Пријатељу, да није било овог Форума, и чланова Форума, који су несебично и пријатељски приложили своје фотографије, не би изложба имала 12 паноа, већ само 6. Неке сам замолио за помоћ, а неки су помоћ сами понудили. Зато су приложници, како је и ред, наведени на насловном паноу изложбе. Једино нисам појединачно навео Јуниора, али сам му уписао фирму. Зато му јавно фала, ко млађем брату! Чини ми се да је ово ретко место где влада таква солидарност и пријатељство. Сад, понекад се закавжимо, али и то је људски. На кога ћеш да вриснеш, онако слободно и без примисли, ако не на свог најближег. Знаш да ће те разумети и да ти неће узети за зло.
Ми градимо Форум, Форум гради нас!
I Toma Peternek da pozavidi. Mada mi ovo liči na propagandni plakat. Čizme se sijaju kao da su ih spustili helikopterom na ovu obalu, a ribica sa uvojcima kao da se mantil skinula sa vešalice londonskog Harrodsa.
...има утоку добру, познату, па ти сад види шта ћеш....
Ма, Гавро, јасно то мени, ал' ми опет драго па сам на то тек онако, скренуо пажњу. Ево, да искористим прилику, скренуо би пажњу и на вредног Варош Капију који нам вазда неке нове углове познатих и мање познатих београдских мотива (попут ове данашње Прашке банке) проналази којекуде, ето, чисто да скренем мало пажњу и на то рецимо, фала на пажњи...
са сестром Јелком, званом "сека Јелка", а и како би кад су Чуружанке-- отете и на силу одведене (преварене) у ВМЛ!
(Здраво јако волем ове изломљене углове слика)
Фор Касина'з ајз онли, јер он је штовалац лепоте
Негооооо, ми запостависмо моје миштерије са Калемегдана. Драго ми је да су прве две покренуле лепе и плодотворне дискусије које су нам штошта разрешиле. Идемо даље.
Говорећи о капели Свете Петке коју је градио Момир Коруновић књига каже да је истовремено (тј. 1938.) «са западне стране подигнут конак повезан тремом са капелом и затворен једним зидом, што је целом комплексу давало посебну драж. Овим комплексом Коруновић је као врстан познавалац нашег старог градитељства, покушао да дочара амбијент средњовековног манастира. Нажалост, све је то било веома кратког века. Конак са тремом је порушен приликом савезничког бомбардовања Београда у пролеће 1944. године.»
Најбоља слика капеле са конаком која се овде појавила је ова
Такође смо имали и ову на којој се види разарање с тим што је наша претпоставка била да је ово сликано већ 1941.
Има ли сад нешто боље? А можда се неко и не слаже? : )
Ма, Гавро, јасно то мени, ал' ми опет драго па сам на то тек онако, скренуо пажњу. Ево, да искористим прилику, скренуо би пажњу и на вредног Варош Капију који нам вазда неке нове углове познатих и мање познатих београдских мотива (попут ове данашње Прашке банке) проналази којекуде, ето, чисто да скренем мало пажњу и на то рецимо, фала на пажњи...
Душан Ковачевић је својевремено у једној ТВ емисији рекао да је тог дана у Београду дошло до смене окупатора.
Под претпоставком да је тачно да је то Д. Ковачевић рекао, ја бих га на то питала: о каквим окупаторима он то говори? Како то, да је он у тој "окупацији" мирно и слободно писао своје драме, и да су те драме игране, успешно, биле гледане, широм тог "окупираног" Београда, Србије и Југославије, да је по његовим сценаријима урађено толико филмова? Да је био професор на Позоришној Академији, у тој "окупираној"... Ма, шта све не, у тој мрској и окупираној држави.
Ух... Од комуниста су гори једино ти, новокомпоновани антикомунисти.
нема шта вама Девојка да замери, дечаци остају дечаци--пушке, ордење, униформе. А каже се и да девојке падају на униформе и бркове (девојке, а не Девојка). Па, јесен увелико стигла а Јуниор се не чује жив, а тек Путник, па Дундо...шта вам је, младићи? Где ли сте?
Иначе, ов би спадало у "Интимну историју одрастања", јер је на слици са разредом моја мама, 4 слева у горњем реду...). Држим се традиције постављања интимних фотографија
Кад Госпођица из Косовске рече младићи, осетих се прозваним, па к'о велим да се јавим. Био сам дуго одсутан (кад идем на пут не вучем никакву технику и одмарам се) па сад никако да вас стигнем у читању. А што се тиче писања... пф, шта да пишем? Добро, није важно.
Него Ви, драга Госпојце, само дајте те „интимне историје одрастања“. Ако то није Београд, онда, молићу лепо, шта је Београд? Јал да пуцам јал да бацам бомбе! Нисмо се сви ми (младићи) играли оловним војницима. А од униформе, ордења и војних парада бежим к’о ђаво од крста.
