Нисам стигао сада да прочитам шта се дешавало на форуму у последња два дана, али нисам могао а да са вама не поделим одмах једну изузетну ствар.
Идите на Бинг мапс, зумирајте Београд, одаберите опцију птичије перспективе и затим увећајте мапу до краја. Следи спектакл : ) Мапа може и да се окреће и сагледа из угла било које од четири стране света! Нема више одлажења на терен у по ноћи, сликања и упоређивања! Склон сам да тврдим да ће ово унети нову димензију нашим истраживачким напорима. Уживајте!
Ако сте већ знали за ово, извињавам вам се, ја сам, ето, још одушевљен.
Зато одмах нагласих да је текст са викија, познато је да то није нај поузданији извор. Скоро целокупан текст се уствари односи на Јенча старијег јер се помињу зграде урађене углавном до првог светског рата. Што се тиче њихове куће, ја сам чуо да је погођена током америчког бомбардовања 1944. Цео тај крај је сравњен са земљом јер се налазио у непосредној близини фабрике авиона "Змај". Интересантно је да се и данас изнад палачинкарнице Пинокио види део (друге) зграде који је тада погођена а на спрату су остављене рушевине. Сликаћу то ових дана па окачити....
Било би заправо врло интересантно видети шта се десило са том кућом. Сећања о рушењу куће крајем шездесетих (архитета Фрањо Јенч је тада био у Прибоју, тамо је и умро, ако моји извори нису исфантазирали ствар) казују и да се при рушењу износило брдо ствари...
Са друге стране, негде постоји прича да је Музеј Земуна од старог Фрање Јенча добио гомилу планова које им је он завештао почетком шездесетих.
Постоји једна публикација која се зове, чини ми се "Земунски градитељ Фрањо Јенч" и односи се на делатност Фрање Јенча Старијег.
Нисам стигао сада да прочитам шта се дешавало на форуму у последња два дана, али нисам могао а да са вама не поделим одмах једну изузетну ствар.
Идите на Бинг мапс, зумирајте Београд, одаберите опцију птичије перспективе и затим увећајте мапу до краја. Следи спектакл : ) Мапа може и да се окреће и сагледа из угла било које од четири стране света! Нема више одлажења на терен у по ноћи, сликања и упоређивања! Склон сам да тврдим да ће ово унети нову димензију нашим истраживачким напорима. Уживајте!
Ако сте већ знали за ово, извињавам вам се, ја сам, ето, још одушевљен.
Савршено. Свашта може да се види.
Ево рецимо како изгледа кров "Трговачког фонда" - циркус читав:
Мало тражих по нету, Јенч (отац) је живео 101. годину, а сви по мушкој линији се зову Фрањо па то ствара приличну збрку, мада нигде не нађох нешто о сину архитекти...
Поприлично тужно јер је у Земуну изузетно много његових кућа, приде, веома архитектонски писмених...
Нисам стигао сада да прочитам шта се дешавало на форуму у последња два дана, али нисам могао а да са вама не поделим одмах једну изузетну ствар.
Идите на Бинг мапс, зумирајте Београд, одаберите опцију птичије перспективе и затим увећајте мапу до краја. Следи спектакл : ) Мапа може и да се окреће и сагледа из угла било које од четири стране света! Нема више одлажења на терен у по ноћи, сликања и упоређивања! Склон сам да тврдим да ће ово унети нову димензију нашим истраживачким напорима. Уживајте!
Ако сте већ знали за ово, извињавам вам се, ја сам, ето, још одушевљен.
Савршено. Свашта може да се види.
Тја, и није баш нешто. Слабо зумира, није у реалном времену - па се не видим на прозору!
Izgradnja štamparije Borba u Kosovskoj ulici 1970.
Девојка из Косовске је написао/ла:
Dorcolac је написао/ла:
Ovo je verovatno snimljeno negde iz dvorišta susednih zgrada, sudeći po ovom vešu na konopcu u pozadini, ili je pak, ta zgrada kasnije srušena? Mislim da su kamioni okrenuti ka Kosovskoj.
Али, драги Дорћолац, не види се никаква слика! Где је! Упомоћ, хелп хелп...
Slika mi je ostala u CMYK-u pa je zato i pozelenela, ali ne mogu da verujem da je to razlog što je nisi videla.
Evo je sade:
Да се подсетио нашег старог пријатеља који се зове Chusseau Flaviens, иначе француски фотограф. Био је у Београду 1904, на крунисању краља Петра, и 1909. године. Једна од слика које је тад направио је и ова:
Натпис уз слику је: Serbie Types Serbe
. Постоји још једна врло слична.
Е сад, питање је где је ово. Иза се види нека дрвена конструкција, слична мосту у изградњи.
Прилика би могла бити крунисање, пошто је пола ових слик анаправљено тим поводом, а и свечана одећа ових сељака може бити аргумент.
