Molba upravnom odboru inicjativnog odbora za sazivanje letnjega
Beli][quote=Путник је написао/ла:
Slucajni Setac је написао/ла:
ЈУЧЕ СЕ САСТАО ДЕВОЈАЧКО-МОМАЧКИ ИНИЦИЈАЛНИ ОДБОР ЗА САЗИВАЊЕ ЛЕТЊЕГА ВИЂЕЊА ЦЕЊЕНИХ ЧЛАНОВАПА СТОГА МОЛИМ ЧЛАНСТВО ДА СЕ ИЗЈАСНИ О ЖЕЉЕНОМ МЕСТУ ОКУПЉАЊА. ОКВИРНИ ТЕРМИН БИ БИО СЛЕДЕЋИ ПЕТАК (29.07.2011), А СВАКО ОСТАЛО УТАНАЧИВАЊЕ ЈЕ ПРЕПУШТЕНО САМОМЕ ЧЛАНСТВУ.
Могу ли и Ја?Нисам дуго био са друштвом као што сте ви сви...
Cenjeni publikume, da li bi bilagoizvoleli za jedan dan i noc vidjenje vase pomeriti, e ne bi li uspeo da se vratim sa dalekih putesetvija po zemljama severnim?
Unapred zahvalan,
Говорићемо о кући на углу Палмотићеве и Мајке Јевросиме, коју је обрадио Бук.
Палмотићева улица је некада носила име Поштанска, а приземна кућа, која се налазила на истом месту носила је број 9.
Први документ, који имамо а који се односи на ово место је "сведочанство" из маја 1971. године. Ту пише да је капетан Миленко Матић продао плац Анастасији, супрузи Живка Христића.
Анастасија је овај плац 27. априла 1881. године продала професору Борославу Тодоровићу, оснивачу Економске школе. Тодоровић је на овом месту сазидао приземну кућу.
ПрофесорТодоровић је 19. јануара 1902. плац и кућу поклонио као мираз својој кћери Љубици, приликом удаје за Душана Пешића, који је касније постао ђенерал.
Плац и кућу је од ђенерала Пешића, 11. марта 1933. године, за 700.000 динара, купио Крсто Анђић, представник француске фирме ТеСаФи (Telegraphie Sans Fils), која је добила концесију за изградњу велике радио-телеграфске станице у Раковици. Анђић је срушио приземну кућу и сазидао зграду са више станова, намењених рентирању. У једном од станова живео је сам Анђус. Данас ту живи његов унук, који нам је документа дао на увид.
Руски дом у Београду, Краљице Наталије 33. Архитекта Василиј Фјодорович фон Баумгартен у сарадњи са Светозаром Генићем.
Зграда је једини примерак руског ампира, царског стила са почетка XIX века у Београду.
Moram da pomenem da je u ovom stilu sagradjeno mnostvo zgrada po Beogradu. Jedna od skoro porusenih zgrada na Andricevom vencu takodje je bila u ovom stilu, a ima jos zgrada koje su dizane u ovom karakteristicnom duhu. Svakako, obimnija i izrazito cist primerak je i zgrada studentskog doma Kralja Aleksandra na Bulevaru Kralja Aleksandra koja je u literaturi manje diskutovana.
Кад' се већ мотамо по Палмотићевој: имамо једну повелику занимљиву вилу, рекао бих на броју 8:
Ако не грешим, власник се звао Богољуб В. Белић. Да ли неком нешто говори ово име?
Види се да се налази на старој регулационој линији (ако је такве уопште било), тј. да улази у нову улицу... Ево је и овде:
Ови пилоти као да ништа друго нису радили него сликалу ову кућу:
Шта се с њом на крају збило?
Изгледа да је убрзо срушена, јер се на нашем тајном онлајн сервису помиње већ
1936. године
као инвеститор на бр. 8 неки Бранко Димитријевић... Изгледа да је цена земљишта скакала тих година.
Могу ли и Ја?Нисам дуго био са друштвом као што сте ви сви...
Cenjeni publikume, da li bi bilagoizvoleli za jedan dan i noc vidjenje vase pomeriti, e ne bi li uspeo da se vratim sa dalekih putesetvija po zemljama severnim?
Unapred zahvalan,
(mesto pecata i potpis)
Палмотићева улица је некада носила име Поштанска, а приземна кућа, која се налазила на истом месту носила је број 9.
Први документ, који имамо а који се односи на ово место је "сведочанство" из маја 1971. године. Ту пише да је капетан Миленко Матић продао плац Анастасији, супрузи Живка Христића.
Анастасија је овај плац 27. априла 1881. године продала професору Борославу Тодоровићу, оснивачу Економске школе. Тодоровић је на овом месту сазидао приземну кућу.
ПрофесорТодоровић је 19. јануара 1902. плац и кућу поклонио као мираз својој кћери Љубици, приликом удаје за Душана Пешића, који је касније постао ђенерал.
Плац и кућу је од ђенерала Пешића, 11. марта 1933. године, за 700.000 динара, купио Крсто Анђић, представник француске фирме ТеСаФи (Telegraphie Sans Fils), која је добила концесију за изградњу велике радио-телеграфске станице у Раковици. Анђић је срушио приземну кућу и сазидао зграду са више станова, намењених рентирању. У једном од станова живео је сам Анђус. Данас ту живи његов унук, који нам је документа дао на увид.
Инжињер Крсто Анђус (1890-1972)
Зграда је једини примерак руског ампира, царског стила са почетка XIX века у Београду.
Moram da pomenem da je u ovom stilu sagradjeno mnostvo zgrada po Beogradu. Jedna od skoro porusenih zgrada na Andricevom vencu takodje je bila u ovom stilu, a ima jos zgrada koje su dizane u ovom karakteristicnom duhu. Svakako, obimnija i izrazito cist primerak je i zgrada studentskog doma Kralja Aleksandra na Bulevaru Kralja Aleksandra koja je u literaturi manje diskutovana.
Булевар краља Александра. Десно кафана Краљевина на углу са Проте Матеје.
Булевар краља Александра. Десно кафана Краљевина на углу са Проте Матеје.
Није нова. Поставио је Француз одавно, у некој његовој пожутелој верзији.
Ова је нова. Булевар Краља Александра, угао са Батутовом.
С леве стране је дечији диспанзер...
С десне стране Ватрогасна команда....
У праву си ти да не треба замерати на постављању оних које су биле, али нема превеликог задовољства код понављања... ново је занимљивије...
Ако не грешим, власник се звао Богољуб В. Белић. Да ли неком нешто говори ово име?
Види се да се налази на старој регулационој линији (ако је такве уопште било), тј. да улази у нову улицу... Ево је и овде:
Ови пилоти као да ништа друго нису радили него сликалу ову кућу:
Шта се с њом на крају збило?
Изгледа да је убрзо срушена, јер се на нашем тајном онлајн сервису помиње већ 1936. године као инвеститор на бр. 8 неки Бранко Димитријевић... Изгледа да је цена земљишта скакала тих година.
А онда се доселио друг Ђидо...
Булевар краља Александра. Десно кафана Краљевина на углу са Проте Матеје.
Није нова. Поставио је Француз одавно, у некој његовој пожутелој верзији.
... evo je i cela, diskretno fotošopovana 8) pre okruglo 100 godina ...
... Bonđorno :)...