Почетком XX века на адреси Краља Петра 35, у блоку између Кнез Михајлове и Узун Миркове, била је подигнута
пословна зграда, пример ране сецесије, по пројекту Милана Антоновића.
Зграда није у стилу сецесије, сигурније је рећи да је реч о еклектицизму са краја 19-тог и самог почетка 20-тог века...
ЕКЛЕКТИЦИЗАМ су нео-стилови: НЕОРОМАНИКА НЕОВИЗАНТИЈА НЕОГОТИКА НЕОРЕНЕСАНСА НЕОБАРОК НЕОКЛАЦИСИЗАМ и РОМАНТИЗАМ
Инспирација се тражи у различитим историјским епохама и типични елементи једног сасвим одређеног правца се реинтепретирају и уклапају у нове оригиналне пројекте.
Код нас је често врло тешко одредити стил одређених зграда. Истовремено су слободно и без правила коришћени цитати више различитих праваца ...
Еклектицизам је реч која омогућава да се изгледу таквих зграда бар неки назив да, без много грешке, ако се о стилу неки пут уопште и може говорити.
Сецесија је нов оригиналан правац који се у Бечу појавио око 1890 године и који се историји не враћа кроз цитате као правци који су му предходили.
Код нас је сецесија пристигла преко Мађарске, у којој је овај стил обогаћен националним елементима придобио један врло китњасти вид који у Бечу није ни коришћен...
Истовремено се у Француској и Белгији паралелно развија ART NOUVEAU, потпуно различити стил коме је са сецесијом једино исти период додирна тачка, а јављају се и први зачеци ART DECO-а...
Почетком XX века на адреси Краља Петра 35, у блоку између Кнез Михајлове и Узун Миркове, била је подигнута
пословна зграда, пример ране сецесије, по пројекту Милана Антоновића.
Зграда није у стилу сецесије, сигурније је рећи да је реч о еклектицизму са краја 19-тог и самог почетка 20-тог века...
ЕКЛЕКТИЦИЗАМ су нео-стилови: НЕОРОМАНИКА НЕОВИЗАНТИЈА НЕОГОТИКА НЕОРЕНЕСАНСА НЕОБАРОК НЕОКЛАЦИСИЗАМ и РОМАНТИЗАМ
Инспирација се тражи у различитим историјским епохама и типични елементи једног сасвим одређеног правца се реинтепретирају и уклапају у нове оригиналне пројекте.
Код нас је често врло тешко одредити стил одређених зграда. Истовремено су слободно и без правила коришћени цитати више различитих праваца ...
Еклектицизам је реч која омогућава да се изгледу таквих зграда бар неки назив да, без много грешке, ако се о стилу неки пут уопште и може говорити.
Сецесија је нов оригиналан правац који се у Бечу појавио око 1890 године и који се историји не враћа кроз цитате као правци који су му предходили.
Код нас је сецесија пристигла преко Мађарске, у којој је овај стил обогаћен националним елементима придобио један врло китњасти вид који у Бечу није ни коришћен...
Истовремено се у Француској и Белгији паралелно развија ART NOUVEAU, потпуно различити стил коме је са сецесијом једино исти период додирна тачка, а јављају се и први зачеци ART DECO-а...
Из текста Миодрага Јовановића, објављеног у каталогу изложбе Милоша Јуришића Сецесија на београдским фасадама:
"...Неке средине од општијег значаја у европским уметничким приликама сугестивно су нудиле своју терминологију.
У Енглеској је то био Modern Style, у Паризу art nouveau, у Минхену Jugendstil, у Русији Модерн, у Чешкој Novih smerov,
у Бечу Secession.
У бечком називу најнепосредније су се испољавале главне премисе тог интернационалног стила на прекретници двају векова.
Као secessio plebis у античком Риму, који је независно од сената желео да заснује други Рим, тако и издвајање групе уметника
у опзицију према постојећем "уметничком поретку", ствара свет идеја и схватања у виду једне уметничке сецесије, разилазећи
се од владајућих уметничких норми....
С обзиром на вишеслојну упућеност Срба и у Аустро-Угарској и у Краљевини Србији на Беч као неугаслу метрополу
уметности, јединствена употреба термина сецесија нуди се као рационална конвенција."
Из текста Александра Кадијевића објављеног у Наслеђу V:
"Почетак двадесетог века у српској архитектури обележила су три стилска тока: преовлађујући академизам "обновљених"
европских историјских стилова, национални "слог" базиран на тековинама српске средњевековне архитектуре и домаћа
варијанта Ар-Нувоа, развијана под бечким називом сецесија..."