Слика је највероватније из Србије, не само стога што тако пишем већ и по одећи ових људи (и шубаре и шајкаче).
Једна церемонија је одржана на Бањици - дефиле итд. Али, изгледа ми да тада на Бањици није било неких озбиљнијих трибина. Ево шта је Француз тамо снимио:
Ниска женска са шатором и такође ниске за мушке званице.
Да ли је на Бањици тада грађен неки мост? Или негде у близини?
Leposava–Bela St. Pavlović (Beograd, 17. avgust 1906 – Beograd, 23. april 2004)
Poput mnogih mladih Beograđanki iz uglednih porodica, pripremni tečaj u Umetničkoj školi u Beogradu završila je kod Bete Vukanović. Prateći službovanje svoga oca diplomate, u Bukureštu je učenje nastavila kod J. A. Steriadija, cenjenog slikara, grafičara i profesora na Akademiji. Po povratku u otadžbinu, diplomirala je na Filološkom fakultetu 1929. godine; uporedo je završila studije (1930) i specijalizaciju (1932) na akademskom tečaju u beogradskoj Umetničkoj školi. Crtež je savladala pored Lj. Ivanovića, prvog među našim crtačima, a slikarsku veštinu duguje majstorima palete, B. Vukanović i M. Milovanoviću. Kao član od 1938, ubrzo sekretar, kasnije predsednik i doživotni počasni predsednik „Lade”, priredila je mnoge njene izložbe širom Srbije i dve svečarske u Narodnom muzeju (1974. i 1995). Samostalno je izlagala u Bukureštu, Skoplju i Beogradu. Podučavala je francuskom jeziku studente Filološkog fakulteta, bila prevodilac i recenzent, objavljivala studije o rumunskoj narodnoj književnosti, održala brojna predavanja, štitila autorska prava svog rođaka Slobodana Jovanovića, pisala predgovore u katalozima, savetovala mlađe i davala slike u humanitarne svrhe. Iako svestrana i silom prilika prinuđena da se posveti drugim poslovima, nikada nije prestala da se bavi slikarstvom, crtežom i ilustracijom. Krajem dvadesetih vezala se za poetiku novog realizma treće decenije; od početka tridesetih pripadala je umerenom ekspresionizmu, poetskom realizmu i intimizmu. Najviše njenih radova čuvaju Narodni muzej u Beogradu i Spomen-zbirka Pavla Beljanskog. Poklonivši sopstvene radove, kao i album sa crtežima savremenika za Dokumentarni fond Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, Bela Pavlović je postala jedan od najznačajnijih darodavaca Zbirke. Deo ovog materijala prikazan je na izložbi crteža Leposave–Bele Pavlović (1998), na izložbi ilustracija Zmajevih pesama (2005), kao i na izložbi Crteži i grafike Spomen-zbirke Pavla Beljanskog (2005).
Leposava–Bela St. Pavlović (Beograd, 17. avgust 1906 – Beograd, 23. april 2004)
Poput mnogih mladih Beograđanki iz uglednih porodica, pripremni tečaj u Umetničkoj školi u Beogradu završila je kod Bete Vukanović. Prateći službovanje svoga oca diplomate, u Bukureštu je učenje nastavila kod J. A. Steriadija, cenjenog slikara, grafičara i profesora na Akademiji. Po povratku u otadžbinu, diplomirala je na Filološkom fakultetu 1929. godine; uporedo je završila studije (1930) i specijalizaciju (1932) na akademskom tečaju u beogradskoj Umetničkoj školi. Crtež je savladala pored Lj. Ivanovića, prvog među našim crtačima, a slikarsku veštinu duguje majstorima palete, B. Vukanović i M. Milovanoviću. Kao član od 1938, ubrzo sekretar, kasnije predsednik i doživotni počasni predsednik „Lade”, priredila je mnoge njene izložbe širom Srbije i dve svečarske u Narodnom muzeju (1974. i 1995). Samostalno je izlagala u Bukureštu, Skoplju i Beogradu. Podučavala je francuskom jeziku studente Filološkog fakulteta, bila prevodilac i recenzent, objavljivala studije o rumunskoj narodnoj književnosti, održala brojna predavanja, štitila autorska prava svog rođaka Slobodana Jovanovića, pisala predgovore u katalozima, savetovala mlađe i davala slike u humanitarne svrhe. Iako svestrana i silom prilika prinuđena da se posveti drugim poslovima, nikada nije prestala da se bavi slikarstvom, crtežom i ilustracijom. Krajem dvadesetih vezala se za poetiku novog realizma treće decenije; od početka tridesetih pripadala je umerenom ekspresionizmu, poetskom realizmu i intimizmu. Najviše njenih radova čuvaju Narodni muzej u Beogradu i Spomen-zbirka Pavla Beljanskog. Poklonivši sopstvene radove, kao i album sa crtežima savremenika za Dokumentarni fond Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, Bela Pavlović je postala jedan od najznačajnijih darodavaca Zbirke. Deo ovog materijala prikazan je na izložbi crteža Leposave–Bele Pavlović (1998), na izložbi ilustracija Zmajevih pesama (2005), kao i na izložbi Crteži i grafike Spomen-zbirke Pavla Beljanskog (2005).
