Ovo je verovatno snimljeno negde iz dvorišta susednih zgrada, sudeći po ovom vešu na konopcu u pozadini, ili je pak, ta zgrada kasnije srušena? Mislim da su kamioni okrenuti ka Kosovskoj.
Али, драги Дорћолац, не види се никаква слика! Где је! Упомоћ, хелп хелп...
Мали пресек:
месечна посета овом форуму – 60.000 различитих ип адреса.
Дневна посета у неколико последњих дана – 2.600 различитих ип адреса.
По извештају Предрага.
Стварно сјајан податак.
А сад најдубље молим Предрага или Вукомана да се бар мало позабаве модерацијом, бар у оној мери да тих 60.000 људи који месечно гледају ову размену фотографија / знања / идеја не морају да читају и оне постове који са темом ишчезлог Београда немају апсолутно никакве везе (осим што личе на расправе за столом после много алкохола у некој лошој кафани....)
Нисам желео да коментаришем било шта од тога, али ме је ових 60.000 пари очију стварно приморало да ово напишем. Ти људи долазе овде да гледају стари Београд а не да читају изливе разјарених егоа...
Драги Франческо,
(наравно и осталих стотинак, или хиљаду, који гледају преко наших рамена, док ово пишемо)
Форум ти је као и овај свет.
Сусрећемо се са финим људима и буде нам пријатно.
Сазнамо свашта, онако успут, и када немамо свесну намеру.
Наилазимо и на људе који нам нису по вољи. На оне које је баш брига шта мислимо, иако и ми и они знамо да смо ми у праву.
Али, такви људи имају неки разлог због чега упорно заступају супротно мишљење. Они мисле да, ако одступе, признају пораз. А они су у животу вероватно већ доживели разне поразе.
Или им жена шврља около, нашла млађе фрајере или девојчице, или су им деца поодрасла па се одвојила и скућила се самостално, или им је лекар рекао да морају да престану да пију, јер им је јетра отишла у мајчину, па сад пију разне књажеве, кисељаке, и клакере, или су издали неке пријатеље, па сада те своје пријатеље мрзе зато што су их издали, а ови мртви ладни, јер су знали с ким имају посла, или им нико неће да штампа оно што су "стварали" неколико година...
Доста им је пораза, па не желе да одступе баш овде и сада, заинатили се, иако учешће на форуму није ништа друго осим лепоте дружења са људима и испуњавања свог слободног времена нечим занимљивим, можда понекад и корисним.
Зато се сети да смо овде већ једном дошли због сукоба.
У међувремену сам и сам имао "дискусију" из истих разлога које ти сада помињеш.
Има овде пуно финих људи. Неки се баш баве архитектуром и професионално. Али нећеш од свих добити одговор. Неки једноставно не желе да се опредељују. Неки неће због личних интереса. А неки и не знају шта би рекли, јер воле да прочитају и виде и нешто о архитектури, и нешто о тенковима, и нешто о авионима, и нешто о фотографији, и нешто о историји (као у Забавнику).
Написао сам већ нешто у смислу да џентлмен не шутне баш све на шта наиђе на путу. Зашто? Па зато што понешто од тога и нема баш пријатан мирис.
Што се мене лично тиче, ја и нисам баш неки енглески џентлмен. Понекад пожелим да шутнем и оно што не треба!
Ти си Гавро баш фини човек и јасно ми је по твом напису да се у Београду ствари увек решавају на пола, зато смо ми ту где смо а Саркозија тамо где је...
Ширење неке теме до бесмисла, губитком идеје водиље, уносећи у њу све и свашта доводи и до њеног изчежњућа.
Нема више Звездарке, немојмо заборавити ко нам је целог Јеремију скенирао, нема ни Голдија, неки други, по мени, наравно, врло интересантни чланови се више уопште не јављају, вероватно због мене, због мојих претензија на место шефа...
Колико се сећам, нисам се ја господину Дунду, нашем доајену, никада обраћао осорним тоном ... А према Мз-у, је тај тон уследио као последица бројних, на фини начин формулисаних сугстија , од стране више чланова а не само мојих, које су на жалост остале неуважене.
Ако форум такав какав јесте одговара већини, онда и мени одговара, приклањам се тој вољи...
Фотографије Београда дају повод да се овај форум нормално одвија, слике свега и свачега, већином у врло слабој резолуцији од 72 dip-а, никоме не могу да користе јер су при копирању мутне! А циљ је да се фотографије размењују и умножавају.
Ако је форум о Београду нека остане о Београду, све остало, од Кулина Бана па на овамо је јако занимљиво, али на неком другом месту а не овде, не на овај наметљиви начин који стално прекида тему .
Зато се стално понављају исте слике и стално исто питање, а ова беше ли?
