Гаврило је написао/ла:

Грехота је што уопште не помињемо, а камоли да дижемо споменике или спомен плоче својим руским пријатељима. Шта знамо о руском добровољачком санитету у Балканским ратовима и Првом светском рату. Само на неколико места и у неколико текстова у лекарским стручним часописима је написано по неколико речи. Да ли сте о њима читали у новинама, часописима, популарним издањима књига. Нисте? Па нисте ни могли, јер се о њима код нас не пише.

Да ли сте негде прочитали да је у Београду промовисана књига Г. И. Шевцове "РУСИЈА И СРБИЈА, из историје руско-српских односа у годинама Првог светског рата" . Нисте? Па прочитајте на сајту Русија.рс.

А да ли сте негде прочитали да је Српско лекарско друштво у априлу покренуло акцију за прикупљање средстава за постављање спомен плоче у част руских санитета у току Балканских и Првог светског рата. Наравно да нисте!  Па како онда да дате прилог захвалности? Прочитајте на истом сајту.

Та спомен плоча би требало да изгледа, крајње једноставно, овако:

Само кратак цитат Шевцове (са препорученог сајта):

Наравно, постоји објашњење такве ситуације. Код нас је у совјетско време та тема била практично табуизирана. Политички систем који је успостављен  после Другог светског рата у Југославији, такође није допринео развоју «руске теме» у југословенској историографији.

Поред тога, није непознато да за разлику од својих енглеских, америчких, француских колега, руске медицинске сестре и лекари скоро да нису оставили писана сведочанства о свом боравку у  Србији за време Првог светског рата.

Ко се сâм не хвали, неће га ни други хвалити. Што рекао Лењин: кокошка кад снесе јаје, кокодаче. „Непоштена“ руска интелигенција није више ни могла ни смела да „кокодаче“. Руси више нису имали своју владу која ће, као владе неких других земаља (да не именујем појединачно), постављати споменплоче, подизати споменике и уређивати гробља по „захвалном“ иностранству.