Skoro sve slike iz serije su dobro komponovane, a ova mi je posebno draga zbog do sada neviđene perspektive (mesta) slikanja. Ja nisam sliku plastinirao nego malo pastelizirao.
Na žalost nemam mnogo vremena da se posvetim i ostalim slikama, jer sam trenutno stalno dežuran u "Azbuci". Ali verujem, da će Frančesko to uzeti u svoje ruke....
Мислим да сам ја ову сликао са истог места само "мало" касније, тачније 27.4.2007. године.
Verovatno ste ove teme presli, ali ja nisam sve zapamtila, pa imam neka pitanja.
Npr jedno od njih je vezano za Terazije i Siskovu kafanu. Da li je Siskova bila samo "novija" jednospratnica (posle Takova?) koja se na slikama pojavljuje bas sa tim natpisom ili je bila i ona bas na samom uglu starija jednostavnije gradje?
I jos jedno pitanje imam vezano za Terazije, vezano za zgradu koja je bila pored Sapcaninove zgrade. (To bi mozda bio br 9 ako je Sapcaninova bila 7) Koliko sam vas ispratila, uocavala sam je na slikama do 1947 i onda... nema je. Da li neko o njoj zna nesto vise?
Da li moze neko da postavi slike ulice Kralja Petra, zanima me deo od Knez Mihajlove do Uzun Mirkove na parnoj strani i deo od Uzun Mirkove do Zmaja od Nocaja na neparnoj?
а посебно оваква...када се не венчавају клинци....Војничине, стварно извините!Што рекао Грк, "али, стварно, морам"....
Ух, ова слика ме подсети на БЕРЕТКЕ. Чувене београдске беретке. Директно ме је подмладила.
Све је почело у време кад ношење шешира није било опортуно, а качкети доказивали припадност напредним елементима. Балканска улица препуна капаџија, посао флорира. Хе, али „непоштеној“ интелигенцији се то није допадало па се сетила беретки. То нису биле оне праве беретке што се носе у Француској и у Шпанији, већ посебан београдски стил. Предузеће „Бегеј“ узнапредовало, отворило чак и посебну продавницу у Београду (мислим да је била у Македонској), а у тој продавници гомиле беретки.
Кад сам први пут ишао у иностранство, прво шта сам купио била је једна француска беретка. Да на улици не виде сви да сам дошао из Београда и поздраве ме са „здраво, земљаче!“. А ипак нешто што ће ми користити и кад се вратим. Није сметало што није марке „Бегеј“.
Душан Ковачевић је својевремено у једној ТВ емисији рекао да је тог дана у Београду дошло до смене окупатора.
Под претпоставком да је тачно да је то Д. Ковачевић рекао, ја бих га на то питала: о каквим окупаторима он то говори? Како то, да је он у тој "окупацији" мирно и слободно писао своје драме, и да су те драме игране, успешно, биле гледане, широм тог "окупираног" Београда, Србије и Југославије, да је по његовим сценаријима урађено толико филмова? Да је био професор на Позоришној Академији, у тој "окупираној"... Ма, шта све не, у тој мрској и окупираној држави.
Ух... Од комуниста су гори једино ти, новокомпоновани антикомунисти.
Данас слушам једног од наших ослободилаца Београда, 20 октобра 1944. Прича: Дошли смо у борби до Народног позоришта. Онда се појавише Руси и рекоше: Доста сте ви гинули, сад ћемо ми. И кренуше да освоје Позориште, у коме су се Немци утврдили. И само на том месту изгинуше њих око тридесет. Без имало двоумљења. Само два дана касније, у близини споменика Књазу изниче бели споменик, који је означавао место где је тих 30 Руса сахрањено. А само после месец дана споменик је био срушен, а Совјети су ископани и пребачени на Гробље ослободилаца Београда.
Гледам сад лица ових ратника: Вањка, Серјожа, Артјом, Волођа, Пјотр, Димитриј, Васја. Они су само желели да утру траг нацизму, да заувек униште ону идеју која је побила око двадесет милиона грађана Совјетског савеза. Нису они водили рачуна ни о комунизму, ни о капитализму... Грехота је њима приписивати такве намере. Они су били убеђени да се исплати погинути у ослобођењу света од непријатеља.
Интересантно је да многе ученице још увек носе црне кецеље и беле крагне, што се носило пре рата и за време окупације.
Pa da potkrepim:
Да, управо овако. Перфектна слика!
На таблици се лепо види да је то било 1940. године. Шести разред (некада су гимназије имале осам разреда, не знам како је сад, па да се млађи не чуде и буне). Чини ми се да на таблици пише да је то гимназија „Краљице Марије“. То је била Друга женска у Београду, Улица краљице Наталије. Та улица се једно време (мало сувише дуго) звала Народног фронта.
Пада у очи да нису све кецеље и крагне једнообразне. То се толерисало. Изузетак је била Прва женска (на Ташмајдану) где је морало све да буде под конац истоветно, од истог материјала и купљено у истој радњи. Ипак скандалозно.
Verovatno ste ove teme presli, ali ja nisam sve zapamtila, pa imam neka pitanja.
Npr jedno od njih je vezano za Terazije i Siskovu kafanu. Da li je Siskova bila samo "novija" jednospratnica (posle Takova?) koja se na slikama pojavljuje bas sa tim natpisom ili je bila i ona bas na samom uglu starija jednostavnije gradje?
I jos jedno pitanje imam vezano za Terazije, vezano za zgradu koja je bila pored Sapcaninove zgrade. (To bi mozda bio br 9 ako je Sapcaninova bila 7) Koliko sam vas ispratila, uocavala sam je na slikama do 1947 i onda... nema je. Da li neko o njoj zna nesto vise?