Ko je gde i šta, ne bih znao uopšteno! Ne razumem se u bila bića nacije i neverujem u koletivitet! Znam za sebe. A što se tiče Sarkozija i inih frprezidenta, da l su sad nad Libijom, Libanom ili jopet prete da ruše bombardiranjem i Beograd zbog nečeg što smo onaki i ovaki ili nekako kolektivno krivi?! Može biti da se smiluju pa samo da ravnaju NS, KG i malko po Bosni?! To je što se tiče Fra toga i onog što plaćaju fra poreski obveznici kad blombiraju i ruše nešto što neko voli u Beogradu. Isto to važi i za neke slučajeve posebnih dana, kada neki traže svoja posebna prava i zahtevaju tolerantnost od svih, pa zbog toga se polomi pola GSP i Beograda kojeg volimo. E tad ti tražioci budu srećni i presrećni! Čak pohvale nas koji smo tolerantni i unesrećeni, gazimo srču i danima bazamo pjehe dok se iskrpe pokidane gsp žice. a oni spakuju kofere i nastavljaju srećno tamo odakle su došli.Neka je alal! Živeo nam taj Sarkozi! Bg se ne ljubi samo na fotografijama. Može i stvarnim civiliziranim ponašanjem, iskrenim uvažavanjem drugih, tolerancijom, odbacivanjem sujete. Kad se neko ukopa u svom polaznom mestu, kao mazga ili magarac i pokazuje sve znake neuvažavanja i nepoštovanja drugih, ruši se Bg, ode trola na Slaviji, ode i forum-sajt. Biće da će tako biti na kraju. Evo, pa se najedi i budi deblji. Uzgred, Goldi nije nestao sa ovog foruma i to je prilično opasna podla manipulacija ili čista laž. Fra dečače, prestani da me diraš, upozorio sam te, već počinjem da besnim.
Ko je gde i šta, ne bih znao uopšteno! Ne razumem se u bila bića nacije i neverujem u koletivitet! Znam za sebe. A što se tiče Sarkozija i inih frprezidenta, da l su sad nad Libijom, Libanom ili jopet prete da ruše bombardiranjem i Beograd zbog nečeg što smo onaki i ovaki ili nekako kolektivno krivi?! Može biti da se smiluju pa samo da ravnaju NS, KG i malko po Bosni?! To je što se tiče Fra toga i onog što plaćaju fra poreski obveznici kad blombiraju"....
Ево га, опет почињете с истим квази- аналитичним препуцавањима, љупким правописно- граматичким- словним грешкама, са референцама на друге гране " стваралаштва" и " дисциплина"!
Па се после сви чудите зашто Француз пита јесмо ли или нисмо за форум у овом облику!
Хајде, сада опет слика са ћевапима, баш их дуго нисмо видели...па да се сви још једном порадујемо како се дивно слажу мушкарци са фотографије, ... и како се БАШ ДООБРО разумеју. А, да , заборависте да похвалите Тозу, митску личност сопствених живота....
Хајде, пецкајте, задевајте, зачикавајте у недостатку других средстава надмоћи!
Прошле године, после Ноћи музеја, добио сам мејл у коме ми се једна група деце и одраслих обратила са молбом да се нешто учини са једним уличним, реонским, стубом за телефон којим су се педесетих и шездесетих година служили полицајци или ватрогасци. Тај стуб се налази на углу улица Жичке, Тодора од Сталаћа и Војислава Илића.
Распитао сам се и установио да ти телефони нису припадали ПТТ систему нити су их одржавали ПТТ монтери или механичари. Према томе, ти стубови нису спадали у област коју обрађује ПТТ музеј. Нисам знао под чију надлежност, у смислу заштите, подпадају ови стубови, па сам обавио неколико телефонских разговора са људима из различитих музеја и Завода. Нико није могао да ми са сигурношћу одговори чија је то надлежност. Али су сви рекли да ће учинити све што је у њиховој моћи да се тај стуб заштити.
У међувремену сам ту тему ставио и на овај форум, да учеснике и посматраче упознам са проблемом, са надом да ће се неко наћи да се стуб заштити.
Убрзо се јавило неколико учесника са фотографијама таквих стубова из разних крајева града. Тако смо закључили да то није усамљени случај, а на фотографијама се видело да су сви стубови уредно офарбани црвеном бојом, из чега је следило да неко ипак води рачуна о њима.
Међутим, пре неки дан, управо пред ову Ноћ музеја, од исте групе деце добио сам слике са најновијим стањем поменутог стуба.
Овде ћу вам представити слике према редоследу стања:
Шта сад?
Поново ћу упутити мејлове неким музејима, поново ћу позвати неке пријатеље.
А вас молим да такође нешто учините, ако можете.
Не знам на територији које општине се налази овасј стуб, али ако се налази на општини у којој ради Бане, мислим да ће он нешто предузети. Ја га молим да проба да нешто учини и ако се стуб не налази на његовој територији, односно да замоли неког колегу из суседне општине, да се нешто предузме.
Треба да видите децу које се брину за "свој" стуб. Они су одрасли уз тај стуб, као и њихови родитељи. Он је био оријентир за састанке, био је део њиховог живота. Неки, просто воле свој град, и све што ту припада, и своју улицу и своје ћоше, и пољанче на коме играју фуцу на мале голиће, и низбрдицу на којој возе скејт...
Они желе да овај стубић ту остане, поправљен и цео, или да се демонтира и склони у неки музеј где ће они моћи кад год желе да га поново виде.
Ето то је и мој апел.
Ја ћу учинити оно што могу.
Најрадије бих одвео два мајстора да опкроје бетон и ишчупају постоље стуба, затим да га добро очисте од корозије, унутра поставе и заваре парче цеви које би могло да држи стуб у целости, онда да цео стуб премажу заштитним слојем и лепо изгитују и офарбају. После тога више није битно да ли ће стуб бити враћен или ће се поставити у неком музеју.
Али се бојим да ме, кад са мајсторима приђем стубу, неко не куцне по рамену и запита по чијем овлашћењу то радим. Да ли можда не крадем стуб у циљу продаје на отпад. Када се краду скулптуре, шта је један стуб.
