Iznogude, ne bih da ti oponiram ( ne oponiram nikome! ) ali moras da prihvatis (proveri ponovo!) da je ipak pravosl. Uskrs padao 20. aprila, 1941g. a ne 13. aprila - dakle, 1941g. rimokat. i pravosl. Uskrsi se nisu poklapali. Naravno, voleo bih da si ti u pravu. s postovanjem, grk
Слободно ти мени опонирај, жив ми био! Тако ћемо и доћи до истине!
Према Википедији, 1941. православни Васкрс падао је 20. априла - ту си у праву! Очито, памћење полако почиње да ме издаје а Алцхајмер постаје мој најбољи друг, тим пре што више не могу да нађем репринт Политике од 06. априла 1941. године, где је поред главног чланка како је Петар Други постао пунолетан негде писало и "Данас су Цвети".
Такође, ту је и прича моје баке која се шестог априла ишла на Ђерам пијацу и кад је почело бомбардовање задесила се на пола узбрдице у Старца Вујадина. Наравно, одмах је помислила на децу коју је оставила код куће да спавају и кренула брже узбрдо, кад је једна бомба пала на сам ћошак Старца Вујадина и Кајмакчаланске...
Међутим, ја не тврдим да су се 1941. православни и католички ускрси поклопили - то је било 1944. године (бар према сећању неких америчких пилота који су тог дана летели на мисију). Штавише, рекао бих да је 1941. године католички Ускрс падао 06. априла, јер постоји фотографија (и то у боји) како је немачки механичар на бомби намењеној Београду на немачком исписао "Срећан Ускрс".
Е, сад, како је Симовић шестог априла могао да удаје кћер...
Iznogude, "prica" o tvojoj baki ne moze biti dirljivija. Sad mi se u glavi mota scenario sa njom. Takve stvari coveka mogu da dovedu i do suza. Inace, budi uveren, g-din Dusan Napijalo jeste u pravu. Katol. Uskrs bio je 13.4.1941g. Al' ovo su sve nebitne sitnice. Ali tvoja baka .... grk
Хвала за слике хотела Петроград. Некако ми не личи на онај стари.
Некако кусаст.
Вероватно су неком сметале куполе.
Prema raznim fotografijama Železničke stanice i okoline još ranije utvrdili smo da su kupole skinute u toku okupacije pri prepravci i rekonstrukciji hotela.
Oko bombardovanja "saveznika" želeo bih da mi stručni ljudi (koji se vojnom teorijom i teorijom ratovanja detaljno bave) kažu kakav je status imala Srbija u doba angloameričkog bombardovanja? Da li je okupirana teritorija legitimni vojni cilj?
Nadalje: da li je Beograd aprila 1941. bio otvoreni grad, pa pritom nije smeo da se bombarduje? Koje je "manje legitimno" bombardovanje - nemačko ili "savezničko"?
I još: kakav je status u ratu imala Bugarska i da li su razaranja npr. Sofije 1944. bila takođe na osnovu toga što je ona bila okupirana teritorija?
Hvala unapred i izvinjavam se ukoliko su moja pitanja offtopic.
Да кренем од твог задњег питања. Софија је главни град Бугарске, а Бугарска је била немачки савезник исто као и Мађарска, Италија, НДХ... Према томе, сваки део Бугарске, па и Софија, сасвим су легитимни циљеви.
Београд јесте 1941. проглашен за отворени град - али од стране пучистичке владе. Данас понављање те тезе је бацање прашине у очи неуком народу јер постоји неколико услова да неки град буде проглашен отвореним. Први је да у њему нема никакавих војних установа односно објеката - циљева, а у Београду је био Генералштаб, Војна акадмија, војни аеродром и војни ремонтни завод на Бежанијском аеродрому... Други, свакако још важнији, је да бар једна ако не неколико светских сила да гаранције да је тај град отворен. У том случају онај ко га ипак бомбардује суочава се са претњом да му земља-гарант објави рат. За Београд 1941. нико ништа није гарантовао.
