Oko bombardovanja "saveznika" želeo bih da mi stručni ljudi (koji se vojnom teorijom i teorijom ratovanja detaljno bave) kažu kakav je status imala Srbija u doba angloameričkog bombardovanja? Da li je okupirana teritorija legitimni vojni cilj?
Nadalje: da li je Beograd aprila 1941. bio otvoreni grad, pa pritom nije smeo da se bombarduje? Koje je "manje legitimno" bombardovanje - nemačko ili "savezničko"?
I još: kakav je status u ratu imala Bugarska i da li su razaranja npr. Sofije 1944. bila takođe na osnovu toga što je ona bila okupirana teritorija?
Hvala unapred i izvinjavam se ukoliko su moja pitanja offtopic.
Ako su pitanja pitanja offtopic, onda su i odgovori, pa se i ja izvinjavam.
U najkraćem, Beograd jeste bio "otvoreni grad" u aprilu 1941., ali ga je Hitler ipak bombardovao.
Uostalom, i iz drugih primera, može se uočiti da nemačka bombardovanja mogu da se tretiraju kao bombardovanja gradova.
Sva saveznička bombardovanja u Drugom svetskom ratu imaju precizirane vojne ciljeve. Nažalost, tu se ne računaju samo nemačke vojne snage, nego i infrastruktura na toj teritoriji koju koriste te snage.
Da ne idem previše u off, potražite na jednom drugom sajtu (da ga ne reklamiram) temu o savezničkim bombardovanjima.
Tu sam pokušao da pojedincima objasnim interakciju između tri sistema kojima se poklapaju prostorne i vremenske dimenzije:
1. sistema koji čine nemačke snage;
2. sistema koji čini savezničko vazduhoplovstvo i koji dejstvuje po sistemu br.1;
3. sistema koji čine neka teritorija i objekti koje koristi sistem br. 1, ali i ljudi protiv kojih sistem br. 2 nema ništa.
Upravo ako se to ne shvati onda počne pisanje o dejstvu sistema br. 2 po sistemu br. 3.
Mozda znas da li ima fotki jednog sjajnog "prikazanija" Srbije iz doba I srpskog ustanka. Naime, u Pionirskom parku preko puta S. skupstine bilo je izgradjeno veoma veliko srpsko selo iz doba ustanka u prirodnoj velicini. U kucama 'oprema' iz istog vremena s diskretnim osvetljenjem. Svuda po parku je bila posuta slama. Provodio sam u tom "selu" po ceo dan s drugovima a izlozba je trajala valjda 14. dana. Mozda je bila 1964g - 160g. I srpskog ustanka ustanka ?? grk
Нисам ништа чуо о томе.
Првом приликом, кад одем у Народну библиотеку Србије, прелистаћу новине из тог доба, па ћу да те обавестим, или да постујем страну из новине...
Можда нешто знају Касина, Звездарка и Девојка. Били су ту, у комшилуку. Било би чудо да не знају.
А можда се нису бавили гејачењем, што рече неко, него рокенролом, па се не сећају. Ко ће знати?
Претурајући по неким старим фотографијама наишао сам на ову, не сећам се да смо нешто више имали о овој згради:
Nažalost, ne znam mnogo o ovoj kući osim podatka da je podignuta na mestu porušene stare kuće ("Ičkova kuća") koja je po stilu bila kao zgrada kafane "Znak pitanja". Deroko tvrdi da je čak bila i arhitektonski značajnija.
Ta kuća je porušena oko 1937. da bi na njenom mestu godine 1938. podignuta ova višespratnica po projektu čeških arhitekata.
Nažalost, ne sećam se tačno podatka da li ju je projektovao Jaroslav Prhal ili je to delo ateljea "Krehlik i Jelinek". Kako god bilo o ovim ljudima se izuzetno malo danas zna, osim da su ostavili brojne zgrade po celom Beogradu. Davno mi je neki čovek rekao da je jedan od tih arhitekata nastradao u saobraćajnoj nesreći, još pre rata. Sa druge strane, jedan od njih se pojavljuje u nekoj stručnoj literaturi kao autor konkursnog rada za prva posleratna stambena naselja i tipske stambene zgrade (konkurs oko 1946. ili 1947.) i da je radio u Projektnom zavodu "Srbija" (docnije "Srbijaprojekt").
... rekli smo da o ukusima nećemo - al se fino uklapa sa Skupštinom :bigsmile: ...
Spolja gladac, a unutra jadac
Unutrasnje stanje zgrade (pre 18 meseci)
Na pojedinim spratovima nema svetla, mora da se koristi baterijska lampa. Lift se zakljucava i samo stanari koji su platili odrzavanje lifta imaju kljuc. Neki stepenici su potpuno unisteni, da prakticno nemaju gaziste i postavljene su daske preko njih da bi moglo da se krece stepenistem. U hodnicima se jako oseca miris budji.
