Прву жвакаћу гуму сам жвакао тек око 1963-64 године. Можда их раније није било у Петровцу на Млави, где сам живео од 1962. Те прве жвакаће гуме је целом разреду поделио наш друг, кад му се отац официр вратио са Синаја, где је био у саставу мировних снага. Испод омота, амбалаже, обично је била нека сличица.
Међутим, било је и другачијих сличица, и раније. Биле су то сличице са ликовима глумаца и фудбалера из неких "чоколадица", уствари нечега што је личило на шећерне табле. Касније су биле и слике животиња "Животињско царство" Краш-Загреб. То су биле праве чоколадице.
Сакупљао сам и сличице са шибица. Била су два главна произвођача: Драва - Осијек (чини ми се) и Долац - Травник. Сличице су стално мењали: градови, рекламе за разне ствари, узорци ћилимова, аутомобили, саобраћајни знаци... Чини ми се да их још увек имам негде у некој фијоци.
Једно време сам скупљао и кутије цигарета: Фабрике дувана из Ниша, Врања, Ровиња, Бањалуке, Гњилана, Титограда, Сарајева, Мостара, Љубљане, Скопља...
Све смо скупљали и мењали дупликате или "тапкали".
Да ли неко може да се сети када су се код нас појавиле прве жвакаће гуме у продаји. Не оне које су људи доносили из иностранства, или из УНРЕ, него оне које су могле да се купе на киосцима или у продавници?
Гаврило, оно с посташтанском кочијом је требало да буде шала на твој рачун
али испаде озбиљно. Нисам имао појма да би то могла бити пошта, а још мање
поштанска кочија иза поште.
Прву жвакаћу гуму сам жвакао тек око 1963-64 године. Можда их раније није било у Петровцу на Млави, где сам живео од 1962. Те прве жвакаће гуме је целом разреду поделио наш друг, кад му се отац официр вратио са Синаја, где је био у саставу мировних снага. Испод омота, амбалаже, обично је била нека сличица.
Међутим, било је и другачијих сличица, и раније. Биле су то сличице са ликовима глумаца и фудбалера из неких "чоколадица", уствари нечега што је личило на шећерне табле. Касније су биле и слике животиња "Животињско царство" Краш-Загреб. То су биле праве чоколадице.
Сакупљао сам и сличице са шибица. Била су два главна произвођача: Драва - Осијек (чини ми се) и Долац - Травник. Сличице су стално мењали: градови, рекламе за разне ствари, узорци ћилимова, аутомобили, саобраћајни знаци... Чини ми се да их још увек имам негде у некој фијоци.
Једно време сам скупљао и кутије цигарета: Фабрике дувана из Ниша, Врања, Ровиња, Бањалуке, Гњилана, Титограда, Сарајева, Мостара, Љубљане, Скопља...
Све смо скупљали и мењали дупликате или "тапкали".
Да ли неко може да се сети када су се код нас појавиле прве жвакаће гуме у продаји. Не оне које су људи доносили из иностранства, или из УНРЕ, него оне које су могле да се купе на киосцима или у продавници?
Interesantan off-topic Gavrilo:
Zaista, prvih malih "cokoladica" secam se sigurno od 1955g. Tada mi je umrla baka po ocu i kada bi me dovodio na njen grob na N. groblju tata bi se uvek masio vrha spomenuka i toboz uzimao odatle malu cokoladicu (secerna tabla jer je pucala i lomila se kao staklo) koju mi je "poslala nana". Naravno on bi je gore hitro stavljao a kupio ranije. I tada sam bio skeptican da mi to ona salje s "onog" sveta. Na omotu tih secernih tablica mislim da je bio naslikan nekakav fudbalski stadion i nije bilo slicica u njima ili sam slicice zaboravio. To je stiglo kasnije.
Znam da su prve vece (200g), mlecne , cokolade bili "Plavi 9", S./ Stark (na plavoj pozadini ultramarinskog omota, tri bela galeba u letu nad morem) oko 1959g. U to vreme su se javile i prve "zvake". Bile su kao Wrigley's po formi, "filet", veoma nekvalitetne ( da su UNR [ United Nations Rescue ]-ine bile bi valjda kvalitetnije ) jer su se na kraju pretvarale u malu kolicinu mase koja se lepila po usnama. Ne secam se omota. Kasnije su se javile i one oblika karamele. Iz Trsta su donosene zvake u obliku loptica raznih boja.