Da li moze neko da postavi slike ulice Kralja Petra, zanima me deo od Knez Mihajlove do Uzun Mirkove na parnoj strani i deo od Uzun Mirkove do Zmaja od Nocaja na neparnoj?
Kralja Petra ... kod Snesane i kod nama omrazenog Oriona ....
Skoro sve slike iz serije su dobro komponovane, a ova mi je posebno draga zbog do sada neviđene perspektive (mesta) slikanja. Ja nisam sliku plastinirao nego malo pastelizirao.
Na žalost nemam mnogo vremena da se posvetim i ostalim slikama, jer sam trenutno stalno dežuran u "Azbuci". Ali verujem, da će Frančesko to uzeti u svoje ruke....
Мислим да сам ја ову сликао са истог места само "мало" касније, тачније 27.4.2007. године.
Npr jedno od njih je vezano za Terazije i Siskovu kafanu. Da li je Siskova bila samo "novija" jednospratnica (posle Takova?) koja se na slikama pojavljuje bas sa tim natpisom ili je bila i ona bas na samom uglu starija jednostavnije gradje?
I jos jedno pitanje imam vezano za Terazije, vezano za zgradu koja je bila pored Sapcaninove zgrade. (To bi mozda bio br 9 ako je Sapcaninova bila 7) Koliko sam vas ispratila, uocavala sam je na slikama do 1947 i onda... nema je. Da li neko o njoj zna nesto vise?
Da li moze neko da postavi slike ulice Kralja Petra, zanima me deo od Knez Mihajlove do Uzun Mirkove na parnoj strani i deo od Uzun Mirkove do Zmaja od Nocaja na neparnoj?
Pa da potkrepim:
Ух, ова слика ме подсети на БЕРЕТКЕ. Чувене београдске беретке. Директно ме је подмладила.
Све је почело у време кад ношење шешира није било опортуно, а качкети доказивали припадност напредним елементима. Балканска улица препуна капаџија, посао флорира. Хе, али „непоштеној“ интелигенцији се то није допадало па се сетила беретки. То нису биле оне праве беретке што се носе у Француској и у Шпанији, већ посебан београдски стил. Предузеће „Бегеј“ узнапредовало, отворило чак и посебну продавницу у Београду (мислим да је била у Македонској), а у тој продавници гомиле беретки.
Кад сам први пут ишао у иностранство, прво шта сам купио била је једна француска беретка. Да на улици не виде сви да сам дошао из Београда и поздраве ме са „здраво, земљаче!“. А ипак нешто што ће ми користити и кад се вратим. Није сметало што није марке „Бегеј“.
Под претпоставком да је тачно да је то Д. Ковачевић рекао, ја бих га на то питала: о каквим окупаторима он то говори? Како то, да је он у тој "окупацији" мирно и слободно писао своје драме, и да су те драме игране, успешно, биле гледане, широм тог "окупираног" Београда, Србије и Југославије, да је по његовим сценаријима урађено толико филмова? Да је био професор на Позоришној Академији, у тој "окупираној"... Ма, шта све не, у тој мрској и окупираној држави.
Ух... Од комуниста су гори једино ти, новокомпоновани антикомунисти.
Данас слушам једног од наших ослободилаца Београда, 20 октобра 1944. Прича: Дошли смо у борби до Народног позоришта. Онда се појавише Руси и рекоше: Доста сте ви гинули, сад ћемо ми. И кренуше да освоје Позориште, у коме су се Немци утврдили. И само на том месту изгинуше њих око тридесет. Без имало двоумљења. Само два дана касније, у близини споменика Књазу изниче бели споменик, који је означавао место где је тих 30 Руса сахрањено. А само после месец дана споменик је био срушен, а Совјети су ископани и пребачени на Гробље ослободилаца Београда.
Гледам сад лица ових ратника: Вањка, Серјожа, Артјом, Волођа, Пјотр, Димитриј, Васја. Они су само желели да утру траг нацизму, да заувек униште ону идеју која је побила око двадесет милиона грађана Совјетског савеза. Нису они водили рачуна ни о комунизму, ни о капитализму... Грехота је њима приписивати такве намере. Они су били убеђени да се исплати погинути у ослобођењу света од непријатеља.
Pa da potkrepim:
Да, управо овако. Перфектна слика!
На таблици се лепо види да је то било 1940. године. Шести разред (некада су гимназије имале осам разреда, не знам како је сад, па да се млађи не чуде и буне). Чини ми се да на таблици пише да је то гимназија „Краљице Марије“. То је била Друга женска у Београду, Улица краљице Наталије. Та улица се једно време (мало сувише дуго) звала Народног фронта.
Пада у очи да нису све кецеље и крагне једнообразне. То се толерисало. Изузетак је била Прва женска (на Ташмајдану) где је морало све да буде под конац истоветно, од истог материјала и купљено у истој радњи. Ипак скандалозно.
Npr jedno od njih je vezano za Terazije i Siskovu kafanu. Da li je Siskova bila samo "novija" jednospratnica (posle Takova?) koja se na slikama pojavljuje bas sa tim natpisom ili je bila i ona bas na samom uglu starija jednostavnije gradje?
I jos jedno pitanje imam vezano za Terazije, vezano za zgradu koja je bila pored Sapcaninove zgrade. (To bi mozda bio br 9 ako je Sapcaninova bila 7) Koliko sam vas ispratila, uocavala sam je na slikama do 1947 i onda... nema je. Da li neko o njoj zna nesto vise?
Da li moze neko da postavi slike ulice Kralja Petra, zanima me deo od Knez Mihajlove do Uzun Mirkove na parnoj strani i deo od Uzun Mirkove do Zmaja od Nocaja na neparnoj?
Kralja Petra ... kod Snesane i kod nama omrazenog Oriona ....