Поводом трамваја на Сењаку погледао сам мапу Београда од Навојева, око 1940, и видео да је стварно ишао туда. Ако лаже фотографија, не лаже мапа. Дакле, број 12 је ишао од Булевара Војводе Мишића код Државне штампарије, па Васе Пелагића узбрдо, па поред Дома краља Александра мало низборо, па изнад топчидерске цркве, па узбрдо до сквера испред данашње болнице Драгиша Мишовић. Схватам да је та линија помињана (Дундо...), али је нисам повезао са Сењаком...

 

Е, у стара добра времена имао би ти да певаш шта си стварно тражио испод моста, код носача... Као гледаш, јел' да...  Ал' Ђура има тешку руку.

Лукове на БГ страни сам ја сликао, чувари стоваришта су ме гледали попреко а теретни таксисти из околине се распитивали у којим новинама ће да изађе :)
Што се тиче Чворовића, исти се истакао када сам покушао да сликам стару Земунску централу, каже стратешки објекти никако нису за сликање :)
ма смејурија...

Ju­tro, 15. no­vem­bar 1944. go­di­na, 1 sat i 22 mi­nu­ta: po­red ro­ta­ci­je sto­je sla­ga­či i ma­ši­ni­sti i pre­li­sta­va­juj pr­vi broj tek od­štam­pa­nog li­sta „Bor­ba” u ti­ra­žu od 120.000 pri­me­ra­ka, na če­ti­ri stra­ne, uz pri­god­ni go­vor pr­vog ured­ni­ka „Bor­bi­ne” štam­pa­ri­je Pa­vla Vu­ki­će­vi­ća, pr­vo­bor­ca NOB–a i u pri­su­stvu De­di­je­ra, Sti­li­no­vi­ća i dru­gih ru­ko­vo­di­la­ca. Na­zdra­vlja­ju­ći pr­vi list u slo­bod­noj ze­mlji, ča­ši­com, gra­fi­ča­ri su u spon­ta­nom raz­go­vo­ru za­klju­či­li da 15. no­vem­bar ubu­du­će bu­de pro­sla­vljan kao Dan štam­pa­ri­je, dan ka­da su gra­fič­ki rad­ni­ci, za krat­ko vre­me, pri­pre­mi­li i od­štam­pa­li dnev­ne no­vi­ne, ko­je će od tog vre­me­na iz­la­zi­ti, sa le­pim uspe­hom, sva­ko­dnev­no.

Auten­tič­ni po­daci iz za­pi­sni­ka-ugo­vo­ra sklo­plje­nog iz­me­đu Vla­de i „Bor­be” 1946. go­di­ne, sa pri­ka­zom sta­nja na dan 1. no­vem­bra 1944. go­di­ne:

Ruč­na sla­gač­ni­ca je ras­po­la­ga­la „Pre­ger pre­som KBA”, ma­ši­nom za ob­ra­du kli­šea „ho­gel forst”, po­se­do­va­la je 28 ra­mo­va za pre­lom, 30 ra­znih re­ga­la sa san­du­ci­ma, jed­nu ma­lu ap­cig pre­su, 15 vr­sta­ča, dva no­ža za se­če­nje re­do­va, 6 or­ma­na za šte­go­ve i re­gle­te, dvo­ja ko­li­ca za oti­ski­va­nje, je­dan sto za raz­ri­ba­va­nje far­be, 35 ko­ma­da ši­fo­va, oko 400 ki­lo­gra­ma ra­znih me­sing li­ni­ja, oko 2.700 ki­lo­gra­ma ra­znih slo­va ći­ri­li­ce, oko 3.400 ki­lo­gra­ma slo­va la­ti­ni­ce, 1.200 ki­lo­gra­ma le­gu­re, oko 300 ki­lo­gra­ma pro­re­da i kva­dra­ta, 350 ki­lo­gra­ma šte­go­va.


