Iznogude, šta li su samo gađali po ovim oranicama?
Уз поприлично кашњење, да мало допуним Путника.
Према тадашњим стандардима америчке бомбардерске авијације, код тешких бомбардера свака бомба која паде унутар круга полупречника 300 метара рачуна се као директан погодак (разуме се да је нишанска тачка центар круга). Свака бомба која падне унутар круга полупречника 900 метара рачуна се као погодак, а све преко тога је промашај.
Народски речено: ако су нишанска тачка перони на Главној железничкој станици, све бомбе које падну до Сарајевске рачунају се као директан погодак, а оне које падну између Сарајевске и Краља Милутина као погодак.
Dobri im bili standardi ! Da su pogodili Terazije takođe bi bio pogodak.
Шта ли су гађали кад су порушили Пашино брдо? ПА топове на Звездари? Имам утисак да им је било све једно шта гађају, бомбе које нису истоварили на Плоешти морају негде да истресу, не смеју да слећу са њима. А Београд је највећи циљ на путу назад. За њих је то био само још један град који је држао непријатељ.
.. sve lepše od lepšeg ! ... sad sam još i glup i ne umem da shvatim dubokoumne misli našeg kvazi-istoričara (koji kao glavni izvor navodi Srpsko nasleđe !) nego to, eto, tako bukvalno i potpuno pogrešno tumačim ! ... šta je sledeće - pošto pišem latinicom, valjda nisam baš najbolje prosricao epohalne sentence napisane ćirilicom - o meni, Paveliću i Kurtu, pa valjda otuda i nesporazumi ! ...
... dakle, nedvosmisleno je rečeno, da stav poput mog omogućava prikrivanje i zataškavanje ratnih zločina ! ... sada je valjda lako Seržu Bramercu - zna čovek adresu gde da zakuca ! ...
... pa će taj isti autor još velikodušno preći preko optužbi - ne mogu da verujem ! ...a Đura će mi oprostiti što me je tukao ! ...
... Zaobiđi me u širokom luku i pređi na drugu stranu ulice ! ...
Баш доста увреда трпим од вас и жао ми је што показујете овакво лице.
Моје мисли нису биле дубокоумне када сам послао оних неколико реченица које су вас разјариле, само сам реаговао на ваше упорно инсистирање да не пишем о теми и на дрскост да ме преусмеравате на друге сајтове, једним врло ироничним и омаловажавајућим тоном . Увреде као што су "будала" и "наш квази-историчар" нећу овај пут коментарисати али је ово згодна прилика да се најавим за следеће дружење где вас нећу заобићи у широком луку, већ сести поред вас па ћемо заједно попити чашу вина (или по пиво, ако више волите). Српско наслеђе не наводим као главни извор, већ се на том сајту нашао текст нашег историчара Василија Казимировића који се бавио и овом темом.
"Василије-Васа Казимировић, (1921-1997), историчар и публициста завршио је гимназију и студије историјских наука у Београду. Радио је у Радио Београду као уредник програма на немачком језику, а затим као директор Издавачког центра "Београд прес" и покретач и главни уредник листова и едиција: Трибина, Нова књига и Данас. Шездесетих година живео је у Аустрији, Немачкој и Швајцарској, где се бавио истраживањем и прикупљањем грађе из новије српске и југословенске историје. Његово дуготрајно и темељно проучавање Бечког архива бацило је ново светло на неке кључне личности и догађаје новије српске историје: Николу Пашића, Обреновиће, краља Петра II и Александра Карађорђевића, као и на српску официрску елиту. Објавио је четири велика дела: НДХ у светлу немачких докумената и дневника генерала Глејза фон Хорстенауа, Никола Пашић и његово доба 1845 - 1926, за које му је додељена "НИН-ова" награда за публицистику, Србија и Југославија од 1914. до 1945. године у четири тома, издавачки подухват 1995. године и монографију Црна рука."
Иначе, не знам да ли сам на овај сајт изашао два пута у животу али ћу се потрудити да га мало истражим пошто су ми овакви испади увек добри сигнали да ту има нечег занимљивог.