Skupljao sam slicice sa sibica (zivotinjsko carstvo je bilo) u jednoj kutiji za cipele. Decembra 1961g. I. Andric je dobio Nobelovu nagradu i otac mi je tada rekao da je Ivo bio rodjen u Dolcu kraj Travnika gde su se slicice sibica koje sam gomilao proizvodile, kako si i napisao. Kasnije sam proverio: zbilja, Ivo Andric jeste rodjen u Dolcu kraj Travnika a ne u samom Travniku, gradu.
Secam se cokoladica "Zivotinjsko carstvo" i onih s fudbalerima s imenom igraca u dnu slicice . Nosili su dres s oznakom svog kluba. I sada mi je u glavi jedna slicica na kojoj je bio fudbaler "Biogradlic".
Tada su dosle knjige i sve je ovo postalo neinteresantno. grk
Cenjeni forenzicari mogli bi da odgovore tacno: na ovoj Vukomanovoj, slikanoj pred restoranom (na Terazijama?), u gornjem desnom uglu je veliko slovo "A" i pored njega, mozda, malo "t" cirilicom. Da li je to mozda firma Difrankove "Atine", elitnog terazijskog restorana? Laneni karirani stolnjaci su, naravno, bili po skoro svim kafanama. grk
Гаврило, оно с посташтанском кочијом је требало да буде шала на твој рачун али испаде озбиљно. Нисам имао појма да би то могла бити пошта, а још мање поштанска кочија иза поште.
Ја сам схватио озбиљно, јер знам да си ти озбиљан човек.
Мислио сам да нешто пише на полеђини слике. Још је и ммилован додао причу о Гл. пошти.
Међутим, све то није проблем. Поставио сам фотографију садашњег објекта у дворишту. Трокрилни прозори и на твојој и на новој слици су исти, чак и неки једнокрилни. Можда је фотографисано са различитих страна. Додао сам и причу о експонатима из ПТТ музеја, који могу да образложе постојање запрежних кола у дворишту... Сад нека људи закључују.
Мени то не смета да и даље разрађујем случај и да прегледам фото документацију и упоређујем. Ако нешто будем додатно сазнао са потврдом или побијањем, јавићу...
... rekli smo da o ukusima nećemo - al se fino uklapa sa Skupštinom :bigsmile: ...
Spolja gladac, a unutra jadac
Unutrasnje stanje zgrade (pre 18 meseci)
Na pojedinim spratovima nema svetla, mora da se koristi baterijska lampa. Lift se zakljucava i samo stanari koji su platili odrzavanje lifta imaju kljuc. Neki stepenici su potpuno unisteni, da prakticno nemaju gaziste i postavljene su daske preko njih da bi moglo da se krece stepenistem. U hodnicima se jako oseca miris budji.
Не сматрам ово оф топиком. И то је Београд кога више нема.
Овде смо видели разне налепнице са пивских, винских и ракијских боца, са дуванских кутија, хотелске налепнице, туристичке проспекте...
Зашто не бисмо видели и сличице са шибица или поштанске марке са ликом Београда, или зашто кратко да не попричамо о томе када су се у Београду појавиле жвакаће гуме, кола пића, грамофонске плоче пре и после Другог светског рата, ко су били најбољи београдски певачи или музичари, балетски играчи, глумци...
Или можда мислите другачије?
Ако мислите другачије, зашто се све то већ појављивало овде.
Баш бих волео да питам Звездарку или Касину или "оца Владу", или Намћора Овдашњег... да ли се сећају када су се појавиле прве жвакаће гуме или Кока Кола или Пепси Кола (не словеначка Кокта). Или било шта друго што је учинило неку промену (на боље или на горе) у животу Београђана.
Ако укуцате на интернету "Прва жвакаћа гума у Србији, или Југославији" добићете све податке о првим жвакаћим гумама у Америци, и то са наших сајтова, на ћирилици. Нисам нашао ближи податак о жвакама у Београду, Србији, Југославији. Зато сам овде јавно поставио то питање.