Žao mi je što je toliko spolja izmazana ovom akrilnom bojom.
A to što je unutra tako ruinirana, za to nema nikakvog objašnjenja.
Nadalje: da li je Beograd aprila 1941. bio otvoreni grad, pa pritom nije smeo da se bombarduje? Koje je "manje legitimno" bombardovanje - nemačko ili "savezničko"?
I još: kakav je status u ratu imala Bugarska i da li su razaranja npr. Sofije 1944. bila takođe na osnovu toga što je ona bila okupirana teritorija?
Hvala unapred i izvinjavam se ukoliko su moja pitanja offtopic.
Ako su pitanja pitanja offtopic, onda su i odgovori, pa se i ja izvinjavam.
U najkraćem, Beograd jeste bio "otvoreni grad" u aprilu 1941., ali ga je Hitler ipak bombardovao.
Uostalom, i iz drugih primera, može se uočiti da nemačka bombardovanja mogu da se tretiraju kao bombardovanja gradova.
Sva saveznička bombardovanja u Drugom svetskom ratu imaju precizirane vojne ciljeve. Nažalost, tu se ne računaju samo nemačke vojne snage, nego i infrastruktura na toj teritoriji koju koriste te snage.
Da ne idem previše u off, potražite na jednom drugom sajtu (da ga ne reklamiram) temu o savezničkim bombardovanjima.
Tu sam pokušao da pojedincima objasnim interakciju između tri sistema kojima se poklapaju prostorne i vremenske dimenzije:
1. sistema koji čine nemačke snage;
2. sistema koji čini savezničko vazduhoplovstvo i koji dejstvuje po sistemu br.1;
3. sistema koji čine neka teritorija i objekti koje koristi sistem br. 1, ali i ljudi protiv kojih sistem br. 2 nema ništa.
Upravo ako se to ne shvati onda počne pisanje o dejstvu sistema br. 2 po sistemu br. 3.
1. :: Ako je bila, a izgleda da jeste, ... sa obe crkve Sv. Marka ( ~ 1937g. ) ...
2. Isto to nesto kasnije ... ::
3. Direktoru Gl. Poste, 1965g. ::
4. Hop! ... pa "unazad" u 1954. a trebala je da je prethodna ::
5. i ova se teleportovala al' iz 1961g. ::
6. mutna ( pardoniram se ! ) zbog rdjavog teleportovanja ::
7. Terazije poznih '50-ih ::
8. colour teleport iz 1930. (za Zabare) ::
Laku noc i prijatno!
Нисам ништа чуо о томе.
Првом приликом, кад одем у Народну библиотеку Србије, прелистаћу новине из тог доба, па ћу да те обавестим, или да постујем страну из новине...
Можда нешто знају Касина, Звездарка и Девојка. Били су ту, у комшилуку. Било би чудо да не знају.
А можда се нису бавили гејачењем, што рече неко, него рокенролом, па се не сећају. Ко ће знати?
Nažalost, ne znam mnogo o ovoj kući osim podatka da je podignuta na mestu porušene stare kuće ("Ičkova kuća") koja je po stilu bila kao zgrada kafane "Znak pitanja". Deroko tvrdi da je čak bila i arhitektonski značajnija.
Ta kuća je porušena oko 1937. da bi na njenom mestu godine 1938. podignuta ova višespratnica po projektu čeških arhitekata.
Nažalost, ne sećam se tačno podatka da li ju je projektovao Jaroslav Prhal ili je to delo ateljea "Krehlik i Jelinek". Kako god bilo o ovim ljudima se izuzetno malo danas zna, osim da su ostavili brojne zgrade po celom Beogradu. Davno mi je neki čovek rekao da je jedan od tih arhitekata nastradao u saobraćajnoj nesreći, još pre rata. Sa druge strane, jedan od njih se pojavljuje u nekoj stručnoj literaturi kao autor konkursnog rada za prva posleratna stambena naselja i tipske stambene zgrade (konkurs oko 1946. ili 1947.) i da je radio u Projektnom zavodu "Srbija" (docnije "Srbijaprojekt").
... rekli smo da o ukusima nećemo - al se fino uklapa sa Skupštinom :bigsmile: ...
Spolja gladac, a unutra jadac
Un utrasn je stan je zgrade (pre 18 meseci)
Na po jedin im sprato vima n ema svetla, mo ra da se ko risti b aterijska lamp a. Lift se zakljucava i samo stan ari ko ji su platili o drzavan je lifta imaju kljuc. Neki stepen ici su po tpun o un isten i, da prakticn o n emaju gaziste i po stavljen e su daske preko n jih da bi moglo da se krece stepenistem. U ho dn icima se jako o seca miris b udji.
Žao mi je što je toliko spolja izmazana ovom akrilnom bojom.
A to što je unutra tako ruinirana, za to nema nikakvog objašnjenja.