У старијим годинама гувернер Ђорђе Вајферт и вицегувернер Марко Стојановић, стални сарадник овог форума:
Ако нешто може да се закључи из ове серије то је да је међу нашим прадедовима било пристојних и цивилизованих људи, да нису сви носили гуњ и опанак и да не почиње све од нас.
Stakleni krov razmontiran je pedesetih godina prošlog veka...
Tako kasno? Ja sam mislio da je razmontiran već pri gradnji V. Vladisavljevićeve zgrade iz Kn. Mihaila. Milovane, da li znaš kako je nova zgrada uklopljena u pasaž? Ja sam mislio da je to nemoguće. Ako pak je, onda je to zanimljivo jer bi se moglo i danas lepo i bez po muke obnoviti.
Koliko se sećam (kao kroz maglu) jednog članka Ljubomira Nikića u brojevima časopisa Urbanizam Beograda porušen je (oko 1939) prednji deo jednospratne klasicističke zgrade iz Knez Mihajlove. Ne sećam se tačno, ali tu zgradu je najverovatnije projektovao jedan od naših velikih arhitekta starije generacije. Nikić se, to mi je dobro ostalo u sećanju, u tom časopisu veoma detaljno bavio dvojicom: Aleksandrom Bugarskim i Milanom Antonovićem. Članci su mu veoma dobri i uz obilje naučnnog aparata.
O staklenom krovu mi je pričao otac. Ali, ako me i tu sećanje na njegove reči dobro služi - i Vladisavljevićeva zgrada je imala stakleni krov, koji je možda čak bio i ukrašen poput nekog vitraža!
Sasvim si u pravu za uklapanje: očigledno je Vladisavljević koristio slične spratne visine za svoje lokale, a imao je i kratke nadstrehe iznad svakog lokala sa armiranim staklom... U svakom slučaju veoma zanimljiv i hrabar gest.
Прича један како је у детињству, можда крајем 1950-тих, у Пионирском граду био Селенит, тј. припадник групе одличних пионира који су вежбали за лет на Месец! Имали су тренинге са конопцима, падањем и сличним вратоломијама. И каже да је стварно веровао да ће ићи на Месец. А други потврђује причу и каже да је као клинац музичар свирао пуно пута химну Селенита.
Ђорђе Вајферт у младим данима:
У старијим годинама гувернер Ђорђе Вајферт и вицегувернер Марко Стојановић, стални сарадник овог форума:
Ако нешто може да се закључи из ове серије то је да је међу нашим прадедовима било пристојних и цивилизованих људи, да нису сви носили гуњ и опанак и да не почиње све од нас.
TO JE ZADAH - BEL EPOH!! TOTALNA EVROPEIZACIJA! MORA SE PRIZNATI DA SU SE DOBRO NOSILI SA TIM PROBLEMOM!
Tako kasno? Ja sam mislio da je razmontiran već pri gradnji V. Vladisavljevićeve zgrade iz Kn. Mihaila. Milovane, da li znaš kako je nova zgrada uklopljena u pasaž? Ja sam mislio da je to nemoguće. Ako pak je, onda je to zanimljivo jer bi se moglo i danas lepo i bez po muke obnoviti.
Koliko se sećam (kao kroz maglu) jednog članka Ljubomira Nikića u brojevima časopisa Urbanizam Beograda porušen je (oko 1939) prednji deo jednospratne klasicističke zgrade iz Knez Mihajlove. Ne sećam se tačno, ali tu zgradu je najverovatnije projektovao jedan od naših velikih arhitekta starije generacije. Nikić se, to mi je dobro ostalo u sećanju, u tom časopisu veoma detaljno bavio dvojicom: Aleksandrom Bugarskim i Milanom Antonovićem. Članci su mu veoma dobri i uz obilje naučnnog aparata.
O staklenom krovu mi je pričao otac. Ali, ako me i tu sećanje na njegove reči dobro služi - i Vladisavljevićeva zgrada je imala stakleni krov, koji je možda čak bio i ukrašen poput nekog vitraža!
Sasvim si u pravu za uklapanje: očigledno je Vladisavljević koristio slične spratne visine za svoje lokale, a imao je i kratke nadstrehe iznad svakog lokala sa armiranim staklom... U svakom slučaju veoma zanimljiv i hrabar gest.
Па нека их, ионако их је толико мало и скоро се ништа о њима ни не зна.
Јок, био на рођендану.
Прича један како је у детињству, можда крајем 1950-тих, у Пионирском граду био Селенит, тј. припадник групе одличних пионира који су вежбали за лет на Месец! Имали су тренинге са конопцима, падањем и сличним вратоломијама. И каже да је стварно веровао да ће ићи на Месец. А други потврђује причу и каже да је као клинац музичар свирао пуно пута химну Селенита.