Видећете, неко ће се јавити.
Јер то је интересантно.
А ово се налази на сајту Забавника!
Забављајте се људи. Немојте да сте превише озбиљни и мргодни! Мене је историја увек забављала. Зато се њоме и бавим. А ово су све историјске чињенице из свакодневног живота грађана Београда и Србије. Сећате ли се изложбе о шездесетим годинама у Београду у Конаку кнегиње Љубице? Излагали су и аутобуске карте и боце за млеко и паркинг сатове... Све је то историја, а не само оружје, тенкови и народни хероји.
Ако неко има каталог те изложбе о шездесетим годинама, можда тамо могу да се пронађу ови подаци о којима ја говорим...
Не сматрам ово оф топиком. И то је Београд кога више нема.
Овде смо видели разне налепнице са пивских, винских и ракијских боца, са дуванских кутија, хотелске налепнице, туристичке проспекте...
Зашто не бисмо видели и сличице са шибица или поштанске марке са ликом Београда, или зашто кратко да не попричамо о томе када су се у Београду појавиле жвакаће гуме, кола пића, грамофонске плоче пре и после Другог светског рата, ко су били најбољи београдски певачи или музичари, балетски играчи, глумци...
Или можда мислите другачије?
Ако мислите другачије, зашто се све то већ појављивало овде.
Баш бих волео да питам Звездарку или Касину или "оца Владу", или Намћора Овдашњег... да ли се сећају када су се појавиле прве жвакаће гуме или Кока Кола или Пепси Кола (не словеначка Кокта). Или било шта друго што је учинило неку промену (на боље или на горе) у животу Београђана.
Ако укуцате на интернету "Прва жвакаћа гума у Србији, или Југославији" добићете све податке о првим жвакаћим гумама у Америци, и то са наших сајтова, на ћирилици. Нисам нашао ближи податак о жвакама у Београду, Србији, Југославији. Зато сам овде јавно поставио то питање.
Видећете, неко ће се јавити.
Јер то је интересантно.
А ово се налази на сајту Забавника!
Забављајте се људи. Немојте да сте превише озбиљни и мргодни! Мене је историја увек забављала. Зато се њоме и бавим. А ово су све историјске чињенице из свакодневног живота грађана Београда и Србије. Сећате ли се изложбе о шездесетим годинама у Београду у Конаку кнегиње Љубице? Излагали су и аутобуске карте и боце за млеко и паркинг сатове... Све је то историја, а не само оружје, тенкови и народни хероји.
Ако неко има каталог те изложбе о шездесетим годинама, можда тамо могу да се пронађу ови подаци о којима ја говорим...
U pravu si! Mozda znas da li ima fotki jednog sjajnog "prikazanija" Srbije iz doba I srpskog ustanka. Naime, u Pionirskom parku preko puta S. skupstine bilo je izgradjeno veoma veliko srpsko selo iz doba ustanka u prirodnoj velicini. U kucama 'oprema' iz istog vremena s diskretnim osvetljenjem. Svuda po parku je bila posuta slama. Provodio sam u tom "selu" po ceo dan s drugovima a izlozba je trajala valjda 14. dana. Mozda je bila 1964g - 160g. I srpskog ustanka ustanka ?? grk
Пазите, шахт је подигнут, може неко да упадне.
Stvarno, šaht.
A kad smo već kod šahtova da li neko može da nam napravi mali, vizuelni, istorijat beogradskih šahtova.
Stvarno, šaht.
A kad smo već kod šahtova da li neko može da nam napravi mali, vizuelni, istorijat beogradskih šahtova.
Па имамо оне фантастичне колаже које нам је послао грк (градјанк) као добру основу...
Да ли неко може да се сети када су се код нас појавиле прве жвакаће гуме у продаји. Не оне које су људи доносили из иностранства, или из УНРЕ, него оне које су могле да се купе на киосцима или у продавници?
али испаде озбиљно. Нисам имао појма да би то могла бити пошта, а још мање
поштанска кочија иза поште.
Да ли неко може да се сети када су се код нас појавиле прве жвакаће гуме у продаји. Не оне које су људи доносили из иностранства, или из УНРЕ, него оне које су могле да се купе на киосцима или у продавници?
