Imam obavezu da se zahvalim Kneginji na teniskim terenima, ali i Vukomanu na zgradi Borbe gde iznad ulaza već stoji nova firma. Cajtung raspoznajem, ali moram da priznam i stidim se sto sam ceo radni vek proveo u ovoj zgradi a da ne znam kako se za vreme rata zvala novina.
Pretpostavljam da je ovo ime novine koja se štampala u podrumu ove zgrade.
Da bih se donekle oprao ponavljam isti kadar samo 1944. godine.
I ja mislim da Vukomanova nije iz 1941. već se rasčišćava isto što i na ovoj slici dole. Štaviše mislim da se vremenska razlika između nastanka ove dve fotografije meri satima, a možda i minutima.
Može da bidne da je i ovaj brka sa šubarom isti na obe slike, a ova žičana konstrukcija (desno) ispred stražara u svetloj uniformi upravo konstrukcija svetleće reklame Zeitunga.
Imam obavezu da se zahvalim Kneginji na teniskim terenima, ali i Vukomanu na zgradi Borbe gde iznad ulaza već stoji nova firma. Cajtung raspoznajem, ali moram da priznam i stidim se sto sam ceo radni vek proveo u ovoj zgradi a da ne znam kako se za vreme rata zvala novina.
Pretpostavljam da je ovo ime novine koja se štampala u podrumu ove zgrade.
Da bih se donekle oprao ponavljam isti kadar samo 1944. godine.
Зар у току окупације није овде било "Ново време"?
Pa bilo je „Novo vreme” ali vidim sada iznad ulaza nesto drugo.
Zato je to činjeno najobazrivije, ali nikad nije prestajalo, bez obzira na pretnje. Korišćeni su nekad službenici Crvenog krsta, koji su donosili pakete, zatim neki spoljni radnik u logoru. U paketima su krijumčarene olovke, hartija, ceduljice sa porukama. Iz omota od novina „Novo vreme" logoraši su saznavali o novostima na frontu. Niški gimnazijalac i skojevac Milan Damnjanović, doveden u logor sa sestrom Milicom, krajem 1943. godine saznao je u samici broj 15 za Drugo zasedanje Avnoja u Jajcu iz „Donau Zeitung", kojim mu je majka uvila poslato toplije odelo. Dovitljivi su se dogovorenom šifrom korišćenja pojedinih slova iz novina („punktiranjem") sporazumevali sa porodicama.277 Po sabama se znalo dosta od onoga što se van logorskih žica zbivalo, novosti su donosili i novi zatvorenici.
Biće da je pored „Novog vremena” izlazio i ovaj list. To je, po meni, jedino objašnjenje za sada. Dok se ne javi neko upućeniji.
Zato je to činjeno najobazrivije, ali nikad nije prestajalo, bez obzira na pretnje. Korišćeni su nekad službenici Crvenog krsta, koji su donosili pakete, zatim neki spoljni radnik u logoru. U paketima su krijumčarene olovke, hartija, ceduljice sa porukama. Iz omota od novina „Novo vreme" logoraši su saznavali o novostima na frontu. Niški gimnazijalac i skojevac Milan Damnjanović, doveden u logor sa sestrom Milicom, krajem 1943. godine saznao je u samici broj 15 za Drugo zasedanje Avnoja u Jajcu iz „Donau Zeitung", kojim mu je majka uvila poslato toplije odelo. Dovitljivi su se dogovorenom šifrom korišćenja pojedinih slova iz novina („punktiranjem") sporazumevali sa porodicama.277 Po sabama se znalo dosta od onoga što se van logorskih žica zbivalo, novosti su donosili i novi zatvorenici.
Biće da je pored „Novog vremena” izlazio i ovaj list. To je, po meni, jedino objašnjenje za sada. Dok se ne javi neko upućeniji.
У оној одличној књизи о Дечанској стоји да се у згради Времена налазила администрација Донау цајтунга, док су редакција и штампа били у просторијама Правде, данас Гласа у Влајковићевој.
Друга Милошева: оде и Гргеч, који се налазио на углу Булевара краља Алексдандра и Београдске, према Ташмајдану.
Но, једна реченица из текста - "на месту где је сада Правни факултет, некада је била сточна пијаца, војно збориште, ракиска пијаца..." - асоцирао ме је на једну стару нерешену енигму. Ево је:
Лако је могуће да је ово на месту Правног. Одговарају намена и нагиб, али немам ваљану слику којом бих то документовао. Да нема неко други? Иначе, оно тамо би требало да је Београдска улица од Булевара ка Илије Гарашанина.
Нема више ни новог "Гргеча".