Током 1944. године Американци су Србију сматрали за територију која је под немачком окупацијом а на којој постоји неки покрет отпора и то је све. У њиховим ратним плановима било који циљ који је могао да користи Немцима (железничка станица, мост, аеродром) био је легитиман и могао је да буде бомбардован. Да не буде забуне: чак и многа места у Француској била су жестоко бомбардована пред и током савезничког искрцавања у Нормандији уз велике цивилне жртве локалног становништва, па ником ништа иако је Француска била земља Савезница и то много ближа него, рецимо, Југославија, Србија или - можда најбољи пример - Пољска. Сети се окупационих зона у Немачкој после рата: Французи су добили своју зону, а Пољаци...
Отприлке такво објашњење амерички официри давали су и посадама бомбардера који су летели на мисије против циљева у Србији. У сваком случају, и овде долазимо до онога што је у енглеском Парламенту рекао Харис када су га током другог рата посланици оптужили да сувише жестоко бомбардује немачке градове: "Једна кост енглеског војника више вреди него хиљаду немачких цивила!".
Тек првог априла 1945. године у америчком ваздухопловству је ступила на снагу наредба да су свиу циљеви на територији немачког Рајха из 1939. легитимни и могу се бомбардовати без устручавања, док било који други циљ ван те територије - без обзира што је ту немачка војска - морају бити посебно одобрени и не смеју се самоиницијативно нападати.
Видим да је Изногуд улогова, он ће ме исправити сигурно ако грешим, али да покушам,
mmilovan је написао/ла:
Oko bombardovanja "saveznika" želeo bih da mi stručni ljudi (koji se vojnom teorijom i teorijom ratovanja detaljno bave) kažu kakav je status imala Srbija u doba angloameričkog bombardovanja? Da li je okupirana teritorija legitimni vojni cilj?
Аршини су увек у рукама оних који победе и ту међународно право обично нико ни не пита. Бомбардовање Дрездена, Хамбурга или бацање атомских бомби на Јапан по међународном праву требало би да буду највећи злочини јер су циљ били цивили....
Србија би требало да буде третирана као део Југославије, јер савезници нису признавали немачка освајања. Само је питање легитимних представника, у прво време су то били краљ и Влада у Лондону а после Тито и НОВЈ, уз одрећени период преклапања у складу са споразумом Тито Шубашић, мада је ту главу улогу имао савезнички договор у Техерану и Јалти где су подељене свефе утица, али то је већ друга прича. Иначе при бомбардовању Београд 1944. Американци су као циљ поставили Аеродром, мостове, Фабрике ваздухопловне индустрије и складишта бензина, е сад што су сви ти циљеви у граду њих није претерано интересовало. Они су сваку бомбу која падне у пречнику од 300м од циља сматрали поготком, е сад шта све стане у круг од 300 м од железничке станице, панчевца, шеловог складишта на чукарици или фабрике Змај у Земуну која је у Карађорђевој улици... а и кад промаше, буде упс, и идемо даље..... рат...
Nadalje: da li je Beograd aprila 1941. bio otvoreni grad, pa pritom nije smeo da se bombarduje? Koje je "manje legitimno" bombardovanje - nemačko ili "savezničko"?
Југословенска влада је прогласила Београд отвореним градом, Немци су се "правдали" да нису били испуњени сви услови да се град прогласи отвореним, а и да јесу, не би било разлике.
I još: kakav je status u ratu imala Bugarska i da li su razaranja npr. Sofije 1944. bila takođe na osnovu toga što je ona bila okupirana teritorija?
Колико се сећам Бугарска је имала статус Немачког савезника све до уласка Руса и постављања нове владе,
Hvala unapred i izvinjavam se ukoliko su moja pitanja offtopic.
Сад видех да ме је Изногуд претекао али углавном се слажемо.....
