Поштанску штедионицу у Београду је основало Министарство пошта и телеграфа. Од 15. маја 1919. године функционисала је као одсек у оквиру министарства. Овај одсек се бавио пословима наслеђеним од аустријске и угарске Поштанске штедионице, чије послове су обављале поште у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Војводини.
Поштанска штедионица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца званично је основана 30. новембра 1921. године, али је и даље функционисала као одсек министарства, све до 1. децембра 1922. када је основана посебна дирекција, као посебна фирма. Међутим Штедионица није имала сопствене просторије, већ је радила у простору министарства.
Тек када је прибрана довољна количина капитала, Поштанска штедионица је, 19. јула 1923. године, за 24.500.000 динара купила Хотел Москва. Неко време је трајало реновирање и прилагођавање пословног простора, па је рад шалтерске службе, са корисницима, отпочео 1. октобра 1923. године. Улаз у шалтерску салу Поштанске штедионице био је из Балканске улице (Мала Москва).
[Концерт на Теразијама, поводом отварања Поштанске штедионице]
Поштанска штедионица није имала потребе за целокупним простором Хотела Москва. Зато је једном приватнику издала 60 соба, а ресторан је реновиран и прорадио је после годину дана. Тако је Хотелу Москва, делимично, враћена првобитна функција.
[Када пролазите поред Хотела Москва, обратите пажњу на појас фасаде изнад ресторана. Још увек се виде закрпљене рупе од клинова којима су биле причвршћене мермерне табле са натписом "Поштанска штедионица".]
Поштанска штедионица је, у почетку, вршила само чековни и вирмански промет. Дакле, отварала је само чековне рачуне. Тек од 1. јула 1926. године почела је са отварањем штедних рачуна и издавањем штедних књижица.
Међутим, посао Штедионице је, у суштини, био банкарски и захтевао је специфичне услове. На пример, Штедионици је био неопходан трезор довољног капацитета. Зато је 10. марта 1935. године отпочело зидање нове палате Поштанске штедионице и београдске Главне поште у Таковској 2. Темељ је освећен 17. августа 1935. а усељење у завршен послони простор је обављено 10. октобра 1938. године. За земљиште и изградњу палате утрошено је 70.524.015,98 динара.
[Улаз у Поштанску штедионицу, из Булевара краља Александра]
После Другог светског рата пословни простор и средства Поштанске штедионице су национализовани и припали Народној банци Југославије. Пословни простор Штедионице јој никада није враћен. Од 2001. у њеном пословном простору су министарства: финансија, економије...
Zvezdarka je juče postovala jednu razglednicu palate Albanija iz šezdesetih, to me je podsetilo na ovu (ranije sam je već stavljao na jednom drugom forumu), rekao bih takođe s' početka šezdesetih:
Potrudio sam se da pročitam tekst sa banera, bilo je tu svega i svačega. U "zlatno" doba socijalizma, velika lutrija pod imenom "Porodica i nešto-za-mene-nečitko" davala je mogućnost sledećih dobitaka: -konforna vila; -inostrani automobili; -novčani iznosi (ako sam dobro prebrojao nule, na donjem baneru je suma od 100 miliona (nadam se da su dinari (možda oni stari) a ne DEM))...
Поштанску штедионицу у Београду је основало Министарство пошта и телеграфа. Од 15. маја 1919. године функционисала је као одсек у оквиру министарства. Овај одсек се бавио пословима наслеђеним од аустријске и угарске Поштанске штедионице, чије послове су обављале поште у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Војводини.
Поштанска штедионица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца званично је основана 30. новембра 1921. године, али је и даље функционисала као одсек министарства, све до 1. децембра 1922. када је основана посебна дирекција, као посебна фирма. Међутим Штедионица није имала сопствене просторије, већ је радила у простору министарства.
Тек када је прибрана довољна количина капитала, Поштанска штедионица је, 19. јула 1923. године, за 24.500.000 динара купила Хотел Москва. Неко време је трајало реновирање и прилагођавање пословног простора, па је рад шалтерске службе, са корисницима, отпочео 1. октобра 1923. године. Улаз у шалтерску салу Поштанске штедионице био је из Балканске улице (Мала Москва).
[Концерт на Теразијама, поводом отварања Поштанске штедионице]
Поштанска штедионица није имала потребе за целокупним простором Хотела Москва. Зато је једном приватнику издала 60 соба, а ресторан је реновиран и прорадио је после годину дана. Тако је Хотелу Москва, делимично, враћена првобитна функција.
[Када пролазите поред Хотела Москва, обратите пажњу на појас фасаде изнад ресторана. Још увек се виде закрпљене рупе од клинова којима су биле причвршћене мермерне табле са натписом "Поштанска штедионица".]
Поштанска штедионица је, у почетку, вршила само чековни и вирмански промет. Дакле, отварала је само чековне рачуне. Тек од 1. јула 1926. године почела је са отварањем штедних рачуна и издавањем штедних књижица.
Међутим, посао Штедионице је, у суштини, био банкарски и захтевао је специфичне услове. На пример, Штедионици је био неопходан трезор довољног капацитета. Зато је 10. марта 1935. године отпочело зидање нове палате Поштанске штедионице и београдске Главне поште у Таковској 2. Темељ је освећен 17. августа 1935. а усељење у завршен послони простор је обављено 10. октобра 1938. године. За земљиште и изградњу палате утрошено је 70.524.015,98 динара.
После Другог светског рата пословни простор и средства Поштанске штедионице су национализовани и припали Народној банци Југославије. Пословни простор Штедионице јој никада није враћен. Од 2001. у њеном пословном простору су министарства: финансија, економије...
Potrudio sam se da pročitam tekst sa banera, bilo je tu svega i svačega. U "zlatno" doba socijalizma, velika lutrija pod imenom "Porodica i nešto-za-mene-nečitko" davala je mogućnost sledećih dobitaka: -konforna vila; -inostrani automobili; -novčani iznosi (ako sam dobro prebrojao nule, na donjem baneru je suma od 100 miliona (nadam se da su dinari (možda oni stari) a ne DEM))...
Бензинска пумпа:
... и кибицери:
Хеј, па ја сам се овде родио: у соби иза означених прозора!
Сад вам је лако погодити где је ово.