Гавро, ово није на мојој општини, мислим да је - а сад причам напамет - то територија општина Врачар или Вождовац. Искрено, не знам шта би било која општина могла да учини овим поводом, о тим уличним телефонским говорницама рачуна је водио некадањи СУП јер је била реч о линијама за дежурне полицајце позорнике у епохи пре воки-токија, кад се та технологија угасила, престала је и брига за стубиће...
Ипак, како је Врачар општина која води рачуна о урбаном духу (уколико је ово код њих), предлажем да се обратите некоме у општини, најбоље члановима Општинског већа и изнесете им ову ситуацију. Стуб може да се поправи и заштити као специфичан део градског наслеђа, наравно под условом да није пререзан јер мора да буде уклоњен због неког проширења саобраћајнице, тротоара, увођења неког подземног вода или слично, већ услед неког вандализма...
То је једино што ми пада на памет у овом тренутку.
Мислим да ни овде ни тамо, нисмо пуно писали о Фрањи Јенчу. Реч је о вероватно нај већем Земунском (а ваљда тиме и Београдском градитељу). Јенч се бавио и пројектовањем и чистом грађевином. Направио је стварно велики број зграда у Земуну. Пренећу само део текста и слика са википедије:
Franjo Jenč rođen u naturalizovanoj porodici, od oca Franje, zidarskog majstora i majke Eve Ebel. Prva tri razreda osnovne škole pohađao je u franjevačkom samostanu, a četvrti u Opštoj školi u Zemunu. Kasnije je upisao gimnaziju, takozvanu Malu realku koja se nalazila na istom mestu, a koja je kasnije premeštena u zgradu Velike realke, u zemunskom Gradskom parku. U gimnaziji je prvi put do izražaja došao Jenčev talenat za crtanje; predmet crtanje mu je predavao akademik Aleksandar Mašić, a Jenč je postizao ocenu 1, koja je tada bila najviša.
Nakon gimnazije, Jenč je dve godine radio kao zidarski pomoćnik, a 1889. godine otišao je u Salcburg gde je, takođe, sticao praksu i slušao večernja predavanja u građevinskoj školi. Godine 1894, otišao je u Zagreb i položio ispit za ovlašćenog građevinskog majstora.
Jenčev prvi samostalni rad bila je zgrada Srpskog doma u Sremskoj Mitrovici. Oženivši se sledeće godine, projektovao je i izgradio jednospratnu porodičnu kuću u Svetosavskoj ulici 19 u Zemunu. Tada je počeo najplodniji period njegove karijere koji je trajao do 1913. godine. U početku, do 1906. godine, upotrebljavao je barokne i renesansne motive, sa dubokom dekorativnom plastikom i detaljima karakterističnim za klasičnu umetnost. Kasnije, do 1911, njegov stil je postao slobodniji, uz korišćenje stilizovanih geometrijskih i floralnih motiva. Dela iz ovog perioda nastala su pod uticajem secesijskog stila. U poslednjoj etapi ovog perioda, Jenč je skoro sasvim odbacio ukrasne elemente na fasadama i pojednostavio je svoj stil, približavajući se tako modernim arhitekturnim trendovima.
Kao najznačajnija Jenčeva dela građena prema tuđim planovima izdvajaju se zgrada Pošte iz 1896, zgrade Železničke škole iz 1906. i Srpskog doma iz 1909. godine, sva u Zemunu. Nakon Drugog svetskog rata, Jenč je radio u zemunskom pogonu građevinskog preduzeća „Komgrap“ i 1946. godine, prema nacrtima arhitekte Rajka Talića, obnovio bombardovanjem oštećenu zgradu Narodnog odbora, na uglu Magistratskog trga i Preradovićeve ulice u Zemunu. Zgrada je tada povećana za jedan sprat i proširena do ugla sa Preradovićevom ulicom, a u njoj se danas nalazi Skupština opštine Zemun.
Како се ови објекти налазе у самом центру Земуна виђени су већ доста пута на старим сликама па мислим да нема потреба да понављањем.
Можда се некима неће свидети цитирање википедије, али тренутно ми при руци није поузданија литература.
Молио бих цењени аудиторијум да више престане са свађом (немам нешто бољи израз са насталу ситуацију) то свакако неће побољшати овај форум, и ја би се могао наћи прозваним сврставањем у "ћевапчић" удружење али дајем часну пионирску (ево ми мараме у ормару) да ни реч више нећу написати на ту тему.
Мислим да ни овде ни тамо, нисмо пуно писали о Фрањи Јенчу. Реч је о вероватно нај већем Земунском (а ваљда тиме и Београдском градитељу). Јенч се бавио и пројектовањем и чистом грађевином. Направио је стварно велики број зграда у Земуну. Пренећу само део текста и слика са википедије:
Franjo Jenč rođen u naturalizovanoj porodici, od oca Franje, zidarskog majstora i majke Eve Ebel. Prva tri razreda osnovne škole pohađao je u franjevačkom samostanu, a četvrti u Opštoj školi u Zemunu. Kasnije je upisao gimnaziju, takozvanu Malu realku koja se nalazila na istom mestu, a koja je kasnije premeštena u zgradu Velike realke, u zemunskom Gradskom parku. U gimnaziji je prvi put do izražaja došao Jenčev talenat za crtanje; predmet crtanje mu je predavao akademik Aleksandar Mašić, a Jenč je postizao ocenu 1, koja je tada bila najviša.
