Ево неколико локација у Београду, на којима се одиграва прича.
Ово је Карабурма, Вишњичка улица, данас ресторан "Стари мост" (скоро смо га оговарали).
Узгред, детаљи о вих цртежа се толико поклапају са стварним зградама да мора да је аутор радио по фотографијама. Другим речима, г. Билал поседује колекцију старијих фотографија Београда, па би могао да нам се придружи на овом форуму. Хајде, Француз, буди друг и доведи човека!
Ево неколико локација у Београду, на којима се одиграва прича.
Ово је Карабурма, Вишњичка улица, данас ресторан "Стари мост" (скоро смо га оговарали).
Узгред, детаљи ових цртежа се толико поклапају са стварним зградама да мора да је аутор радио по фотографијама. Другим речима, г. Билал поседује колекцију старијих фотографија Београда, па би могао да нам се придружи на овом форуму. Хајде, Француз, буди друг и доведи човека!
Сада је ваљда све решено.
Путниче, ниси пажљиво читао. Билал је сам снимао фотографије, а онда их је дорађивао, мало бојио, па онда уцртавао ликове. Дакле основа слике је оригинална фотографија. На њој се даље цртало остало.
Путниче, да ли знаш како се стварно звала кафана, која се налазила у овом локалу? Да ли је стварно био назив Три брата?
Главни културни живот Београда почео је да се развија од 1832. године, када почиње у Србији да се заводи модерна организација државне власти и када Милошева Србија добија државноправни карактер, односно када је за управника вароши Београда дошао рођени брат кнеза Милоша, господар Јеврем.
Као управник вароши Београда, господар Јеврем је подигао велику кућу од „једног боја“ на углу данашње Пролетерских бригада (некада Крунске) и Милоша Великог улице. И цео тај крај деценијама у Београду звао се „Ћоше госпоја Томаније“. Та кућа је до пре неколико година постојала, а данас се на том месту уздиже једна лепа палата. Дом господар Јеврема имао је леп велики цветни врт, први и најлепши врт у Београду, украшен разноврсним и ретким цветовима, који до тада нису у Београду били познати. Расаде су по Турској, Бугарској, Румунији и Аустрији набављали трговци, који су ради трговине одлазили у те земље. Врт је неговала амбициозна и вредна жена господара Јеврема, госпоја Томанија, (тако је њу у Србији народ звао).
Хм. Имао је Јеврем и другу, још већу кућу на Великој пијаци. Присећам се да је Анка Обреновић/Константиновић у свом дневнику писаном средином 1830-тих говорила како живе у тој кући, а не у овој на углу Милошеве и Крунске. О чему се ради, тј. када су користили коју кућу? Да неко није нешто побркао?
Изгледа да нису сви били активни у радним бригадама! Неки су се башкарили по кафанама, избегавајући користан рад.
Видимо у даљини да је панчевачки мост обновљен. То је на крају рата одрадила инжењеријска јединица Црвене армије, користећи и сегменте моста извађене из Дунава.
Хм. Имао је Јеврем и другу, још већу кућу на Великој пијаци. Присећам се да је Анка Обреновић/Константиновић у свом дневнику писаном средином 1830-тих говорила како живе у тој кући, а не у овој на углу Милошеве и Крунске. О чему се ради, тј. када су користили коју кућу? Да неко није нешто побркао?
Чини ми се да је тетка Пола сигуран извор, утолико што је живела, и писала, у доба када су још живели људи из поменутог периода или њихови потомци у првом и другом колену. Писала је, осим што је консултовала документа, литературу, периодику, и на основу интервјуа са сведоцима. На пример, знала је лично кћер Анастаса Јовановића, или унука Ристе Прендића (е сад сам поменуо "славну" личност), Полексију, супругу Стеве Тодоровића и кћер Матије Бана и тд.
Чини ми се да се пре једно 25 година, када сам становао на Карабурми, звала Црни бик. И имала најгору кујну у граду, гору од мензи.
А да није можда "Три бика", баш би се поклопило са "Три брата"?
Чини ми се да је тај крај називан "код Три бика", ваљда због близине кланице или неке кафане?
Ево неколико локација у Београду, на којима се одиграва прича.