Ове бесмислице са ћирилицом и латиницом прескачем као човек који коришћење оба писма сматра за богатство.
Недвосмислено је речено да став попут вашег оставља ствари недоречене, зарад лажног мира који би да прописују људи којима одређена истина, из неког разлога, не одговара или их једноставно иритира. Недореченост и нерасветљавање неког проблема доводи до понављања тог истог проблема. Курта Валдхајма сте ви, шеретски убацили приликом очинског обраћања мени и саветовању како треба да се манем ћорава посла па сам његов случај искористио као сликовити приказ тога шта може да се деси услед игнорисања чињеница.
Не знам какви су вам то закључци који ВАС доводе у везу са Хагом, Валдхајмом или Павелићем? Потпуна замена теза.
Нећу поново цитирати Путника али ћу поновити да је он погодио срж расправе.
Да будемо до краја отворени, свега овога не би било да МЗ није онако неочекивано и острашћено повукао паралелу између злочина у Мачви и немачког гробља у Кошутњаку, за чију се судбину и разоткривање истине Б.Гајић и ја залажемо и поред вапаја да има и значајнијих објеката, да то није усамљен случај и слично.
Ми нисмо изашли из теме "Београд кога више нема" што се за појединце не би могло рећи па као последицу тога имамо нестанак јако квалитетних људи са овог форума.
Несебичност у дељењу фотографија и текстова са посетиоцима форума, која краси Вас, МЗ-а, Путника, Вукомана, Милована, Дорћолца, Француза, Гавру, Рундеа, Дунда и многе друге, заиста представља реткост коју необично ценим и поштујем па бих искрено волео да се још једном извиним свима овде због ове непријатне преписке.
Цивилизацијска обавеза и специфичност комплекса војничког гробља је јак покретач да би га осујетило неколико озлојеђених реченица и ми настављамо...
Од г. Милоша су стигла четири исечка из Новог времена, а из 1943. године. Симпатично је што се сва четири односе на кафане:
Овде је, на углу Дечанске са Косовском и Нушићевом, страдала кафана Два сокола. Напунила је чак један цео век. Изгледала је овако (ова најнижа):
Током окупације страдала и ова десно, али не цела: скратили су је за пер метара, такође због регулационе линије и саобраћаја. Ту је боравила опет стара кафана Руски цар, која се већ неко време звала Акваријум (ваљда је цар, будући да је царство ликвидирано, изгубио на популарности).
Шта ли су гађали кад су порушили Пашино брдо? ПА топове на Звездари? Имам утисак да им је било све једно шта гађају, бомбе које нису истоварили на Плоешти морају негде да истресу, не смеју да слећу са њима. А Београд је највећи циљ на путу назад. За њих је то био само још један град који је држао непријатељ.
Гађали су Главну железничку станицу, али кроз облаке помоћу радара.
А теза да су бомбе бацали где су стигли и како им се ћефнуло није тачна, јер је било доста случајева када су неодбачене бомбе бацали у Јадран. Рецимо, петог септембра када је циљ био железнички мост на Сави, али је облачност била потпуна и нису могли да га пронађу.
Од г. Милоша су стигла четири исечка из Новог времена, а из 1943. године. Симпатично је што се сва четири односе на кафане:
Овде је, на углу Дечанске са Косовском и Нушићевом, страдала кафана Два сокола. Напунила је чак један цео век. Изгледала је овако (ова најнижа):
Током окупације страдала и ова десно, али не цела: скратили су је за пер метара, такође због регулационе линије и саобраћаја. Ту је боравила опет стара кафана Руски цар, која се већ неко време звала Акваријум (ваљда је цар, будући да је царство ликвидирано, изгубио на популарности).
Uf, kako je ova dobra i živa!
I opet ove ulične lampe što vise. Pitam se od čega je ova popodnevna senka levo?
Čini mi se da sam sa ovog foruma pre izvesnog vremena skinuo ovu fotografiju koja je naslovljena kao Glišićeva 4. I tu nastaje zabuna! Milovana Glišića ulica nije garantovano, dok ulica koja se zove jednostavno Glišićeva ne postoji niti je nekada postojala. Da li neko ima predlog gde bi ova kuća danas mogla da se nalazi???