Било је нагађање да се на доњој фотографији из Великог рата ради о чистини на месту будуће пијаце Зелени венац, Без обзира шта је у питању, бела маркантна грађевина у позадини сувише боде очи. Ако је ово чистина будућег Правног факултета а иза Београдска улица, она би требало да буде на месту данашњег ташмајданског парка. Велика ми је за стару цркву Св. Марка а и нема тај обрис (бар по мом мишљењу). Уосталом, тамо где је било Ташмајданско гробље овде ми се чини да је "дубок" низ зграда. Мислим да је бела (светла) грађевина у позадини кључ.
Ja i dalje držim da ovo nije Tašmajdan. Ne vidim za sada nijedan dokaz da jeste. Čak ni nagib! A nije ni Zeleni venac, barem ne deo gde je danas pijaca. Ko zna koji je ovo prazan prostor, ne bi trebali da tražimo prema tome šta je prazno danas. Možda najbolje da pođemo od one vazdušne fotografije iz 1915.
Гледао сам ту фотографију из 1915. и закључио да овај простор није у ужем делу града, који она покрива - од Милошеве и Таковске ка Калемегдану. Где би још могла бити осим овде на Тркалишту?
... čini mi se da smo jednom pominjali kao mogućnost i Đeram, ali bez nekih konkretnijih dokaza ...
Да и ја дам једну претпоставку: ово би требало да буде имање Велизара Јанковића, блиског пријатеља и колеге Николе Пашића. Јанковић је, као највиши функционер тадашње Радикалне странке, био министар у више наврата у владама Краљевине Србије и мислим чак и СХС, оснивач Ауто Клуба и онога што смо донедавно знали као агенцију "Путник", и такође био по злу овековечен у делу Арчибалда Рајса "Чујте Срби" као изузетно корумпиран политчар своје епохе...
Велизар Јанковић је, заједно са Пашићем, како су апанаже и позиција почели да расту, куповао велике поседе на Дорћолу, делом и на падини од Симине низ Француску улицу, где су заједно зидали своје куће, Пашић у Француској а Јанковић у Симиној 33 (постоји и данас).
Ова слика би требала да је настала на његовом поседу на тој падини...
Узалудно је свако доказивање ако нема одговора на то питање. Зграда је, с обзиром на даљину, већих габарита и не може се избећи у разматрању.
Ух, Бађунов, па о њој сам горе говорио и обележио је са бр. 1
Хм, сада сам тек видео - па сам схватио да не може бити иста та зграда и зграда коју си обележио са бројем један - ако се из једног правца види забат (фотографија на којој си забележио број 1), онда се из другог правца (фотографија из 1915.) на том месту мора уздизати исто толико висока коси једноводни кров.
Мени се чини да обе куће (или једна) имају раван кров.
I ja mislim da Vukomanova nije iz 1941. već se rasčišćava isto što i na ovoj slici dole. Štaviše mislim da se vremenska razlika između nastanka ove dve fotografije meri satima, a možda i minutima.
Može da bidne da je i ovaj brka sa šubarom isti na obe slike, a ova žičana konstrukcija (desno) ispred stražara u svetloj uniformi upravo konstrukcija svetleće reklame Zeitunga.
Вукоманова слика је настала након америчког бомбардовања Београда на Ускрс 1944.
Рупе које се виде на бочној фасади "Борбе" на Вукомановом снимку од гелера америчких бомби, виде се јасно и на октобарској слици.
П.С. Јел има гробље англо-америчких пилота негде у Београду? Any marble left there...?
Мирославе и Борисе (баукампф и касина): један од вас двојице ми је пријатељ, другог сам имао велико задовољство да упознам и да брзо стекнем леп утисак; мислим да сте обојица личности од великог интегритета, велики трагаоци за историјом и њеним смислом, несебични у подели стеченог знања, једном речју, ванредне личности. Јако ми тешко пада да на ОВОМ ФОРУМУ читам расправу у којој нема оне интонације која ОДЛИКУЈЕ ове људе овде окупљене који га сматрају својом, малтене, "кућом". Те грађанске, духовите, едуковане, вредне класе Београђана...
Баукампф, колико га познајем, се никада неће одрећи било које прилике да као врстан интелектуалац УВЕК има СВОЈЕ тумачење догађаја, засновано на богатим изворима, чињеницама лишеним наметнутог значења и дугом размишљању. У његовој визури, слика аустроугарског војника са Бежаније из његових познијих година, никада неће бити слика која ће иконично висити на зиду и сијати у срцу.... Касина и МЗ су снажно показали својим недавним реакцијама, шта, пак, њима та слика значи. Нико од њих неће убедити ону другу страну у своју истину, таман кад би на располагању имали оно време по којем се мери универзум... И нека тако остане, мислим да је најбоље за све нас. А без обзира на све ове ситне МЗове даље "мине" и подбадања...
г. Касина, имате ли икаквих података о овим падобранским фотографијама. Из овог периода их има јако мало.
