... btw. Milančeta će sigurno interesovati, na fotki nam pozira Aleksandar Mihajlović - Šandor, prema kazivanju Dimitrija Knjaževa, držao je orkestar sa najboljom muzikom ...uostalom, najviše je svirao kod Srpskog kralja i Ruskog cara ... zahvaljujući njegovoj ćerci Ljiljani Mihajlović, došao sam u posed ove fotografije, a biće i dosta zanimljivijih ... samo polako, ima više dana nego kobasica 8) ...
Хвала ти Касина на овој и на будућим сликама, свака је битна и важна.
Да ли је његова ћерка још жива можда?
... btw. Milančeta će sigurno interesovati, na fotki nam pozira Aleksandar Mihajlović - Šandor, prema kazivanju Dimitrija Knjaževa, držao je orkestar sa najboljom muzikom ...uostalom, najviše je svirao kod Srpskog kralja i Ruskog cara ... zahvaljujući njegovoj ćerci Ljiljani Mihajlović, došao sam u posed ove fotografije, a biće i dosta zanimljivijih ... samo polako, ima više dana nego kobasica 8) ...
Хвала ти Касина на овој и на будућим сликама, свака је битна и важна.
Да ли је његова ћерка још жива можда?
... mlađa ćerka Ljiljana Mihajlović je, bogu fala, živa i zdrava, u svojoj 66. godini ...
Po Gavrilovom uputstvu za kacenje: moj otac (1912 - 1992) bio je "artilerac" (prosao artilerijsku obuku i postao artiljerijski djak-podnarednik 1937g.) pa je zbog toga kooptiran da s bacuskama gruva po Beogradu. Inace, u partizanima i jeste tek od okt. 1944g. Rat je proveo u Prokuplju. Slike su napravljene neposredno pred 20. okt. 1944g., tj. 15. okt. Ne znam ko ih je uslikavao. Lokacije su Veliko ratno ostrvo i Kalis:
A šta ovo tvoj otac drži u ruci, jel to možda „okidač” za „Orgulje”?
A pazi ovaj megafon pozadi!!! Jel su to Ruje patentirali?
Po Gavrilovom uputstvu za kacenje: moj otac (1912 - 1992) bio je "artilerac" (prosao artilerijsku obuku i postao artiljerijski djak-podnarednik 1937g.) pa je zbog toga kooptiran da s bacuskama gruva po Beogradu. Inace, u partizanima i jeste tek od okt. 1944g. Rat je proveo u Prokuplju. Slike su napravljene neposredno pred 20. okt. 1944g., tj. 15. okt. Ne znam ko ih je uslikavao. Lokacije su Veliko ratno ostrvo i Kalis:
A šta ovo tvoj otac drži u ruci, jel to možda „okidač” za „Orgulje”?
A pazi ovaj megafon pozadi!!! Jel su to Ruje patentirali?
Dorcolac, hvala na podrsci. Moj otac zaista drzi okidac ali ne za 'Staljinove odgulje' vec je to sinhronizator. Prilikom pritiska na njega 15 haubica pali istovremeno. grk
Noć je, crna k’o mavarski princ, uvek s duplim dnom bez dna, s panonskim eolskim vetrovima bez pravca a simuliranih mirisa, i vremenom koje se nastanjivalo u slike a one već nekako stižu do nas. Ne stižu one slučajem, stohastičkim integraljenjem. Njihov egistencijalni kriterijum je samosvojnost – stvari i ljudi ukadrirani na njima su izlišni. U uramljenoj prolaznosti, pobeda nad zamajcem vremena – bez klopki budućnosti – corpus delicti je prohujalog vremena sa samoobmanama jedino oko smisla. Inadžijski pronicljivi forenzaši odgonetaju obijen vid jedne fasade, zakrivljuju vreme (visokog procenta starosti) žudeći za onim zarnim časom drevi u pogrešno smeštenoj vremenskoj zoni. S userdijem otečastvu i veri (ali i bez toga).
