На првој слици је увеличани детаљ са фотографије Милана Јовановића из 1895. године. Види се поглед
ка Калемегдану. Мала кућа на левој страни се налази на данашњем броју Кнез Михајлове 41.
На следећој слици с почетка XX века иста кућа је трећа с лева.
На плацу те куће, угао Кнез Михајлове и Ускочке, Димитрије Живадиновић је 1911. године, по пројекту
Константина Јовановића, подигао троспратницу. У делу зграде ка Кнез Михајловој, приземље и први
спрат је убрзо по изграњи заузела робна кућа канцеларијског материјала Јевта Павловић и компанија.
На слици Јеремије Станојевића с краја двадесетих/почетка тридесетих, иста зграда је трећа с лева.
Негде у периоду између два светска рата зграду је купио Влада Митић, тада бивши власник
памуклијашко-јорганџијске радње у Нишу. Митић је и становао у згради. У њој је отворио чувену
Робну кућу Митић. Ова робна кућа је међу првима увела инстант кредитирање муштерија.
У почетку су само чиновници били у прилици да робу добију на кредит, тако што је потписивана
меница којом се на благајни, где је купац био запослен, стављала забрана на његову плату.
У недостатку боље слике проћи ће и ова.
О Митићевој робној кући постоји и овај интересантан запис о подземној прузи испод зграде.
Три панораме тог дела Кнез Михајлове. На све три слике зграда робне куће је у средини.
После рата пословни простор је најпре био у поседу фирме Народни магазин, а од 1966. године,
припадао је Робним кућама Београд. РКБ је данас у већинском власништву компаније Верано моторс.
Sopstvena kuća Dragiše Brašovana (1931) podignuta na uglu Mileševske i Radoslava Grujića/Božidara Adžije/Stojana Protića.
Jedno od najznačajnijih dela ranog modernizma, modulisanog tipičnim Brašovanovim dekorom romantičarskog izvora.
I dalje se o sudbini i tačnoj lokaciji ove kuće malo zna: da li je stradala u toku aprilskog bombardovanja ili savezničkog, ili se dogodilo nešto treće. Takođe, nije nikada utvrđen konkretan ugao na kojem je kuća izgrađena, a ja pretpostavljam da je to ipak bio ugao bliži početku ulice (Kalenića pijaci). Postoje neki kadrovi Mileševske u filmu "Besmrtna mladost" (1948.) ali nisam siguran koliko se iz njih može zaključiti šta se sa kućom desilo. Ako je neko voljan, neka proba sa detaljnim pregledom filma, možda će pronaći neke zanimljive kadrove snimljene u ranom posleratnom Beogradu.
Брашованова кућа се "види" на следеће две панораме, од којих је увеличавање прве неупотребљиво, а трећа слика је увеличани део друге панораме. Стрелица показује могућу локацију куће. Обе панораме треба да су из 1938. године.
Гиша Богуновић у Архитектонској енциклопедији Београда спомиње да је кућа на углу Милешевске и Радослава Грујића, али онда уноси конфузију спомињањем броја 22. Тај број свакако се не може односити на Милешевску, а исти број у Радослава Грујића је ближе Пожаревачкој.
У једном предавању на Коларцу крајем седамдесетих, такође архитекта, Братислав Стојановић каже да је кућа на углу исте две улице и да је страдала у априлу 1941.
Гиша такође спомиње ограду куће, која се на слици види са леве стране, и каже да је ограда била у Радослава Грујића.
О Брашовану су доста писале ИТ новине (Добровић, Гудовић) око 1976. године.
О Митићевој робној кући постоји и овај интересантан запис о подземној прузи испод зграде.
А у цитату пише: "... u magacine je roba dovožena preko tri podzemna koloseka, čiji se početak nalazio udanašnjem Etnografskom muzeju, tadašnjoj zgradi Beogradske berze. Kroz njih je išla minijaturna železnička pruga, čiji ostaci i danas postoje u podzemlju muzeja, kojom je vagonetima roba bila transportovana do podruma zgrade, odakle je iznošena pred mušterije."
