Хвала ти, Касина што си приметио...Синоћ ме је Јуниор водио у улицу које нема и дивно смо се провели. Кажем "Гаврило, хајдемо некуда, мрдни се", а он само тај телеграф, па апарати, па лицка бркове.
А Јуниор и ја- правац у БРИЈАНОВУ!! Диван провод
Школа је основана 1885. и почела је са радом у топчидерским баракама, међу воћњацима и виноградима имућних Београђана
а под називом “Топчидерска школа“.
Упорношћу учитеља Бољарића 1891 године школа почиње са радом у новој згради у Пушкиновој улици бр.2 на Топчидерском брду.
По једном податку из Београдских општинских новина, зграда саграђена 1886. године је купљена за потребе школе. 1904. године
у школу долази брачни пар Вукосава и Ђорђе Којић, који наредних 20 година успешно воде ову школу. Једно од четворо деце учитеља
Којића постаје архитекта Бранислав Којић.
Пише Бранислав Којић: "После првог септембра живот на Брду је замирао. Породице су се повлачиле својим кућама у вароши,
јер су деца полазила у школу, а војници су се враћали у зимске касарне. Због тога је Топчидерско брдо већим делом године
било слабо насељено и имало је само једну малу основну школу (чија стара зграда и данас постоји у Пушкиновој број 2, само
је намењена становању) са свега око 60 ученика."
Две мапе Топчидерског брда из тог периода. Школа је доле лево обележена црним квадратићем. На другој мапи обележена је бројем 6.
Зграда у којој се налазила школа од 1891. до 1932. године.
Школа 1933. године добија име песника Бранка Радичевића и нову зграду на практично истом плацу са данашњом адресом
Петра Чајковског 2 по пројекту Десанке Манојловић. Фотографија Милоша Јуришића.
Пише Дундо: "У временском периоду од 1938 – 1942. похађао сам основну школу „Бранко Радичевић“...У старој, данас ољуштеној згради
били су учитељски станови ...У средњем блоку зграде (улаз са четири стуба) налазила се једна аула, клозети (три уска прозора са стране),
канцеларија управитеља, продавница кифли и бомбона, а касније и степениште за први спрат. Лево и десно од тога биле су по две
учионице и ходници (прозори који се виде припадају ходницима). У блоку десно (улаз са два стуба) била је свечана дворана за
светосавске и видовданске прославе, пројекције филмова за децу, као и повремене представе неког дечијег позоришта, илузиониста и сл.
По дозиђивању спрата (највероватније 1936. године – сећам се по мало тог градилишта) школа је добила још четири регуларне учионице
и једну просторију за забавиште (изнад улаза). Тако је свако годиште имало по два одељења, одн. по две учионице на располагању преко
целог дана.
Испод свечане дворане (у ниском приземљу) налазио се стан послужитеља-домара, који је за време окупације, са своје две собе,
кухињом и ходником, служио за школску наставу и хорске пробе. У зимским месецима нисмо имали огрева па смо се састајали по
становима ученика, неки пут и по лепим вилама."
Једна панорама из друге половине тридесетих. Скроз горе и десно је зграда школе, тада већ са два спрата. Данас је то Спортска гиманзија.
Две зграде испред школе су Гимназија краља Александра I и њен интернат (дом). Данас су ту Војна гимназија и Архив Југославије.
Основна школа „Бранко Радичевић“ се из зграде са Топчидерског брда сели 1972. године у привремене просторије школе на Бежанији.
Са сајта школе: "Прва два месеца није било ниједног ученика. Био је 20. новембар 1972. када су се у раним јутарњим сатима окупили
наставници и прихватили прве нове ученике. Те школске 1972/73. Дан школе је прослављен на Ледини. Тада је и постављен камен
темељац нове школске зграде."
Нова школа у изградњи..
17. априла 1975. године отворила се школска зграда у улици Јурија Гагарина број 195 у Блоку 45 на Новом Београду.
