Али, ја бих баш да допринесем мистерији у бермудском троуглу : Касина, горњи снимак на коме је Бађунов означио жутим тајанствено здање је снимљен у првим данима априла, одмах по уласку Немаца у Београд. Ако се боље погледа, види се гомила шута и крша по улици који је настао непосредно по бомбардовању. Тај снимак је тако могао да настане најпре 14. или 15. априла, јер су затим Немци одмах по уласку кренули да организују чишћење улица и рушевина, то смо видели на многим снимцима.
А, друга фотографија коју си приложио као доказ да тајанственог здања нема под окупацијом, овај снимак немачког пилота где њих тројица стоје на данашњој
станици ГСП, је настао мало после, током маја или јуна, тј. месец, два касније од ове прве немачке... Овде треба обратити пажњу како је рушевина Ж.станице већ брижљиво "ољуштена" од шута, крша и лома који је настао у бомбардовању, и како изгледа спремна за некакву обнову. А на месту нашег "бермудског троугла" се јасно види бела грађевинска ограда којом се обележавају и штите градилишта. Дакле, на том месту где су немачки војници из свог отвореног возила уснимили оно здање, два месеца касније се нешто ради а здања нема. Срушено и терен се чисти, заравњава, итд.
Е, а онда здање са стубовима волшебно имамо на фотографији која је снимљена вероватно 1949. или 1950. (или када је већ настала она друга горња фотографија коју си постовао) у врло сличној форми...
Мислим да је след био овакав: здање је 1) оштећено у априлском бомбардовању и сравњено када су Немци почели сређивање рушевина по Београду; 2) није оштећено у бомбардовању али су га Немци одмах срушили јер је ометало рашчишћавање перона железничке станице и њихово касније функционисање у масовном претовару, витално важном за војне транспорте у даљем току рата.
А када је рат завршен, према сачуваним плановима, подигнуто је опет. Ово је једноставна грађевинска конструкција, вероватно је било лако подићи је поново. Питање је и чему је уопште служила, можда као неки ВИП салон?
Тако некако бих ја то у овом тренутку "повезао"...
Морам и ја да се умешам у дискусију о згради између главне станичне зграде и зграде Поште Београд 2.
Према својим разматрањима и сећањима предлажем следећи редослед слика:
Ово је ситуација у пролеће 1941. године. 6. априла станична зграда је изгорела, а на њу није пала ни једна разорна бомба. Види се да нема крова ни рамова прозора, а изгледа да недостаје цео портал. Осим тога зидови су гарави. Ако је и било нешто шута на коловозима (од зграда преко пута) то је брзо почишћено. Ова тројица стоје на трамвајској станици али не чекају трамвај који на овом делу није радио цело време окупације. На слици још увек нема зграде са стубовима (саграђена је касније као привремена станична зграда док се стара не поправи).
Слика је очигледно ратна. Главна станична зграда има кров, рамове прозора и портал. Зидови нису чађави. Значи да је била поправљена после немачког бомбардовања. Јасно се види да је на њу пала бар једна разорна бомба. Знамо да је овај део града бомбардован 17. априла 1944. Тог дана тешко је оштећена и зграда поште, а исто тако је и чувени вагон одлетео на трећи спрат. Снимак је свакако направљен убрзо после тога.
У међувремену била је подигнута и зграда са стубовима. После реновирања главне зграде овај провизоријум није уклоњен: користио се као станична зграда за уски колосек.
Док су и главна станична зграда и пошта били тешко оштећени, наша „лепотица“ са стубовима је преживела и још дуго после рата играла улогу „ћирине“ станице.
После укидања „ћире“ и распремања узаног колосека, распремљена је и зграда са стубовима. Колико се сећам ту је постављена за параду нека парна локомотива, мислим да је она некада (пре три скупе дизелке „Краус Мафај“) вукла Плави воз. То ће, што рече госпон Баукампф, брозофили боље знати. Како то место изгледа данас, не знам.
На другој фотографији одозгоре на полеђини пише "Hauptstrasse", то би требало да је Булевар Краља Александра. Иако су на обе фотографије платани, уверен сам да то дрвеће није исто, најпре по дебљини, као и ово које се види поред и иза немачког официра чију локацију покушавамо да одгонетнемо.... Чак ни стуб не делује слично.
Мислим да друга слика приказује Булевар краља Александра преко пута Студентског парка (између Голсвортијеве и Млатишумине улице – где је кафана „Орашац“) после америчког бомбардовања на Ускрс 1944.
Ако неко пореди ову слику са сликом Немца у доњем делу Булевара, нека обрати пажњу на то, да трамвајски колосеци овде нису на средини улице, већ уз тротуаре.
... skoro me Djevuška Vjosnočka podseti da je knjižara i papirnica ostala i posle rata , doduše kao Đačko doba, ali su se tu i u Lole Ribara najčešće kupovale sveske, olovke, bojice i tako to ...
Nisam brozofil, ali mislim da i Broz, kao i Nemci, Rusi... hteli mi to ili ne, čine istoriju ove zemlje, pa i Beograda.
