Osim izuzetnog prirodnog položaja, reljefa i rečne doline, flore i izvorišta voda, na prostoru Top či -
dera je tokom dugog perioda nastao niz danas spomeničkih građevina i znamenitosti, parkovskih površina, česama i vodoskoka, javnih spomenika, spomenika privrednog razvitka zemlje, sportskih i ugostiteljskih objekata, pozornica pod vedrim nebom kao i obeležja niza znamenitih događaja i svetkovina.
Česme
1. Hajdučka česma - Jedna od najstarijih i najpoznatijih beogradskih česama poznata po nekadašnjim prvomajskim proslavama i đurđevdanskim urancima. Bogati izvor vode usred doline Košutnjaka i danas je omiljeno izletište Beograđana.
2. Česma kneza Miloša u Košutnjaku - u blizini Hajdučke česme nalazi se još jedna česma koju je podigao knez Miloš 1859. godine u čast svog povratka na srpski presto. Podignuta je na silaznom, jednosmernom putu koji vodi od Golf kluba ka podnožju Košutnjaka na poslednjoj oštroj krivini sa desne strane.
3. Vrućačesma- nalazisekodželezničkestaniceTopčider. Zidana je oko 1884. godine prilikom izgradnje železničke pruge iako je izvor bio poznat mnogo ranije.
4. Higijenska česma - Nalazi se u Košutnjaku i podignuta je tridesetih godina 20. veka, kao jedna od brojnih česama koje su, počev od prve polovine 19. veka podizane u Topčideru i Košutnjaku.
5. Česma kod Topčiderske crkve (Miloševa česma)– ova česma građena je istovremeno sa Miloševim konakom u Topčideru, te sa građevinama rezidencijalnog kompleksa čini neodvojivu celinu. Najstarija je među česmama u Topčideru i Košutnjaku.
6. Vračarske česme - na samom ulazu u Topčiderski park bulevarom Vojvode Putnika, nalaze se dve jednake česme, po starom nazivu poznate ka „Vračarske“. Obe su zidane 1858-60. godine, odnosno pri padaju vremenu intenzivne izgradnje Topčidera i njegovog uobličavanja u 19. veku.
Fontane
Na prostoru Topčiderskog parka, a u vezi sa njegovimuređenjem, tokom vremena je oblikovano i nekoliko fontana među kojima su najpoznatije fontane koje nose ime „Veliki vodoskok“ i „Mali vodoskok“. Nekadašnji izgled ovih fontana je izmenjen, čime je narušena njihova kulturno istorijska vrednost.
Javni spomenici i spomen-obeležja
1. Obelisk u Topčiderskom parku - podignut je u čast povratka kneza Miloša u Srbiju 1859. godine. Obelisk je jedan od prvih javnih spomenika postavljenih u Beogradu.
2. „Žetelica“ - skultpura u Topčiderskom parku jedini je primerak ukrasne parkovske skulpture 19. veka u Beogradu. Signiranajegodinom 1852. iimenomvajaraFidelisKimel.
3. Spomenik Arčibaldu Rajsu – nalazi se u Top čiderskom parku. Izradio ga je vajar Marko Brežanin 1931.godine. Spomenik je podignut u znak zahvalnosti švajcarskom lekaru i publi cisti, koji je kao član Komisije za utvrđivanje ratnih zločina počinjenih od austrougarskih i bugarskih okupatora u toku Prvog svetskog rata došao u Srbiju 1914. godine.
4. Spomen - obeležje pogibije kneza Mihaila- nalazi se u Košutnjaku, iznad garaže „plavog“ voza, skrajnuto uz Pionirsku ulicu i bez informativnih tabli kojima bi se skrenula pažnja posetilaca na
ovospomen-obeležje. Ogradomodkamenihkvaderasagranitnimstubovimakojisupovezanimetalnimverigama, formiranajesamapovršinamestakojeimasimbolkenotafa, tj. grobnogmestabeztela.
kompleksu Republičkog zavoda za sport u Košutnjaku
7. Skulpture “Dečakidevojčicasaknjigom” i “Bizon” nalazeseukompleksuPionirskoggrada
8. SpomenikVladislavuRibnikaru – nalaziseukompleksu Hipodroma. Rad je je vajara Đoke Jo vanovića. Podignut je 1940. godine povodom 50-godišnjice osnivanja Dunavskog kola jahača “Knez Mihailo''. Danassenalaziispredpočasnetribine.