Идите на Бинг мапс, зумирајте Београд, одаберите опцију птичије перспективе и затим увећајте мапу до краја. Следи спектакл : ) Мапа може и да се окреће и сагледа из угла било које од четири стране света! Нема више одлажења на терен у по ноћи, сликања и упоређивања! Склон сам да тврдим да ће ово унети нову димензију нашим истраживачким напорима. Уживајте!
Ако сте већ знали за ово, извињавам вам се, ја сам, ето, још одушевљен.
Зато одмах нагласих да је текст са викија, познато је да то није нај поузданији извор. Скоро целокупан текст се уствари односи на Јенча старијег јер се помињу зграде урађене углавном до првог светског рата. Што се тиче њихове куће, ја сам чуо да је погођена током америчког бомбардовања 1944. Цео тај крај је сравњен са земљом јер се налазио у непосредној близини фабрике авиона "Змај". Интересантно је да се и данас изнад палачинкарнице Пинокио види део (друге) зграде који је тада погођена а на спрату су остављене рушевине. Сликаћу то ових дана па окачити....
Било би заправо врло интересантно видети шта се десило са том кућом. Сећања о рушењу куће крајем шездесетих (архитета Фрањо Јенч је тада био у Прибоју, тамо је и умро, ако моји извори нису исфантазирали ствар) казују и да се при рушењу износило брдо ствари...
Са друге стране, негде постоји прича да је Музеј Земуна од старог Фрање Јенча добио гомилу планова које им је он завештао почетком шездесетих.
Постоји једна публикација која се зове, чини ми се "Земунски градитељ Фрањо Јенч" и односи се на делатност Фрање Јенча Старијег.
Идите на Бинг мапс, зумирајте Београд, одаберите опцију птичије перспективе и затим увећајте мапу до краја. Следи спектакл : ) Мапа може и да се окреће и сагледа из угла било које од четири стране света! Нема више одлажења на терен у по ноћи, сликања и упоређивања! Склон сам да тврдим да ће ово унети нову димензију нашим истраживачким напорима. Уживајте!
Ако сте већ знали за ово, извињавам вам се, ја сам, ето, још одушевљен.
Савршено. Свашта може да се види.
Ево рецимо како изгледа кров "Трговачког фонда" - циркус читав:
Мало тражих по нету, Јенч (отац) је живео 101. годину, а сви по мушкој линији се зову Фрањо па то ствара приличну збрку, мада нигде не нађох нешто о сину архитекти...
Поприлично тужно јер је у Земуну изузетно много његових кућа, приде, веома архитектонски писмених...
Идите на Бинг мапс, зумирајте Београд, одаберите опцију птичије перспективе и затим увећајте мапу до краја. Следи спектакл : ) Мапа може и да се окреће и сагледа из угла било које од четири стране света! Нема више одлажења на терен у по ноћи, сликања и упоређивања! Склон сам да тврдим да ће ово унети нову димензију нашим истраживачким напорима. Уживајте!
Ако сте већ знали за ово, извињавам вам се, ја сам, ето, још одушевљен.
Савршено. Свашта може да се види.
Тја, и није баш нешто. Слабо зумира, није у реалном времену - па се не видим на прозору!
Да ли је ово чувена "Венеција" или неки други сплав?
Очигледно, сплавови су нам у крви...
Venecija 100%, onaj iza mostić je isti kao na ovoj slici iz Otpisanih (Kapetanija):
Slika mi je ostala u CMYK-u pa je zato i pozelenela, ali ne mogu da verujem da je to razlog što je nisi videla.
Evo je sade:
Натпис уз слику је: Serbie Types Serbe . Постоји још једна врло слична.
Е сад, питање је где је ово. Иза се види нека дрвена конструкција, слична мосту у изградњи.
Прилика би могла бити крунисање, пошто је пола ових слик анаправљено тим поводом, а и свечана одећа ових сељака може бити аргумент.
Слика је највероватније из Србије, не само стога што тако пишем већ и по одећи ових људи (и шубаре и шајкаче).
Једна церемонија је одржана на Бањици - дефиле итд. Али, изгледа ми да тада на Бањици није било неких озбиљнијих трибина. Ево шта је Француз тамо снимио:
Ниска женска са шатором и такође ниске за мушке званице.
Да ли је на Бањици тада грађен неки мост? Или негде у близини?
