Морам да Вам признам да сам се већ у почетку сукобио са појмом „Сењак“ што ми је отежавало сређивање неких других појмова. У време мог детињства „Сењаком“ се називао део Београда од Мостарске раскрснице па негде до близу Шест топола, а узбрдо „пар корака“ даље од Ситничке и Улице Косте Главинића. Оно даље на горе звало се Топчидерско Брдо , које се после још финије делило на мање крајеве. Некадашња школа „Бранко Радичевић“ , као и њене претече, сматрале су се топчидерским школама. Да би забуна била још већа, некада је постојала Сењачка основна школа одмах изнад Сењачке пијаце (не знам шта се десило са њом).
Postovani prijatelju,
da li mozete da se setite kako su se ti manj krajevi Topciderskog brda zvali? Mnogo toga je iscilelo iz secanja bilo koga, sada se krajevi Topciderskog brda uglavnom nazivaju Dedinjem, sto je, nonsens. Koliko mi je poznato, Dedinjem su zvali kraj od Zeleznicke bolnice nadalje Bulevarom Kn. Aleksandra Karadjordjevica ka Dvoru i Neznanog junaka prema Banjici, pa tu oko ulice Aleks. Bacvanskog itd...
... ups, prešišao sam 5.000 postova, a ništa ne zalismo :party: ...
Хе, пустио те МЗ! Ипак, леп резултат, свака част.
... čuj pustio, onoliko sam mu davo fore, pa putovanja, pa godišnji, pa veselice 8) ... al džabe - Ča je pusta Londra kontra VML-u :D ...
... Putniče, ipak, hvala :)...
Ih, da nije bilo međunarodne zavere i strane intervencije, odavno bi se točilo pivo i drpali ćevapi, i to zna se gde, kakvi i kako, sve u ime 6000. Ovako...šta da se radi?! Ima li tamo u VML neki kiosk, neka bakalnica koja ladi? Nije malo ni pet iljada! Može čast i sedenjem na gajbama!
Као Земунац и ваздухопловац морам непристрасно да приметим да је ово једна од нај лепших зграда Земуна-Београда :)
Нажалост стање у којем се тренутно налази је више него жалосно, а како су неке поправке урађене Брашован се у гробу окреће...
Морам да Вам признам да сам се већ у почетку сукобио са појмом „Сењак“ што ми је отежавало сређивање неких других појмова. У време мог детињства „Сењаком“ се називао део Београда од Мостарске раскрснице па негде до близу Шест топола, а узбрдо „пар корака“ даље од Ситничке и Улице Косте Главинића. Оно даље на горе звало се Топчидерско Брдо , које се после још финије делило на мање крајеве. Некадашња школа „Бранко Радичевић“ , као и њене претече, сматрале су се топчидерским школама. Да би забуна била још већа, некада је постојала Сењачка основна школа одмах изнад Сењачке пијаце (не знам шта се десило са њом).
Не могу да одолим, а да се не умешам и у ову епизоду. Основна школа на Сењаку почиње са радом 1911. године и после сељакања по
приватним кућама добија зграду 1922. године у Косте Главинића 2. Зграда је 1928. године добила спрат, а пројектант је Веселин Трипковић.
Панорама Сењака с краја тридесетих и увеличани део који је, претпостављам, та школа.
Иста школа још 1931. године добија име Стефан Немања, а 1953. године мења име у Веселин Маслеша. Школа никад није прерасла
у осмогодишњу и 1964. је припојена ОШ Бранко Бараћ коју описује Б. Гајић. Зграда у Косте Главинића данас више не постоји.
Дундо је написао/ла:
Основна школа у Улици Љубе Јовановића била ми је потпуно непозната. Потражио сам податке на Интернету. Основана је 1959. године. 1972. године, по исељењу школе „Бранко Радичевић“ добија школа „Бранко Параћ“ на коришћење и зграду те школе у Улици Петра Чајковског, да би ту зграду 2002. године уступила Спортској гимназији. И још један податак: 1993. име школе се мења у „Стефан Немања“.