9. SpomenikpoginulimštrajkačimairatnicimatokomNOB-aibistaDimitrijuTucoviću - ispred
Ако се добро сећам, својевремено је на форуму објављена фотографија на којој се виде грађани са југословенском тробојком која на средини има отвор - као да је неко нешто исекао.
Још увек листам Вишњићеву књигу о борбама за Београд октобра 1944. године и на страни 287. наишао сам на реченицу која би можда могла да објасни шта је то исечено са заставе:
"Истовремено су са старих застава скидани краљевски грбови и пришиване црвене петокраке."
Беше ли то Топчидер? Можете ли, г. Дундо, прецизирати локацију и ставити слику зграде на којој се лепо види?
Тачно је да је у Топчидеру. На следећој фотографији зграда се види боље, али не верујем да је то довољно за оријентацију:
Наша зграда је била одвојена од електричне централе једном оградом, од које се лепо види један део са три бела стуба. Арбанас је управо поред те ограде тестерисао дрва.
Следећа фотографија показује панораму виђену са Топчидерског Брда, прецизније речено са трасе некадашње трамвајске пруге:
Стамбена зграда је обележена бројем 4.
Остали погађачи леже мало даље. Можда је од интереса за ову тему да је у време мог рођења мало која жена ишла у породилиште. Бабице су ишле по кућама и обављале сав посао. Тако сам се ја (и не само ја) родио у стамбеној згради, у спаваћој соби својих родитеља. Данас је то незамисливо.
Nakon osvajanja Beograda 1806. godine, sledii veće naseljavanje ovog područja, dabi posles loma ustanka 1813. godine stanovništvo Beograda i okoline emigriralo prekoSave ili se sklanjalo u okolne šume. Malo je poznato šta se dešavalo sa tim naseljima u trećoj deceniji 19. veka. U spisku sela i kuća u Gročanskom srezu, iz 1823. godine, nalazi se i podatak da je selo Topčider tada imalo dvadeset kuća. Joakim Vujić je dolazeći iz Ostružnice Topčiderskim drumom u Beograd pomenuo Hrvatsko i selo Topčider. Do 1828. godineovoselojevećbiloraseljeno. Hrvatskoselosepominje 1830. godine, ategodine, 16. maja, postojeiprvipomeniMiloševogposeda, upismuPetraLazarevića. Ujedno, iz tog pisma je jasno da je područje Topčiderske reke tada još uvek bilo neuređeno. Početkom februara 1831. godine Stefan Pazarac i Petar Cukić su po kneževoj zapovesti preduzeli ograđivanje Košutnjaka, a krajem februara knez je naredio Tomi Vučiću Perišiću da popravi put preko Topčidera, kao i da ne pušta nikakva kola da idu preko livada. Istovremeno je knez naredio Vučiću da organizuje pečenje kreča jer ima nameru graditi u Topčideru neka “zdanija''. U aprilu 1831. godine, poslednji put se pominje zabrana u vezi sa ispašom vezirovih konja u Topčideru, nakon čega
je uz izgradnju dvora počeo i intenzivan rad na kultivisanju čitavog područja. Knez Miloš je prisvojivši zemlju raseljavao pojedina sela: Hrvatsko, Stepašinpovac i Topčider. StanovnicisubiliiseljeniuPaliluluiBanjicu, astanovniciTopčiderasubilinasilnoiselje-
ni, jertodobrovoljnonisuhtelidaučine. Hrvatskoselosenalazilonasavskojobali, aTopčider, namestukonakakneza Miloša. Iako raseljeno, na zemljištu sela Topčider je ostalo groblje. Jedno od tih groblja se nalazilo na brdu iznad česme na Topčiderskom putu.
U vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića, Topčider postaje najznačajnije mesto u okolini Beograda. To je period najvećeg razvoja ove kulturno – istorijske celine. Godine 1831. započeto je građenje rezidencijalne celine Miloša Obrenovića, sred najšireg de-
la topčiderske doline, prve i jedine rezidencije ovog tipa u novoj srpskoj državi. Područje Topčidera je osim svoje strateške vezanosti za Beograd, bilo već potvrđeno kao plodno zemljište, što je, budući da je uz dvorski centar istovremeno planirano i poljsko dob-
ro, bio još jedan razlog za odabir ovog mesta. Važan momenat u vladarskim sedištima, posebno u nesigurnim prilikama tokom borbe za oslobođenje, bila je bezbednost. Imanje u blizini dvora je obezbeđivalo njegovo izdržavanje i činilo ga u velikoj meri nezavisnim
i samodovoljnim.
Drugi važan razlog koji je uticao na opredeljenje kneza Miloša za Topčider bio je njegov položaj u blizini reke, a vezan je za trgovinu. Važnost reka i severne granice je bila izuzetna, budući da je najrazvijenija trgovinabilasaAustrijomirumunskimKneževinama. Do kraja prve vladavine kneza Miloša bilo je osnovano sedamnaest carinarnica sa skelama od kojih je jedna bila upravo u Topčideru. Osim ovog strateškog, političkog i trgovačko-vojnog karaktera svog položaja, Topčider je bio i mesto koje je u neposrednoj blizini manastira Rakovica za koji je knez Miloš bio izuzetno vezan i u kome je podigao konake u kojima su on i njegova porodica često boravili.
Kontinuitet istorijskih, planskih i graditeljskih aktivnosti
Period do XIX veka
Topčiderski park
Istovremeno sa građenjem rezidencijalnog kompleksa planiran je i podizan park u engleskom stilu, pod nadzorom inženjera Atanasija Nikolića. Park je bio zasa-
đen domaćim vrstama drveća i bilja, a upotpunjen retkim tropskim biljem negovanim u toplim lejama staklenika. Takođeparkjebioukrašenkamenimspomenicima, skulpturama, vodoskocima, ifontanama. Obilje vode omogućilo je građenje brojnih česama. Tako je Topčiderski park služio kao primer i uzor ostalim podignutim parkovima u gradovima Srbije. Predeo Topčidera iz vremena kneza Miloša bio je određen rekom
čiji je tok u nekoliko kasnijih regulacija, potpuno izmenjen. Topčiderska reka se uliva u Savu kod donjeg špica Ade Ciganlije. Ona je bila izvor vlage, svežine i bujnosti vegetacije, ali i ekonomskih aktivnocti.
U periodu između 1831. i 1834. godine nastali su osnovni planski rasporedi topčiderske rezidencije i završene najznačajnije građevine: Konak kneza Miloša, crkva Sv. Petra i Pavla, crkveni konak, ekonomske zgrade (konjušnice, pekarnice, kuvarnice, am-
bar...). Do danas je sačuvana (u prepravljenom obliku) zgrada topčiderske restoracije (kafana „Milošev konak“), kao i više mehana podignutih uz glavne puteve „Gospodarska“, „Beli bagrem“, na raskršću puta ka Carevoj ćupriji. Godine 1860. podignut je Konak knezaMihaila.
Za građenje rezidencijalnog kompleksa knez Miloš je okupio niz poznatih graditelja, slikara, arhitekata i inženjera. Graditelji su bili najpoznatiji majstori tog vremena pod nadzorom preduzimača Hadži Nikole Živkovića, koji je inače bio nadzornik svih Miloševih građevina. Prema livadama koje su pripadale Topčideru vidi se da je ovaj posed obuhvatao ne samo dolinu Topčiderske reke, već ogroman prostor koji je uključivao Adu Ciganliju, i čitav deo današnjeg Beograda. Idući od Save, on je obuhvatao prostor oko Careve ćuprije, današnjeg Hipodroma, deo Senjaka i Dedinja, kao i Košutnjak koji je u to vreme bio ograđen palisadom. Izpopisaiz 1846. godinevidisedasejezgroTopčideranijesastojalosamooddvoraicrkvesacrkvenimkonakom,
već da je sam dvor bio okružen jednim brojem manjih i prizemnih zgrada.
