Рузвелтова, ка Новом Гробљу. Десно је ћошак са Далматинском, а овде се у првом плану са леве стране виде и, рекао бих, камени споменици, вероватно су се ови људи налазили негде баш испед каменорезачке радње Бертото...
Ovo verovatno nije Beograd, ali pošto ne znam ni da li je van Beograda, rešio sam da stavim ovde...
Možda bismo stvarno mogli da uvedemo podforum za ovakve slike.
Obratite pažnju na jasnoću drugog kadra!
Колико је чији удео у изградњи централне куле јако је тешко претпоставити и закључити данас, јер сведока нема, а техничка документација је у доброј мери уништена. Обично се узима да је то дело Александра Секулића (који је био даровит и способан пројектант у духу модерне архитектуре - његов је одличан хотел "Парк" у Нишу), али ја сам склон веровању да је кула заправо пројектована много, много раније у доба настајања првог плана (око 1935.) и наканадно само "препројектована" у опеку и армиранобетонску конструкцију. Да апсурд буде већи, могуће је да је све то радио сам Богдан Стојков који у то доба није имао права на потпис, јер је био на студијама (односно тек завршени архитекта у доба изградње куле).
Миловане, хвала на исцрпним информацијама. Ово сам извадио из неког PDF фајла Урбанистичког завода, а не сећам се где сам га покупио.
пројектант: Александар Секулић, тадашњи шеф Техничког одсека, док је извођач био Рудолф Цигер из Београда (Извештај Друштва за приређивање сајма и изложби у Београду, 23.01.1938.)
година изградње: 1937.
Кула представља маркантан и успешно решен објекат сајмишта. Била је централно позиционирана на главном тргу са кога су се сагледавали сви остали павиљони. Објекат се састоји од вишеспратног дела кружне основе, и саме куле. Висина објекта је 40 м, и била је осмишљена као репер не само у оквиру комплекса, већ и важан оријентир за цео град. Централна кула је имала 570 m2 изложбене површине. Основна намена – сајамски изложбени простор; за време Другог светског рата павиљони су били у склопу нацистичког логора. У послератном периоду, објекат је додељен уметницима за потребе атељеа (Одлука ИОНО града Београда 1952).
Ови у првом плану крећу се стазама свога идења, да испрате тату на повратку у касарну, али где је ово снимљено? Има елемената и у другом плану који могу да помогну у форензичкој анализи....
... mene prvi plan, tj. zgrada desno, vuče ka Ljube Stojanovića, ako se tako beše vika ulica ispod Zdravka Čelara ...
Пих, док сам ја сликао на Бингу, Коџа-Касина решио...
...ал` нема везе, слика је лепа, подсећа ме и на моју историју одрастања... Поздрав!
Кад смо већ у овом крају, хтедох да окачим поново и ову слику коју смо већ имали:
Овде се, дакле, види у даљини велика зграда аутобуске гараже "Пионир" која је сазидана непосредно пред рат (или је довшена у току рата, а отпочета пред рат). Она је данас одмах иза оне ватрогасне команде, а нисам сигуран да ли припада сервису "Застава" и каква јој је данашња намена. Претпостављам да је у почетку ова гаража зидана као аутобуски депо за возила градског превоза или је имала неку сличну намену.
Улгавном, она представља значајан прилог познавању историје београдског саобраћаја, и аутомобилизма уопште, само се често превиђа да постоји...
... ma stavljao sam svojevremeno neke fotkice Pionira, ali sad, gle čuda :bigsmile: , ne mogu da ih nađem ... ali ipak, evo nešto na tu temu, možda malo zaintrigira i gosn. Travelerića koji nam nešto podugo putuje ...
... nego kad već pomenuh malo odsutnog gosn. Putnikovića, samo da podsetim da se ne zaboravi - odbrojavanje je počelo ...
... ma stavljao sam svojevremeno neke fotkice Pionira, ali sad, gle čuda :bigsmile: , ne mogu da ih nađem ... ali ipak, evo nešto na tu temu, možda malo zaintrigira i gosn. Travelerića koji nam nešto podugo putuje ...
Фала ти Касина на овој репродукцији. Занимљиво, стоји доле потпис "И. Васиљев". Покушаћу да пронађем у списку руских уметника који је то човек који је радио графичко решење - очигледно неки из прве генерације Руса, досељеника.