Из текста Архитект Милан Антоновић, написао Љубомир Никић 1979. године, текст објављен у часопису Урбанизам Београда:
"...Антоновић се означава као један од првих који су у архитектуру Београда почели да уводе сецесију...захваљујући збирци
Јеремије Станојевића, који је њен (мисли се на зграду у Краља Петра 35) изглед снимио...На згради се истиче високи кровни
надзидак...Фасада је обликована у духу сецесије."
Из књиге Дивне Ђурић Замоло Градитељи Београда 1815-1914:
"...Кућа Мише Поличевића...саграђена је вероватно почетком XX века. На фасади је примењена специфична и богата
декорација сецесије."
Дакле, ако се реч сецесија схвати као отклон од устаљног и предвидљивог, онда је Антоновићева зграда пример сецесије
у Београду. Да ли ће се термин сецесија додатно изделити у будућности на још одређеније, али дефинисане, термине,
време ће показати.
Термин еклектицизам је неодређен, недефинисан и баш због тога је данас у широкој употреби, што не значи да га треба
користити.
Префикс нео не може се приписати Антоновићевој згради, јер нео имплицира да је низ сличних зграда изграђен у неком
претходном периоду у Београду, а то није био случај.
А кад смо се већ распричали, голица ме поента твоје расправе са mz-ом од пре пар месеци. Шта ти је то заиста сметало
у његовим постовима? Зар ниси и тада имао простора за овакве семантичке заврзламе којима хоћеш да обогатиш овај
"култ" форум?
Почетком XX века на адреси Краља Петра 35, у блоку између Кнез Михајлове и Узун Миркове, била је подигнута
пословна зграда, пример ране сецесије, по пројекту Милана Антоновића.
Зграда није у стилу сецесије, сигурније је рећи да је реч о еклектицизму са краја 19-тог и самог почетка 20-тог века...
ЕКЛЕКТИЦИЗАМ су нео-стилови: НЕОРОМАНИКА НЕОВИЗАНТИЈА НЕОГОТИКА НЕОРЕНЕСАНСА НЕОБАРОК НЕОКЛАЦИСИЗАМ и РОМАНТИЗАМ
А кад смо се већ распричали, голица ме поента твоје расправе са mz-ом од пре пар месеци. Шта ти је то заиста сметало
у његовим постовима? Зар ниси и тада имао простора за овакве семантичке заврзламе којима хоћеш да обогатиш овај
"култ" форум?
Stare rasprave su već davno raspravljene i sada nećemo ponovo podgrevati sarmu - na "kultnom" forumu.
Mislim da je tvoja poslednja rečenica o semantičkim zavrzlamama krajnje uvredljiva!
A za uvrede nemaš nikakav razlog. Nomenklatura stilova nije nastala ex cathedra i nije dogma.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
А кад смо се већ распричали, голица ме поента твоје расправе са mz-ом од пре пар месеци. Шта ти је то заиста сметало
у његовим постовима? Зар ниси и тада имао простора за овакве семантичке заврзламе којима хоћеш да обогатиш овај
"култ" форум?
Ви сте нас обогатили врло корисним информацијама, најлепше вам хвала на труду.
Бечка сецесија је врло препознатљив стил који се од себи сродних праваца издваја изузетном прочишћеношћу и једноставношћу фасада и ентеријера, ретком употребом украса , најчешће постављеним на местима која истичу вертикалност и виткост композиције...
Поштанска штедионица, Беч, Ото Вагнер...
Ентеријер....
Један бриселски ентеријер ART NOUVEAU иста година ...Поређења ради...
Примери чисте сецесије...
Париз...
Брисел...
Праг...
Будимпешта...
На нашим просторима Свеучилишна библиотека у Загребу...
Почетком XX века на адреси Краља Петра 35, у блоку између Кнез Михајлове и Узун Миркове, била је подигнута
пословна зграда, пример ране сецесије, по пројекту Милана Антоновића.
Зграда није у стилу сецесије, сигурније је рећи да је реч о еклектицизму са краја 19-тог и самог почетка 20-тог века...
ЕКЛЕКТИЦИЗАМ су нео-стилови: НЕОРОМАНИКА НЕОВИЗАНТИЈА НЕОГОТИКА НЕОРЕНЕСАНСА НЕОБАРОК НЕОКЛАЦИСИЗАМ и РОМАНТИЗАМ
Инспирација се тражи у различитим историјским епохама и типични елементи једног сасвим одређеног правца се реинтепретирају и уклапају у нове оригиналне пројекте.