Прво сам помислио да су то полазници Прве падобранско школе из новембра 1945. међутим они су колико је мени познато (из приче Јанка Лутовца) скакали из Ли-2, пошто су цео курс водили Руси.
да негњавим даље са падобранством, веома сам захвалан за фотографије а кад би још био и неки податак...
... fotografije sam skinuo sa e-bay-a možda će biti od pomoći još ovih nekoliko iz istog lota ... inače, moj stari se družio sa Jankom Lutovcem, mislim da imam i neke fotke (ko zna gde), ali svakako nisu sa padobranima :)...
Pretpostavljam da je ovo ime novine koja se štampala u podrumu ove zgrade.
Da bih se donekle oprao ponavljam isti kadar samo 1944. godine.
Зар у току окупације није овде било "Ново време"?
Može da bidne da je i ovaj brka sa šubarom isti na obe slike, a ova žičana konstrukcija (desno) ispred stražara u svetloj uniformi upravo konstrukcija svetleće reklame Zeitunga.
Pretpostavljam da je ovo ime novine koja se štampala u podrumu ove zgrade.
Da bih se donekle oprao ponavljam isti kadar samo 1944. godine.
Зар у току окупације није овде било "Ново време"?
Pa bilo je „Novo vreme” ali vidim sada iznad ulaza nesto drugo.
Nađoh neki text u kome se pominje:
Zato je to činjeno najobazrivije, ali nikad nije prestajalo, bez obzira na pretnje. Korišćeni su nekad službenici Crvenog krsta, koji su donosili pakete, zatim neki spoljni radnik u logoru. U paketima su krijumčarene olovke, hartija, ceduljice sa porukama. Iz omota od novina „Novo vreme" logoraši su saznavali o novostima na frontu. Niški gimnazijalac i skojevac Milan Damnjanović, doveden u logor sa sestrom Milicom, krajem 1943. godine saznao je u samici broj 15 za Drugo zasedanje Avnoja u Jajcu iz „Donau Zeitung", kojim mu je majka uvila poslato toplije odelo. Dovitljivi su se dogovorenom šifrom korišćenja pojedinih slova iz novina („punktiranjem") sporazumevali sa porodicama.277 Po sabama se znalo dosta od onoga što se van logorskih žica zbivalo, novosti su donosili i novi zatvorenici.
Biće da je pored „Novog vremena” izlazio i ovaj list. To je, po meni, jedino objašnjenje za sada. Dok se ne javi neko upućeniji.
Nađoh neki text u kome se pominje:
Zato je to činjeno najobazrivije, ali nikad nije prestajalo, bez obzira na pretnje. Korišćeni su nekad službenici Crvenog krsta, koji su donosili pakete, zatim neki spoljni radnik u logoru. U paketima su krijumčarene olovke, hartija, ceduljice sa porukama. Iz omota od novina „Novo vreme" logoraši su saznavali o novostima na frontu. Niški gimnazijalac i skojevac Milan Damnjanović, doveden u logor sa sestrom Milicom, krajem 1943. godine saznao je u samici broj 15 za Drugo zasedanje Avnoja u Jajcu iz „Donau Zeitung", kojim mu je majka uvila poslato toplije odelo. Dovitljivi su se dogovorenom šifrom korišćenja pojedinih slova iz novina („punktiranjem") sporazumevali sa porodicama.277 Po sabama se znalo dosta od onoga što se van logorskih žica zbivalo, novosti su donosili i novi zatvorenici.
Biće da je pored „Novog vremena” izlazio i ovaj list. To je, po meni, jedino objašnjenje za sada. Dok se ne javi neko upućeniji.
У оној одличној књизи о Дечанској стоји да се у згради Времена налазила администрација Донау цајтунга, док су редакција и штампа били у просторијама Правде, данас Гласа у Влајковићевој.
Друго, и она Вукоманова је из 1944. године.
Но, једна реченица из текста - "на месту где је сада Правни факултет, некада је била сточна пијаца, војно збориште, ракиска пијаца..." - асоцирао ме је на једну стару нерешену енигму. Ево је:
Лако је могуће да је ово на месту Правног. Одговарају намена и нагиб, али немам ваљану слику којом бих то документовао. Да нема неко други? Иначе, оно тамо би требало да је Београдска улица од Булевара ка Илије Гарашанина.
Нема више ни новог "Гргеча".
Било је нагађање да се на доњој фотографији из Великог рата ради о чистини на месту будуће пијаце Зелени венац, Без обзира шта је у питању, бела маркантна грађевина у позадини сувише боде очи. Ако је ово чистина будућег Правног факултета а иза Београдска улица, она би требало да буде на месту данашњег ташмајданског парка. Велика ми је за стару цркву Св. Марка а и нема тај обрис (бар по мом мишљењу). Уосталом, тамо где је било Ташмајданско гробље овде ми се чини да је "дубок" низ зграда. Мислим да је бела (светла) грађевина у позадини кључ.
