Dobro jutro, posebno onima koje je zagolicala vinarija
O najstarijoj sacuvanoj zgradi se relativno dosta zna. Ovom prilikom cu dodati samo najnoviji snimak od 19. avgusta, kada sam prvi put zavirio u „tajanstveni” podrum ove zgrade.
Strelicom je obele\en jedan manji svod, ispod ovog velikog koji se utapa u natalozen mulj. Oba prolaza su presecena izgradnjom „moje” zgrade (broj 8) i njenim temeljem. Vidi se da je zavrsetak svoda presecen.
Sto ce reci da je svih 7 istovetnih objekata de Moreza bilo povezano jednom podzemnom prostorijom. E sad, da li su putevi vodili dalje - ne se zna. Svi bismo voleli da jesu
Ali to je sto je. Onaj prelepi reljef brkatog vinara nalazi se iznad ulaza na zgradi broj 4. Koliko ja znam u toj zgradi, a ne u zgradi broj 6 je stanovao vlasnik. Mada je i zgrada broj 6 kao i broj 2, koje su srusene bile u njegovom vlasnistvu.
Kao deca smo skakali po ogromnim buradima u dvoristu broja 6 gde je posle rata bilo stovariste „Dalmacijavina”, a miris vina iz podruma „Navipa” preko puta zoo vrta u Tadeusa Koscuskog jos mi stoji „zapisan” u nosu.
Dakle ceo taj deo je bio vlasnistvo Jovičića. Na nekim snimcima vide se poprečne barake na samom uglu, danasnjeg broja 2.
Ovo je slika stovarišta drva preko puta zgrade broj 8 (početak Jevrejske - desna strana) uslikano sa prozora naše zgrade. Vidi se i mali kiosk. Ovaj mali platan danas dostiže visinu zgrade od 6 spratova. Neće valjda i njega neko da poseče.
Vukomanu hvala za Linotip, radio sam za takvim 16 godina. A evo i za njega i sve ljubitelje dobre fotografije i graficare. Fotka je iz Borbe, a na njoj su meter Svetomir Vidanović koji je radio jos i stampariji Vreme, od 1932. godine i poznati fotoreporter Aca Simić.
Fotografiju je uslikao legenda sportskog novinarstva Nikola Bibić.
Naravno društvo iz Borbe i njihovo odmorište pre, posle i za vreme posla. Uveče kada se Klet zatvarala išlo se u Gradski podrum a potom u Šansu. Oni iz treće smene morali su u Dragstor u Nušićevoj
i sada evo odgovora na onu fotku od pre godinu dana.
Sleva na desno u crvenim krugovima: Timarac, Sima, Dragan, Golub, ručni slovoslagači, ya ove druge u istoj grupi ne mogu da budem sugura, mada slutim.
Ovi dole što piju muskat nisu Borbin kadar.
Dorćolac, ova indetifikacija je sjajna, slika sada ima novu dimenziju, a "ovi dole što piju muskat" nisu Borbin kadar ali su prvoborci. Evo četiri sličice podzemnih prolaza kada su bili noviji:
a evo i samog dragstora u novodišnjem ruhu pre četrdesetak godina:
Strelac, koliko vidim ovo su dva podzemna prolaza, onaj kod Albanije i ovaj drugi u Nusicevoj. Keva je u ovom drugom, koji je imao samoposlugu kupovala, po povratku s posla, pecene pilice koji su se tu unutra vrteli na raznju.
Mislim da su to bili najukusniji pilici koje sam jeo, a valjda je bilo i takvo vreme, negde izmedju 70-ih i 80-ih. Po meni i mojoj plati - najbolje godine!
Jutros sam, dok sam išao na Bajlonijevu pijacu, pa sam napravio par fotografija zgrade u Dušanovoj 6.
