одговор Случајном. Мислим да је све пролазило кроз цензуру, што не значи да је нешто и цензурисано у ужем смислу речи, тј. да је покривано црним. Чим је цензуру прошло, добијало је печат. Тако ја мислим, а можда има неко ко се бавио више тиме па ће моћи да да више података.
Ова тројица стоје на трамвајској станици али не чекају трамвај који на овом делу није радио цело време окупације.
Пре пар недеља сам имао прилику да видим фотографију Немањине улице из (наводно) 1944. године и у њој се јасно види трамвај ББЦ-1 како се пентра према Славији.
(а да би дођао до Немањине, трамвај је морао макар од Ж. станице да крене...)
Ако и није 1944. година, у прилог томе да је фотографија снимљена у време окупације јесте то да вагон има онај натпис да је за Јевреје вожња забрањена.
Нажалост, ту фотографију немам код себе, тако да не могу "материјалним" доказом да поткрепим своје писаније...
Наиђох на ову дописницу из 1943. на једном аукцијском сајту, на њој је печат који означава да је цензурисана, мени није баш најјасније шта су Швабе то цензурисале. Колико сам разумео реч је о најобичнијој честитки за Божић тј. Нову годину из Београда за Јагодину?
Пријатељу,
На овом или претходном форуму сам писао о организацији ПТТ саобраћаја у првој години Другог светског рата. Писао сам да су све пошиљке цензурисане приликом предаје у пошти (пакети) или су морале да буду предате (на шалтеру или убацивањем у поштанско сандуче) отворене (писма, дописнице), да би биле цензурисане.
У окупираној Србији постојало је неколико цензорних пошта, од којих је пошта Београд 2 била највећа. У одељењу за цензуру радио је одређен број поузданих, проверених припадника немачких окупационих снага (фолксдојчери, који су знали српски језик).
Цензура пошиљака није значила само одстрањивање неподобних делова писама (прецртавање, одсецање и сл), већ и обичан преглед, читање. Цензуру је интересовао садржај који може да угрози сигурност или деловање окупационих снага. Таква писма су одстрањивана из промета, а против пошиљаоца и примаоца су предузимане мере. Чини ми се да је исписивање адресе пошиљаоца било обавезно. па је сама чињеница да ће писма бити прегледана пошиљаоца одвраћала од писања таквог садржаја. Значи, цензура је имала пре свега превентивни циљ.
Сваки цензор је имао свој цензорни печат, са ознаком цензорне поште и личним бројем цензора. И цензурисане пошиљке су биле подложне накнадној контроли, па је то цензоре нагонило на прецизан рад. У противном, и против њих су могле бити предузете мере, као и против пошиљаоца или примаоца. Зато је на свакој пошиљци морао бити отиснут цензорни печат, без обзира да ли у тексту постоји забрањени садржај или не, да би се знало кроз руке кога цензора је пошиљка прошла.
Постојала је и цензура телеграма. Цензуру је обављао шалтерски радник на пријему телеграма. Он је морао бити упознат какав садржај је забрањен за пренос. У телеграфском саобраћају је таква цензура била могућа јер се у процесу преноса телеграма увек зна кроз чије руке је све прошао телеграм. То се означава у службеном делу телеграма. Зато телеграфисти нису смели да пропуштају неподобне телеграме. Барем не у јавном саобраћају.
Не знам да ли смо о овоме већ причали али за мене је овај споменик испред станице новина. Претпостављам да је реч о споменику борцима изгинулим при ослобађању 1944, сличном оном на Тргу Републике.
Хвала Гаври и Уличару на појашњењима. Укратко, ако сам добро разумео, свака приспела пошиљка за време окупације је заправо цензурисана (тј. прошла је контролу надлежних).
Dobar dan svima !
Zagonetna zgrada izmedju Glavne stanice i zgrade poste 2 ???
