Još mi igra u stomaku od ove košarkaške utakmice, pa rekoh da postavim pitanje cenjenom auditorijumu a koje me kopka već neko vreme.
Tiče se ove, jedne od starijih slika parne strane Dušanove ulice.
Tamo, oko 250. strane, neko je postavio ovu sliku gde se kaže da je na slici skroz desno Dušanova br. 10. Čak su i na svom sajtu stanari ove zgrade to učinili.
A izgleda da to nije tako jer smo kasnije utvrdili da je:
Ono jeste da ličidu, ali ovo mu onda dođe br. 12. I da li je ova fotografija pre kaldrmisanja ulice i pre 1915, jer su, koliko znam sve kuće-sestre broja 10, sem nje same, porušene u bombardovanju 1915.
... ovde smo se više puta motali, i čini mi se apsolvirali gradivo, baš kao što si i naveo ...
..skulptura kod ruskog kralja i srpskog cara, ili tako nekako...
Девојка из Косовске је написао/ла:
mz је написао/ла:
Мени се овде ништа не назире; никаква скулптура, а ни на претходним фотографијама. Можда је није ни било- једноставно, део парка, бели мермер, клупе...Је ли МОРАЛА да буде овде нека скулптура?
... kažem ja lepo, ništa se ovde ne vidi :steve: ... sve dok nas gosn. Miloš ne razuveri :)...
... btw. Milančeta će sigurno interesovati, na fotki nam pozira Aleksandar Mihajlović - Šandor, prema kazivanju Dimitrija Knjaževa, držao je orkestar sa najboljom muzikom ...uostalom, najviše je svirao kod Srpskog kralja i Ruskog cara ... zahvaljujući njegovoj ćerci Ljiljani Mihajlović, došao sam u posed ove fotografije, a biće i dosta zanimljivijih ... samo polako, ima više dana nego kobasica 8) ...
Po Gavrilovom uputstvu za kacenje: moj otac (1912 - 1992) bio je "artilerac" (prosao artilerijsku obuku i postao artiljerijski djak-podnarednik 1937g.) pa je zbog toga kooptiran da s bacuskama gruva po Beogradu. Inace, u partizanima i jeste tek od okt. 1944g. Rat je proveo u Prokuplju. Slike su napravljene neposredno pred 20. okt. 1944g., tj. 15. okt. Ne znam ko ih je uslikavao. Lokacije su Veliko ratno ostrvo i Kalis:
IZVINJAVAM se clanovim Foruma koji na ove fotke nece gledati sa simpatijama vec mozda bas naprotiv ... !
1. Ovaj zdepasti rus (ocito, desni) ga je pistoljem (jer se tata neckao i vrdao) terao da popije s njim, na ex, 1/2 L vodke. A bili su najbolji "pajtosi". Popio je, mada nikada nije pio (za razliku od mene). Posle rus, da ga iztrezni, uzme pola vekne hleba, izvadi i baci sredinu, i kaze mu da dise kroz suplju polovinu vekne kao kroz masku. Tata je govorio da je za 10. min bio potpuno trezan!?
2. Jasno je s kim je, a svestenicko dete:
3. Opet Ruje al' ima i zemskih:
i 4. Rujadini opet (moralo se) ...
Opet, moje iskreno izvinjenje onima na Forumu koji bas ne gledaju sa simpatijama na ovakve scene oslobodjenja, tj. "oslobodjenja". Razumem ih! g.
Slikano neposredno po primanju knjiga za "odlican uspeh" u prvom ( I/4 ) razredu, OS "Aleksa Santic" (sada Ribnikar), 23. juni, 1957g. Iza nasih ledja je baraka koja je tada postojala upravo na samom roglju ulica Krunske (biv. Prol. brigada) i Sv. Markovica, dijagonalno od biv. "Saveznog suda". Ja sam u sredini, u kratkim pantalonicama s tregerima. Desno od mene na slici je buduca Dr Nela Novak- Petrovic, biolog, nas eminentan hematoloski (!) citogeneticar. Levo je Dr Biljana-Biba Djordjevic- Zoric (sada ginekolog na GAK-u). Desno od nje je njen brat, moj najbolji drug iz tog doba ( i iz odeljenja ), Milan Zoric (ne znam sta je sada s njim) a najmanja je Boba Zoric (i ona je dobila knjigu mada jos nije krenula u skolu, da ne place jer je bila na dodeli knjizica i knjiga sa nama). Za uspeh sam dobio knjigu "Dete sa devet ciraka". grk
Tiče se ove, jedne od starijih slika parne strane Dušanove ulice.