Beograd možda i dat za sliku a ne da živi, voli a više i ne zna šta voli (videti raniji post). O tome svedoče česte pobune rastavljenih ljubavnika. Jedan preovlađujući psiho-aerosol svetla iz vanfizickih sfera deo je dimne zavese grada koja lebdi iznad bremenitih osećanja. Beograd je prestonica jednog seljačkog naroda. Zbog toga, s Beogradom se ne može prisno! U zenici perivoja plaveti, kao i gnezda, i on voli da je u vazduhu. Traži lozinku, da ne bi bio skroz razotkriven. Grad je snebivljivo radoznao a opremljen mrežama za tornado i zastorima protiv dosade. Jutarnji ulični tipovi, kopilanski šoferi, voajeri prvoborci pa i rođeni terazijanci imaju puno istorodnosti što nije usled mahinacija žrebom. Kao neka ispovest moralnosti, a naročito kad’ oslabi volja Božija, grad može da se obnovi jedino pomoću neba s pozadinom smeštenom idealno Tamo.
* * *
Beograd, iskonski je protivnarcis iz uzroka neshvatljivih razlozima. Pun gordosti, izruguje se gordom samoljublju. On bi da ga ispitivački izazove. Nikako iz zle namere već, naprotiv, iz ambiguitetne simpatije prema gordima. ‘Oće da te gađa u čestitost. Je*e epizodiste. Zabranjeno je pominjati reč “krv” – to ga razdražuje. To se vidi po soliterima, stadionima (kao tranzitnim logorima), idući “starim prolazom” na Malo groblje a i inače – ako, možda, mi i nismo mi. Jer na slikama je za nas prošlo ono što će tek da dođe (za nemarne, svojevoljne i prepametne – ovo ne važi!) skriveno u zrnima amalgama kao u grafologiji Brajeve azbuke za slepe (iz “Hiljadu očiju Dr. Mabuzea”). Help! I fell in a time capsule!
Od 1945., i bez pritiska crkve, savremenom čoveku ne treba Bog – ali da li smo zato slobodniji? Politika je postala lek za mase, religija je “opijum za narod”. Ili je, u stvari, obrnuto? Kafane se zaista posećuju manje nego u doba etatizovane religije ali teskoba je ovim možda samo probušena ali ne i otklonjena. Zato ljudi sada više džabolebare na autobuskim stanicama, po postajama i pred signalima.
* * *
Noćni šum Save razlikuje se od dnevnog. U drugom sloju iste fotografije, izvaljeni, iscrpeni kupači (kao da je Savom tekao ricinus) crvenih, kao odranih, lica u prinudnom polusnu bulje u aerostatične krovove Beograda i liciderske fasade skulptorske, čak horske, lepote. Pogled bludi preko reke pa po zgradama intoksiciranim nazivima firmi i, istvremeno, po tajnim fekalnim zabitima Kalemegdana. S galvanostegijski pozlaćene kupole Crkve, uzleće aspirantski vihor, što svojom pozitivnom jonskom statikom navozi stanja plaćenog ubice dece – tako tipično, ne usled didaktičkog stresa već usled hijerarhijskog nemira, za muške likove sa sofističkih dagerotipija i slika iz 1920-tih i pre. Ovaj nepoćudni gonivetar, magnetisan proletanjem mnogih ptica, strpava se u džakove stvarajući nadrealističke jorgane oblaka u vidu sala (masti) za posleratne svinjske sapune za veš.
* * *
Prestaju treninzi na Jaliji izvođenjem slobodnih udaraca. Tipovi s bradom (vilicom) kao Musolini (pardon!, kao Oskar Bonavena), buduća stenad Hitler-jugenda, s mokrim kostimima u jednoj i sapunom u drugoj ruci, vraćaju se sa Save i ćuteci šutiraju racijalno hendikepirane cigančiće zbog strašne samoće u gomili. U sumraku Cigani počinju da liče na Otela. Već pada i mrak i ogledalo te pomrčine kao indigo ocrtava obrise. Hvata se konverzacija iza otvorenih prozora kuća, “… a zatim sam obojicu saterao u jedno dvorište …”. Prhnuše zraci mesečine lažljivo predočavajući ljubav. Seks je ovde gubio značenje pola. Jedan i deset je pre ponoći. Prohladni lahor noći blago zanosi krošnju velike lipe. Nešto je stalno cvrkutalo u njenim granama: list li je ili ptica?