Отац Игора Васиљева, сликара, био је Алексеј Васиљев, архитекта и такође даровит стваралац у домену примењене и ликовне уметности, а његова жена Валентина такође се бавила истим, али очигледно је овде у питању неко друго име.
Рузвелтова, ка Новом Гробљу. Десно је ћошак са Далматинском, а овде се у првом плану са леве стране виде и, рекао бих, камени споменици, вероватно су се ови људи налазили негде баш испед каменорезачке радње Бертото...
У кући скроз десно се налази кафана 6 и 400
Е овде је један отвор мањка....
Možda bismo stvarno mogli da uvedemo podforum za ovakve slike.
Obratite pažnju na jasnoću drugog kadra!
... Bonđorno :)...
Миловане, хвала на исцрпним информацијама. Ово сам извадио из неког PDF фајла Урбанистичког завода, а не сећам се где сам га покупио.
пројектант: Александар Секулић, тадашњи шеф Техничког одсека, док је извођач био Рудолф Цигер из Београда (Извештај Друштва за приређивање сајма и изложби у Београду, 23.01.1938.)
година изградње: 1937.
Кула представља маркантан и успешно решен објекат сајмишта. Била је централно позиционирана на главном тргу са кога су се сагледавали сви остали павиљони. Објекат се састоји од вишеспратног дела кружне основе, и саме куле. Висина објекта је 40 м, и била је осмишљена као репер не само у оквиру комплекса, већ и важан оријентир за цео град. Централна кула је имала 570 m2 изложбене површине. Основна намена – сајамски изложбени простор; за време Другог светског рата павиљони су били у склопу нацистичког логора. У послератном периоду, објекат је додељен уметницима за потребе атељеа (Одлука ИОНО града Београда 1952).
Кула данас.
... u punom sjaju ...
... mene prvi plan, tj. zgrada desno, vuče ka Ljube Stojanovića, ako se tako beše vika ulica ispod Zdravka Čelara ...
Пих, док сам ја сликао на Бингу, Коџа-Касина решио...
...ал` нема везе, слика је лепа, подсећа ме и на моју историју одрастања... Поздрав!
Кад смо већ у овом крају, хтедох да окачим поново и ову слику коју смо већ имали:
Овде се, дакле, види у даљини велика зграда аутобуске гараже "Пионир" која је сазидана непосредно пред рат (или је довшена у току рата, а отпочета пред рат). Она је данас одмах иза оне ватрогасне команде, а нисам сигуран да ли припада сервису "Застава" и каква јој је данашња намена. Претпостављам да је у почетку ова гаража зидана као аутобуски депо за возила градског превоза или је имала неку сличну намену.
Улгавном, она представља значајан прилог познавању историје београдског саобраћаја, и аутомобилизма уопште, само се често превиђа да постоји...
... ma stavljao sam svojevremeno neke fotkice Pionira, ali sad, gle čuda :bigsmile: , ne mogu da ih nađem ... ali ipak, evo nešto na tu temu, možda malo zaintrigira i gosn. Travelerića koji nam nešto podugo putuje ...
... nego kad već pomenuh malo odsutnog gosn. Putnikovića, samo da podsetim da se ne zaboravi - odbrojavanje je počelo ...
... 16. septembra Kod Toze uveče u osam ! ...
... ma stavljao sam svojevremeno neke fotkice Pionira, ali sad, gle čuda :bigsmile: , ne mogu da ih nađem ... ali ipak, evo nešto na tu temu, možda malo zaintrigira i gosn. Travelerića koji nam nešto podugo putuje ...
Фала ти Касина на овој репродукцији. Занимљиво, стоји доле потпис "И. Васиљев". Покушаћу да пронађем у списку руских уметника који је то човек који је радио графичко решење - очигледно неки из прве генерације Руса, досељеника.
Отац Игора Васиљева, сликара, био је Алексеј Васиљев, архитекта и такође даровит стваралац у домену примењене и ликовне уметности, а његова жена Валентина такође се бавила истим, али очигледно је овде у питању неко друго име.
Samo da se javim da sam se vratio sa kampovanja i pecanja. Da vidim šta se dešavalo zadnjih desetak dana... Vidim planirani susreti kod Tozu...