Lično mislim da ova lokomotiva (može i neka druga parnjača) treba da stoji tamo. Bolje tamo nego na dnu Đerdapa.
А, друга фотографија коју си приложио као доказ да тајанственог здања нема под окупацијом, овај снимак немачког пилота где њих тројица стоје на данашњој
станици ГСП, је настао мало после, током маја или јуна, тј. месец, два касније од ове прве немачке... Овде треба обратити пажњу како је рушевина Ж.станице већ брижљиво "ољуштена" од шута, крша и лома који је настао у бомбардовању, и како изгледа спремна за некакву обнову. А на месту нашег "бермудског троугла" се јасно види бела грађевинска ограда којом се обележавају и штите градилишта. Дакле, на том месту где су немачки војници из свог отвореног возила уснимили оно здање, два месеца касније се нешто ради а здања нема. Срушено и терен се чисти, заравњава, итд.
Е, а онда здање са стубовима волшебно имамо на фотографији која је снимљена вероватно 1949. или 1950. (или када је већ настала она друга горња фотографија коју си постовао) у врло сличној форми...
Мислим да је след био овакав: здање је 1) оштећено у априлском бомбардовању и сравњено када су Немци почели сређивање рушевина по Београду; 2) није оштећено у бомбардовању али су га Немци одмах срушили јер је ометало рашчишћавање перона железничке станице и њихово касније функционисање у масовном претовару, витално важном за војне транспорте у даљем току рата.
А када је рат завршен, према сачуваним плановима, подигнуто је опет. Ово је једноставна грађевинска конструкција, вероватно је било лако подићи је поново. Питање је и чему је уопште служила, можда као неки ВИП салон?
Тако некако бих ја то у овом тренутку "повезао"...
Морам и ја да се умешам у дискусију о згради између главне станичне зграде и зграде Поште Београд 2.
Према својим разматрањима и сећањима предлажем следећи редослед слика:
Ово је ситуација у пролеће 1941. године. 6. априла станична зграда је изгорела, а на њу није пала ни једна разорна бомба. Види се да нема крова ни рамова прозора, а изгледа да недостаје цео портал. Осим тога зидови су гарави. Ако је и било нешто шута на коловозима (од зграда преко пута) то је брзо почишћено. Ова тројица стоје на трамвајској станици али не чекају трамвај који на овом делу није радио цело време окупације. На слици још увек нема зграде са стубовима (саграђена је касније као привремена станична зграда док се стара не поправи).
Слика је очигледно ратна. Главна станична зграда има кров, рамове прозора и портал. Зидови нису чађави. Значи да је била поправљена после немачког бомбардовања. Јасно се види да је на њу пала бар једна разорна бомба. Знамо да је овај део града бомбардован 17. априла 1944. Тог дана тешко је оштећена и зграда поште, а исто тако је и чувени вагон одлетео на трећи спрат. Снимак је свакако направљен убрзо после тога.
У међувремену била је подигнута и зграда са стубовима. После реновирања главне зграде овај провизоријум није уклоњен: користио се као станична зграда за уски колосек.
Док су и главна станична зграда и пошта били тешко оштећени, наша „лепотица“ са стубовима је преживела и још дуго после рата играла улогу „ћирине“ станице.
После укидања „ћире“ и распремања узаног колосека, распремљена је и зграда са стубовима. Колико се сећам ту је постављена за параду нека парна локомотива, мислим да је она некада (пре три скупе дизелке „Краус Мафај“) вукла Плави воз. То ће, што рече госпон Баукампф, брозофили боље знати. Како то место изгледа данас, не знам.
http://www.ebay.de/itm/Orig-Foto-Bahnhof-u-a-Bulgarien-Belgrad-u-a-/130598216749?pt=Militaria&hash=item1e6842a42d#ht_6460wt_915
На другој фотографији одозгоре на полеђини пише "Hauptstrasse", то би требало да је Булевар Краља Александра. Иако су на обе фотографије платани, уверен сам да то дрвеће није исто, најпре по дебљини, као и ово које се види поред и иза немачког официра чију локацију покушавамо да одгонетнемо.... Чак ни стуб не делује слично.
Мислим да друга слика приказује Булевар краља Александра преко пута Студентског парка (између Голсвортијеве и Млатишумине улице – где је кафана „Орашац“) после америчког бомбардовања на Ускрс 1944.
Ако неко пореди ову слику са сликом Немца у доњем делу Булевара, нека обрати пажњу на то, да трамвајски колосеци овде нису на средини улице, већ уз тротуаре.
... skoro me Djevuška Vjosnočka podseti da je knjižara i papirnica ostala i posle rata , doduše kao Đačko doba, ali su se tu i u Lole Ribara najčešće kupovale sveske, olovke, bojice i tako to ...
... Bonđorno :)...
... umrlica povodom smrti PEtra KOzine objavljena na slovenačkom u Politici ...
Nisam brozofil, ali mislim da i Broz, kao i Nemci, Rusi... hteli mi to ili ne, čine istoriju ove zemlje, pa i Beograda.
Lično mislim da ova lokomotiva (može i neka druga parnjača) treba da stoji tamo. Bolje tamo nego na dnu Đerdapa.