Као кроз маглу чини ми се да смо још на старом форуму писали о вили у Милешевској и да је тада тачно лоцирана њена адреса, укључујући и кућни број.
Својевремено сам разговарао са мамином пријатељицом из детињства тетка Милицом на тему старог Београда, а посебно априлских бомбардовања 1941. и 1944., и причајући о шестом априлу 1941. године она је навела како су пратили оца у војску практично одмах иза првог таласа и да су ишли Милешевском улицом: "Кад смо пратили оца, сећам се да сам видела да је једна дивна вила која је била на углу Милешевске и Бацетине улице потпуно срушена, само је један зид са плочицама још стајао. Каблови за струју били су покидани, а на бандери поред куће, на чашицама и међу жицама висио је неки мртав човек без руку и ногу.".
Бацетина улица више не постоји. Од ње је остало само кратко парче у продужетку Лозничке.
И још један детаљ у вези Којићеве куће: ова зграда је погођена бомбом 1944. године и запаљена. Тада је изгорела и кућа и цео кров и она после рата није враћана у оригинално стање.
Ево и најнепосреднијег доказа: 1947. године кућа и даље није имала кров. Виде се само високи димњаци који извирују изнад таванице последњег спрата, а и сам објекат делује поприлично напуштено...
Тим пре што сам у архиву пронашао један потпуно непознат Брашованов пројекат за преправку и надзиђивање виле (1936) која се могла налазити баш негде око зоне Бацетине, а на месту свих оних солитера.
Своју кућу у Страхињића Бана почео је да реконструише 1940.
Да ли је вилу у Милешевској продао већ 1933, непознато је.
Петлово или Лабудово или не знам које брдо на прилазима Београда..
Своју кућу у Страхињића Бана почео је да реконструише 1940.
Да ли је вилу у Милешевској продао већ 1933, непознато је.
Исте, 1933. Брашован је био власник бројева 20 и 28 у Милешевској.
Петлово или Лабудово или не знам које брдо на прилазима Београда..
Може тако, а може и овако:
Као кроз маглу чини ми се да смо још на старом форуму писали о вили у Милешевској и да је тада тачно лоцирана њена адреса, укључујући и кућни број.
Својевремено сам разговарао са мамином пријатељицом из детињства тетка Милицом на тему старог Београда, а посебно априлских бомбардовања 1941. и 1944., и причајући о шестом априлу 1941. године она је навела како су пратили оца у војску практично одмах иза првог таласа и да су ишли Милешевском улицом: "Кад смо пратили оца, сећам се да сам видела да је једна дивна вила која је била на углу Милешевске и Бацетине улице потпуно срушена, само је један зид са плочицама још стајао. Каблови за струју били су покидани, а на бандери поред куће, на чашицама и међу жицама висио је неки мртав човек без руку и ногу.".
Бацетина улица више не постоји. Од ње је остало само кратко парче у продужетку Лозничке.
И још један детаљ у вези Којићеве куће: ова зграда је погођена бомбом 1944. године и запаљена. Тада је изгорела и кућа и цео кров и она после рата није враћана у оригинално стање.
Ево и најнепосреднијег доказа: 1947. године кућа и даље није имала кров. Виде се само високи димњаци који извирују изнад таванице последњег спрата, а и сам објекат делује поприлично напуштено...
Тек ми сада ништа није јасно.
Тим пре што сам у архиву пронашао један потпуно непознат Брашованов пројекат за преправку и надзиђивање виле (1936) која се могла налазити баш негде око зоне Бацетине, а на месту свих оних солитера.