Или су то (ниске) трибине гледане од позади?
(Beograd, 17. avgust 1906 – Beograd, 23. april 2004)
Poput mnogih mladih Beograđanki iz uglednih porodica, pripremni tečaj u Umetničkoj školi u Beogradu završila je kod Bete Vukanović. Prateći službovanje svoga oca diplomate, u Bukureštu je učenje nastavila kod J. A. Steriadija, cenjenog slikara, grafičara i profesora na Akademiji. Po povratku u otadžbinu, diplomirala je na Filološkom fakultetu 1929. godine; uporedo je završila studije (1930) i specijalizaciju (1932) na akademskom tečaju u beogradskoj Umetničkoj školi. Crtež je savladala pored Lj. Ivanovića, prvog među našim crtačima, a slikarsku veštinu duguje majstorima palete, B. Vukanović i M. Milovanoviću. Kao član od 1938, ubrzo sekretar, kasnije predsednik i doživotni počasni predsednik „Lade”, priredila je mnoge njene izložbe širom Srbije i dve svečarske u Narodnom muzeju (1974. i 1995). Samostalno je izlagala u Bukureštu, Skoplju i Beogradu. Podučavala je francuskom jeziku studente Filološkog fakulteta, bila prevodilac i recenzent, objavljivala studije o rumunskoj narodnoj književnosti, održala brojna predavanja, štitila autorska prava svog rođaka Slobodana Jovanovića, pisala predgovore u katalozima, savetovala mlađe i davala slike u humanitarne svrhe. Iako svestrana i silom prilika prinuđena da se posveti drugim poslovima, nikada nije prestala da se bavi slikarstvom, crtežom i ilustracijom. Krajem dvadesetih vezala se za poetiku novog realizma treće decenije; od početka tridesetih pripadala je umerenom ekspresionizmu, poetskom realizmu i intimizmu. Najviše njenih radova čuvaju Narodni muzej u Beogradu i Spomen-zbirka Pavla Beljanskog. Poklonivši sopstvene radove, kao i album sa crtežima savremenika za Dokumentarni fond Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, Bela Pavlović je postala jedan od najznačajnijih darodavaca Zbirke. Deo ovog materijala prikazan je na izložbi crteža Leposave–Bele Pavlović (1998), na izložbi ilustracija Zmajevih pesama (2005), kao i na izložbi Crteži i grafike Spomen-zbirke Pavla Beljanskog (2005).
(Beograd, 17. avgust 1906 – Beograd, 23. april 2004)
Poput mnogih mladih Beograđanki iz uglednih porodica, pripremni tečaj u Umetničkoj školi u Beogradu završila je kod Bete Vukanović. Prateći službovanje svoga oca diplomate, u Bukureštu je učenje nastavila kod J. A. Steriadija, cenjenog slikara, grafičara i profesora na Akademiji. Po povratku u otadžbinu, diplomirala je na Filološkom fakultetu 1929. godine; uporedo je završila studije (1930) i specijalizaciju (1932) na akademskom tečaju u beogradskoj Umetničkoj školi. Crtež je savladala pored Lj. Ivanovića, prvog među našim crtačima, a slikarsku veštinu duguje majstorima palete, B. Vukanović i M. Milovanoviću. Kao član od 1938, ubrzo sekretar, kasnije predsednik i doživotni počasni predsednik „Lade”, priredila je mnoge njene izložbe širom Srbije i dve svečarske u Narodnom muzeju (1974. i 1995). Samostalno je izlagala u Bukureštu, Skoplju i Beogradu. Podučavala je francuskom jeziku studente Filološkog fakulteta, bila prevodilac i recenzent, objavljivala studije o rumunskoj narodnoj književnosti, održala brojna predavanja, štitila autorska prava svog rođaka Slobodana Jovanovića, pisala predgovore u katalozima, savetovala mlađe i davala slike u humanitarne svrhe. Iako svestrana i silom prilika prinuđena da se posveti drugim poslovima, nikada nije prestala da se bavi slikarstvom, crtežom i ilustracijom. Krajem dvadesetih vezala se za poetiku novog realizma treće decenije; od početka tridesetih pripadala je umerenom ekspresionizmu, poetskom realizmu i intimizmu. Najviše njenih radova čuvaju Narodni muzej u Beogradu i Spomen-zbirka Pavla Beljanskog. Poklonivši sopstvene radove, kao i album sa crtežima savremenika za Dokumentarni fond Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, Bela Pavlović je postala jedan od najznačajnijih darodavaca Zbirke. Deo ovog materijala prikazan je na izložbi crteža Leposave–Bele Pavlović (1998), na izložbi ilustracija Zmajevih pesama (2005), kao i na izložbi Crteži i grafike Spomen-zbirke Pavla Beljanskog (2005).