Некако увек код ове двојице аутора (Голубовић-Николић) дође до неких, за мене мистичних, ситуација. Не знам коме је било простије да робу снесе у подрум зграде Београдске берзе па да је неких стотинак метара вози минијатурном железницом (на какав погон?) кроз тунел до подрума у Кнез Михајловој и ко је за тако нешто имао потребе још уз претпоставку да је таква железница тражила и некакву логистику...
О Митићевој робној кући постоји и овај интересантан запис о подземној прузи испод зграде.
А у цитату пише: "... u magacine je roba dovožena preko tri podzemna koloseka, čiji se početak nalazio udanašnjem Etnografskom muzeju, tadašnjoj zgradi Beogradske berze. Kroz njih je išla minijaturna železnička pruga, čiji ostaci i danas postoje u podzemlju muzeja, kojom je vagonetima roba bila transportovana do podruma zgrade, odakle je iznošena pred mušterije."
Некако увек код ове двојице аутора (Голубовић-Николић) дође до неких, за мене мистичних, ситуација. Не знам коме је било простије да робу снесе у подрум зграде Београдске берзе па да је неких стотинак метара вози минијатурном железницом (на какав погон?) кроз тунел до подрума у Кнез Михајловој и ко је за тако нешто имао потребе још уз претпоставку да је таква железница тражила и некакву логистику...
Koliko je meni poznato ozbiljnije trgovačke radnje, pogotovo one koje su se bavile i trgovinom gvožđurijom imale su mogućnost šinskog transporta. Još uvek se može naići u sporednim ulicama oko Knez Mihailove na šine kojima se sporednim ulazima, kroz dvorišta dostavljala roba.
A logistika je bila „zavrni rukave i guraj”. A to što se u ovom slučaju išlo ispod zemlje može se opravdati činjenicom da je prikladnije bilo gurati kolica šinama nego robu tegliti uzbrdo po samom centru grada.
Zdravstvuj MZ! Ovo je pogled na mali Kalis, a desno Realka. Mozda gresim, nisam bas ne'ki "forenzicar". Ne znam sta se slavi pa otuda i girlande. Znace vec to bolji majstori od nas! g.
Prva interna propedevtička klinika (ma šta to značilo)
Dorcolac је написао/ла:
Jutros sam imao zadovoljstvo da, čekajući na EHO mojih masnih arterija, prisustvujem neobičnoj izložbenoj postavci u čekaonici Interne B klinike.
Runde će mi zasigurno zavideti, a Gradjank-o verovatno zna gde je ovo. Izvukao sam foto-sokoćalo u probao ovo da uslikam. Iz prvog pokušaja nije mi uspelo. Refleksija zbog zastakljene fotografije primorala me je da je skinem sa zida.
Ljudi sede i gledaju - verovatno misle: „Ovaj je pogrešio kliniku”. Opet sam probao, sklonio se od direktnog svetla ali - ćorak. Vratio sam sliku na svoje mesto. Prosto nisam verovao da naš forum ostane siromašan za ovako lep dokument.
Onda sam opet ustao, skinuo i sliku i staklo. To je za dve žene koje su sedele sigurno bio šok i potvrda da sam definitivno pogrešio ustanovu. Ali isplatilo se.
Oprostite mi što sam vas udavio, ali morao sam ovo sa nekim da podelim. Ima još dve slike ali nisu po mom ukusu jer na njima nema ljudi. Ako neko poželi - neka izvoli. Maksilofacijalna nije daleko.
Da, I Int. propedevt. je kasnija IK"B" a danas Inst. za bolesti metabolizma. Tada (oko 1930g.) direktor je bio vec pominjani Profesor Aleksandr Josifovic Ignjatovski. Sliku znam iz hodnika gde si je i ti video ali mi nikada nije palo na pamet da je kacim na forum (a trebalo je).
Dorcolac, zelim ti bolje karotide, al' najbolje je da se operativno stave "nove" sto se danas kod nas rutinski, veoma uspesno, radi. Stojim ti na raspolaganju jer radim svakodnevno na biv. IK "A" (Inst. za hematologiju, I Odeljenje) a znam licno i hirurge (Prof. Laza Davidovic, Prof. Pera Djukic i dr.) koji bi ti resili problem ako za to ima hir. indikacija (one su danas jasno definisane). Moj e-mail je dat forumu. Nemam mob. telefon. g.