Ma­šin­ska sla­gač­ni­ca je ras­po­la­ga­la sa 4 li­no­tip ma­ši­ne, 9 gvo­zde­nih san­du­či­ća za olo­vo, liv­ni­com i ka­za­nom za to­plje­nje olo­va KBA.

Reprofotografija je koristila: vertikalni aparat, horizontalni aparat „klimš“, horizontalni „holc vemen” aparat, 4 bazena od veštačkog kamena, 6 komada radnih rastera, 2 komada „šrajber aparata”, 2 komada kopir lampi, 4 komada kopir rama, jedne makaze za cink, 25 stolova, jedan retuš pult, jedan komad štendera za ploče, 6 kamera, jednu ovalnu mašinu, 4 komada kožnih valjaka.

Cinkografija je upotrebljavala: dve mašine za ecovanje, tri šolje za ecovanje.

Montaža je koristila: jednu mašinu za freziranje sa motorom, presu za otiske „kraus”, cirkular za drvo i cink sa motorom, ručnu bor mašinu, 4 gumena valjka, 3 kamena i jedan štember za ploče.

Rotacija je raspolagala: sa velikom rotacionom mašinom KBA za 64 strane, manjom rotacionom mašinom iz dva dela po 32 strane, stereotipijom „vomag”, sa dve tipomašine, jednim tiglom, jednim knjigovezačkim nožem i raznim rezervnim delovima.

Stereotipija je posedovala: aparat za sušene matrice „vomag” sa motorom, „troker tromer” i „plaum”, jedan aparat za obradu ploča, jedan aparat za odliv ravne stereotipije, jedan nož za sečenje matrica, jednu peć za topljenje metala, 3 KBA aparata, sa motorom za livenje ploča.

Postojeću opremu Štamparija „Borba” je otkupila 27. juna 1946. godine od države za sumu od 2,548.025 dinara tadašnjih, ulažući, postepeno, i svoja vlastita sredstva za nabavku potrebne opreme.

Interesantan je svakako i podatak da se naša današnja štamparija za vreme rata zvala „Štamparija Beograd AD” i da je bila u svojini Nemaca, te da je posle rata bila u vlasništvu „Vremena”, u čijoj svojini nisu bile ove stvari: monotip mašina, šepig mašina, mali dreban, bor mašina i jedan objektiv u odeljenju cinkografije.

Pisani podaci pak govore da je u magacinu štamparije bilo 580 tona rotopapira i oko pet tona boje.


Sasvim desno sa Džoni Vokerom je Joca Hadžikostić.


Na kraju ovog teksta iščupanog iz Monografije Štamparije Borba, koja nikada nije odštampana, preostaje da izvinim onima kojima je ovo bilo nezanimljivo.
Da bih zadovoljio Francuza, koga izuzetno poštujem kao pedantnog čoveka, mada nisam pristalica da se Forum bavi isključivo arhitekturom, dodaću da je zgrada Štamparije, dakle onaj deo sa ulazom iz Kosovske, izgrađena sedamdesetih godina sa posebnim konstruktivnim ojačanjima (mašinska i ručna slagačnica su se nalazile na 5. spratu, gde je danas redakcija Novosti), a prilikom montiranja novijih rotacionih mašina Comet i KBA radnici Mostogradnje su izbušili nekoliko dubokih „bunara” u fundamentu u koje su ugrađeni elementi koji imaju ulogu da nose i amortizuju vibracije teških štamparskih rotacionih mašina sa tornjevima.

Ovo je verovatno snimljeno negde iz dvorišta susednih zgrada, sudeći po ovom vešu na konopcu u pozadini, ili je pak, ta zgrada kasnije srušena? Mislim da su kamioni okrenuti ka Kosovskoj.

 

 

Кад смо код "илустраторске слободе".
Платани су испред Конака посађени у пролеће 1832. године. Ова гравира је из 1859. године. Како то да платани нису порасли за 27 година?

 

 

Зграда Срске краљевске академије у Бранковој улици бр 15. у Београду.
Овде је била смештена академија у периоду 1909-1952. Зграда је срушена 1963. када је САНУ премештена на данашњу адресу.