* * *
Svakako da postoje mnoge tautologije u definicijama prostora, vremena, večnosti, svetla u egzaktnom matematičkom smislu. Međutim, van njega, van tog definisanog smisla, dopuštene su nebrojene varijacije što i omogućava bogatstvo subjektivnog doživljaja ovih dimenzija i kategorija. Naime, ove tautologije matematika ne dopušta i izgoni ih ali ih dopušta subjektivna ličnost i one kao da odzvanjaju u javnosti. grk
Ovde ste, do otvaranja "genijalne" MLADINSKE KNJIGE u SKC-u 1971g. mogli da dodjete to medicinskih casopisa ( moj interes ) i knjiga . "Svetlo oko" Beograda za anglofone u K. Mihajlovoj. g.
II/4 OS "A. Santic", uciteljica Danica Diklic, 1958
Iz 1958g: modeliramo u glini. Uciteljica je supruga poznatog pisca Arsena Diklica, Danica Diklic.
Ima i "slavnih ljudi" na slici i dobrih drugova, istovremeno: Recimo, prva desno gore, devojcica sa naocarima je Mr Mirka Rot-Ilic (kcer poznatog psihologa, Profesora Nikole Rota). U prvom redu, na slici s leve na desno su Petar Adjanski, Milan Zoric (sin N.H. Radeta Zorica, Drvar) i ja. Iza Milana i malo levo na sklici je sin slavnog "Gose", Branimir Djordjevic. Bio je drug lafcina. Njegova tri godine starija sestra, Rada, isla je u istu skolu, " Aleksa Santic". Lepa devojcica iza Milana i Mene je Vesna Klajn, kcer tada veoma poznatog psihoterapeuta Vladislava Klajna. Uz uciteljicin skut je nasmejana glavica Mise Salevica, sina poznatog Dr Salevica, imunologa, koji je rekordno zavrsio Muz. akademiju (u 22-oj godini) i ostao u nemackoj (Keln) kao profesor na kelnskom Konzervatorijumu. Jos su na slici Prica Miodrag (debeljuskasti) a do njega Aleksandra Vajs, Gordana Kaurin pa se linija zavrsava opet Mirkom Rot. Te iste godine pocela je da radi Televizija na Sajmu pa smo modelovali u glini i na televiziji u godini njenog otvaranja. To se i prenosilo. Mi nismo tada imali televizor (kupili ga tek 1961g.) pa su roditelji gledali prenos sa TV-a tetka-Lale Kaljevic, upravnice apoteke "Kozara" koja je bila decenijama u prizemlju nase zgrade u Bul. Revol. (sada KA) # 38. grk
... btw. Milančeta će sigurno interesovati, na fotki nam pozira Aleksandar Mihajlović - Šandor, prema kazivanju Dimitrija Knjaževa, držao je orkestar sa najboljom muzikom ...uostalom, najviše je svirao kod Srpskog kralja i Ruskog cara ... zahvaljujući njegovoj ćerci Ljiljani Mihajlović, došao sam u posed ove fotografije, a biće i dosta zanimljivijih ... samo polako, ima više dana nego kobasica 8) ...
Хвала ти Касина на овој и на будућим сликама, свака је битна и важна.
Да ли је његова ћерка још жива можда?
... btw. Milančeta će sigurno interesovati, na fotki nam pozira Aleksandar Mihajlović - Šandor, prema kazivanju Dimitrija Knjaževa, držao je orkestar sa najboljom muzikom ...uostalom, najviše je svirao kod Srpskog kralja i Ruskog cara ... zahvaljujući njegovoj ćerci Ljiljani Mihajlović, došao sam u posed ove fotografije, a biće i dosta zanimljivijih ... samo polako, ima više dana nego kobasica 8) ...
Хвала ти Касина на овој и на будућим сликама, свака је битна и важна.
