... ja nemam pojma ... a kad je to otprilike bilo ? ...
Evo, 1934., pa 1938., naručilac je (po svemu sudeći) ista porodica Antonović...
Milica Antonović je unuka Jordana Antonovića, kojoj je on u miraz izgradio objekat na uglu Cvijićeve i Jaše Prodanovića. Nažalost, Milica je mlada umrla od galopirajuće tuberkuloze, što je delovalo razarajuće po ovu staru beogradsku porodicu. Kratko vreme je na toj lokaciji bila kafana "Orač" koju je držao rođeni Miličin brat, Ratomir Antonović.
Беше ли Јордан Антоновић власник Орача на углу Таковске и Светогорске?
Jordan Antonović je bio vlasnik Orača na uglu Takovske i Svetogorske, a nakon njegove smrti, njegovi unuci prebacuju Orač na ugao Cvijićeve i Jaše Prodanovića, gde opstaje vrlo kratko.
... ja nemam pojma ... a kad je to otprilike bilo ? ...
Evo, 1934., pa 1938., naručilac je (po svemu sudeći) ista porodica Antonović...
Milica Antonović je unuka Jordana Antonovića, kojoj je on u miraz izgradio objekat na uglu Cvijićeve i Jaše Prodanovića. Nažalost, Milica je mlada umrla od galopirajuće tuberkuloze, što je delovalo razarajuće po ovu staru beogradsku porodicu. Kratko vreme je na toj lokaciji bila kafana "Orač" koju je držao rođeni Miličin brat, Ratomir Antonović.
Беше ли Јордан Антоновић власник Орача на углу Таковске и Светогорске?
Jordan Antonović je bio vlasnik Orača na uglu Takovske i Svetogorske, a nakon njegove smrti, njegovi unuci prebacuju Orač na ugao Cvijićeve i Jaše Prodanovića, gde opstaje vrlo kratko.
Да немате неку лепу фотографију ових кафана? Ми љубитељи старог Београда и његових знаменитости
били
би Вам захвални...
Кућа Милана Маршићанина на адреси Теразије 37. По Тијани Борић, ауторки "Теразије: архитектонски и урбанистички развој"
(Златоусти, 2004), Маршићанин је на јавној лицитацији 1875. купио плац са две оронуле куће и шупом на Теразиама 37, који
је некад припадао телалу Томи Тасићу. Убрзо после тога подигао је кућу, типичну за другу половину XIX века. После смрти
Милана Маршићанина 1927. год., кућу су наследили његови синови Тихослав и Татомир. 1930. год. Грађевински одбор није
издао дозволу за унутрашње преправке, јер је још тада била предвиђена за рушење. Ипак, стоји ту и дан данас, али је под
скелама.
О истим Маршићанинима писао је и Милан Јовановић-Стојимировић у књизи "Силуете старог Београда" (треће допуњено издање).
Увеличани део слике из 1910. год...
Кућа је лево од ѕграде Смедеревске кредитне банке, 1921. год.
Десно од палате Асикурациони Ђенерали, слика из 1931. год.
Нисам баш сигуран да ће ово да функционише, али измајмунисао сам PDF фајл (11 страна, 2МВ)
са прилично детаљном историјом локације хотела Москва. Ако је све у реду, онда је ово директан линк за скидање фајла.
... i jedna sfumato-dortmundska :)...
...he,he...kako si znao, sa ću ovu sliku primetiti?
Obrada i komentar nalaze se u "Azbuci"...
http://www.politikin-zabavnik.rs/pz/content/azbuka-fotografske-estetike?page=13#comment-27066
Kasina, već imam malo lošu savest, nekoliko tvojih slika "lepotica" još čekaju na obradu, ali trenutno ne stižem zbog rada u "Azbuci"....
Evo, 1934., pa 1938., naručilac je (po svemu sudeći) ista porodica Antonović...
Беше ли Јордан Антоновић власник Орача на углу Таковске и Светогорске?
Jordan Antonović je bio vlasnik Orača na uglu Takovske i Svetogorske, a nakon njegove smrti, njegovi unuci prebacuju Orač na ugao Cvijićeve i Jaše Prodanovića, gde opstaje vrlo kratko.
Evo, 1934., pa 1938., naručilac je (po svemu sudeći) ista porodica Antonović...
Беше ли Јордан Антоновић власник Орача на углу Таковске и Светогорске?
Jordan Antonović je bio vlasnik Orača na uglu Takovske i Svetogorske, a nakon njegove smrti, njegovi unuci prebacuju Orač na ugao Cvijićeve i Jaše Prodanovića, gde opstaje vrlo kratko.
Да немате неку лепу фотографију ових кафана? Ми љубитељи старог Београда и његових знаменитости били би Вам захвални...
(Златоусти, 2004), Маршићанин је на јавној лицитацији 1875. купио плац са две оронуле куће и шупом на Теразиама 37, који
је некад припадао телалу Томи Тасићу. Убрзо после тога подигао је кућу, типичну за другу половину XIX века. После смрти
Милана Маршићанина 1927. год., кућу су наследили његови синови Тихослав и Татомир. 1930. год. Грађевински одбор није
издао дозволу за унутрашње преправке, јер је још тада била предвиђена за рушење. Ипак, стоји ту и дан данас, али је под
скелама.
О истим Маршићанинима писао је и Милан Јовановић-Стојимировић у књизи "Силуете старог Београда" (треће допуњено издање).
Увеличани део слике из 1910. год...
Кућа је лево од ѕграде Смедеревске кредитне банке, 1921. год.
Десно од палате Асикурациони Ђенерали, слика из 1931. год.
Слика из 1937. год.
И једна новија панорама...
са прилично детаљном историјом локације хотела Москва. Ако је све у реду, онда је ово директан
линк за скидање фајла.
Прва фотографија сликана са угла Ужичке и Теодора Драјзера.