I zgradu gde sam se rodio i ziveo do 1965. godine (pre Drugog svetskog
rata bio je Osiguravajuci zavod ,,Jugoslavija'', pa Dom
,,Jugoslavija'', pa posle rata Ministarstvo prosvete, pa Ministarstvo
za rad i socijalnu politiku, da bi od 1965. godine pripala spoljno-
trgovinskom preduzecu ,,Jugosped'', pa tako sve do skora, kada je
preuzima kompanija Cepter (citaj: Filip Cepter).
Zgradu pre dve godine adaptiraju temeljno, i eksterijer i enterijer,
ali na srecu, ne dira se ulazni hodnik sa mermerom i stubovima sa leve
i desne strane od karara mermera. I u prizemlju zgrade bilo je dosta
mermernih deonica i ja se nadam da su sacuvane, jer je u zgradu
nemoguce uci na glavni ulaz koji je zakljucan i to je danas najruzniji
ulaz zgrada na Terazijama i okolini. Uklonjena je gvozdeno - staklena
kapija, a postavljena sadasnja, aluminijumska i ruzna. Inace, danas se
u zgradu ulazi iz Sremske ulice, kroz prolaz Banke, pa u dvoriste....
Da li ce i ova zgrada doziveti sudbinu one ,,Jugoexportove'' koja je u
vlasnistvu istog vlasnika?
Pozdrav! Hadzi Dusan M. Glusac
Прича један како је у детињству, можда крајем 1950-тих, у Пионирском граду био Селенит, тј. припадник групе одличних пионира који су вежбали за лет на Месец! Имали су тренинге са конопцима, падањем и сличним вратоломијама. И каже да је стварно веровао да ће ићи на Месец. А други потврђује причу и каже да је као клинац музичар свирао пуно пута химну Селенита.
... Putniče, pa nisi valjda zaboravio tu himnu, naša zajednička OŠ Vuk Karadžić je prednjačila u selenitskim manevrima, a sećam se da je selenitska himna bila nezaobilazna numera i na svetkovinama povodom Dana vazduhoplovstva - ne znam da li je u tadašnjoj JNA baš postojao neki Selenitski puk, ili bar neka četica ili vod, tek, nije to bila šala, dok je i vojska umešala svoje prste 8) ...
... " Odmah posle ručka, još uvek pod snažnim utiskom maminih bajki o našemaristokratskom poreklu, uprtio sam torbu na ledja i krenuo u školu. Pošao sam čitavsat ranije. Morao sam da prisustvujem redovnom sastanku selenita. Rad našeselenitske organizacije - a o tome ste sigurno slušali na radiu - sastojao se upripremanju dece za odlazak na Mesec ali i u širenju ljubavi prema medjuplanetarnimletovima. U školi nismo imali teleskop, karte Mesečevih površina, niti bilo kakvedruge instrumente, knjige i učila, iz kojih bi nešto više doznali o svetu koji smonaumili da osvojimo i naselimo. To nas nije sprečavalo da raspravljamo opredstojećim putovanjima, o Mesecu, o Zemljinoj teži, o raznim poslovima ukosmičkom prostoru, o ishrani i sl. Svi smo naučili da pevamo selenitsku himnu.Himnu smo pevali sa uverenjem da je naše putovanje na Mesec pitanje dana, moždaposle školskog raspusta, možda dogodine. čim odrasli slete, čim osmotre kako jetamo, sledećom raketom stižu deca, budućnost čovečanstva; prvo mi, seleniti.Odnekud se proneo glas da se dele putne karte za Mesec i da nije zgoreg da iseleniti škole "Vuk Karadžić" pripreme spiskove sa imenima dece spremne za put.Nisam znao kako, verovatno nepojmljivom igrom slučaja ili odlukom Providjenja,moje se ime i prezime našlo na vrhu selenitskog spiska. Video sam tu listu. Bio samputnik br. 1. Nisam gazio preko leševa; nikom nisam zabio nož u ledja, podmetnuonogu ili došljaka uputio u pogrešan smer, o ulizicama, podmitljivcima, i tatinimsinovima imam najgore mišljenje. Njih su školski lekari slali na more da smršaju anas, sirotinju, slali su u šumu, u Prilički Kiseljak, da poboljšamo krvnu sliku. Poslesam shvatio da moja plemenita sirotinjska etika, ima slabih strana: važi do prve zgodne prilike. Ipak, sudbina me je kušala. čekala je da vidi kako ću se ja poneti predizazovom budućnosti, pred prvom olako stečenom doboš tortom. Jasno samrazaznavao prvi stepenik moje karijere. Mama mi je isčeprkala krunu i slavnuprošlost, a društvo mi nudi skafander i uzdubljivu svemirsku budućnost. Od tada jeprošlo skoro pola veka ali je taj selenitski spisak ostao prvi i jedini zvanični papir ukome se moje uvaženo ime pominje na čelu kolone putnika na Mesec. Onog dana,tačnije, onih dana, kada su me bez velike buke, prvo skinuli sa spiska, a onda bez mogznanja izbacili iz selenitske organizacije, beše mi jasno da ja nisam njihovo društvo ida sa njima više neću deliti selenitske snove. Sebi sam uvrteo u glavu da sam ja neštoposebno, da sam izuzetak, miljenik Sudbine, a da su svi ostali, čak i moji dobriroditelji, obični seleniti kojima se smeši selenitska karijera - naravno na Mesecu.Ukratko, ostao sam bez krune i skafandera, bez prošlosti i budućnost, sa drvenimmačem u ruci. "...