Убрзо је установљено да су капацитети те станице недовољни, па је отворен стечај (тендер) за избор концесионара за нову и јачу радиотелеграфску станицу у Раковици. Иако се на конкурс јавила енглеска фирма Маркони, наша влада се одлучила за француског кандидата Генералну компанију за бежичну телеграфију (Compagnie Generale de Telegrafie Sans Fils), скраћено ТеСаФи (TSF).
Један од бољих инжењера те фирме је био Крсто Анђус.
Nadam se da necu omasiti mnogo ako kazem da je engleska firma Markoni, u onom "drugom" radio Beogradu imala velikog udela u tehnici, opremi i akcijama. Glavni covek te firme bio je britanac Julijus Hanau i on je ostao kao neka vrsta supervizora sve do neutvrdjenog doba moguce pre etatizacije radija 1940. (te godine radio je presao u drzavne ruke). Neki su govorili da je on bio britanski obavestajac na tako kljucnom mestu, i tome slicno...
Nažalost, ne kaže koje, ali kadar je dovoljno širok da upotrebite svoje detektivske sposobnosti...
Основна школа "Карађорђе" на Вождовцу, улица Јове Илића.
Mislim da sam negde, svojevremeno procitao da je projektant ove skole bio arh. Valerij Stasevski. Bilo kako bilo, ocigledno je skola nadzidjivana naknadno, jer je ona ovde samo u visini prizemne etaze.
Nažalost, ne kaže koje, ali kadar je dovoljno širok da upotrebite svoje detektivske sposobnosti...
Основна школа "Карађорђе" на Вождовцу, улица Јове Илића.
Mislim da sam negde, svojevremeno procitao da je projektant ove skole bio arh. Valerij Stasevski. Bilo kako bilo, ocigledno je skola nadzidjivana naknadno, jer je ona ovde samo u visini prizemne etaze.
Стара зграда школе Карађорђе се није мењала него су павиљонски додаване нове ка Јове Илића, гледјући слику. Стара зграда тридесетих...
Данас је испред те зграде никао спортски балон, овог дворишта са претходне слике више нема, али зграда је иста.
Inače, fotografija je urađena u Foto Ateljeu Brajner, Beograd, Kragujevački Drum 1.
PS: Fotograf se nije potrudio ni da sakrije mušemu na kojoj stoje!
Хвала ти, Касина што си приметио...Синоћ ме је Јуниор водио у улицу које нема и дивно смо се провели. Кажем "Гаврило, хајдемо некуда, мрдни се", а он само тај телеграф, па апарати, па лицка бркове.
А Јуниор и ја- правац у БРИЈАНОВУ!! Диван провод
а под називом “Топчидерска школа“.
Упорношћу учитеља Бољарића 1891 године школа почиње са радом у новој згради у Пушкиновој улици бр.2 на Топчидерском брду.
По једном податку из Београдских општинских новина, зграда саграђена 1886. године је купљена за потребе школе. 1904. године
у школу долази брачни пар Вукосава и Ђорђе Којић, који наредних 20 година успешно воде ову школу. Једно од четворо деце учитеља
Којића постаје архитекта Бранислав Којић.
Пише Бранислав Којић: "После првог септембра живот на Брду је замирао. Породице су се повлачиле својим кућама у вароши,
јер су деца полазила у школу, а војници су се враћали у зимске касарне. Због тога је Топчидерско брдо већим делом године
било слабо насељено и имало је само једну малу основну школу (чија стара зграда и данас постоји у Пушкиновој број 2, само
је намењена становању) са свега око 60 ученика."
Две мапе Топчидерског брда из тог периода. Школа је доле лево обележена црним квадратићем. На другој мапи обележена је бројем 6.
Зграда у којој се налазила школа од 1891. до 1932. године.
Школа 1933. године добија име песника Бранка Радичевића и нову зграду на практично истом плацу са данашњом адресом
Петра Чајковског 2 по пројекту Десанке Манојловић. Фотографија Милоша Јуришића.