Tu je do 1941 stajala mala PRIVREMENA stanica Bg. jer velika nije bila sazidana za otvaranje pruge 1884.
ta mala zgrada se vidi na fotosu iza SOKOLA. Tesko je ostecena ,kao i glavna stanica u Aprilskom ratu.
Radi potrebe prijema putnika, okupator rasciscava rusevine male privremene stanice i na tom mestu podize ,takodje privremeni paviljon.
Taj paviljon-stanica sluzi kao stanicna zgrada tokom rata-jer je velika glavna zgrada tesko ostecena i njena obnova je ostavljena za kasnije.
U borbama za oslobodjenje i taj "Nemacki" paviljon-stanica biva ostecen, pa "oslobodioci" na brzinu obnavljaju prvo njega, a potom i zgradu GLAVNE STANICE Bg.
Tacno je da ukidanjem pruge uzanog koloseka nestaje i ta posleratna privremena stanica. Na toj lokaciji danas stoji lokomotiva koja je vukla
"Plavi voz",do nabavke tri dizel hidraulicne lok. serije 761 . Vise o tome imate na www.railserbia.net u temi "salonska kola" ali za tu oblast
se morate registrovati, kao i za pregled fotosa. Detaljnije info o staroj-privremenoj stanici imate u dokumentaciji u zel. muzeju.
Drugo-
Fotografija "Simplon u Zemunu" je nastala 1972, kada pomenuti cuveni voz ODAVNO VISE NIJE SAOBRACAO !!!!!
Radi se o turistickom "Nostalgie Simplon-orijent exp" !
Originalni SOE (Pariz-Istanbul) , je prestao saobracati pocetkom WW-2.
Posle rata je bilo pokusano sa njegovom istoimenom KOPIJOM sa vagonima 3. klase,koji je nestao
sa pruge 60-ih,a na njegovo mesto dosao obican medjunarodni express DIRECT -orijent exp , Paris/Atina !!!
I taj voz je ukinut ? 1972 ?
Колико сам разумео реч је о најобичнијој честитки за Божић тј. Нову годину из Београда за Јагодину?
Колико сам разумео реч је о најобичнијој честитки за Божић тј. Нову годину из Београда за Јагодину?
Поздрав свима! Мало сам одсуствовао. Разлози оправдани: рад. Видим да има 780 нових постова од мог последњег укључења, сад ћу да се бацим на то! : )
Но пре свега да покушам да дам одговор Случајном. Мислим да је све пролазило кроз цензуру, што не значи да је нешто и цензурисано у ужем смислу речи, тј. да је покривано црним. Чим је цензуру прошло, добијало је печат. Тако ја мислим, а можда има неко ко се бавио више тиме па ће моћи да да више података.
Пре пар недеља сам имао прилику да видим фотографију Немањине улице из (наводно) 1944. године и у њој се јасно види трамвај ББЦ-1 како се пентра према Славији.
(а да би дођао до Немањине, трамвај је морао макар од Ж. станице да крене...)
Ако и није 1944. година, у прилог томе да је фотографија снимљена у време окупације јесте то да вагон има онај натпис да је за Јевреје вожња забрањена.
Нажалост, ту фотографију немам код себе, тако да не могу "материјалним" доказом да поткрепим своје писаније...
Пријатељу,
На овом или претходном форуму сам писао о организацији ПТТ саобраћаја у првој години Другог светског рата. Писао сам да су све пошиљке цензурисане приликом предаје у пошти (пакети) или су морале да буду предате (на шалтеру или убацивањем у поштанско сандуче) отворене (писма, дописнице), да би биле цензурисане.
У окупираној Србији постојало је неколико цензорних пошта, од којих је пошта Београд 2 била највећа. У одељењу за цензуру радио је одређен број поузданих, проверених припадника немачких окупационих снага (фолксдојчери, који су знали српски језик).