... ne znam da li se sa ovim vozilom putovalo baš do Meseca, ali je u svakom slučaju te 1947. godine bilo džemsbondovski avangardno :glasses: ...
... Zemljani, Seleniti i ostali - Dobro jutro :) vam sa Karaburme ...
... Putniče, pa nisi valjda zaboravio tu himnu, naša zajednička OŠ Vuk Karadžić je prednjačila u selenitskim manevrima, a sećam se da je selenitska himna bila nezaobilazna numera i na svetkovinama povodom Dana vazduhoplovstva - ne znam da li je u tadašnjoj JNA baš postojao neki Selenitski puk, ili bar neka četica ili vod, tek, nije to bila šala, dok je i vojska umešala svoje prste 8) ...
Уопште се не спомињем тих ствари! Синоћ сам први пут (бар после пола века) чуо за то. Можда ме некако заобишло, можда је то било везано за старију генерацију: Раша је старији од мене 6 година, а Г.М. за 5. Можда нисам био примеран пионир, па ме нису укључили. Да ли си ти учествовао?
Уопште се не спомињем тих ствари! Синоћ сам први пут (бар после пола века) чуо за то. Можда ме некако заобишло, можда је то било везано за старију генерацију: Раша је старији од мене 6 година, а Г.М. за 5. Можда нисам био примеран пионир, па ме нису укључили. Да ли си ти учествовао?
... učestvovao nisam, možda je moj stariji bata, ali se vrlo dobro sećam da je postojala i neka radio emisija koja je započinjala himnom Hej Seleniti , a stvarno mi je u sećanju da je na proslavama vazduhoplovaca uz Čelična krila naše armije, bila izvođena i selenitska himna ... mislim da od tih vremena nisam čuo za ovu lunarnu pionirsku sekciju, baš lepo što si je bar na tren otrgao od zaborava :) ...
Колико се ја сећам неких старих прича, код нас појам "селенити"имао је мало другачији смисао од оригиналног. Селенити су представљали ваздухопловни подмладак Ваздухопловног савеза Југославије (иза којег је стајало Ратно ваздухопловство), а њихов рад био је усмерен на ученике основних школа. Активност селенитске организације састојала се од организовања предавања о ваздухопловству, ваздухопловном и ракетном моделарству, ваздухопловном једриличарству, падобранству... У ту сврху рађени су тематски наставни слајдови на филму "лајка" формата (36х24 мм) за приказивање помоћу дијапројектора.
Колико се ја сећам неких старих прича, код нас појам "селенити"имао је мало другачији смисао од оригиналног. Селенити су представљали ваздухопловни подмладак Ваздухопловног савеза Југославије (иза којег је стајало Ратно ваздухопловство), а њихов рад био је усмерен на ученике основних школа. Активност селенитске организације састојала се од организовања предавања о ваздухопловству, ваздухопловном и ракетном моделарству, ваздухопловном једриличарству, падобранству... У ту сврху рађени су тематски наставни слајдови на филму "лајка" формата (36х24 мм) за приказивање помоћу дијапројектора.
