Ово је изворно био форум искључиво о архитектури Београда.
Франц, мислим да ти је погрешна ова полазна тврдња: ово је од почетка био комплекснији форум него што би био онај искључиво о архитектури. Гајић је у праву да је тема овог форума стари Београд, са свим што то онда подразумева (социјалну, културну, урбану итд историју). Наравно, грађевински аспект Београда је увек доминирао пошто је фотогеничан, а ми стављамо слике, али се тиме не исцрпљује тема. Никада нисам мислио да излазим из теме када сам писао о економској историји, појединим важним ликовима из историје Београда и Србије и слично. Ни сада то не мислим. Да је тема архитектура старог Београда, онда би овде радило само неколико верзираних људи (Милован, Голди, Баукампф) лепо расправљајући детаље историје београдске архитектуре (наравно, првенствено о модерни ), док би ми остали отишли негде другде.
Друго, мислим да се мећава сада смирила и да је профил форума поправљен. Ништа није савршено, посебно када су појединачни укуси у питању (Де густибус...), па те молим да не будеш престрог у оценама.
Kakav lep tekst, sama blagost i razumevanje trepere između rečenica - vrhunac umetnosti diplomatskog formuliranja!
Kako Reuter javlja, naš novoimenovani ambasador putuje danas u kočiji za Pariz!
Povodom njegovog najnovijeg forumskog referenduma o Francuzu može da misli šta ko hoće, ali jedno je nedvojbeno: On zaista ne boluje od manjka samouverenosti.
Ako forum treba vođu, ne treba ga dalje tražiti! Habemus....!
P.S. Gavrilov grandiozni mini-esej o finim i onim drugim ljudima ću komentarisati sutra - nakon što sam prespavao jednu noć....
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Зграда Срске краљевске академије у Бранковој улици бр 15. у Београду. Овде је била смештена академија у периоду 1909-1952. Зграда је срушена 1963. када је САНУ премештена на данашњу адресу.
Као што знамо, кућа у коју је касније усељена СКА била је власништво Јована Мариновића, државног саветника, министра и председника српске владе...
Зграда Срске краљевске академије у Бранковој улици бр 15. у Београду. Овде је била смештена академија у периоду 1909-1952. Зграда је срушена 1963. када је САНУ премештена на данашњу адресу.
Као што знамо, кућа у коју је касније усељена СКА била је власништво Јована Мариновића, државног саветника, министра и председника српске владе...
Ову разгледницу смо гледали безброј пута. Па хајде да кажемо нешто о људима који су на слици. Крупни господин са брадом и халбцилиндром звао се Сергије Станковић. Станковића је кнез Милош, као младића, послао у Брно на изучавање пољоприврених наука. Тада се говорило да је био питомац кнеза Милоша. Када се Сергије вратио са студија, постављен је за „газду“ Топчидерске економије. После неколико година звање је промењено и Сергије је постао управник економије. Крупа жена поред њега је била Сергијева супруга Дафина. Њу су и на Двору и у вароши звали „госпа-газдарица“, а затим и госпођа управитељица. Сергије и Дафина Станковићи становали су у самом Конаку. Њихов стан се налазио у приземљу, с леве стране улаза у конак, и њихова су била два прозора крајње лево.
Поред улаза у Конак се назире бињекташ, камен са кога се кнез Милош пео на коња. За тај камен се везује прича да је са њега погинуо мали Михаило, Дафинин сестрић, а кумче кнеза Михаила. Наиме, једном је наишао кнез Михаило, када је Дафинина сестра била у гостима. Мали Михаило се попео на бињекташ и почео да виче: „Кнез Михаило, кнез Михаило“, поздрављајући свога кума. Дежурни жандар, уплашивши се да му неко не пребаци дизање буке, у тренутку доласка владара, гурнуо је дете са бињекташа. Мали Михаило је незгодно пао на главу и од последица пада ускоро умро.
Kakav lep tekst, sama blagost i razumevanje trepere između rečenica - vrhunac umetnosti diplomatskog formuliranja!
Kako Reuter javlja, naš novoimenovani ambasador putuje danas u kočiji za Pariz!
Иако је горњи текст замишљен као спрдња на мој рачун, схватићу га и примити као комплимент, пошто верујем да је вештина умереног говора похвална особина. Јер, а надам се да и г. Рунде мисли исто, цивилизација је способност да се другоме не скреше у лице све што се о њему мисли, па ћу пропустити да о његовим манирима кажем оно што заслужује.
Kakav lep tekst, sama blagost i razumevanje trepere između rečenica - vrhunac umetnosti diplomatskog formuliranja!
Kako Reuter javlja, naš novoimenovani ambasador putuje danas u kočiji za Pariz!
Иако је горњи текст замишљен као спрдња на мој рачун, схватићу га и примити као комплимент, пошто верујем да је вештина умереног говора похвална особина. Јер, а надам се да и г. Рунде мисли исто, цивилизација је способност да се другоме не скреше у лице све што се о њему мисли, па ћу пропустити да о његовим манирима кажем оно што заслужује.
Kad ste se već navukli, predlažem da se vas dvojica pobijete! I to onako, do smrta! Ionako se ne ističete finoćom, ne ubrajate se u fince, niko neće da žali, koji ćete vi klinac ovde?!
Део текста из данашњег "Блица". Нисам могао да се суздржим да непренесем. Може ли неко да потврди ову информацију?
........" I pored svih ideoloških i poltičkih borbi, jedna ulica već dva veka uspeva da sačuva svoj naziv. Ulica Visoka u Zemunu postoji od 1816, i to je najstarija ulica u Beogradu."
Под најстарија се мисли на назив улице, да не би сад неко потезао римски каструм......