Цензура пошиљака није значила само одстрањивање неподобних делова писама (прецртавање, одсецање и сл), већ и обичан преглед, читање. Цензуру је интересовао садржај који може да угрози сигурност или деловање окупационих снага. Таква писма су одстрањивана из промета, а против пошиљаоца и примаоца су предузимане мере. Чини ми се да је исписивање адресе пошиљаоца било обавезно. па је сама чињеница да ће писма бити прегледана пошиљаоца одвраћала од писања таквог садржаја. Значи, цензура је имала пре свега превентивни циљ.
Сваки цензор је имао свој цензорни печат, са ознаком цензорне поште и личним бројем цензора. И цензурисане пошиљке су биле подложне накнадној контроли, па је то цензоре нагонило на прецизан рад. У противном, и против њих су могле бити предузете мере, као и против пошиљаоца или примаоца. Зато је на свакој пошиљци морао бити отиснут цензорни печат, без обзира да ли у тексту постоји забрањени садржај или не, да би се знало кроз руке кога цензора је пошиљка прошла.
Постојала је и цензура телеграма. Цензуру је обављао шалтерски радник на пријему телеграма. Он је морао бити упознат какав садржај је забрањен за пренос. У телеграфском саобраћају је таква цензура била могућа јер се у процесу преноса телеграма увек зна кроз чије руке је све прошао телеграм. То се означава у службеном делу телеграма. Зато телеграфисти нису смели да пропуштају неподобне телеграме. Барем не у јавном саобраћају.
Ево линка за текст са ССЦ, о поштанском саобраћају 1941:
http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=51610337&postcount=14767
Не знам да ли смо о овоме већ причали али за мене је овај споменик испред станице новина. Претпостављам да је реч о споменику борцима изгинулим при ослобађању 1944, сличном оном на Тргу Републике.
A di je ovo? Aha... shvatio sam. A gde bi i bilo: kraj Knez-Mihailove, početak Kalemegdana.
Zagonetna zgrada izmedju Glavne stanice i zgrade poste 2 ???
Tu je do 1941 stajala mala PRIVREMENA stanica Bg. jer velika nije bila sazidana za otvaranje pruge 1884.
ta mala zgrada se vidi na fotosu iza SOKOLA. Tesko je ostecena ,kao i glavna stanica u Aprilskom ratu.
Radi potrebe prijema putnika, okupator rasciscava rusevine male privremene stanice i na tom mestu podize ,takodje privremeni paviljon.
Taj paviljon-stanica sluzi kao stanicna zgrada tokom rata-jer je velika glavna zgrada tesko ostecena i njena obnova je ostavljena za kasnije.
U borbama za oslobodjenje i taj "Nemacki" paviljon-stanica biva ostecen, pa "oslobodioci" na brzinu obnavljaju prvo njega, a potom i zgradu GLAVNE STANICE Bg.
Tacno je da ukidanjem pruge uzanog koloseka nestaje i ta posleratna privremena stanica. Na toj lokaciji danas stoji lokomotiva koja je vukla
"Plavi voz",do nabavke tri dizel hidraulicne lok. serije 761 . Vise o tome imate na www.railserbia.net u temi "salonska kola" ali za tu oblast
se morate registrovati, kao i za pregled fotosa. Detaljnije info o staroj-privremenoj stanici imate u dokumentaciji u zel. muzeju.
Drugo-
Fotografija "Simplon u Zemunu" je nastala 1972, kada pomenuti cuveni voz ODAVNO VISE NIJE SAOBRACAO !!!!!
Radi se o turistickom "Nostalgie Simplon-orijent exp" !
Originalni SOE (Pariz-Istanbul) , je prestao saobracati pocetkom WW-2.
Posle rata je bilo pokusano sa njegovom istoimenom KOPIJOM sa vagonima 3. klase,koji je nestao
sa pruge 60-ih,a na njegovo mesto dosao obican medjunarodni express DIRECT -orijent exp , Paris/Atina !!!
I taj voz je ukinut ? 1972 ?