Код нас је често врло тешко одредити стил одређених зграда. Истовремено су слободно и без правила коришћени цитати више различитих праваца ...
Еклектицизам је реч која омогућава да се изгледу таквих зграда бар неки назив да, без много грешке, ако се о стилу неки пут уопште и може говорити.
Сецесија је нов оригиналан правац који се у Бечу појавио око 1890 године и који се историји не враћа кроз цитате као правци који су му предходили.
Код нас је сецесија пристигла преко Мађарске, у којој је овај стил обогаћен националним елементима придобио један врло китњасти вид који у Бечу није ни коришћен...
Истовремено се у Француској и Белгији паралелно развија ART NOUVEAU, потпуно различити стил коме је са сецесијом једино исти период додирна тачка, а јављају се и први зачеци ART DECO-а...
За оне који се у стиловима не сналазе најбоље...
Неороманика ...
У Паризу ... ''Свето срце'' - 1875-1912 године
У Берлину ... ''Црква подсећања'' - 1890-95 године
Неоготика...
У Паризу ... Света Клотилда...1846-57 године
Kод нас у Вршцу, немачка катедрала 1861-63 године
Неовизантија...
Катедрала у Марсеју, 1852-90 године
У Београду храм Светог Саве ... 1939 -
Неоренесанса...
У Паризу, у стилу италијанске, римске ренесансе, Географски институт 1914-26...
Чисто француска Ренесанса, попут двораца на Лоари...
Палата маркизе од Павије, на скверу Свети Ђорђе 1840...
У стилу фламанске ренесансе, већница 10-тог арондисмана 1892-1896...
У Београду, Народна Банка у Краља Петра у стилу фирентинске ренесансе 1888-1890 и проширење 1922-25 ...
Необарок...
Париз, Јелисејска поља, 1888 године...
Берлин, Шарлотенбург, типична немачка необарок вила око 1900 године...
Неокласицизам...
Париз... Приватна банка у кварту Опере, око 1900 године...
Црква Saint Vincent de Paul... 1824-44. Архитекта Жак Хиторф ...
Романтизам...
Берлин... Око 1900...
Београд око 1880 године... Кнез Михајлова бројеви 46 и 48...
Почетком XX века на адреси Краља Петра 35, у блоку између Кнез Михајлове и Узун Миркове, била је подигнута
пословна зграда, пример ране сецесије, по пројекту Милана Антоновића.
Зграда није у стилу сецесије, сигурније је рећи да је реч о еклектицизму са краја 19-тог и самог почетка 20-тог века...
ЕКЛЕКТИЦИЗАМ су нео-стилови: НЕОРОМАНИКА НЕОВИЗАНТИЈА НЕОГОТИКА НЕОРЕНЕСАНСА НЕОБАРОК НЕОКЛАЦИСИЗАМ и РОМАНТИЗАМ
Инспирација се тражи у различитим историјским епохама и типични елементи једног сасвим одређеног правца се реинтепретирају и уклапају у нове оригиналне пројекте.
Код нас је често врло тешко одредити стил одређених зграда. Истовремено су слободно и без правила коришћени цитати више различитих праваца ...
Еклектицизам је реч која омогућава да се изгледу таквих зграда бар неки назив да, без много грешке, ако се о стилу неки пут уопште и може говорити.
Сецесија је нов оригиналан правац који се у Бечу појавио око 1890 године и који се историји не враћа кроз цитате као правци који су му предходили.
Код нас је сецесија пристигла преко Мађарске, у којој је овај стил обогаћен националним елементима придобио један врло китњасти вид који у Бечу није ни коришћен...
Истовремено се у Француској и Белгији паралелно развија ART NOUVEAU, потпуно различити стил коме је са сецесијом једино исти период додирна тачка, а јављају се и први зачеци ART DECO-а...
Из текста Миодрага Јовановића, објављеног у каталогу изложбе Милоша Јуришића Сецесија на београдским фасадама:
"...Неке средине од општијег значаја у европским уметничким приликама сугестивно су нудиле своју терминологију.
У Енглеској је то био Modern Style, у Паризу art nouveau, у Минхену Jugendstil, у Русији Модерн, у Чешкој Novih smerov,
у Бечу Secession.
У бечком називу најнепосредније су се испољавале главне премисе тог интернационалног стила на прекретници двају векова.