Nakon gimnazije, Jenč je dve godine radio kao zidarski pomoćnik, a 1889. godine otišao je u Salcburg gde je, takođe, sticao praksu i slušao večernja predavanja u građevinskoj školi. Godine 1894, otišao je u Zagreb i položio ispit za ovlašćenog građevinskog majstora.
Jenčev prvi samostalni rad bila je zgrada Srpskog doma u Sremskoj Mitrovici. Oženivši se sledeće godine, projektovao je i izgradio jednospratnu porodičnu kuću u Svetosavskoj ulici 19 u Zemunu. Tada je počeo najplodniji period njegove karijere koji je trajao do 1913. godine. U početku, do 1906. godine, upotrebljavao je barokne i renesansne motive, sa dubokom dekorativnom plastikom i detaljima karakterističnim za klasičnu umetnost. Kasnije, do 1911, njegov stil je postao slobodniji, uz korišćenje stilizovanih geometrijskih i floralnih motiva. Dela iz ovog perioda nastala su pod uticajem secesijskog stila. U poslednjoj etapi ovog perioda, Jenč je skoro sasvim odbacio ukrasne elemente na fasadama i pojednostavio je svoj stil, približavajući se tako modernim arhitekturnim trendovima.
Kao najznačajnija Jenčeva dela građena prema tuđim planovima izdvajaju se zgrada Pošte iz 1896, zgrade Železničke škole iz 1906. i Srpskog doma iz 1909. godine, sva u Zemunu. Nakon Drugog svetskog rata, Jenč je radio u zemunskom pogonu građevinskog preduzeća „Komgrap“ i 1946. godine, prema nacrtima arhitekte Rajka Talića, obnovio bombardovanjem oštećenu zgradu Narodnog odbora, na uglu Magistratskog trga i Preradovićeve ulice u Zemunu. Zgrada je tada povećana za jedan sprat i proširena do ugla sa Preradovićevom ulicom, a u njoj se danas nalazi Skupština opštine Zemun.
Како се ови објекти налазе у самом центру Земуна виђени су већ доста пута на старим сликама па мислим да нема потреба да понављањем.
Можда се некима неће свидети цитирање википедије, али тренутно ми при руци није поузданија литература.
Молио бих цењени аудиторијум да више престане са свађом (немам нешто бољи израз са насталу ситуацију) то свакако неће побољшати овај форум, и ја би се могао наћи прозваним сврставањем у "ћевапчић" удружење али дајем часну пионирску (ево ми мараме у ормару) да ни реч више нећу написати на ту тему.
поздрав и све нај....
Падобранче,
ево одмах исправки чланка из Википедије. Аутори су очигледно превидели да су постојали Фрањо Јенч старији (градитељ) и архитекта Фрањо Јенч (млађи), син градитеља. Одатле сецесијски и класични објекти код првог и махом занимљиве модерне зграде по целом Земуну, Београду и ко зна где још све не. По природи ствари (Путник би рекао по "модернистичкој орјентацији") ја мање знам о старијем Јенчу, али зато имам понешто података о млађем који се често потпуно превиђа када се говори о токовима националне архитектуре.
Архитекта Фрањо Јенч Млађи архитектуру је завршио у Прагу. Дуго година је живео о очевом хлебу, отац је неко време то трпео, а онда пустио Јенча да крене својим путем и да се осамостали, јер није желео да плаћа дугове свог сина који је, изгледа, умео да живи и безбрижним боемским животом.
Каријера Јенча Млађег почела је крајем двадесетих. Један од раних пројеката који је он само потписао (засада се то може тврдити јер других података нема) јесте пројекат за прелепу класицистичку зграду до хотела "Српски краљ" (зграда је преживела бомбардовање). Ипак, каже се да је ту зграду заправо пројектовао архитекта Ђорђе Ђорђевић.
Једно време, изгледа у доба изградње Команде, Јенч је десна рука Брашовану (у ком смеру се ова сарадња одвијала и да ли је Фрањо Јенч био непосредни Брашованов сарадник није у пуној мери истражено). Током тридесетих година Јенч гради објекте у модерном духу, показујући добар смисао за примену нових материјала и организацију простора. Такође, Јенч пројектује и гомилу индустријских објеката по Земуну у оно доба, стамбених зграда, мањих кућа (познате су ми неке куће у Бежанијској улици које је пројектовао), пословних и других објеката.
У Београду Фрањо Јенч Млађи пројектује неколико стамбених зграда, а једна од познатијих му је и зграда у улици Гарашаниновој са великом двоетажном гаражом (1940).
Мислим да је Јенч у току рата партиципирао у земунској власти, што му је посебно после рата замерено.
Оно што сам сазнао од двојице симпатичних старих радника обезбеђења грађевинске фирме у Београду (мислим да се звала 7. јули, али ме не држите за реч) јесте да је због ове своје епизоде архитекта Фрањо Јенч протеран у унутрашњост. Остаје записано да је, између осталог, радио на изградњи (пројекту?) фабрике "ФАП" у Прибоју.
Породична кућа Јенчових је срушена за изградњу трафостанице код солитера у Земуну. Говори се да је тада, при рушењу куће коју је пројектовао стари Фрањо Јенч, уништена (како то најчешће бива у нашем друштву) обимна пројектна документација која се чувала одвајкада у овој кући.
