Хвала за слике "Српског краља". Занима ме,да ли је Светоандрејска скупштина заседала у објекту који се налазио на углу Балканске и Немањине,прекопута хотела Београд, и да ли је Петар 1 крунисан на месту данашњен биоскопа "Одеон"? Хвала!
... jeste ugao sa Balkanskom, ali ugao sa Admirala Geprata ...
... jeste, kralj Petar je krunisan u staroj Skupštini na mestu današnjeg Odeona ...
Nije mi namera da vodim diskusiju po principu "Utuk na utuk". Takođe, ne vidim šta je u mojoj poruci uvredljivo za Vas, pa da budete u nedoumici. Crvena rečenica sigurno nije. Već sam objasnio na koga se odnosi.
Nije uvredljiva ni konstatacija da tada niste znali gde je bila lokacija Rogožarskog i da je on za Amerikance bio vrlo važan cilj (proizvodio je delove za nemačke avione).
Uostalom, i sami kažete da se tek iz studentskih dana sećate gde je bio IKL. To je ista lokacija gde je pre rata bio deo fabrike Rogožarski - ugao Knez Danilove i Starine Novaka. Nije mi teško da to nacrtam, ali mi je komplikovana procedura da tu sliku postavim, ako to nije direktno s mog računara. Ipak, i bez slike mislim da nema zabune.
Nemam fotografiju sa ucrtanim pravcem leta i pogocima od 16. aprila. Verujem da se dobro sećate pravaca leta toga dana. Da li su bila samo ova dva pravca - ne znam. Razne ciljeve po Beogradu 16. aprila napalo je najmanje 178 savezničkih strategijskih bombardera.
Da li je lako sa visine od 5.000 metara (dok tuku flakovi) uočiti u gradskom jezgru krov manje fabrike? Nije.
Da li je lako sa visine od 5.000 metara pomešati krov manje fabrike sa krovovima tezgi na pijaci? Jeste.
Pravac naleta sledećeg dana je dokumentovan fotografijom, koja je prva na temi: "Vazdušna bombardovanja na teritoriji Jugoslavije u WWII". Na toj fotografiji su ucrtani pogoci u zoni Krunske.
I to mi je malo zbunjujuće. Da li je Krunska pogođena 16. ili 17. aprila.
* * *
I, na kraju, za sve koji žele da proučavaju ovu tematiku.
Nema govora o upotrebi neke visoke tehnologije nišanjenja.
Samo uz bombardovanje mosta na Savi, 18. maja 1944. stoji napomena da su koristili metode: - Vis/DR: visual release using dead reckoning navigation or estimated time of arrival (ETA); highly inaccurate
- H2X: American-built H2S; accuracy improved with amount of visual sighting on bomb run
U svim ostalim napadima vršeno je vizuelno nišanjenje (Vis).
Proučavao sam i gubitke 15. AF i zaključio da nema pravila da li su tek pristigle i još neiskusne posade, koje su zamenjivale oborene, prvo slate na Beograd ili negde u Italiju.
Поштовани господине Падобранче75,
Очигледно пишемо о „два пара чизама“. Господин Бађунов и ја посматрамо питање америчког бомбардовања Београда из аспекта хуманизма, морала и ратне етике. Ви сте се позабавили војним вештинама и техничким питањима. Назвао сам тако јер не знам како бих друкчије. Био сам артиљеријски официр, учио сам правила гађања, а скоро сам сигуран да се у авијацији не користи тај израз.
Нажалост, додирних тачака није било.
Не бих желео да се упуштам у све детаље прецизних гађања и шенлучења америчких бомбардера над Београдом, тим пре што мислим да смо нашли неко мирно решење у којем свако од нас има право у својој области разматрања теме.
Овом приликом захваљујем господину Бађунову што је својим доприносом скратио мој посао око разјашњења неких неспоразума.
Извињавам се Вама, господине Падобранче75, због збрке коју сам починио заменом псеудонима.
Добро јутро. Да покушам да одговорим у име нашег пријатеља: не то није та зграда, колико сам ја разумео. Зграда где се налазила та несрећна жена више не постоји, а била је на углу Војводе Богдана и Игманске. Постоји још увек зграда преко пута, али на месту ове која је била погођена бомбом стоји једна друга новија, од црвене опеке (или црвено омалана, више се тачно не сећам материјала) саграђена седамдесетих или чак осамдесетих година прошлог века.
на оближњем углу Захумске и Ћирила и Методија улице, син ликоресца Стојановића, архитекта Братислав Стојановић, подигао је око 1939. године зграду Удружења глумаца. Она је имала врло интересантне лође на углу и оно што је посебно импресивно - у улазном вестибилу била је једна предивна светиљка од оникса, док су степенишне ограде биле све у кованом гвожђу са мотивима глумачких ликова и маски којима се Стојановић, по сопственим речима, инспирисао.