Ово је изворно био форум искључиво о архитектури Београда.
Франц, мислим да ти је погрешна ова полазна тврдња: ово је од почетка био комплекснији форум него што би био онај искључиво о архитектури. Гајић је у праву да је тема овог форума стари Београд, са свим што то онда подразумева (социјалну, културну, урбану итд историју). Наравно, грађевински аспект Београда је увек доминирао пошто је фотогеничан, а ми стављамо слике, али се тиме не исцрпљује тема. Никада нисам мислио да излазим из теме када сам писао о економској историји, појединим важним ликовима из историје Београда и Србије и слично. Ни сада то не мислим. Да је тема архитектура старог Београда, онда би овде радило само неколико верзираних људи (Милован, Голди, Баукампф) лепо расправљајући детаље историје београдске архитектуре (наравно, првенствено о модерни
Друго, мислим да се мећава сада смирила и да је профил форума поправљен. Ништа није савршено, посебно када су појединачни укуси у питању (Де густибус...), па те молим да не будеш престрог у оценама.
Kakav lep tekst, sama blagost i razumevanje trepere između rečenica - vrhunac umetnosti diplomatskog formuliranja!
Kako Reuter javlja, naš novoimenovani ambasador putuje danas u kočiji za Pariz!
Povodom njegovog najnovijeg forumskog referenduma o Francuzu može da misli šta ko hoće, ali jedno je nedvojbeno: On zaista ne boluje od manjka samouverenosti.
Ako forum treba vođu, ne treba ga dalje tražiti! Habemus....!
P.S. Gavrilov grandiozni mini-esej o finim i onim drugim ljudima ću komentarisati sutra - nakon što sam prespavao jednu noć....
Зграда Срске краљевске академије у Бранковој улици бр 15. у Београду. Овде је била смештена академија у периоду 1909-1952. Зграда је срушена 1963. када је САНУ премештена на данашњу адресу.
Као што знамо, кућа у коју је касније усељена СКА била је власништво Јована Мариновића, државног саветника, министра и председника српске владе...
Зграда Срске краљевске академије у Бранковој улици бр 15. у Београду. Овде је била смештена академија у периоду 1909-1952. Зграда је срушена 1963. када је САНУ премештена на данашњу адресу.
Као што знамо, кућа у коју је касније усељена СКА била је власништво Јована Мариновића, државног саветника, министра и председника српске владе...
Тачно, било пре 3.000 (1.000+2.000) страна.
Ову разгледницу смо гледали безброј пута. Па хајде да кажемо нешто о људима који су на слици. Крупни господин са брадом и халбцилиндром звао се Сергије Станковић. Станковића је кнез Милош, као младића, послао у Брно на изучавање пољоприврених наука. Тада се говорило да је био питомац кнеза Милоша. Када се Сергије вратио са студија, постављен је за „газду“ Топчидерске економије. После неколико година звање је промењено и Сергије је постао управник економије. Крупа жена поред њега је била Сергијева супруга Дафина. Њу су и на Двору и у вароши звали „госпа-газдарица“, а затим и госпођа управитељица. Сергије и Дафина Станковићи становали су у самом Конаку. Њихов стан се налазио у приземљу, с леве стране улаза у конак, и њихова су била два прозора крајње лево.
Поред улаза у Конак се назире бињекташ, камен са кога се кнез Милош пео на коња. За тај камен се везује прича да је са њега погинуо мали Михаило, Дафинин сестрић, а кумче кнеза Михаила. Наиме, једном је наишао кнез Михаило, када је Дафинина сестра била у гостима. Мали Михаило се попео на бињекташ и почео да виче: „Кнез Михаило, кнез Михаило“, поздрављајући свога кума. Дежурни жандар, уплашивши се да му неко не пребаци дизање буке, у тренутку доласка владара, гурнуо је дете са бињекташа. Мали Михаило је незгодно пао на главу и од последица пада ускоро умро.
Kakav lep tekst, sama blagost i razumevanje trepere između rečenica - vrhunac umetnosti diplomatskog formuliranja!
Kako Reuter javlja, naš novoimenovani ambasador putuje danas u kočiji za Pariz!
Иако је горњи текст замишљен као спрдња на мој рачун, схватићу га и примити као комплимент, пошто верујем да је вештина умереног говора похвална особина. Јер, а надам се да и г. Рунде мисли исто, цивилизација је способност да се другоме не скреше у лице све што се о њему мисли, па ћу пропустити да о његовим манирима кажем оно што заслужује.
Kakav lep tekst, sama blagost i razumevanje trepere između rečenica - vrhunac umetnosti diplomatskog formuliranja!
Kako Reuter javlja, naš novoimenovani ambasador putuje danas u kočiji za Pariz!
Иако је горњи текст замишљен као спрдња на мој рачун, схватићу га и примити као комплимент, пошто верујем да је вештина умереног говора похвална особина. Јер, а надам се да и г. Рунде мисли исто, цивилизација је способност да се другоме не скреше у лице све што се о њему мисли, па ћу пропустити да о његовим манирима кажем оно што заслужује.
Kad ste se već navukli, predlažem da se vas dvojica pobijete! I to onako, do smrta! Ionako se ne ističete finoćom, ne ubrajate se u fince, niko neće da žali, koji ćete vi klinac ovde?!
Đorđe Vajfert, Tića Marković, advokat, Mihailo Bogićević, gradonč. Dimitrije Radović, pred. apelac. suda
........" I pored svih ideoloških i poltičkih borbi, jedna ulica već dva veka uspeva da sačuva svoj naziv. Ulica Visoka u Zemunu postoji od 1816, i to je najstarija ulica u Beogradu."
Под најстарија се мисли на назив улице, да не би сад неко потезао римски каструм......