Ej Kasina, nemo da me ljutiš...evo šaljem ti dve kočije, pa se lepo, kako pristoji, dokotrljaj!....  Dve lepe dame čekaju, već su se uzvrpoljile......

Sada mi je sve jasno - tobože umetnost - kada sam se oktobra 1962. kasno noću žvalavio kod ovoga mermernog postolja, video sam jednog milicionera kako se povlači sa položaja... Sada mi postade jasno, ko je to bio! 

Ova slika ima dušu, i most je s dušom, i reka teče zdušno, samo ovaj zlika koji surovo prepada i otpisuje ženske nema dušu, to je uneto u službenu belešku cajca koji je takođe bio naglašeno  duševan, pa je i komandir zastao u čitanju da bi se duševno zaplakao.
Zato si ostavljen da, pored svih ovih krasota, budeš bezdušan! Sedi u metro i vozi se do poslednje stanice i natrag, daj prilog vojsci spasa, plati nekome pivo, misli na nepojedene i tek podgrejane sarme, seti se devojačkog studentskog, one blondine iz anatomskog amfiteatra, konduktera iz trole 11, cvilenja dvojke na Slaviji, možda će se nešto pozvoniti na uzbunu u tvojoj duši?! Sirote sve te odbačene mace i ostale koje vodiš pod šifrovanim domaćim imenima! Di će ti duša?!

Moja generacija je vozila ovaj model...




Čeznuo sam da ga imam...ali nažalost...
Prvi bicikl sam imao,mator sam bio.
Ko zna zašto je i dan danas bicikl moja velika ljubav.
Sretnem tako ,kada sam se vraćao iz vožnje letos,Putnika na Brankovom mostu.
Nisam ga prijavio...bio je sa fotoaparatom u ruci.

Ali neko je uvek najbrži da pogodi,gde je ovo...