У плану је било и подизање једног позоришта на месту данашњег Дома културе "Вук Караџић", али то није изведено.
... jeste ugao sa Balkanskom, ali ugao sa Admirala Geprata ...
... jeste, kralj Petar je krunisan u staroj Skupštini na mestu današnjeg Odeona ...
Gospodine Дундо.
Nije mi namera da vodim diskusiju po principu "Utuk na utuk". Takođe, ne vidim šta je u mojoj poruci uvredljivo za Vas, pa da budete u nedoumici. Crvena rečenica sigurno nije. Već sam objasnio na koga se odnosi.
Nije uvredljiva ni konstatacija da tada niste znali gde je bila lokacija Rogožarskog i da je on za Amerikance bio vrlo važan cilj (proizvodio je delove za nemačke avione).
Uostalom, i sami kažete da se tek iz studentskih dana sećate gde je bio IKL. To je ista lokacija gde je pre rata bio deo fabrike Rogožarski - ugao Knez Danilove i Starine Novaka. Nije mi teško da to nacrtam, ali mi je komplikovana procedura da tu sliku postavim, ako to nije direktno s mog računara. Ipak, i bez slike mislim da nema zabune.
Nemam fotografiju sa ucrtanim pravcem leta i pogocima od 16. aprila. Verujem da se dobro sećate pravaca leta toga dana. Da li su bila samo ova dva pravca - ne znam. Razne ciljeve po Beogradu 16. aprila napalo je najmanje 178 savezničkih strategijskih bombardera.
Da li je lako sa visine od 5.000 metara (dok tuku flakovi) uočiti u gradskom jezgru krov manje fabrike? Nije.
Da li je lako sa visine od 5.000 metara pomešati krov manje fabrike sa krovovima tezgi na pijaci? Jeste.
Pravac naleta sledećeg dana je dokumentovan fotografijom, koja je prva na temi: "Vazdušna bombardovanja na teritoriji Jugoslavije u WWII". Na toj fotografiji su ucrtani pogoci u zoni Krunske.
* * *
I, na kraju, za sve koji žele da proučavaju ovu tematiku.
Nema govora o upotrebi neke visoke tehnologije nišanjenja.
Samo uz bombardovanje mosta na Savi, 18. maja 1944. stoji napomena da su koristili metode:
- Vis/DR: visual release using dead reckoning navigation or estimated time of arrival (ETA); highly inaccurate
- H2X: American-built H2S; accuracy improved with amount of visual sighting on bomb run
U svim ostalim napadima vršeno je vizuelno nišanjenje (Vis).
Proučavao sam i gubitke 15. AF i zaključio da nema pravila da li su tek pristigle i još neiskusne posade, koje su zamenjivale oborene, prvo slate na Beograd ili negde u Italiju.
Поштовани господине Падобранче75,
Очигледно пишемо о „два пара чизама“. Господин Бађунов и ја посматрамо питање америчког бомбардовања Београда из аспекта хуманизма, морала и ратне етике. Ви сте се позабавили војним вештинама и техничким питањима. Назвао сам тако јер не знам како бих друкчије. Био сам артиљеријски официр, учио сам правила гађања, а скоро сам сигуран да се у авијацији не користи тај израз.
Нажалост, додирних тачака није било.
Не бих желео да се упуштам у све детаље прецизних гађања и шенлучења америчких бомбардера над Београдом, тим пре што мислим да смо нашли неко мирно решење у којем свако од нас има право у својој области разматрања теме.
Овом приликом захваљујем господину Бађунову што је својим доприносом скратио мој посао око разјашњења неких неспоразума.
Извињавам се Вама, господине Падобранче75, због збрке коју сам починио заменом псеудонима.
Pozdrav,
padobranac75
(opet mi u prethodnim pokušajima računar pojede tekst)
Добро јутро. Да покушам да одговорим у име нашег пријатеља: не то није та зграда, колико сам ја разумео. Зграда где се налазила та несрећна жена више не постоји, а била је на углу Војводе Богдана и Игманске. Постоји још увек зграда преко пута, али на месту ове која је била погођена бомбом стоји једна друга новија, од црвене опеке (или црвено омалана, више се тачно не сећам материјала) саграђена седамдесетих или чак осамдесетих година прошлог века.
Тако сам ја барем то разумео.
на оближњем углу Захумске и Ћирила и Методија улице, син ликоресца Стојановића, архитекта Братислав Стојановић, подигао је око 1939. године зграду Удружења глумаца. Она је имала врло интересантне лође на углу и оно што је посебно импресивно - у улазном вестибилу била је једна предивна светиљка од оникса, док су степенишне ограде биле све у кованом гвожђу са мотивима глумачких ликова и маски којима се Стојановић, по сопственим речима, инспирисао.
У плану је било и подизање једног позоришта на месту данашњег Дома културе "Вук Караџић", али то није изведено.
План за позориште постоји у Архиву града.