Pa mislim, nije vas bilo. Od korisnika samo Putnik i ja, verovatno popodnevna dremka, leto popušta, sanak lakše dolazi na oči...
A nikako da postavim ono što sam hteo:


Najlepša česma u gradu i okolini, računajući i VML. Česma Mehmed Paše Sokolovića na Kalemegdanu iz 1578. godine. Smeštena pod starim dudom gde smo nekada (doduše kap po kap) ali ipak kvasili mala detinja usta.
Iz nje voda odavno, čini mi se preko četrdeset godina ne teče. A mogla bi. Ima i lepe kamene klupe - za meditaciju ubilo se. Pa i za dremku.
A pored nje jedna čudna vrata sa lepim rešetkama i nekom kamenom pločom koja kao da čeka bolje vreme da ugleda svetlost dana i jedan hodnik koji vodi levo i desno.



Ovaj levo verovatno da vodi u neki prostor iza samih slavina, jer ceo objekat deluje impozantno kao da nešto još krije u nedrima. A ja ne znam šta?

Najlepša česma u gradu i okolini, računajući i VML. Česma Mehmed Paše Sokolovića na Kalemegdanu iz 1578. godine. Smeštena pod starim dudom gde smo nekada (doduše kap po kap) ali ipak kvasili mala detinja usta.
Iz nje voda odavno, čini mi se preko četrdeset godina ne teče. A mogla bi. Ima i lepe kamene klupe - za meditaciju ubilo se. Pa i za dremku.
A pored nje jedna čudna vrata sa lepim rešetkama i nekom kamenom pločom koja kao da čeka bolje vreme da ugleda svetlost dana i jedan hodnik koji vodi levo i desno.

Koliko su pojedine dedinjske vile privlačne kupcima potvrđuje zdanje u Užičkoj 32, nekada Rumunskoj, koje je za sedamdeset godina promenilo čak deset vlasnika prema navodima Dragana Vlahovića, novinara Politike koji će uskoro objaviti knjigu nastalu decenijskim istraživanjem o sudbinama dedinjskih vila i njihovih vlasnika. U kuću trgovca Jovanovića iz 1937. nakon okupacije Jugoslavije 1941. useljavaju se Mađari i formiraju okupacioni štab. Mađarski vojnici su pijančili, bili bučni i raskalašni, pa ih njihovi disciplinovani saveznici Nemci nisu dugo trpeli. Isterali su ih i sami se uselili u vilu u kojoj borave do oslobođenja Beograda 1944, kada su je prigrabili ruski oslobodioci. Već sledeće godine kuću uzimaju jugoslovenske vlasti, a u njoj je dugo stanovao jedan slovenački partijski funkcioner. Država je 80-ih  kuću dodelila kineskoj ambasadi i bila je njena rezidencija sve dok nekadašnji ministar spoljnih poslova Živorad Jovanović nije poželeo da je kupi, ali mu to nije pošlo za rukom. Ipak, nje se domogao Bogoljub Karić kupivši je preko jedne kiparske firme. Karić nikada u njoj nije živeo, a iznajmio ju je ambasadi Južne Koreje.