Пише Дундо: "У временском периоду од 1938 – 1942. похађао сам основну школу „Бранко Радичевић“...У старој, данас ољуштеној згради
били су учитељски станови ...У средњем блоку зграде (улаз са четири стуба) налазила се једна аула, клозети (три уска прозора са стране),
канцеларија управитеља, продавница кифли и бомбона, а касније и степениште за први спрат. Лево и десно од тога биле су по две
учионице и ходници (прозори који се виде припадају ходницима). У блоку десно (улаз са два стуба) била је свечана дворана за
светосавске и видовданске прославе, пројекције филмова за децу, као и повремене представе неког дечијег позоришта, илузиониста и сл.
По дозиђивању спрата (највероватније 1936. године – сећам се по мало тог градилишта) школа је добила још четири регуларне учионице
и једну просторију за забавиште (изнад улаза). Тако је свако годиште имало по два одељења, одн. по две учионице на располагању преко
целог дана.
Испод свечане дворане (у ниском приземљу) налазио се стан послужитеља-домара, који је за време окупације, са своје две собе,
кухињом и ходником, служио за школску наставу и хорске пробе. У зимским месецима нисмо имали огрева па смо се састајали по
становима ученика, неки пут и по лепим вилама."
Једна панорама из друге половине тридесетих. Скроз горе и десно је зграда школе, тада већ са два спрата. Данас је то Спортска гиманзија.
Две зграде испред школе су Гимназија краља Александра I и њен интернат (дом). Данас су ту Војна гимназија и Архив Југославије.
Основна школа „Бранко Радичевић“ се из зграде са Топчидерског брда сели 1972. године у привремене просторије школе на Бежанији.
Са сајта школе: "Прва два месеца није било ниједног ученика. Био је 20. новембар 1972. када су се у раним јутарњим сатима окупили
наставници и прихватили прве нове ученике. Те школске 1972/73. Дан школе је прослављен на Ледини. Тада је и постављен камен
темељац нове школске зграде."
Нова школа у изградњи..
17. априла 1975. године отворила се школска зграда у улици Јурија Гагарина број 195 у Блоку 45 на Новом Београду.
Убрзо је установљено да су капацитети те станице недовољни, па је отворен стечај (тендер) за избор концесионара за нову и јачу радиотелеграфску станицу у Раковици. Иако се на конкурс јавила енглеска фирма Маркони, наша влада се одлучила за француског кандидата Генералну компанију за бежичну телеграфију (Compagnie Generale de Telegrafie Sans Fils), скраћено ТеСаФи (TSF).
Један од бољих инжењера те фирме је био Крсто Анђус.
Nadam se da necu omasiti mnogo ako kazem da je engleska firma Markoni, u onom "drugom" radio Beogradu imala velikog udela u tehnici, opremi i akcijama. Glavni covek te firme bio je britanac Julijus Hanau i on je ostao kao neka vrsta supervizora sve do neutvrdjenog doba moguce pre etatizacije radija 1940. (te godine radio je presao u drzavne ruke). Neki su govorili da je on bio britanski obavestajac na tako kljucnom mestu, i tome slicno...
Основна школа "Карађорђе" на Вождовцу, улица Јове Илића.
Mislim da sam negde, svojevremeno procitao da je projektant ove skole bio arh. Valerij Stasevski. Bilo kako bilo, ocigledno je skola nadzidjivana naknadno, jer je ona ovde samo u visini prizemne etaze.
Основна школа "Карађорђе" на Вождовцу, улица Јове Илића.
Mislim da sam negde, svojevremeno procitao da je projektant ove skole bio arh. Valerij Stasevski. Bilo kako bilo, ocigledno je skola nadzidjivana naknadno, jer je ona ovde samo u visini prizemne etaze.
Стара зграда школе Карађорђе се није мењала него су павиљонски додаване нове ка Јове Илића, гледјући слику. Стара зграда тридесетих...
Данас је испред те зграде никао спортски балон, овог дворишта са претходне слике више нема, али зграда је иста.