Ако неко нешто више зна, молим нека постави или исправи податке које сам изнео.
Зато одмах нагласих да је текст са викија, познато је да то није нај поузданији извор. Скоро целокупан текст се уствари односи на Јенча старијег јер се помињу зграде урађене углавном до првог светског рата. Што се тиче њихове куће, ја сам чуо да је погођена током америчког бомбардовања 1944. Цео тај крај је сравњен са земљом јер се налазио у непосредној близини фабрике авиона "Змај". Интересантно је да се и данас изнад палачинкарнице Пинокио види део (друге) зграде који је тада погођена а на спрату су остављене рушевине. Сликаћу то ових дана па окачити....
.
.
.
.
Мало тражих по нету, Јенч (отац) је живео 101. годину, а сви по мушкој линији се зову Фрањо па то ствара приличну збрку, мада нигде не нађох нешто о сину архитекти...
Мали пресек:
месечна посета овом форуму – 60.000 различитих ип адреса.
Дневна посета у неколико последњих дана – 2.600 различитих ип адреса.
По извештају Предрага.
Стварно сјајан податак.
А сад најдубље молим Предрага или Вукомана да се бар мало позабаве модерацијом, бар у оној мери да тих 60.000 људи који месечно гледају ову размену фотографија / знања / идеја не морају да читају и оне постове који са темом ишчезлог Београда немају апсолутно никакве везе (осим што личе на расправе за столом после много алкохола у некој лошој кафани....)
Нисам желео да коментаришем било шта од тога, али ме је ових 60.000 пари очију стварно приморало да ово напишем. Ти људи долазе овде да гледају стари Београд а не да читају изливе разјарених егоа...
(наравно и осталих стотинак, или хиљаду, који гледају преко наших рамена, док ово пишемо)
Форум ти је као и овај свет.
Сусрећемо се са финим људима и буде нам пријатно.
Сазнамо свашта, онако успут, и када немамо свесну намеру.
Наилазимо и на људе који нам нису по вољи. На оне које је баш брига шта мислимо, иако и ми и они знамо да смо ми у праву.
Али, такви људи имају неки разлог због чега упорно заступају супротно мишљење. Они мисле да, ако одступе, признају пораз. А они су у животу вероватно већ доживели разне поразе.
Или им жена шврља около, нашла млађе фрајере или девојчице, или су им деца поодрасла па се одвојила и скућила се самостално, или им је лекар рекао да морају да престану да пију, јер им је јетра отишла у мајчину, па сад пију разне књажеве, кисељаке, и клакере, или су издали неке пријатеље, па сада те своје пријатеље мрзе зато што су их издали, а ови мртви ладни, јер су знали с ким имају посла, или им нико неће да штампа оно што су "стварали" неколико година...
Доста им је пораза, па не желе да одступе баш овде и сада, заинатили се, иако учешће на форуму није ништа друго осим лепоте дружења са људима и испуњавања свог слободног времена нечим занимљивим, можда понекад и корисним.
Зато се сети да смо овде већ једном дошли због сукоба.
У међувремену сам и сам имао "дискусију" из истих разлога које ти сада помињеш.
Има овде пуно финих људи. Неки се баш баве архитектуром и професионално. Али нећеш од свих добити одговор. Неки једноставно не желе да се опредељују. Неки неће због личних интереса. А неки и не знају шта би рекли, јер воле да прочитају и виде и нешто о архитектури, и нешто о тенковима, и нешто о авионима, и нешто о фотографији, и нешто о историји (као у Забавнику).
Написао сам већ нешто у смислу да џентлмен не шутне баш све на шта наиђе на путу. Зашто? Па зато што понешто од тога и нема баш пријатан мирис.
Што се мене лично тиче, ја и нисам баш неки енглески џентлмен. Понекад пожелим да шутнем и оно што не треба!
Ти си Гавро баш фини човек и јасно ми је по твом напису да се у Београду ствари увек решавају на пола, зато смо ми ту где смо а Саркозија тамо где је...
Ширење неке теме до бесмисла, губитком идеје водиље, уносећи у њу све и свашта доводи и до њеног изчежњућа.
Нема више Звездарке, немојмо заборавити ко нам је целог Јеремију скенирао, нема ни Голдија, неки други, по мени, наравно, врло интересантни чланови се више уопште не јављају, вероватно због мене, због мојих претензија на место шефа...
Колико се сећам, нисам се ја господину Дунду, нашем доајену, никада обраћао осорним тоном ... А према Мз-у, је тај тон уследио као последица бројних, на фини начин формулисаних сугстија , од стране више чланова а не само мојих, које су на жалост остале неуважене.
Ако форум такав какав јесте одговара већини, онда и мени одговара, приклањам се тој вољи...
Фотографије Београда дају повод да се овај форум нормално одвија, слике свега и свачега, већином у врло слабој резолуцији од 72 dip-а, никоме не могу да користе јер су при копирању мутне! А циљ је да се фотографије размењују и умножавају.
Ако је форум о Београду нека остане о Београду, све остало, од Кулина Бана па на овамо је јако занимљиво, али на неком другом месту а не овде, не на овај наметљиви начин који стално прекида тему .
Зато се стално понављају исте слике и стално исто питање, а ова беше ли?