Ja i dalje držim da ovo nije Tašmajdan. Ne vidim za sada nijedan dokaz da jeste. Čak ni nagib! A nije ni Zeleni venac, barem ne deo gde je danas pijaca. Ko zna koji je ovo prazan prostor, ne bi trebali da tražimo prema tome šta je prazno danas. Možda najbolje da pođemo od one vazdušne fotografije iz 1915.
Гледао сам ту фотографију из 1915. и закључио да овај простор није у ужем делу града, који она покрива - од Милошеве и Таковске ка Калемегдану. Где би још могла бити осим овде на Тркалишту?
... čini mi se da smo jednom pominjali kao mogućnost i Đeram, ali bez nekih konkretnijih dokaza ...
Да и ја дам једну претпоставку: ово би требало да буде имање Велизара Јанковића, блиског пријатеља и колеге Николе Пашића. Јанковић је, као највиши функционер тадашње Радикалне странке, био министар у више наврата у владама Краљевине Србије и мислим чак и СХС, оснивач Ауто Клуба и онога што смо донедавно знали као агенцију "Путник", и такође био по злу овековечен у делу Арчибалда Рајса "Чујте Срби" као изузетно корумпиран политчар своје епохе...
Велизар Јанковић је, заједно са Пашићем, како су апанаже и позиција почели да расту, куповао велике поседе на Дорћолу, делом и на падини од Симине низ Француску улицу, где су заједно зидали своје куће, Пашић у Француској а Јанковић у Симиној 33 (постоји и данас).
Ова слика би требала да је настала на његовом поседу на тој падини...
Узалудно је свако доказивање ако нема одговора на то питање. Зграда је, с обзиром на даљину, већих габарита и не може се избећи у разматрању.
Ух, Бађунов, па о њој сам горе говорио и обележио је са бр. 1
Хм, сада сам тек видео - па сам схватио да не може бити иста та зграда и зграда коју си обележио са бројем један - ако се из једног правца види забат (фотографија на којој си забележио број 1), онда се из другог правца (фотографија из 1915.) на том месту мора уздизати исто толико висока коси једноводни кров.
Мени се чини да обе куће (или једна) имају раван кров.
Može da bidne da je i ovaj brka sa šubarom isti na obe slike, a ova žičana konstrukcija (desno) ispred stražara u svetloj uniformi upravo konstrukcija svetleće reklame Zeitunga.
Вукоманова слика је настала након америчког бомбардовања Београда на Ускрс 1944.
Рупе које се виде на бочној фасади "Борбе" на Вукомановом снимку од гелера америчких бомби, виде се јасно и на октобарској слици.
П.С. Јел има гробље англо-америчких пилота негде у Београду? Any marble left there...?
Мирославе и Борисе (баукампф и касина): један од вас двојице ми је пријатељ, другог сам имао велико задовољство да упознам и да брзо стекнем леп утисак; мислим да сте обојица личности од великог интегритета, велики трагаоци за историјом и њеним смислом, несебични у подели стеченог знања, једном речју, ванредне личности. Јако ми тешко пада да на ОВОМ ФОРУМУ читам расправу у којој нема оне интонације која ОДЛИКУЈЕ ове људе овде окупљене који га сматрају својом, малтене, "кућом". Те грађанске, духовите, едуковане, вредне класе Београђана...
Баукампф, колико га познајем, се никада неће одрећи било које прилике да као врстан интелектуалац УВЕК има СВОЈЕ тумачење догађаја, засновано на богатим изворима, чињеницама лишеним наметнутог значења и дугом размишљању. У његовој визури, слика аустроугарског војника са Бежаније из његових познијих година, никада неће бити слика која ће иконично висити на зиду и сијати у срцу.... Касина и МЗ су снажно показали својим недавним реакцијама, шта, пак, њима та слика значи. Нико од њих неће убедити ону другу страну у своју истину, таман кад би на располагању имали оно време по којем се мери универзум... И нека тако остане, мислим да је најбоље за све нас. А без обзира на све ове ситне МЗове даље "мине" и подбадања...
г. Касина, имате ли икаквих података о овим падобранским фотографијама. Из овог периода их има јако мало.
Прво сам помислио да су то полазници Прве падобранско школе из новембра 1945. међутим они су колико је мени познато (из приче Јанка Лутовца) скакали из Ли-2, пошто су цео курс водили Руси.
да негњавим даље са падобранством, веома сам захвалан за фотографије а кад би још био и неки податак...
... fotografije sam skinuo sa e-bay-a možda će biti od pomoći još ovih nekoliko iz istog lota ... inače, moj stari se družio sa Jankom Lutovcem, mislim da imam i neke fotke (ko zna gde), ali svakako nisu sa padobranima :)...