Као secessio plebis у античком Риму, који је независно од сената желео да заснује други Рим, тако и издвајање групе уметника
у опзицију према постојећем "уметничком поретку", ствара свет идеја и схватања у виду једне уметничке сецесије, разилазећи
се од владајућих уметничких норми....
С обзиром на вишеслојну упућеност Срба и у Аустро-Угарској и у Краљевини Србији на Беч као неугаслу метрополу
уметности, јединствена употреба термина сецесија нуди се као рационална конвенција."
Из текста Александра Кадијевића објављеног у Наслеђу V:
"Почетак двадесетог века у српској архитектури обележила су три стилска тока: преовлађујући академизам "обновљених"
европских историјских стилова, национални "слог" базиран на тековинама српске средњевековне архитектуре и домаћа
варијанта Ар-Нувоа, развијана под бечким називом сецесија..."
Из текста Архитект Милан Антоновић, написао Љубомир Никић 1979. године, текст објављен у часопису Урбанизам Београда:
"...Антоновић се означава као један од првих који су у архитектуру Београда почели да уводе сецесију...захваљујући збирци
Јеремије Станојевића, који је њен (мисли се на зграду у Краља Петра 35) изглед снимио...На згради се истиче високи кровни
надзидак...Фасада је обликована у духу сецесије."
Из књиге Дивне Ђурић Замоло Градитељи Београда 1815-1914:
"...Кућа Мише Поличевића...саграђена је вероватно почетком XX века. На фасади је примењена специфична и богата
декорација сецесије."
Дакле, ако се реч сецесија схвати као отклон од устаљног и предвидљивог, онда је Антоновићева зграда пример сецесије
у Београду. Да ли ће се термин сецесија додатно изделити у будућности на још одређеније, али дефинисане, термине,
време ће показати.
Термин еклектицизам је неодређен, недефинисан и баш због тога је данас у широкој употреби, што не значи да га треба
користити.
Префикс нео не може се приписати Антоновићевој згради, јер нео имплицира да је низ сличних зграда изграђен у неком
претходном периоду у Београду, а то није био случај.
А кад смо се већ распричали, голица ме поента твоје расправе са mz-ом од пре пар месеци. Шта ти је то заиста сметало
у његовим постовима? Зар ниси и тада имао простора за овакве семантичке заврзламе којима хоћеш да обогатиш овај
"култ" форум?
Почетком XX века на адреси Краља Петра 35, у блоку између Кнез Михајлове и Узун Миркове, била је подигнута
пословна зграда, пример ране сецесије, по пројекту Милана Антоновића.
Зграда није у стилу сецесије, сигурније је рећи да је реч о еклектицизму са краја 19-тог и самог почетка 20-тог века...
ЕКЛЕКТИЦИЗАМ су нео-стилови: НЕОРОМАНИКА НЕОВИЗАНТИЈА НЕОГОТИКА НЕОРЕНЕСАНСА НЕОБАРОК НЕОКЛАЦИСИЗАМ и РОМАНТИЗАМ
А кад смо се већ распричали, голица ме поента твоје расправе са mz-ом од пре пар месеци. Шта ти је то заиста сметало
у његовим постовима? Зар ниси и тада имао простора за овакве семантичке заврзламе којима хоћеш да обогатиш овај
"култ" форум?
Stare rasprave su već davno raspravljene i sada nećemo ponovo podgrevati sarmu - na "kultnom" forumu.
Mislim da je tvoja poslednja rečenica o semantičkim zavrzlamama krajnje uvredljiva!
A za uvrede nemaš nikakav razlog. Nomenklatura stilova nije nastala ex cathedra i nije dogma.
А кад смо се већ распричали, голица ме поента твоје расправе са mz-ом од пре пар месеци. Шта ти је то заиста сметало
у његовим постовима? Зар ниси и тада имао простора за овакве семантичке заврзламе којима хоћеш да обогатиш овај
"култ" форум?
Ви сте нас обогатили врло корисним информацијама, најлепше вам хвала на труду.
Бечка сецесија је врло препознатљив стил који се од себи сродних праваца издваја изузетном прочишћеношћу и једноставношћу фасада и ентеријера, ретком употребом украса , најчешће постављеним на местима која истичу вертикалност и виткост композиције...
Поштанска штедионица, Беч, Ото Вагнер...
Ентеријер....
Један бриселски ентеријер ART NOUVEAU иста година ...Поређења ради...
Примери чисте сецесије...
Париз...
Брисел...
Праг...
Будимпешта...
На нашим просторима Свеучилишна библиотека у Загребу...