Ko je gde i šta, ne bih znao uopšteno! Ne razumem se u bila bića nacije i neverujem u koletivitet! Znam za sebe. A što se tiče Sarkozija i inih frprezidenta, da l su sad nad Libijom, Libanom ili jopet prete da ruše bombardiranjem i Beograd zbog nečeg što smo onaki i ovaki ili nekako kolektivno krivi?! Može biti da se smiluju pa samo da ravnaju NS, KG i malko po Bosni?! To je što se tiče Fra toga i onog što plaćaju fra poreski obveznici kad blombiraju i ruše nešto što neko voli u Beogradu. Isto to važi i za neke slučajeve posebnih dana, kada neki traže svoja posebna prava i zahtevaju tolerantnost od svih, pa zbog toga se polomi pola GSP i Beograda kojeg volimo. E tad ti tražioci budu srećni i presrećni! Čak pohvale nas koji smo tolerantni i unesrećeni, gazimo srču i danima bazamo pjehe dok se iskrpe pokidane gsp žice. a oni spakuju kofere i nastavljaju srećno tamo odakle su došli.Neka je alal! Živeo nam taj Sarkozi! Bg se ne ljubi samo na fotografijama. Može i stvarnim civiliziranim ponašanjem, iskrenim uvažavanjem drugih, tolerancijom, odbacivanjem sujete. Kad se neko ukopa u svom polaznom mestu, kao mazga ili magarac i pokazuje sve znake neuvažavanja i nepoštovanja drugih, ruši se Bg, ode trola na Slaviji, ode i forum-sajt. Biće da će tako biti na kraju. Evo, pa se najedi i budi deblji. Uzgred, Goldi nije nestao sa ovog foruma i to je prilično opasna podla manipulacija ili čista laž. Fra dečače, prestani da me diraš, upozorio sam te, već počinjem da besnim.
Ево га, опет почињете с истим квази- аналитичним препуцавањима, љупким правописно- граматичким- словним грешкама, са референцама на друге гране " стваралаштва" и " дисциплина"!
Па се после сви чудите зашто Француз пита јесмо ли или нисмо за форум у овом облику!
Хајде, сада опет слика са ћевапима, баш их дуго нисмо видели...па да се сви још једном порадујемо како се дивно слажу мушкарци са фотографије, ... и како се БАШ ДООБРО разумеју. А, да , заборависте да похвалите Тозу, митску личност сопствених живота....
Хајде, пецкајте, задевајте, зачикавајте у недостатку других средстава надмоћи!
Распитао сам се и установио да ти телефони нису припадали ПТТ систему нити су их одржавали ПТТ монтери или механичари. Према томе, ти стубови нису спадали у област коју обрађује ПТТ музеј. Нисам знао под чију надлежност, у смислу заштите, подпадају ови стубови, па сам обавио неколико телефонских разговора са људима из различитих музеја и Завода. Нико није могао да ми са сигурношћу одговори чија је то надлежност. Али су сви рекли да ће учинити све што је у њиховој моћи да се тај стуб заштити.
У међувремену сам ту тему ставио и на овај форум, да учеснике и посматраче упознам са проблемом, са надом да ће се неко наћи да се стуб заштити.
Убрзо се јавило неколико учесника са фотографијама таквих стубова из разних крајева града. Тако смо закључили да то није усамљени случај, а на фотографијама се видело да су сви стубови уредно офарбани црвеном бојом, из чега је следило да неко ипак води рачуна о њима.
Међутим, пре неки дан, управо пред ову Ноћ музеја, од исте групе деце добио сам слике са најновијим стањем поменутог стуба.
Овде ћу вам представити слике према редоследу стања:
Шта сад?
Поново ћу упутити мејлове неким музејима, поново ћу позвати неке пријатеље.
А вас молим да такође нешто учините, ако можете.
Не знам на територији које општине се налази овасј стуб, али ако се налази на општини у којој ради Бане, мислим да ће он нешто предузети. Ја га молим да проба да нешто учини и ако се стуб не налази на његовој територији, односно да замоли неког колегу из суседне општине, да се нешто предузме.
Треба да видите децу које се брину за "свој" стуб. Они су одрасли уз тај стуб, као и њихови родитељи. Он је био оријентир за састанке, био је део њиховог живота. Неки, просто воле свој град, и све што ту припада, и своју улицу и своје ћоше, и пољанче на коме играју фуцу на мале голиће, и низбрдицу на којој возе скејт...
Они желе да овај стубић ту остане, поправљен и цео, или да се демонтира и склони у неки музеј где ће они моћи кад год желе да га поново виде.
Ето то је и мој апел.
Ја ћу учинити оно што могу.
Најрадије бих одвео два мајстора да опкроје бетон и ишчупају постоље стуба, затим да га добро очисте од корозије, унутра поставе и заваре парче цеви које би могло да држи стуб у целости, онда да цео стуб премажу заштитним слојем и лепо изгитују и офарбају. После тога више није битно да ли ће стуб бити враћен или ће се поставити у неком музеју.
Али се бојим да ме, кад са мајсторима приђем стубу, неко не куцне по рамену и запита по чијем овлашћењу то радим. Да ли можда не крадем стуб у циљу продаје на отпад. Када се краду скулптуре, шта је један стуб.
Гавро, ово није на мојој општини, мислим да је - а сад причам напамет - то територија општина Врачар или Вождовац. Искрено, не знам шта би било која општина могла да учини овим поводом, о тим уличним телефонским говорницама рачуна је водио некадањи СУП јер је била реч о линијама за дежурне полицајце позорнике у епохи пре воки-токија, кад се та технологија угасила, престала је и брига за стубиће...