Ma, da! Potpuno si u pravu! Raša Teodosijević i određen krug kafanjerosa, tačno znam koji, lansirali su priču kako su ih u školi terali da postanu mesečari. Od toga su napravili prilično duhovitu zavrzlamu, dopalo im se, pa nastavljaju sa zezanjcijom i mitologizirancijom. Bio sam selenti - priznajem! Znam i himnu. Pravio sam jedrilice od pausa i tanke šper ploče (kupuješ u delovima i košta mnogo), balone od krep papira sa malim svećama koje zagrevaju vazduh i izgore posle par minuta, neke kvadara zmajeve, čak lansirali i male rakete (to nije bilo bezopasno)...U to vreme su bili populatni astrosajmovi, pa su nas posećivali ruski asrtonauto (rukovao sam se Titivom)...Ideja je potekla od nekog nastavnika iz Lozovika koju je podržao Vazduhoplovni savez. Nije to dugo trajalo! Taman koliko su dugo bili čudo i astronauti. Inače, taj nastavnik je u jednom momentu preimenovao Lozovik u Gagarinovo i to zvanično ali se među narodom nije održalo, pa je vraćeno na staro. U svakom slučaju, mislim da je svaka osnovna morala da formira sekciju selenita, sekcije su vodili nastavnici ručnog rada ili OTO-a?!
А Зупанц, шта значи реч селенит, тј. шта су били Селенити? Дал' то има везе само са ваздухопловством или и са Месецом? Да то ипак нису неки становници или посетиоци Месеца?
А Зупанц, шта значи реч селенит, тј. шта су били Селенити? Дал' то има везе само са ваздухопловством или и са Месецом? Да то ипак нису неки становници или посетиоци Месеца?
Pa vrlo jednostavno (znaš šta je soko?!), ti si pre rata bio u Sokolovima i kao svaki Soko morao si da sokolišeš! Terali te svaki dan da letiš pa gde stigneš! E, pa Seleniti su tako nešto ali mnogo više! Mi smo direktno na mesecu gledali prvo iskrcavanje na isti! Prvo Ruse, pa prvo Amerikance! Meni je je najvažnije bilo rukovanje sa Titovom ili je to bila Valentina Terješkova?!
I zgradu gde sam se rodio i ziveo do 1965. godine (pre Drugog svetskog
rata bio je Osiguravajuci zavod ,,Jugoslavija'', pa Dom
,,Jugoslavija'', pa posle rata Ministarstvo prosvete, pa Ministarstvo
za rad i socijalnu politiku, da bi od 1965. godine pripala spoljno-
trgovinskom preduzecu ,,Jugosped'', pa tako sve do skora, kada je
preuzima kompanija Cepter (citaj: Filip Cepter).
Zgradu pre dve godine adaptiraju temeljno, i eksterijer i enterijer,
ali na srecu, ne dira se ulazni hodnik sa mermerom i stubovima sa leve
i desne strane od karara mermera. I u prizemlju zgrade bilo je dosta
mermernih deonica i ja se nadam da su sacuvane, jer je u zgradu
nemoguce uci na glavni ulaz koji je zakljucan i to je danas najruzniji
ulaz zgrada na Terazijama i okolini. Uklonjena je gvozdeno - staklena
kapija, a postavljena sadasnja, aluminijumska i ruzna. Inace, danas se
u zgradu ulazi iz Sremske ulice, kroz prolaz Banke, pa u dvoriste....
Da li ce i ova zgrada doziveti sudbinu one ,,Jugoexportove'' koja je u
vlasnistvu istog vlasnika?
Pozdrav!
Hadzi Dusan M. Glusac
Јок, био на рођендану.
Прича један како је у детињству, можда крајем 1950-тих, у Пионирском граду био Селенит, тј. припадник групе одличних пионира који су вежбали за лет на Месец! Имали су тренинге са конопцима, падањем и сличним вратоломијама. И каже да је стварно веровао да ће ићи на Месец. А други потврђује причу и каже да је као клинац музичар свирао пуно пута химну Селенита.