Imao sam sreće da vrata nisu bila dobro zatvorena pa sam ušao da bih vam prikazao prelep haustor, stepenište, podne pločice... Na vratima koja vode prema dvorištu nalayi se kao neki vitraž, zapravo pravougaoni delovi sa plavim i crvenim staklom.
U ovoj zgradi je stanovao moj drug iz detinjstva koji mi je rekao da je na stepeništu postojao kristalni luster koji je išao skroz od plafona pa do prizemlja. Ne znamo ko ga je mak’o. U istoj zgradi živeo je i trgovac koji je imao radnju sa metražnom robom, pre rata, na uglu preko puta, gde se posle rata nalazio čuveni bilijar. Čuven po glavnoj klijenteli - šibicarima i džeparošima. Danas je tu kladionica u kojoj često sedi Džej. Elem, trgovac Matić se kasnije sa porodicom preselio u našu zgradu, Dušanovu 8. Zgrada na uglu je izgorela u bombardovanju 6. aprila 41. ali je popravljena, a mislim da su je tom prilikom i skratili za jedan sprat. Možda grešim.
Uh, srce mi uvek zastane pri pomenu te božanstvene višespratnice u Dušanovoj i njenog neverovatnog i nesvakidašnjeg stepeništa. Koliko god tražio, nisam pronašao ni plan ni projektanta, ali se jasno može videti da je to zgrada najpažljivije moguće obrade i velikog bogatstva nastala pred Prvi svetski rat, kada je počelo da se ulaže u izgradnju i kada se nije štedelo na detaljima i zanatlijama (kao u slučaju zgrada koje su nastale odmah iza Prvog svetskog rata)... Ni ne čudi me da je u ovakvom enterijeru stepeništa, možda jednom od najupečatljivijih iz standardnih stambenih zgrada (pored još samo par pojedinih beogradskih primera) visio kristalni luster, koji je neko ukrao.
Ni to drugo, krađa, me - ne čudi. Da je samo tehnički moguće, takvi lopovi ukrali bi i same zidove i vrata.
Ovde se već vidi da je zgrada bila prepravljena u odnosu na originalnu Kojićevu zamisao i obložena mermerom (što u originalnom obliku nije postojalo, već je bila malterisana jednostavnim belim cementom).
Nažalost, pre par godina neko je u unutrašnjosti "Borbe"/"Vremena" izlepio rigips ploče i aluminijum i potpuno uništio ulazni hol na prvom spratu (takođe autentična Kojićeva zamisao) koji je, nekim čudom, dotada bio sačuvan pored svih bombardovanja i uništavanja.
Tim pre me ne čudi uništavanje zgrade zadužbine Luke Ćelovića u Karađorđevoj, i potpuna nezainteresovanost nadležnih institucija na spašavanju ono malo, premalo istinskog blaga što nam je ostalo od naših starih. Štaviše, čudi me da se neki genijalni "menadžer" nije setio da u tu zgradu "ulupa" kvadrate gipsanih pregradnih zidova i poskida sve što tamo još postoji.
Strelicom je obele\en jedan manji svod, ispod ovog velikog koji se utapa u natalozen mulj. Oba prolaza su presecena izgradnjom „moje” zgrade (broj 8) i njenim temeljem. Vidi se da je zavrsetak svoda presecen.
Sto ce reci da je svih 7 istovetnih objekata de Moreza bilo povezano jednom podzemnom prostorijom. E sad, da li su putevi vodili dalje - ne se zna. Svi bismo voleli da jesu
Ali to je sto je. Onaj prelepi reljef brkatog vinara nalazi se iznad ulaza na zgradi broj 4. Koliko ja znam u toj zgradi, a ne u zgradi broj 6 je stanovao vlasnik. Mada je i zgrada broj 6 kao i broj 2, koje su srusene bile u njegovom vlasnistvu.
Kao deca smo skakali po ogromnim buradima u dvoristu broja 6 gde je posle rata bilo stovariste „Dalmacijavina”, a miris vina iz podruma „Navipa” preko puta zoo vrta u Tadeusa Koscuskog jos mi stoji „zapisan” u nosu.