фотографије из маја 1966 (целих 8 година пре песељења школе на Нови Београд), на другој фотографији сам препознао мог професора ликовног, коме нажалост заборавих име...
Предраг Јовановић.
До пре пар година сам га виђао у комшилуку, у блоку 61с, стално је чепркао нешто око свог прастарог плавог Трабанта.
Генерације га памте и спомињу по доброти. Права уметничка душа, нежна и широка. Надам се да је још увек међу нама.
"A man is not old until regrets take the place of dreams." - John Barrymore
Морам да Вам признам да сам се већ у почетку сукобио са појмом „Сењак“ што ми је отежавало сређивање неких других појмова. У време мог детињства „Сењаком“ се називао део Београда од Мостарске раскрснице па негде до близу Шест топола, а узбрдо „пар корака“ даље од Ситничке и Улице Косте Главинића. Оно даље на горе звало се Топчидерско Брдо , које се после још финије делило на мање крајеве. Некадашња школа „Бранко Радичевић“ , као и њене претече, сматрале су се топчидерским школама. Да би забуна била још већа, некада је постојала Сењачка основна школа одмах изнад Сењачке пијаце (не знам шта се десило са њом).
Postovani prijatelju,
da li mozete da se setite kako su se ti manj krajevi Topciderskog brda zvali? Mnogo toga je iscilelo iz secanja bilo koga, sada se krajevi Topciderskog brda uglavnom nazivaju Dedinjem, sto je, nonsens. Koliko mi je poznato, Dedinjem su zvali kraj od Zeleznicke bolnice nadalje Bulevarom Kn. Aleksandra Karadjordjevica ka Dvoru i Neznanog junaka prema Banjici, pa tu oko ulice Aleks. Bacvanskog itd...
Хе, пустио те МЗ!
... čuj pustio, onoliko sam mu davo fore, pa putovanja, pa godišnji, pa veselice 8) ... al džabe - Ča je pusta Londra kontra VML-u :D ...
... Putniče, ipak, hvala :)...
Ih, da nije bilo međunarodne zavere i strane intervencije, odavno bi se točilo pivo i drpali ćevapi, i to zna se gde, kakvi i kako, sve u ime 6000. Ovako...šta da se radi?! Ima li tamo u VML neki kiosk, neka bakalnica koja ladi? Nije malo ni pet iljada! Može čast i sedenjem na gajbama!
Само за нашег Падобранца:
Као Земунац и ваздухопловац морам непристрасно да приметим да је ово једна од нај лепших зграда Земуна-Београда :)
Нажалост стање у којем се тренутно налази је више него жалосно, а како су неке поправке урађене Брашован се у гробу окреће...
Не могу да одолим, а да се не умешам и у ову епизоду.
приватним кућама добија зграду 1922. године у Косте Главинића 2. Зграда је 1928. године добила спрат, а пројектант је Веселин Трипковић.
Панорама Сењака с краја тридесетих и увеличани део који је, претпостављам,
Иста школа још 1931. године добија име Стефан Немања, а 1953. године мења име у Веселин Маслеша. Школа никад није прерасла
у осмогодишњу и 1964. је припојена ОШ Бранко Бараћ коју описује Б. Гајић. Зграда у Косте Главинића данас више не постоји.
Ево зграде и мапе.
Предраг Јовановић.
До пре пар година сам га виђао у комшилуку, у блоку 61с, стално је чепркао нешто око свог прастарог плавог Трабанта.
Генерације га памте и спомињу по доброти. Права уметничка душа, нежна и широка. Надам се да је још увек међу нама.
Само за нашег Падобранца:
Јес' да нисам Падобранац али - ХВАЛА!
Нарочито важно:
Узвраћам поздраве господину Градјанк-у. Живели!