Београд 1941
Beograd 1941
Da li bi ovo mogla biti sadašnja zgrada Jugoslovenske kinoteke (ranije kuća sa toliko namena i preprodaja) u Uzun Mirkovoj?
Iznogude, ne bih da ti oponiram ( ne oponiram nikome! ) ali moras da prihvatis (proveri ponovo!) da je ipak pravosl. Uskrs padao 20. aprila, 1941g. a ne 13. aprila - dakle, 1941g. rimokat. i pravosl. Uskrsi se nisu poklapali. Naravno, voleo bih da si ti u pravu. s postovanjem, grk
Слободно ти мени опонирај, жив ми био! Тако ћемо и доћи до истине!
Према Википедији, 1941. православни Васкрс падао је 20. априла - ту си у праву! Очито, памћење полако почиње да ме издаје а Алцхајмер постаје мој најбољи друг, тим пре што више не могу да нађем репринт Политике од 06. априла 1941. године, где је поред главног чланка како је Петар Други постао пунолетан негде писало и "Данас су Цвети".
Такође, ту је и прича моје баке која се шестог априла ишла на Ђерам пијацу и кад је почело бомбардовање задесила се на пола узбрдице у Старца Вујадина. Наравно, одмах је помислила на децу коју је оставила код куће да спавају и кренула брже узбрдо, кад је једна бомба пала на сам ћошак Старца Вујадина и Кајмакчаланске...
Међутим, ја не тврдим да су се 1941. православни и католички ускрси поклопили - то је било 1944. године (бар према сећању неких америчких пилота који су тог дана летели на мисију). Штавише, рекао бих да је 1941. године католички Ускрс падао 06. априла, јер постоји фотографија (и то у боји) како је немачки механичар на бомби намењеној Београду на немачком исписао "Срећан Ускрс".
Е, сад, како је Симовић шестог априла могао да удаје кћер...
Iznogude, "prica" o tvojoj baki ne moze biti dirljivija. Sad mi se u glavi mota scenario sa njom. Takve stvari coveka mogu da dovedu i do suza. Inace, budi uveren, g-din Dusan Napijalo jeste u pravu. Katol. Uskrs bio je 13.4.1941g. Al' ovo su sve nebitne sitnice. Ali tvoja baka .... grk
Београд 1941
Ovo je Kosovska.
Evo dokaza:
Некако кусаст.
Вероватно су неком сметале куполе.
Prema raznim fotografijama Železničke stanice i okoline još ranije utvrdili smo da su kupole skinute u toku okupacije pri prepravci i rekonstrukciji hotela.
Београд 1941
Nadalje: da li je Beograd aprila 1941. bio otvoreni grad, pa pritom nije smeo da se bombarduje? Koje je "manje legitimno" bombardovanje - nemačko ili "savezničko"?
I još: kakav je status u ratu imala Bugarska i da li su razaranja npr. Sofije 1944. bila takođe na osnovu toga što je ona bila okupirana teritorija?
Hvala unapred i izvinjavam se ukoliko su moja pitanja offtopic.
Да кренем од твог задњег питања. Софија је главни град Бугарске, а Бугарска је била немачки савезник исто као и Мађарска, Италија, НДХ... Према томе, сваки део Бугарске, па и Софија, сасвим су легитимни циљеви.
Београд јесте 1941. проглашен за отворени град - али од стране пучистичке владе. Данас понављање те тезе је бацање прашине у очи неуком народу јер постоји неколико услова да неки град буде проглашен отвореним. Први је да у њему нема никакавих војних установа односно објеката - циљева, а у Београду је био Генералштаб, Војна акадмија, војни аеродром и војни ремонтни завод на Бежанијском аеродрому... Други, свакако још важнији, је да бар једна ако не неколико светских сила да гаранције да је тај град отворен. У том случају онај ко га ипак бомбардује суочава се са претњом да му земља-гарант објави рат. За Београд 1941. нико ништа није гарантовао.