Interesantan off-topic Gavrilo:
Zaista, prvih malih "cokoladica" secam se sigurno od 1955g. Tada mi je umrla baka po ocu i kada bi me dovodio na njen grob na N. groblju tata bi se uvek masio vrha spomenuka i toboz uzimao odatle malu cokoladicu (secerna tabla jer je pucala i lomila se kao staklo) koju mi je "poslala nana". Naravno on bi je gore hitro stavljao a kupio ranije. I tada sam bio skeptican da mi to ona salje s "onog" sveta. Na omotu tih secernih tablica mislim da je bio naslikan nekakav fudbalski stadion i nije bilo slicica u njima ili sam slicice zaboravio. To je stiglo kasnije.
Znam da su prve vece (200g), mlecne , cokolade bili "Plavi 9", S./ Stark (na plavoj pozadini ultramarinskog omota, tri bela galeba u letu nad morem) oko 1959g. U to vreme su se javile i prve "zvake". Bile su kao Wrigley's po formi, "filet", veoma nekvalitetne ( da su UNR [ United Nations Rescue ]-ine bile bi valjda kvalitetnije ) jer su se na kraju pretvarale u malu kolicinu mase koja se lepila po usnama. Ne secam se omota. Kasnije su se javile i one oblika karamele. Iz Trsta su donosene zvake u obliku loptica raznih boja.
Skupljao sam slicice sa sibica (zivotinjsko carstvo je bilo) u jednoj kutiji za cipele. Decembra 1961g. I. Andric je dobio Nobelovu nagradu i otac mi je tada rekao da je Ivo bio rodjen u Dolcu kraj Travnika gde su se slicice sibica koje sam gomilao proizvodile, kako si i napisao. Kasnije sam proverio: zbilja, Ivo Andric jeste rodjen u Dolcu kraj Travnika a ne u samom Travniku, gradu.
Secam se cokoladica "Zivotinjsko carstvo" i onih s fudbalerima s imenom igraca u dnu slicice . Nosili su dres s oznakom svog kluba. I sada mi je u glavi jedna slicica na kojoj je bio fudbaler "Biogradlic".
Tada su dosle knjige i sve je ovo postalo neinteresantno. grk
Cenjeni forenzicari mogli bi da odgovore tacno: na ovoj Vukomanovoj, slikanoj pred restoranom (na Terazijama?), u gornjem desnom uglu je veliko slovo "A" i pored njega, mozda, malo "t" cirilicom. Da li je to mozda firma Difrankove "Atine", elitnog terazijskog restorana? Laneni karirani stolnjaci su, naravno, bili po skoro svim kafanama. grk
Ја сам схватио озбиљно, јер знам да си ти озбиљан човек.
Мислио сам да нешто пише на полеђини слике. Још је и ммилован додао причу о Гл. пошти.
Међутим, све то није проблем. Поставио сам фотографију садашњег објекта у дворишту. Трокрилни прозори и на твојој и на новој слици су исти, чак и неки једнокрилни. Можда је фотографисано са различитих страна. Додао сам и причу о експонатима из ПТТ музеја, који могу да образложе постојање запрежних кола у дворишту... Сад нека људи закључују.
Мени то не смета да и даље разрађујем случај и да прегледам фото документацију и упоређујем. Ако нешто будем додатно сазнао са потврдом или побијањем, јавићу...
... rekli smo da o ukusima nećemo - al se fino uklapa sa Skupštinom :bigsmile: ...
Spolja gladac, a unutra jadac
Un utrasn je stan je zgrade (pre 18 meseci)
Na po jedin im sprato vima n ema svetla, mo ra da se ko risti b aterijska lamp a. Lift se zakljucava i samo stan ari ko ji su platili o drzavan je lifta imaju kljuc. Neki stepen ici su po tpun o un isten i, da prakticn o n emaju gaziste i po stavljen e su daske preko n jih da bi moglo da se krece stepenistem. U ho dn icima se jako o seca miris b udji.
Не сматрам ово оф топиком. И то је Београд кога више нема.
Овде смо видели разне налепнице са пивских, винских и ракијских боца, са дуванских кутија, хотелске налепнице, туристичке проспекте...
