Драги пријатељи,
претходно сам био овде као Намћор, али, успео сам да заборавим лозинку, па сам углавном улазио као гост, а сада сам почео да се некима јављам на приватне поруке али сам схватио да ће то бити поголем посао
Зато се јављам овако:
Елем, започео сам нешто ново и требаће ми ваша помоћ, а рачунам на све вас пошто је ово... па... погледајте на сајту "Био једном један Београд" (www.bg-setac.com) под рубриком "Београд на длану".
Превелико за једног човека, а гре'ота да се не уради.
Зато вас позивам да ми помогнете.
Ценим да ће бити преко хиљаду и по појединачних појмова са неколико хиљада пратећих фотографија.
Мени самом ће требати бар две-три године (што ћу ја и урадити, није спорно, али, имам пуно година, па бих мало пожурио, да му видим крај) да се сам изборим, а опет, ако ми помогнете, биће брже, са мање грешака и биће... ма... биће много лепо.
ПС. Биће ми изузетно драго ако се јави Гаврило, којег нисам прилике да лично упознам, и остала имена које знам и који су безобразно добри познаваоци (толики да упућујем друге на њих), јер желим да ово што радим буде стварно нешто врхунско и потписано од свих вас.
ППС. Пеђа, извини ако сам злоупотребио овај форум, али, ово ми је баш важно
... možda bi ovde mogao da nam pomogne Dorćolac ;) ...
Ма, чим сам је видео одмах сам је спазио!
У моје време школа иза радника звала се Средња машинска техничка школа "Петар Драпшин"! Данас је нека назови "академија"... али, није то више то! Нема више оног Шиптара што је за време одмора продавао семенке, кикирики, сунцокрет, лизалице, јабуке преливене шећером, кокице (али оне праве, кокане на ватри а не ове што се кокају у аутомату са зејтином и сољу), па онда исте те кокице али у облику лопте преливене сирупом...
Мили Касина, хвала за Косовску: волим је и асфалтирану и са калдрмом...
А волим и венчања. Ово се може посматрати и као сасвим лагана, летња форензика...Звездарка Врачарић ће одмах знати
где одвести госте, него на Калемегдан? А није страшно и што немате фотоапарат; увек је ту лутајући фотограф. После се само јавите у његову радњу, адресу добијете на парчету папира са бројем фотографије. Само се јавите у радњу, тамо је дежурно девојче, које ће вам изаћи у сусрет, јер је газда на терену...
претходно сам био овде као Намћор, али, успео сам да заборавим лозинку, па сам углавном улазио као гост, а сада сам почео да се некима јављам на приватне поруке али сам схватио да ће то бити поголем посао
Зато се јављам овако:
Елем, започео сам нешто ново и требаће ми ваша помоћ, а рачунам на све вас пошто је ово... па... погледајте на сајту "Био једном један Београд" (www.bg-setac.com) под рубриком "Београд на длану".
Превелико за једног човека, а гре'ота да се не уради.
Зато вас позивам да ми помогнете.
Ценим да ће бити преко хиљаду и по појединачних појмова са неколико хиљада пратећих фотографија.
Мени самом ће требати бар две-три године (што ћу ја и урадити, није спорно, али, имам пуно година, па бих мало пожурио, да му видим крај) да се сам изборим, а опет, ако ми помогнете, биће брже, са мање грешака и биће... ма... биће много лепо.
Хвала вам свима, па макар се и не јавили
Намћор овдашњи
redakcija@bg-setac.com
ПС. Биће ми изузетно драго ако се јави Гаврило, којег нисам прилике да лично упознам, и остала имена које знам и који су безобразно добри познаваоци (толики да упућујем друге на њих), јер желим да ово што радим буде стварно нешто врхунско и потписано од свих вас.
ППС. Пеђа, извини ако сам злоупотребио овај форум, али, ово ми је баш важно
... lepo je vreme, da nastavimo sa kaldrmisanjem ...
... da priđemo malo komšiluku ...
... da slučajno nešto ne preskočimo iz Kosovske ...
... hasfaltiranje malko bistrije ...
... a i ova tu paše ... sa sve famoznim trambelajem ...
... i malo izgradnje, a ne - dogradnje ...
... Bonđorno :)...
Ма, чим сам је видео одмах сам је спазио!
У моје време школа иза радника звала се Средња машинска техничка школа "Петар Драпшин"! Данас је нека назови "академија"... али, није то више то! Нема више оног Шиптара што је за време одмора продавао семенке, кикирики, сунцокрет, лизалице, јабуке преливене шећером, кокице (али оне праве, кокане на ватри а не ове што се кокају у аутомату са зејтином и сољу), па онда исте те кокице али у облику лопте преливене сирупом...
А волим и венчања. Ово се може посматрати и као сасвим лагана, летња форензика...Звездарка Врачарић ће одмах знати