Ипак, како је Врачар општина која води рачуна о урбаном духу (уколико је ово код њих), предлажем да се обратите некоме у општини, најбоље члановима Општинског већа и изнесете им ову ситуацију. Стуб може да се поправи и заштити као специфичан део градског наслеђа, наравно под условом да није пререзан јер мора да буде уклоњен због неког проширења саобраћајнице, тротоара, увођења неког подземног вода или слично, већ услед неког вандализма...
То је једино што ми пада на памет у овом тренутку.
Franjo Jenč rođen u naturalizovanoj porodici, od oca Franje, zidarskog majstora i majke Eve Ebel. Prva tri razreda osnovne škole pohađao je u franjevačkom samostanu, a četvrti u Opštoj školi u Zemunu. Kasnije je upisao gimnaziju, takozvanu Malu realku koja se nalazila na istom mestu, a koja je kasnije premeštena u zgradu Velike realke, u zemunskom Gradskom parku. U gimnaziji je prvi put do izražaja došao Jenčev talenat za crtanje; predmet crtanje mu je predavao akademik Aleksandar Mašić, a Jenč je postizao ocenu 1, koja je tada bila najviša.
Nakon gimnazije, Jenč je dve godine radio kao zidarski pomoćnik, a 1889. godine otišao je u Salcburg gde je, takođe, sticao praksu i slušao večernja predavanja u građevinskoj školi. Godine 1894, otišao je u Zagreb i položio ispit za ovlašćenog građevinskog majstora.
Jenčev prvi samostalni rad bila je zgrada Srpskog doma u Sremskoj Mitrovici. Oženivši se sledeće godine, projektovao je i izgradio jednospratnu porodičnu kuću u Svetosavskoj ulici 19 u Zemunu. Tada je počeo najplodniji period njegove karijere koji je trajao do 1913. godine. U početku, do 1906. godine, upotrebljavao je barokne i renesansne motive, sa dubokom dekorativnom plastikom i detaljima karakterističnim za klasičnu umetnost. Kasnije, do 1911, njegov stil je postao slobodniji, uz korišćenje stilizovanih geometrijskih i floralnih motiva. Dela iz ovog perioda nastala su pod uticajem secesijskog stila. U poslednjoj etapi ovog perioda, Jenč je skoro sasvim odbacio ukrasne elemente na fasadama i pojednostavio je svoj stil, približavajući se tako modernim arhitekturnim trendovima.
Kao najznačajnija Jenčeva dela građena prema tuđim planovima izdvajaju se zgrada Pošte iz 1896, zgrade Železničke škole iz 1906. i Srpskog doma iz 1909. godine, sva u Zemunu. Nakon Drugog svetskog rata, Jenč je radio u zemunskom pogonu građevinskog preduzeća „Komgrap“ i 1946. godine, prema nacrtima arhitekte Rajka Talića, obnovio bombardovanjem oštećenu zgradu Narodnog odbora, na uglu Magistratskog trga i Preradovićeve ulice u Zemunu. Zgrada je tada povećana za jedan sprat i proširena do ugla sa Preradovićevom ulicom, a u njoj se danas nalazi Skupština opštine Zemun.
Како се ови објекти налазе у самом центру Земуна виђени су већ доста пута на старим сликама па мислим да нема потреба да понављањем.
Можда се некима неће свидети цитирање википедије, али тренутно ми при руци није поузданија литература.
Молио бих цењени аудиторијум да више престане са свађом (немам нешто бољи израз са насталу ситуацију) то свакако неће побољшати овај форум, и ја би се могао наћи прозваним сврставањем у "ћевапчић" удружење али дајем часну пионирску (ево ми мараме у ормару) да ни реч више нећу написати на ту тему.
поздрав и све нај....
Па овај форум у ствари ... постоји захваљујући једном члану, зато и не може ништа да му се замери...
Толико фине дипломатије и увијања ... Одох ја из колхоза !
Franjo Jenč rođen u naturalizovanoj porodici, od oca Franje, zidarskog majstora i majke Eve Ebel. Prva tri razreda osnovne škole pohađao je u franjevačkom samostanu, a četvrti u Opštoj školi u Zemunu. Kasnije je upisao gimnaziju, takozvanu Malu realku koja se nalazila na istom mestu, a koja je kasnije premeštena u zgradu Velike realke, u zemunskom Gradskom parku. U gimnaziji je prvi put do izražaja došao Jenčev talenat za crtanje; predmet crtanje mu je predavao akademik Aleksandar Mašić, a Jenč je postizao ocenu 1, koja je tada bila najviša.
Nakon gimnazije, Jenč je dve godine radio kao zidarski pomoćnik, a 1889. godine otišao je u Salcburg gde je, takođe, sticao praksu i slušao večernja predavanja u građevinskoj školi. Godine 1894, otišao je u Zagreb i položio ispit za ovlašćenog građevinskog majstora.
Jenčev prvi samostalni rad bila je zgrada Srpskog doma u Sremskoj Mitrovici. Oženivši se sledeće godine, projektovao je i izgradio jednospratnu porodičnu kuću u Svetosavskoj ulici 19 u Zemunu. Tada je počeo najplodniji period njegove karijere koji je trajao do 1913. godine. U početku, do 1906. godine, upotrebljavao je barokne i renesansne motive, sa dubokom dekorativnom plastikom i detaljima karakterističnim za klasičnu umetnost. Kasnije, do 1911, njegov stil je postao slobodniji, uz korišćenje stilizovanih geometrijskih i floralnih motiva. Dela iz ovog perioda nastala su pod uticajem secesijskog stila. U poslednjoj etapi ovog perioda, Jenč je skoro sasvim odbacio ukrasne elemente na fasadama i pojednostavio je svoj stil, približavajući se tako modernim arhitekturnim trendovima.