... Putniče, pa nisi valjda zaboravio tu himnu, naša zajednička OŠ Vuk Karadžić je prednjačila u selenitskim manevrima, a sećam se da je selenitska himna bila nezaobilazna numera i na svetkovinama povodom Dana vazduhoplovstva - ne znam da li je u tadašnjoj JNA baš postojao neki Selenitski puk, ili bar neka četica ili vod, tek, nije to bila šala, dok je i vojska umešala svoje prste 8) ...
... evo i izvoda iz simpatične pričice Pretendent našeg školskog drugara i Selenita Raše Todosijevića sa http://www.scribd.com/doc/24021331/Pre-Ten-Dent... preporučujem ! :) ...
... " Odmah posle ručka, još uvek pod snažnim utiskom maminih bajki o našem aristokratskom poreklu, uprtio sam torbu na ledja i krenuo u školu. Pošao sam čitav sat ranije. Morao sam da prisustvujem redovnom sastanku selenita. Rad naše selenitske organizacije - a o tome ste sigurno slušali na radiu - sastojao se u pripremanju dece za odlazak na Mesec ali i u širenju ljubavi prema medjuplanetarnim letovima. U školi nismo imali teleskop, karte Mesečevih površina, niti bilo kakve druge instrumente, knjige i učila, iz kojih bi nešto više doznali o svetu koji smo naumili da osvojimo i naselimo. To nas nije sprečavalo da raspravljamo o predstojećim putovanjima, o Mesecu, o Zemljinoj teži, o raznim poslovima u kosmičkom prostoru, o ishrani i sl. Svi smo naučili da pevamo selenitsku himnu. Himnu smo pevali sa uverenjem da je naše putovanje na Mesec pitanje dana, možda posle školskog raspusta, možda dogodine. čim odrasli slete, čim osmotre kako je tamo, sledećom raketom stižu deca, budućnost čovečanstva; prvo mi, seleniti.Odnekud se proneo glas da se dele putne karte za Mesec i da nije zgoreg da i seleniti škole "Vuk Karadžić" pripreme spiskove sa imenima dece spremne za put. Nisam znao kako, verovatno nepojmljivom igrom slučaja ili odlukom Providjenja, moje se ime i prezime našlo na vrhu selenitskog spiska. Video sam tu listu. Bio sam putnik br. 1. Nisam gazio preko leševa; nikom nisam zabio nož u ledja, podmetnuo nogu ili došljaka uputio u pogrešan smer, o ulizicama, podmitljivcima, i tatinim sinovima imam najgore mišljenje. Njih su školski lekari slali na more da smršaju a nas, sirotinju, slali su u šumu, u Prilički Kiseljak, da poboljšamo krvnu sliku. Posle sam shvatio da moja plemenita sirotinjska etika, ima slabih strana: važi do prve zgodne prilike. Ipak, sudbina me je kušala. čekala je da vidi kako ću se ja poneti pred izazovom budućnosti, pred prvom olako stečenom doboš tortom. Jasno sam razaznavao prvi stepenik moje karijere. Mama mi je isčeprkala krunu i slavnu prošlost, a društvo mi nudi skafander i uzdubljivu svemirsku budućnost. Od tada je prošlo skoro pola veka ali je taj selenitski spisak ostao prvi i jedini zvanični papir u kome se moje uvaženo ime pominje na čelu kolone putnika na Mesec. Onog dana, tačnije, onih dana, kada su me bez velike buke, prvo skinuli sa spiska, a onda bez mog znanja izbacili iz selenitske organizacije, beše mi jasno da ja nisam njihovo društvo i da sa njima više neću deliti selenitske snove. Sebi sam uvrteo u glavu da sam ja nešto posebno, da sam izuzetak, miljenik Sudbine, a da su svi ostali, čak i moji dobri roditelji, obični seleniti kojima se smeši selenitska karijera - naravno na Mesecu. Ukratko, ostao sam bez krune i skafandera, bez prošlosti i budućnost, sa drvenim mačem u ruci. "...
... ne znam da li se sa ovim vozilom putovalo baš do Meseca, ali je u svakom slučaju te 1947. godine bilo džemsbondovski avangardno :glasses: ...
... Zemljani, Seleniti i ostali - Dobro jutro :) vam sa Karaburme ...