Uzun Mirkova ka Kalisu...
На првој слици је увеличани детаљ са фотографије Милана Јовановића из 1895. године. Види се поглед
ка Калемегдану. Мала кућа на левој страни се налази на данашњем броју Кнез Михајлове 41.
На следећој слици с почетка XX века иста кућа је трећа с лева.
На плацу те куће, угао Кнез Михајлове и Ускочке, Димитрије Живадиновић је 1911. године, по пројекту
Константина Јовановића, подигао троспратницу. У делу зграде ка Кнез Михајловој, приземље и први
спрат је убрзо по изграњи заузела робна кућа канцеларијског материјала Јевта Павловић и компанија.
На слици Јеремије Станојевића с краја двадесетих/почетка тридесетих, иста зграда је трећа с лева.
Негде у периоду између два светска рата зграду је купио Влада Митић, тада бивши власник
памуклијашко-јорганџијске радње у Нишу. Митић је и становао у згради. У њој је отворио чувену
Робну кућу Митић. Ова робна кућа је међу првима увела инстант кредитирање муштерија.
У почетку су само чиновници били у прилици да робу добију на кредит, тако што је потписивана
меница којом се на благајни, где је купац био запослен, стављала забрана на његову плату.
У недостатку боље слике проћи ће и ова.
О Митићевој робној кући постоји и овај интересантан запис о подземној прузи испод зграде.
Три панораме тог дела Кнез Михајлове. На све три слике зграда робне куће је у средини.
После рата пословни простор је најпре био у поседу фирме Народни магазин, а од 1966. године,
припадао је Робним кућама Београд. РКБ је данас у већинском власништву компаније Верано моторс.
Sopstvena kuća Dragiše Brašovana (1931) podignuta na uglu Mileševske i Radoslava Grujića/Božidara Adžije/Stojana Protića.
Jedno od najznačajnijih dela ranog modernizma, modulisanog tipičnim Brašovanovim dekorom romantičarskog izvora.
I dalje se o sudbini i tačnoj lokaciji ove kuće malo zna: da li je stradala u toku aprilskog bombardovanja ili savezničkog, ili se dogodilo nešto treće. Takođe, nije nikada utvrđen konkretan ugao na kojem je kuća izgrađena, a ja pretpostavljam da je to ipak bio ugao bliži početku ulice (Kalenića pijaci). Postoje neki kadrovi Mileševske u filmu "Besmrtna mladost" (1948.) ali nisam siguran koliko se iz njih može zaključiti šta se sa kućom desilo. Ako je neko voljan, neka proba sa detaljnim pregledom filma, možda će pronaći neke zanimljive kadrove snimljene u ranom posleratnom Beogradu.
Брашованова кућа се "види" на следеће две панораме, од којих је увеличавање прве неупотребљиво, а трећа слика је увеличани део друге панораме. Стрелица показује могућу локацију куће. Обе панораме треба да су из 1938. године.
Гиша Богуновић у Архитектонској енциклопедији Београда спомиње да је кућа на углу Милешевске и Радослава Грујића, али онда уноси конфузију спомињањем броја 22. Тај број свакако се не може односити на Милешевску, а исти број у Радослава Грујића је ближе Пожаревачкој.
У једном предавању на Коларцу крајем седамдесетих, такође архитекта, Братислав Стојановић каже да је кућа на углу исте две улице и да је страдала у априлу 1941.
Гиша такође спомиње ограду куће, која се на слици види са леве стране, и каже да је ограда била у Радослава Грујића.
О Брашовану су доста писале ИТ новине (Добровић, Гудовић) око 1976. године.
О Митићевој робној кући постоји и овај интересантан запис о подземној прузи испод зграде.
А у цитату пише:
"... u magacine je roba dovožena preko tri podzemna koloseka, čiji se početak nalazio udanašnjem Etnografskom muzeju, tadašnjoj zgradi Beogradske berze. Kroz njih je išla minijaturna železnička pruga, čiji ostaci i danas postoje u podzemlju muzeja, kojom je vagonetima roba bila transportovana do podruma zgrade, odakle je iznošena pred mušterije."