Током 1944. године Американци су Србију сматрали за територију која је под немачком окупацијом а на којој постоји неки покрет отпора и то је све. У њиховим ратним плановима било који циљ који је могао да користи Немцима (железничка станица, мост, аеродром) био је легитиман и могао је да буде бомбардован. Да не буде забуне: чак и многа места у Француској била су жестоко бомбардована пред и током савезничког искрцавања у Нормандији уз велике цивилне жртве локалног становништва, па ником ништа иако је Француска била земља Савезница и то много ближа него, рецимо, Југославија, Србија или - можда најбољи пример - Пољска. Сети се окупационих зона у Немачкој после рата: Французи су добили своју зону, а Пољаци...
Отприлке такво објашњење амерички официри давали су и посадама бомбардера који су летели на мисије против циљева у Србији. У сваком случају, и овде долазимо до онога што је у енглеском Парламенту рекао Харис када су га током другог рата посланици оптужили да сувише жестоко бомбардује немачке градове: "Једна кост енглеског војника више вреди него хиљаду немачких цивила!".
Тек првог априла 1945. године у америчком ваздухопловству је ступила на снагу наредба да су свиу циљеви на територији немачког Рајха из 1939. легитимни и могу се бомбардовати без устручавања, док било који други циљ ван те територије - без обзира што је ту немачка војска - морају бити посебно одобрени и не смеју се самоиницијативно нападати.
Аршини су увек у рукама оних који победе и ту међународно право обично нико ни не пита. Бомбардовање Дрездена, Хамбурга или бацање атомских бомби на Јапан по међународном праву требало би да буду највећи злочини јер су циљ били цивили....
Србија би требало да буде третирана као део Југославије, јер савезници нису признавали немачка освајања. Само је питање легитимних представника, у прво време су то били краљ и Влада у Лондону а после Тито и НОВЈ, уз одрећени период преклапања у складу са споразумом Тито Шубашић, мада је ту главу улогу имао савезнички договор у Техерану и Јалти где су подељене свефе утица, али то је већ друга прича. Иначе при бомбардовању Београд 1944. Американци су као циљ поставили Аеродром, мостове, Фабрике ваздухопловне индустрије и складишта бензина, е сад што су сви ти циљеви у граду њих није претерано интересовало. Они су сваку бомбу која падне у пречнику од 300м од циља сматрали поготком, е сад шта све стане у круг од 300 м од железничке станице, панчевца, шеловог складишта на чукарици или фабрике Змај у Земуну која је у Карађорђевој улици... а и кад промаше, буде упс, и идемо даље..... рат...
Nadalje: da li je Beograd aprila 1941. bio otvoreni grad, pa pritom nije smeo da se bombarduje? Koje je "manje legitimno" bombardovanje - nemačko ili "savezničko"?
Југословенска влада је прогласила Београд отвореним градом, Немци су се "правдали" да нису били испуњени сви услови да се град прогласи отвореним, а и да јесу, не би било разлике.
I još: kakav je status u ratu imala Bugarska i da li su razaranja npr. Sofije 1944. bila takođe na osnovu toga što je ona bila okupirana teritorija?
Колико се сећам Бугарска је имала статус Немачког савезника све до уласка Руса и постављања нове владе,
Hvala unapred i izvinjavam se ukoliko su moja pitanja offtopic.
Сад видех да ме је Изногуд претекао али углавном се слажемо.....
Београд 1941
Hvala Dušanu. Ovo jeste ugao Bulevara i Beogradske.
Ali ima tu još nešto: na osnovu ove fotografije, identifikovana je i fotografija koja sledi i koja je bila sasvim nepoznata i nemoguća za odgonetanje:
Interesantno, na prvoj fotografiji vidi se da je još čitava zgrada poljskog poslanstva ili ambasade na uglu Krunske i Beogradske.
Сад видех да ме је Изногуд претекао али углавном се слажемо.....
Hvala obojici na iscrpnim i detaljnim odgovorima.