... Putniče, pa nisi valjda zaboravio tu himnu, naša zajednička OŠ Vuk Karadžić je prednjačila u selenitskim manevrima, a sećam se da je selenitska himna bila nezaobilazna numera i na svetkovinama povodom Dana vazduhoplovstva - ne znam da li je u tadašnjoj JNA baš postojao neki Selenitski puk, ili bar neka četica ili vod, tek, nije to bila šala, dok je i vojska umešala svoje prste 8) ...
... evo i izvoda iz simpatične pričice Pretendent našeg školskog drugara i Selenita Raše Todosijevića sa http://www.scribd.com/doc/24021331/Pre-Ten-Dent... preporučujem ! :) ...
Уопште се не спомињем тих ствари! Синоћ сам први пут (бар после пола века) чуо за то. Можда ме некако заобишло, можда је то било везано за старију генерацију: Раша је старији од мене 6 година, а Г.М. за 5. Можда нисам био примеран пионир, па ме нису укључили. Да ли си ти учествовао?
... učestvovao nisam, možda je moj stariji bata, ali se vrlo dobro sećam da je postojala i neka radio emisija koja je započinjala himnom Hej Seleniti , a stvarno mi je u sećanju da je na proslavama vazduhoplovaca uz Čelična krila naše armije, bila izvođena i selenitska himna ... mislim da od tih vremena nisam čuo za ovu lunarnu pionirsku sekciju, baš lepo što si je bar na tren otrgao od zaborava :) ...
Колико се ја сећам неких старих прича, код нас појам "селенити"имао је мало другачији смисао од оригиналног. Селенити су представљали ваздухопловни подмладак Ваздухопловног савеза Југославије (иза којег је стајало Ратно ваздухопловство), а њихов рад био је усмерен на ученике основних школа. Активност селенитске организације састојала се од организовања предавања о ваздухопловству, ваздухопловном и ракетном моделарству, ваздухопловном једриличарству, падобранству... У ту сврху рађени су тематски наставни слајдови на филму "лајка" формата (36х24 мм) за приказивање помоћу дијапројектора.
Колико се ја сећам неких
старих прича, код нас појам "селенити"имао је мало другачији смисао од оригиналног. Селенити су представљали ваздухопловни подмладак Ваздухопловног савеза Југославије (иза којег је стајало Ратно ваздухопловство), а њихов рад био је усмерен на ученике основних школа. Активност селенитске организације састојала се од организовања предавања о ваздухопловству, ваздухопловном и ракетном моделарству, ваздухопловном једриличарству, падобранству... У ту сврху рађени су тематски наставни слајдови на филму "лајка" формата (36х24 мм) за приказивање помоћу дијапројектора.
Ma, da! Potpuno si u pravu! Raša Teodosijević i određen krug kafanjerosa, tačno znam koji, lansirali su priču kako su ih u školi terali da postanu mesečari. Od toga su napravili prilično duhovitu zavrzlamu, dopalo im se, pa nastavljaju sa zezanjcijom i mitologizirancijom. Bio sam selenti - priznajem! Znam i himnu. Pravio sam jedrilice od pausa i tanke šper ploče (kupuješ u delovima i košta mnogo), balone od krep papira sa malim svećama koje zagrevaju vazduh i izgore posle par minuta, neke kvadara zmajeve, čak lansirali i male rakete (to nije bilo bezopasno)...U to vreme su bili populatni astrosajmovi, pa su nas posećivali ruski asrtonauto (rukovao sam se Titivom)...Ideja je potekla od nekog nastavnika iz Lozovika koju je podržao Vazduhoplovni savez. Nije to dugo trajalo! Taman koliko su dugo bili čudo i astronauti. Inače, taj nastavnik je u jednom momentu preimenovao Lozovik u Gagarinovo i to zvanično ali se među narodom nije održalo, pa je vraćeno na staro. U svakom slučaju, mislim da je svaka osnovna morala da formira sekciju selenita, sekcije su vodili nastavnici ručnog rada ili OTO-a?!
Pa vrlo jednostavno (znaš šta je soko?!), ti si pre rata bio u Sokolovima i kao svaki Soko morao si da sokolišeš! Terali te svaki dan da letiš pa gde stigneš! E, pa Seleniti su tako nešto ali mnogo više! Mi smo direktno na mesecu gledali prvo iskrcavanje na isti! Prvo Ruse, pa prvo Amerikance! Meni je je najvažnije bilo rukovanje sa Titovom ili je to bila Valentina Terješkova?!