Dakle ceo taj deo je bio vlasnistvo Jovičića. Na nekim snimcima vide se poprečne barake na samom uglu, danasnjeg broja 2.
Vukomanu hvala za Linotip, radio sam za takvim 16 godina. A evo i za njega i sve ljubitelje dobre fotografije i graficare. Fotka je iz Borbe, a na njoj su meter Svetomir Vidanović koji je radio jos i stampariji Vreme, od 1932. godine i poznati fotoreporter Aca Simić.
Fotografiju je uslikao legenda sportskog novinarstva Nikola Bibić.
Naravno društvo iz Borbe i njihovo odmorište pre, posle i za vreme posla. Uveče kada se Klet zatvarala išlo se u Gradski podrum a potom u Šansu. Oni iz treće smene morali su u Dragstor u Nušićevoj
i sada evo odgovora na onu fotku od pre godinu dana.
Sleva na desno u crvenim krugovima: Timarac, Sima, Dragan, Golub, ručni slovoslagači, ya ove druge u istoj grupi ne mogu da budem sugura, mada slutim.
Ovi dole što piju muskat nisu Borbin kadar.
a evo i samog dragstora u novodišnjem ruhu pre četrdesetak godina:
Mislim da su to bili najukusniji pilici koje sam jeo, a valjda je bilo i takvo vreme, negde izmedju 70-ih i 80-ih. Po meni i mojoj plati - najbolje godine!
Imao sam sreće da vrata nisu bila dobro zatvorena pa sam ušao da bih vam prikazao prelep haustor, stepenište, podne pločice... Na vratima koja vode prema dvorištu nalayi se kao neki vitraž, zapravo pravougaoni delovi sa plavim i crvenim staklom.
U ovoj zgradi je stanovao moj drug iz detinjstva koji mi je rekao da je na stepeništu postojao kristalni luster koji je išao skroz od plafona pa do prizemlja. Ne znamo ko ga je mak’o. U istoj zgradi živeo je i trgovac koji je imao radnju sa metražnom robom, pre rata, na uglu preko puta, gde se posle rata nalazio čuveni bilijar. Čuven po glavnoj klijenteli - šibicarima i džeparošima. Danas je tu kladionica u kojoj često sedi Džej. Elem, trgovac Matić se kasnije sa porodicom preselio u našu zgradu, Dušanovu 8. Zgrada na uglu je izgorela u bombardovanju 6. aprila 41. ali je popravljena, a mislim da su je tom prilikom i skratili za jedan sprat. Možda grešim.
Malo da obradim slike pa cu da postavim.
Ni to drugo, krađa, me - ne čudi. Da je samo tehnički moguće, takvi lopovi ukrali bi i same zidove i vrata.
Ovde se već vidi da je zgrada bila prepravljena u odnosu na originalnu Kojićevu zamisao i obložena mermerom (što u originalnom obliku nije postojalo, već je bila malterisana jednostavnim belim cementom).
Nažalost, pre par godina neko je u unutrašnjosti "Borbe"/"Vremena" izlepio rigips ploče i aluminijum i potpuno uništio ulazni hol na prvom spratu (takođe autentična Kojićeva zamisao) koji je, nekim čudom, dotada bio sačuvan pored svih bombardovanja i uništavanja.
Tim pre me ne čudi uništavanje zgrade zadužbine Luke Ćelovića u Karađorđevoj, i potpuna nezainteresovanost nadležnih institucija na spašavanju ono malo, premalo istinskog blaga što nam je ostalo od naših starih. Štaviše, čudi me da se neki genijalni "menadžer" nije setio da u tu zgradu "ulupa" kvadrate gipsanih pregradnih zidova i poskida sve što tamo još postoji.
Primitivizam i bezosećajnost nas ubiše.