Moram da izrazim svoje oduševljenje ovom fotografijom kojoj zaista nije potreban potpis.
I da nema preciznih podataka na poleđini može se pretpostaviti ko je na slici advokat, šta je po struci lik sa šeretskim osmehom, a ko je bio zaglavljen u Glavnjači.
Da ne pominjem džandara.
Hvala Devojci iz Kosovske i porodici Dimitrijević.
П.С.
Обојца живе у земљи... Немаца, ''немих људи" јер не говоре српски, илити у земљи "битанги" од '' bitte-danke''!
Кад су крсташи пролазили кроз Србију, по легенди су, тражећи успут, нашим сељацима храну на продају, стално понављали ''bitte'' и ''danke''...
Кованица "битанга" настала је у време Трећег крсташког похода 1189. године. Наиме, Фридрих Барбароса најстрожије је забранио својим следбеницима да пљачкају локално становништво без обзира на шизму јер није хтео да расипа време и снаге у борби са домороцима кад га је чекао важнији свети задатак.
Због тога би војник ушао у сељаково двориште са мачем или копљем у руци и њиме би показао на, рецимо, кокошку говорећи: "Бите?... Бите?...". Сељак, шта ће, кад види овог наоружаног ухвати кокошку и да је војнику, а овај би му се најљубазније захвалио: "Данке!".
На тај начин ходочасник није прекршио Фридрихово наређење а опет је имао шта да једе.
А и ранији крсташки походи обогатили су наш језик за једну реч: аламани. Настала је од франачког назива за Германе.
Baš ste se primili na ove šajke. Mislim da čak ni ovakva šajka nije mogla da prođe kroz vodenu kapiju. Ako je imala jarbol nije mogla da ima plitki gaz ni ravno dno.
Ja mislim da je tu mogao da se provuče samo neki čun za snabdevanje tvrđave provijantom ili džebanom. Ako je u posedu vojski stacioniranim u tvrđavi i bilo ovakvih plovila, zaštitu od neprijatelja i leda mogli su da nađu samo pre prolaska kroz Vodenu kapiju.
A da su se ovakva plovila slagala na obali kao drva totalno je neprihvatljivo.
Не рекох ли ја да ова дискусија не доноси никакву корист осим као ментална вежба. Ма нема везе, ја нисам ни спорио да су пловила вучена. Канал је сигурно био узан па су весла морала бити дигнута, а то ипак нису били кануи осмоклеци или двадесетоклеци. Али је Дорћолац заправо поставио ствар на своје место: колико је максимално велико пловило и са којим максималним газом могло проћи кроз Водену капију?! Претпостављам да је дужина морала имати неку оптималну ширину и газ (због потребног депласмана) па сад ко познаје технологију и стил ондашње бродоградње треба да изнесе своје мишљење. За мене је свака прича беспредметна без податка о ширини и дубини канала од пристаништа до Дунава.
Ма опет кажем: можда све то и није важно. Помало Изногуд и ја личимо на она два јарца на брвну. Зато ја и прекидам сваку даљу дискусију.
Штета што нема више воље за даљу дискусију, иначе би вероватно за пар јављања лако закључили да је Марко Поповић имао среће што му наш Дорћолац није био председник комисије пред којом је бранио докторат...
I da nema preciznih podataka na poleđini može se pretpostaviti ko je na slici advokat, šta je po struci lik sa šeretskim osmehom, a ko je bio zaglavljen u Glavnjači.
Da ne pominjem džandara.
Hvala Devojci iz Kosovske i porodici Dimitrijević.
Поздрав! :wink:
У питању је кућа Марка Стојановића.
П.С.
Обојца живе у земљи... Немаца, ''немих људи" јер не говоре српски, илити у земљи "битанги" од '' bitte-danke''!
Кад су крсташи пролазили кроз Србију, по легенди су, тражећи успут, нашим сељацима храну на продају, стално понављали ''bitte'' и ''danke''...
Кованица "битанга" настала је у време Трећег крсташког похода 1189. године. Наиме, Фридрих Барбароса најстрожије је забранио својим следбеницима да пљачкају локално становништво без обзира на шизму јер није хтео да расипа време и снаге у борби са домороцима кад га је чекао важнији свети задатак.
Због тога би војник ушао у сељаково двориште са мачем или копљем у руци и њиме би показао на, рецимо, кокошку говорећи: "Бите?... Бите?...". Сељак, шта ће, кад види овог наоружаног ухвати кокошку и да је војнику, а овај би му се најљубазније захвалио: "Данке!".
На тај начин ходочасник није прекршио Фридрихово наређење а опет је имао шта да једе.
А и ранији крсташки походи обогатили су наш језик за једну реч: аламани. Настала је од франачког назива за Германе.
Baš ste se primili na ove šajke. Mislim da čak ni ovakva šajka nije mogla da prođe kroz vodenu kapiju. Ako je imala jarbol nije mogla da ima plitki gaz ni ravno dno.
Ja mislim da je tu mogao da se provuče samo neki čun za snabdevanje tvrđave provijantom ili džebanom. Ako je u posedu vojski stacioniranim u tvrđavi i bilo ovakvih plovila, zaštitu od neprijatelja i leda mogli su da nađu samo pre prolaska kroz Vodenu kapiju.
A da su se ovakva plovila slagala na obali kao drva totalno je neprihvatljivo.
Ма опет кажем: можда све то и није важно. Помало Изногуд и ја личимо на она два јарца на брвну. Зато ја и прекидам сваку даљу дискусију.
Штета што нема више воље за даљу дискусију, иначе би вероватно за пар јављања лако закључили да је Марко Поповић имао среће што му наш Дорћолац није био председник комисије пред којом је бранио докторат...