Kao najznačajnija Jenčeva dela građena prema tuđim planovima izdvajaju se zgrada Pošte iz 1896, zgrade Železničke škole iz 1906. i Srpskog doma iz 1909. godine, sva u Zemunu. Nakon Drugog svetskog rata, Jenč je radio u zemunskom pogonu građevinskog preduzeća „Komgrap“ i 1946. godine, prema nacrtima arhitekte Rajka Talića, obnovio bombardovanjem oštećenu zgradu Narodnog odbora, na uglu Magistratskog trga i Preradovićeve ulice u Zemunu. Zgrada je tada povećana za jedan sprat i proširena do ugla sa Preradovićevom ulicom, a u njoj se danas nalazi Skupština opštine Zemun.
Како се ови објекти налазе у самом центру Земуна виђени су већ доста пута на старим сликама па мислим да нема потреба да понављањем.
Можда се некима неће свидети цитирање википедије, али тренутно ми при руци није поузданија литература.
Молио бих цењени аудиторијум да више престане са свађом (немам нешто бољи израз са насталу ситуацију) то свакако неће побољшати овај форум, и ја би се могао наћи прозваним сврставањем у "ћевапчић" удружење али дајем часну пионирску (ево ми мараме у ормару) да ни реч више нећу написати на ту тему.
поздрав и све нај....
Падобранче,
ево одмах исправки чланка из Википедије. Аутори су очигледно превидели да су постојали Фрањо Јенч старији (градитељ) и архитекта Фрањо Јенч (млађи), син градитеља. Одатле сецесијски и класични објекти код првог и махом занимљиве модерне зграде по целом Земуну, Београду и ко зна где још све не. По природи ствари (Путник би рекао по "модернистичкој орјентацији") ја мање знам о старијем Јенчу, али зато имам понешто података о млађем који се често потпуно превиђа када се говори о токовима националне архитектуре.
Архитекта Фрањо Јенч Млађи архитектуру је завршио у Прагу. Дуго година је живео о очевом хлебу, отац је неко време то трпео, а онда пустио Јенча да крене својим путем и да се осамостали, јер није желео да плаћа дугове свог сина који је, изгледа, умео да живи и безбрижним боемским животом.
Каријера Јенча Млађег почела је крајем двадесетих. Један од раних пројеката који је он само потписао (засада се то може тврдити јер других података нема) јесте пројекат за прелепу класицистичку зграду до хотела "Српски краљ" (зграда је преживела бомбардовање). Ипак, каже се да је ту зграду заправо пројектовао архитекта Ђорђе Ђорђевић.
Једно време, изгледа у доба изградње Команде, Јенч је десна рука Брашовану (у ком смеру се ова сарадња одвијала и да ли је Фрањо Јенч био непосредни Брашованов сарадник није у пуној мери истражено). Током тридесетих година Јенч гради објекте у модерном духу, показујући добар смисао за примену нових материјала и организацију простора. Такође, Јенч пројектује и гомилу индустријских објеката по Земуну у оно доба, стамбених зграда, мањих кућа (познате су ми неке куће у Бежанијској улици које је пројектовао), пословних и других објеката.
У Београду Фрањо Јенч Млађи пројектује неколико стамбених зграда, а једна од познатијих му је и зграда у улици Гарашаниновој са великом двоетажном гаражом (1940).
Мислим да је Јенч у току рата партиципирао у земунској власти, што му је посебно после рата замерено.
Оно што сам сазнао од двојице симпатичних старих радника обезбеђења грађевинске фирме у Београду (мислим да се звала 7. јули, али ме не држите за реч) јесте да је због ове своје епизоде архитекта Фрањо Јенч протеран у унутрашњост. Остаје записано да је, између осталог, радио на изградњи (пројекту?) фабрике "ФАП" у Прибоју.
Породична кућа Јенчових је срушена за изградњу трафостанице код солитера у Земуну. Говори се да је тада, при рушењу куће коју је пројектовао стари Фрањо Јенч, уништена (како то најчешће бива у нашем друштву) обимна пројектна документација која се чувала одвајкада у овој кући.
Ако неко нешто више зна, молим нека постави или исправи податке које сам изнео.
Хвала!
Зато одмах нагласих да је текст са викија, познато је да то није нај поузданији извор. Скоро целокупан текст се уствари односи на Јенча старијег јер се помињу зграде урађене углавном до првог светског рата. Што се тиче њихове куће, ја сам чуо да је погођена током америчког бомбардовања 1944. Цео тај крај је сравњен са земљом јер се налазио у непосредној близини фабрике авиона "Змај". Интересантно је да се и данас изнад палачинкарнице Пинокио види део (друге) зграде који је тада погођена а на спрату су остављене рушевине. Сликаћу то ових дана па окачити....
.
.
.
.
Мало тражих по нету, Јенч (отац) је живео 101. годину, а сви по мушкој линији се зову Фрањо па то ствара приличну збрку, мада нигде не нађох нешто о сину архитекти...