Tamo, oko 250. strane, neko je postavio ovu sliku gde se kaže da je na slici skroz desno Dušanova br. 10. Čak su i na svom sajtu stanari ove zgrade to učinili.
A izgleda da to nije tako jer smo kasnije utvrdili da je:
Ono jeste da ličidu, ali ovo mu onda dođe br. 12. I da li je ova fotografija pre kaldrmisanja ulice i pre 1915, jer su, koliko znam sve kuće-sestre broja 10, sem nje same, porušene u bombardovanju 1915.
... ovde smo se više puta motali, i čini mi se apsolvirali gradivo, baš kao što si i naveo ...
Мени се овде ништа не назире; никаква скулптура, а ни на претходним фотографијама. Можда је није ни било- једноставно, део парка, бели мермер, клупе...Је ли МОРАЛА да буде овде нека скулптура?
... kažem ja lepo, ništa se ovde ne vidi :steve: ... sve dok nas gosn. Miloš ne razuveri :)...
... btw. Milančeta će sigurno interesovati, na fotki nam pozira Aleksandar Mihajlović - Šandor, prema kazivanju Dimitrija Knjaževa, držao je orkestar sa najboljom muzikom ...uostalom, najviše je svirao kod Srpskog kralja i Ruskog cara ... zahvaljujući njegovoj ćerci Ljiljani Mihajlović, došao sam u posed ove fotografije, a biće i dosta zanimljivijih ... samo polako, ima više dana nego kobasica 8) ...
Po Gavrilovom uputstvu za kacenje: moj otac (1912 - 1992) bio je "artilerac" (prosao artilerijsku obuku i postao artiljerijski djak-podnarednik 1937g.) pa je zbog toga kooptiran da s bacuskama gruva po Beogradu. Inace, u partizanima i jeste tek od okt. 1944g. Rat je proveo u Prokuplju. Slike su napravljene neposredno pred 20. okt. 1944g., tj. 15. okt. Ne znam ko ih je uslikavao. Lokacije su Veliko ratno ostrvo i Kalis:
IZVINJAVAM se clanovim Foruma koji na ove fotke nece gledati sa simpatijama vec mozda bas naprotiv ... !
1. Ovaj zdepasti rus (ocito, desni) ga je pistoljem (jer se tata neckao i vrdao) terao da popije s njim, na ex, 1/2 L vodke. A bili su najbolji "pajtosi". Popio je, mada nikada nije pio (za razliku od mene). Posle rus, da ga iztrezni, uzme pola vekne hleba, izvadi i baci sredinu, i kaze mu da dise kroz suplju polovinu vekne kao kroz masku. Tata je govorio da je za 10. min bio potpuno trezan!?
2. Jasno je s kim je, a svestenicko dete:
3. Opet Ruje al' ima i zemskih:
i 4. Rujadini opet (moralo se) ...
Opet, moje iskreno izvinjenje onima na Forumu koji bas ne gledaju sa simpatijama na ovakve scene oslobodjenja, tj. "oslobodjenja". Razumem ih! g.
Slikano neposredno po primanju knjiga za "odlican uspeh" u prvom ( I/4 ) razredu, OS "Aleksa Santic" (sada Ribnikar), 23. juni, 1957g. Iza nasih ledja je baraka koja je tada postojala upravo na samom roglju ulica Krunske (biv. Prol. brigada) i Sv. Markovica, dijagonalno od biv. "Saveznog suda". Ja sam u sredini, u kratkim pantalonicama s tregerima. Desno od mene na slici je buduca Dr Nela Novak- Petrovic, biolog, nas eminentan hematoloski (!) citogeneticar. Levo je Dr Biljana-Biba Djordjevic- Zoric (sada ginekolog na GAK-u). Desno od nje je njen brat, moj najbolji drug iz tog doba ( i iz odeljenja ), Milan Zoric (ne znam sta je sada s njim) a najmanja je Boba Zoric (i ona je dobila knjigu mada jos nije krenula u skolu, da ne place jer je bila na dodeli knjizica i knjiga sa nama). Za uspeh sam dobio knjigu "Dete sa devet ciraka". grk
Dakle, radi!
Thank you kindly, Kasina! g.