Сад мало и пресвете „форензике“ (иако на горњој слици нема ничег криминалног). На слици се виде углавном шипарице, које су већ одавно израсле из основне школе (ако је то стварно 1948.) Колико се сећам, у то време још није било осмогодишњих школа. Видимо да је одељење чисто женско, што је било уобичајено за гимназије. Не знам да је било мушких и женских основних школа. Све у свему, ту се ствари не римују како треба. А слика је врло лепа и интересантна. Посебно импонује учитељица или разредна (или шта ли је већ).
Узгред речено, 1950. сам већ и ја матурирао. Просто не верујем да је Ваша Мама у то време била основац. Интересантно је да многе ученице још увек носе црне кецеље и беле крагне, што се носило пре рата и за време окупације.
Пријатељу, да није било овог Форума, и чланова Форума, који су несебично и пријатељски приложили своје фотографије, не би изложба имала 12 паноа, већ само 6. Неке сам замолио за помоћ, а неки су помоћ сами понудили. Зато су приложници, како је и ред, наведени на насловном паноу изложбе. Једино нисам појединачно навео Јуниора, али сам му уписао фирму. Зато му јавно фала, ко млађем брату! Чини ми се да је ово ретко место где влада таква солидарност и пријатељство. Сад, понекад се закавжимо, али и то је људски. На кога ћеш да вриснеш, онако слободно и без примисли, ако не на свог најближег. Знаш да ће те разумети и да ти неће узети за зло.
Ми градимо Форум, Форум гради нас!
I Toma Peternek da pozavidi. Mada mi ovo liči na propagandni plakat. Čizme se sijaju kao da su ih spustili helikopterom na ovu obalu, a ribica sa uvojcima kao da se mantil skinula sa vešalice londonskog Harrodsa.
...има утоку добру, познату, па ти сад види шта ћеш....
(Здраво јако волем ове изломљене углове слика)
Фор Касина'з ајз онли, јер он је штовалац лепоте
Поштено и похвално!
Негооооо, ми запостависмо моје миштерије са Калемегдана. Драго ми је да су прве две покренуле лепе и плодотворне дискусије које су нам штошта разрешиле. Идемо даље.
Говорећи о капели Свете Петке коју је градио Момир Коруновић књига каже да је истовремено (тј. 1938.) «са западне стране подигнут конак повезан тремом са капелом и затворен једним зидом, што је целом комплексу давало посебну драж. Овим комплексом Коруновић је као врстан познавалац нашег старог градитељства, покушао да дочара амбијент средњовековног манастира. Нажалост, све је то било веома кратког века. Конак са тремом је порушен приликом савезничког бомбардовања Београда у пролеће 1944. године.»
Најбоља слика капеле са конаком која се овде појавила је ова
Такође смо имали и ову на којој се види разарање с тим што је наша претпоставка била да је ово сликано већ 1941.
Има ли сад нешто боље? А можда се неко и не слаже? : )
sto b' se reklo, zadovoljstvo je moje :)
Душан Ковачевић је својевремено у једној ТВ емисији рекао да је тог дана у Београду дошло до смене окупатора.
Под претпоставком да је тачно да је то Д. Ковачевић рекао, ја бих га на то питала: о каквим окупаторима он то говори? Како то, да је он у тој "окупацији" мирно и слободно писао своје драме, и да су те драме игране, успешно, биле гледане, широм тог "окупираног" Београда, Србије и Југославије, да је по његовим сценаријима урађено толико филмова? Да је био професор на Позоришној Академији, у тој "окупираној"... Ма, шта све не, у тој мрској и окупираној држави.
Ух... Од комуниста су гори једино ти, новокомпоновани антикомунисти.
Иначе, ов би спадало у "Интимну историју одрастања", јер је на слици са разредом моја мама, 4 слева у горњем реду...). Држим се традиције постављања интимних фотографија
Кад Госпођица из Косовске рече младићи, осетих се прозваним, па к'о велим да се јавим. Био сам дуго одсутан (кад идем на пут не вучем никакву технику и одмарам се) па сад никако да вас стигнем у читању. А што се тиче писања... пф, шта да пишем? Добро, није важно.
Него Ви, драга Госпојце, само дајте те „интимне историје одрастања“. Ако то није Београд, онда, молићу лепо, шта је Београд? Јал да пуцам јал да бацам бомбе! Нисмо се сви ми (младићи) играли оловним војницима. А од униформе, ордења и војних парада бежим к’о ђаво од крста.
Сад мало и пресвете „форензике“ (иако на горњој слици нема ничег криминалног). На слици се виде углавном шипарице, које су већ одавно израсле из основне школе (ако је то стварно 1948.) Колико се сећам, у то време још није било осмогодишњих школа. Видимо да је одељење чисто женско, што је било уобичајено за гимназије. Не знам да је било мушких и женских основних школа. Све у свему, ту се ствари не римују како треба. А слика је врло лепа и интересантна. Посебно импонује учитељица или разредна (или шта ли је већ).
Узгред речено, 1950. сам већ и ја матурирао. Просто не верујем да је Ваша Мама у то време била основац. Интересантно је да многе ученице још увек носе црне кецеље и беле крагне, што се носило пре рата и за време окупације.