Dvorski kompleks kneza Miloša u Topčideru, izgrađen u prvoj polovini četvrte decenije XIX veka, predstavljao je za svoje vreme najreprezentativniju graditeljsku celinu u Srbiji, smeštenu u kultivisano prirodno okruženje. Rezidencijalna celina u Topčideru počela je da se formira 1831. godine kada je započeta izgradnja konaka. Već sledeće, 1832, počinje izgradnja dvorske crkve svetog Petra i Pavla. Ove građevine su i danas očuvane i predstavljaju jezgro nekadašnjeg Topčidera. Tokom 30-ih godina XIX veka knez Miloš Obrenović organizuje i razvija ovo područje kao poseban privredni centar, a u skladu sa tim podižu se i prateće građevine utilitarnog karaktera koje danas više nisu očuvane.
Dakle, više puta je pominjana Topčiderska ekonomija.
Evo je!
Znam da je opsluživala Beli dvor i da je gradnju i graditelja naručio Kralj Aleksandar. Nalazi se na Rakovičkom putu, negde u blizini garaže plavog voza. Prilično je devastirana i neko vreme je bilo pravo divlje naselje. Sada su 'stanovi' legalizovani i to je dalo krila stanarima da još više naruše ambijent. Kada sam tu bio prvi put, pre desetak i više godina, bilo je česmi, valova za stoku, jedan potočić i mnogo što šta je bilo jasnije o funkciji zdanja, obaška što je fasada bila u mnogo 'boljem' stanju...Ostalo saznajem ovih dana.
После симпатичне епизоде са родном кућом г. Дунда, да наставимо са сликама детаља, овог пута са превозним средствима. Можда неко препозна старо породично возило...
Ако се не варам, онај ћошак господина Дунда ми личи на ово здање....
Ако се добро сећам, својевремено је на форуму објављена фотографија на којој се виде грађани са југословенском тробојком која на средини има отвор - као да је неко нешто исекао.
"Истовремено су са старих застава скидани краљевски грбови и пришиване црвене петокраке."
Тачно је да је у Топчидеру. На следећој фотографији зграда се види боље, али не верујем да је то довољно за оријентацију:
Наша зграда је била одвојена од електричне централе једном оградом, од које се лепо види један део са три бела стуба. Арбанас је управо поред те ограде тестерисао дрва.
Следећа фотографија показује панораму виђену са Топчидерског Брда, прецизније речено са трасе некадашње трамвајске пруге:
Стамбена зграда је обележена бројем 4.
Остали погађачи леже мало даље. Можда је од интереса за ову тему да је у време мог рођења мало која жена ишла у породилиште. Бабице су ишле по кућама и обављале сав посао. Тако сам се ја (и не само ја) родио у стамбеној згради, у спаваћој соби својих родитеља. Данас је то незамисливо.
Господине Жупанц, дођите да се освежимо док је вода још за пиће!
Споменик Др. Рајсу у Топчидерском парку.
Dakle, više puta je pominjana Topčiderska ekonomija.
Evo je!
Znam da je opsluživala Beli dvor i da je gradnju i graditelja naručio Kralj Aleksandar. Nalazi se na Rakovičkom putu, negde u blizini garaže plavog voza. Prilično je devastirana i neko vreme je bilo pravo divlje naselje. Sada su 'stanovi' legalizovani i to je dalo krila stanarima da još više naruše ambijent. Kada sam tu bio prvi put, pre desetak i više godina, bilo je česmi, valova za stoku, jedan potočić i mnogo što šta je bilo jasnije o funkciji zdanja, obaška što je fasada bila u mnogo 'boljem' stanju...Ostalo saznajem ovih dana.