Да ли је његова ћерка још жива можда?
... mlađa ćerka Ljiljana Mihajlović je, bogu fala, živa i zdrava, u svojoj 66. godini ...
Po Gavrilovom uputstvu za kacenje: moj otac (1912 - 1992) bio je "artilerac" (prosao artilerijsku obuku i postao artiljerijski djak-podnarednik 1937g.) pa je zbog toga kooptiran da s bacuskama gruva po Beogradu. Inace, u partizanima i jeste tek od okt. 1944g. Rat je proveo u Prokuplju. Slike su napravljene neposredno pred 20. okt. 1944g., tj. 15. okt. Ne znam ko ih je uslikavao. Lokacije su Veliko ratno ostrvo i Kalis:
A šta ovo tvoj otac drži u ruci, jel to možda „okidač” za „Orgulje”?
A pazi ovaj megafon pozadi!!! Jel su to Ruje patentirali
Po Gavrilovom uputstvu za kacenje: moj otac (1912 - 1992) bio je "artilerac" (prosao artilerijsku obuku i postao artiljerijski djak-podnarednik 1937g.) pa je zbog toga kooptiran da s bacuskama gruva po Beogradu. Inace, u partizanima i jeste tek od okt. 1944g. Rat je proveo u Prokuplju. Slike su napravljene neposredno pred 20. okt. 1944g., tj. 15. okt. Ne znam ko ih je uslikavao. Lokacije su Veliko ratno ostrvo i Kalis:
A šta ovo tvoj otac drži u ruci, jel to možda „okidač” za „Orgulje”?
A pazi ovaj megafon pozadi!!! Jel su to Ruje patentirali
Dorcolac, hvala na podrsci. Moj otac zaista drzi okidac ali ne za 'Staljinove odgulje' vec je to sinhronizator. Prilikom pritiska na njega 15 haubica pali istovremeno. grk
Ovde ste, do otvaranja "genijalne" MLADINSKE KNJIGE u SKC-u 1971g. mogli da dodjete to medicinskih casopisa ( moj interes ) i knjiga . "Svetlo oko" Beograda za anglofone u K. Mihajlovoj. g.
Jos malo privatne romantike u stilu cenjene Devojke iz Kosovske :
Slika iz 1954: s tatom u Pionirskom parku, kod Skupstine:
Iz 1958g: modeliramo u glini. Uciteljica je supruga poznatog pisca Arsena Diklica, Danica Diklic.
Ima i "slavnih ljudi" na slici i dobrih drugova, istovremeno: Recimo, prva desno gore, devojcica sa naocarima je Mr Mirka Rot-Ilic (kcer poznatog psihologa, Profesora Nikole Rota). U prvom redu, na slici s leve na desno su Petar Adjanski, Milan Zoric (sin N.H. Radeta Zorica, Drvar) i ja. Iza Milana i malo levo na sklici je sin slavnog "Gose", Branimir Djordjevic. Bio je drug lafcina. Njegova tri godine starija sestra, Rada, isla je u istu skolu, " Aleksa Santic". Lepa devojcica iza Milana i Mene je Vesna Klajn, kcer tada veoma poznatog psihoterapeuta Vladislava Klajna. Uz uciteljicin skut je nasmejana glavica Mise Salevica, sina poznatog Dr Salevica, imunologa, koji je rekordno zavrsio Muz. akademiju (u 22-oj godini) i ostao u nemackoj (Keln) kao profesor na kelnskom Konzervatorijumu. Jos su na slici Prica Miodrag (debeljuskasti) a do njega Aleksandra Vajs, Gordana Kaurin pa se linija zavrsava opet Mirkom Rot. Te iste godine pocela je da radi Televizija na Sajmu pa smo modelovali u glini i na televiziji u godini njenog otvaranja. To se i prenosilo. Mi nismo tada imali televizor (kupili ga tek 1961g.) pa su roditelji gledali prenos sa TV-a tetka-Lale Kaljevic, upravnice apoteke "Kozara" koja je bila decenijama u prizemlju nase zgrade u Bul. Revol. (sada KA) # 38. grk