Некако увек код ове двојице аутора (Голубовић-Николић) дође до неких, за мене мистичних, ситуација. Не знам коме је било простије да робу снесе у подрум зграде Београдске берзе па да је неких стотинак метара вози минијатурном железницом (на какав погон?) кроз тунел до подрума у Кнез Михајловој и ко је за тако нешто имао потребе још уз претпоставку да је таква железница тражила и некакву логистику...
Ова лепа фотографија (очигледно неког свечаног дана) је снимљена пре ове из 1927:
О Митићевој робној кући постоји и овај интересантан запис о подземној прузи испод зграде.
А у цитату пише:
"... u magacine je roba dovožena preko tri podzemna koloseka, čiji se početak nalazio udanašnjem Etnografskom muzeju, tadašnjoj zgradi Beogradske berze. Kroz njih je išla minijaturna železnička pruga, čiji ostaci i danas postoje u podzemlju muzeja, kojom je vagonetima roba bila transportovana do podruma zgrade, odakle je iznošena pred mušterije."
Некако увек код ове двојице аутора (Голубовић-Николић) дође до неких, за мене мистичних, ситуација. Не знам коме је било простије да робу снесе у подрум зграде Београдске берзе па да је неких стотинак метара вози минијатурном железницом (на какав погон?) кроз тунел до подрума у Кнез Михајловој и ко је за тако нешто имао потребе још уз претпоставку да је таква железница тражила и некакву логистику...
Koliko je meni poznato ozbiljnije trgovačke radnje, pogotovo one koje su se bavile i trgovinom gvožđurijom imale su mogućnost šinskog transporta. Još uvek se može naići u sporednim ulicama oko Knez Mihailove na šine kojima se sporednim ulazima, kroz dvorišta dostavljala roba.
A logistika je bila „zavrni rukave i guraj”. A to što se u ovom slučaju išlo ispod zemlje može se opravdati činjenicom da je prikladnije bilo gurati kolica šinama nego robu tegliti uzbrdo po samom centru grada.
Zdravstvuj MZ! Ovo je pogled na mali Kalis, a desno Realka. Mozda gresim, nisam bas ne'ki "forenzicar". Ne znam sta se slavi pa otuda i girlande. Znace vec to bolji majstori od nas! g.
Runde će mi zasigurno zavideti, a Gradjank-o verovatno zna gde je ovo. Izvukao sam foto-sokoćalo u probao ovo da uslikam. Iz prvog pokušaja nije mi uspelo. Refleksija zbog zastakljene fotografije primorala me je da je skinem sa zida.
Ljudi sede i gledaju - verovatno misle: „Ovaj je pogrešio kliniku”. Opet sam probao, sklonio se od direktnog svetla ali - ćorak. Vratio sam sliku na svoje mesto. Prosto nisam verovao da naš forum ostane siromašan za ovako lep dokument.
Onda sam opet ustao, skinuo i sliku i staklo. To je za dve žene koje su sedele sigurno bio šok i potvrda da sam definitivno pogrešio ustanovu. Ali isplatilo se.
Oprostite mi što sam vas udavio, ali morao sam ovo sa nekim da podelim. Ima još dve slike ali nisu po mom ukusu jer na njima nema ljudi. Ako neko poželi - neka izvoli. Maksilofacijalna nije daleko
Da, I Int. propedevt. je kasnija IK"B" a danas Inst. za bolesti metabolizma. Tada (oko 1930g.) direktor je bio vec pominjani Profesor Aleksandr Josifovic Ignjatovski. Sliku znam iz hodnika gde si je i ti video ali mi nikada nije palo na pamet da je kacim na forum (a trebalo je).
Dorcolac, zelim ti bolje karotide, al' najbolje je da se operativno stave "nove" sto se danas kod nas rutinski, veoma uspesno, radi. Stojim ti na raspolaganju jer radim svakodnevno na biv. IK "A" (Inst. za hematologiju, I Odeljenje) a znam licno i hirurge (Prof. Laza Davidovic, Prof. Pera Djukic i dr.) koji bi ti resili problem ako za to ima hir. indikacija (one su danas jasno definisane). Moj e-mail je dat forumu. Nemam mob. telefon. g.