Зашто не бисмо видели и сличице са шибица или поштанске марке са ликом Београда, или зашто кратко да не попричамо о томе када су се у Београду појавиле жвакаће гуме, кола пића, грамофонске плоче пре и после Другог светског рата, ко су били најбољи београдски певачи или музичари, балетски играчи, глумци...
Или можда мислите другачије?
Ако мислите другачије, зашто се све то већ појављивало овде.
Баш бих волео да питам Звездарку или Касину или "оца Владу", или Намћора Овдашњег... да ли се сећају када су се појавиле прве жвакаће гуме или Кока Кола или Пепси Кола (не словеначка Кокта). Или било шта друго што је учинило неку промену (на боље или на горе) у животу Београђана.
Ако укуцате на интернету "Прва жвакаћа гума у Србији, или Југославији" добићете све податке о првим жвакаћим гумама у Америци, и то са наших сајтова, на ћирилици. Нисам нашао ближи податак о жвакама у Београду, Србији, Југославији. Зато сам овде јавно поставио то питање.
Видећете, неко ће се јавити.
Јер то је интересантно.
А ово се налази на сајту Забавника!
Забављајте се људи. Немојте да сте превише озбиљни и мргодни! Мене је историја увек забављала. Зато се њоме и бавим. А ово су све историјске чињенице из свакодневног живота грађана Београда и Србије. Сећате ли се изложбе о шездесетим годинама у Београду у Конаку кнегиње Љубице? Излагали су и аутобуске карте и боце за млеко и паркинг сатове... Све је то историја, а не само оружје, тенкови и народни хероји.
Ако неко има каталог те изложбе о шездесетим годинама, можда тамо могу да се пронађу ови подаци о којима ја говорим...
Не сматрам ово оф топиком. И то је Београд кога више нема.
Овде смо видели разне налепнице са пивских, винских и ракијских боца, са дуванских кутија, хотелске налепнице, туристичке проспекте...
Зашто не бисмо видели и сличице са шибица или поштанске марке са ликом Београда, или зашто кратко да не попричамо о томе када су се у Београду појавиле жвакаће гуме, кола пића, грамофонске плоче пре и после Другог светског рата, ко су били најбољи београдски певачи или музичари, балетски играчи, глумци...
Или можда мислите другачије?
Ако мислите другачије, зашто се све то већ појављивало овде.
Баш бих волео да питам Звездарку или Касину или "оца Владу", или Намћора Овдашњег... да ли се сећају када су се појавиле прве жвакаће гуме или Кока Кола или Пепси Кола (не словеначка Кокта). Или било шта друго што је учинило неку промену (на боље или на горе) у животу Београђана.
Ако укуцате на интернету "Прва жвакаћа гума у Србији, или Југославији" добићете све податке о првим жвакаћим гумама у Америци, и то са наших сајтова, на ћирилици. Нисам нашао ближи податак о жвакама у Београду, Србији, Југославији. Зато сам овде јавно поставио то питање.
Видећете, неко ће се јавити.
Јер то је интересантно.
А ово се налази на сајту Забавника!
Забављајте се људи. Немојте да сте превише озбиљни и мргодни! Мене је историја увек забављала. Зато се њоме и бавим. А ово су све историјске чињенице из свакодневног живота грађана Београда и Србије. Сећате ли се изложбе о шездесетим годинама у Београду у Конаку кнегиње Љубице? Излагали су и аутобуске карте и боце за млеко и паркинг сатове... Све је то историја, а не само оружје, тенкови и народни хероји.
Ако неко има каталог те изложбе о шездесетим годинама, можда тамо могу да се пронађу ови подаци о којима ја говорим...
U pravu si! Mozda znas da li ima fotki jednog sjajnog "prikazanija" Srbije iz doba I srpskog ustanka. Naime, u Pionirskom parku preko puta S. skupstine bilo je izgradjeno veoma veliko srpsko selo iz doba ustanka u prirodnoj velicini. U kucama 'oprema' iz istog vremena s diskretnim osvetljenjem. Svuda po parku je bila posuta slama. Provodio sam u tom "selu" po ceo dan s drugovima a izlozba je trajala valjda 14. dana. Mozda je bila 1964g - 160g. I srpskog ustanka ustanka ?? grk