Ово је Карабурма, Вишњичка улица, данас ресторан "Стари мост" (скоро смо га оговарали).
Узгред, детаљи о вих цртежа се толико поклапају са стварним зградама да мора да је аутор радио по фотографијама. Другим речима, г. Билал поседује колекцију старијих фотографија Београда, па би могао да нам се придружи на овом форуму. Хајде, Француз, буди друг и доведи човека!
Ево неколико локација у Београду, на којима се одиграва прича.
Ово је Карабурма, Вишњичка улица, данас ресторан "Стари мост" (скоро смо га оговарали).
Узгред, детаљи ових цртежа се толико поклапају са стварним зградама да мора да је аутор радио по фотографијама. Другим речима, г. Билал поседује колекцију старијих фотографија Београда, па би могао да нам се придружи на овом форуму. Хајде, Француз, буди друг и доведи човека!
Сада је ваљда све решено.
Путниче, ниси пажљиво читао. Билал је сам снимао фотографије, а онда их је дорађивао, мало бојио, па онда уцртавао ликове. Дакле основа слике је оригинална фотографија. На њој се даље цртало остало.
Путниче, да ли знаш како се стварно звала кафана, која се налазила у овом локалу? Да ли је стварно био назив Три брата?
ПОСЕЛА У КОНАКУ ТОМАНИЈЕ И ГОСПОДАРА ЈЕВРЕМА
Главни културни живот Београда почео је да се развија од 1832. године, када почиње у Србији да се заводи модерна организација државне власти и када Милошева Србија добија државноправни карактер, односно када је за управника вароши Београда дошао рођени брат кнеза Милоша, господар Јеврем.
Као управник вароши Београда, господар Јеврем је подигао велику кућу од „једног боја“ на углу данашње Пролетерских бригада (некада Крунске) и Милоша Великог улице. И цео тај крај деценијама у Београду звао се „Ћоше госпоја Томаније“. Та кућа је до пре неколико година постојала, а данас се на том месту уздиже једна лепа палата. Дом господар Јеврема имао је леп велики цветни врт, први и најлепши врт у Београду, украшен разноврсним и ретким цветовима, који до тада нису у Београду били познати. Расаде су по Турској, Бугарској, Румунији и Аустрији набављали трговци, који су ради трговине одлазили у те земље. Врт је неговала амбициозна и вредна жена господара Јеврема, госпоја Томанија, (тако је њу у Србији народ звао).
Хм. Имао је Јеврем и другу, још већу кућу на Великој пијаци. Присећам се да је Анка Обреновић/Константиновић у свом дневнику писаном средином 1830-тих говорила како живе у тој кући, а не у овој на углу Милошеве и Крунске. О чему се ради, тј. када су користили коју кућу? Да неко није нешто побркао?
Путниче, да ли знаш како се стварно звала кафана, која се налазила у овом локалу? Да ли је стварно био назив Три брата?
Чини ми се да се пре једно 25 година, када сам становао на Карабурми, звала Црни бик. И имала најгору кујну у граду, гору од мензи.
Hotel Avala
Приметимо облогу: дрвена.
Калемегданска тераса, 1948:
Изгледа да нису сви били активни у радним бригадама! Неки су се башкарили по кафанама, избегавајући користан рад.
Видимо у даљини да је панчевачки мост обновљен. То је на крају рата одрадила инжењеријска јединица Црвене армије, користећи и сегменте моста извађене из Дунава.
Чини ми се да је тетка Пола сигуран извор, утолико што је живела, и писала, у доба када су још живели људи из поменутог периода или њихови потомци у првом и другом колену. Писала је, осим што је консултовала документа, литературу, периодику, и на основу интервјуа са сведоцима. На пример, знала је лично кћер Анастаса Јовановића, или унука Ристе Прендића (е сад сам поменуо "славну" личност), Полексију, супругу Стеве Тодоровића и кћер Матије Бана и тд.
Уосталом, сачекајмо, можда ће бити још прилога.
А да није можда "Три бика", баш би се поклопило са "Три брата"?
Чини ми се да је тај крај називан "код Три бика", ваљда због близине кланице или неке кафане?