Бивша Теслина, у позадини болнице Свети Сава. Лево је Јоакима Вујића, десно др Александра Костића, снимљено из Александра Глишића.
Sto mu kikirikija! To je znači ''Glišićeva'' koji sam našao. Dakle, misterija je rešena jer u pitanju je Aleksandra GLIŠIĆA.
Hvala najlepše!
Друга Милошева: оде и Гргеч, који се налазио на углу Булевара краља Алексдандра и Београдске, према Ташмајдану.
Но, једна реченица из текста - "на месту где је сада Правни факултет, некада је била сточна пијаца, војно збориште, ракиска пијаца..." - асоцирао ме је на једну стару нерешену енигму. Ево је:
Лако је могуће да је ово на месту Правног. Одговарају намена и нагиб, али немам ваљану слику којом бих то документовао. Да нема неко други? Иначе, оно тамо би требало да је Београдска улица од Булевара ка Илије Гарашанина.
Iznogude, šta li su samo gađali po ovim oranicama?
Уз поприлично кашњење, да мало допуним Путника.
Према тадашњим стандардима америчке бомбардерске авијације, код тешких бомбардера свака бомба која паде унутар круга полупречника 300 метара рачуна се као директан погодак (разуме се да је нишанска тачка центар круга). Свака бомба која падне унутар круга полупречника 900 метара рачуна се као погодак, а све преко тога је промашај.
Народски речено: ако су нишанска тачка перони на Главној железничкој станици, све бомбе које падну до Сарајевске рачунају се као директан погодак, а оне које падну између Сарајевске и Краља Милутина као погодак.
Dobri im bili standardi
Шта ли су гађали кад су порушили Пашино брдо? ПА топове на Звездари? Имам утисак да им је било све једно шта гађају, бомбе које нису истоварили на Плоешти морају негде да истресу, не смеју да слећу са њима. А Београд је највећи циљ на путу назад. За њих је то био само још један град који је држао непријатељ.
A ovde dole ima i štamparija
I jedna minijatura
.. sve lepše od lepšeg ! ... sad sam još i glup i ne umem da shvatim dubokoumne misli našeg kvazi-istoričara (koji kao glavni izvor navodi Srpsko nasleđe !) nego to, eto, tako bukvalno i potpuno pogrešno tumačim ! ... šta je sledeće - pošto pišem latinicom, valjda nisam baš najbolje prosricao epohalne sentence napisane ćirilicom - o meni, Paveliću i Kurtu, pa valjda otuda i nesporazumi ! ...
... dakle, nedvosmisleno je rečeno, da stav poput mog omogućava prikrivanje i zataškavanje ratnih zločina ! ... sada je valjda lako Seržu Bramercu - zna čovek adresu gde da zakuca ! ...
... pa će taj isti autor još velikodušno preći preko optužbi - ne mogu da verujem ! ...a Đura će mi oprostiti što me je tukao ! ...
... Zaobiđi me u širokom luku i pređi na drugu stranu ulice ! ...
Баш доста увреда трпим од вас и жао ми је што показујете овакво лице.
Моје мисли нису биле дубокоумне када сам послао оних неколико реченица које су вас разјариле, само сам реаговао на ваше упорно инсистирање да не пишем о теми и на дрскост да ме преусмеравате на друге сајтове, једним врло ироничним и омаловажавајућим тоном . Увреде као што су "будала" и "наш квази-историчар" нећу овај пут коментарисати али је ово згодна прилика да се најавим за следеће дружење где вас нећу заобићи у широком луку, већ сести поред вас па ћемо заједно попити чашу вина (или по пиво, ако више волите).
Српско наслеђе не наводим као главни извор, већ се на том сајту нашао текст нашег историчара Василија Казимировића који се бавио и овом темом.
"Василије-Васа Казимировић, (1921-1997), историчар и публициста завршио је гимназију и студије историјских наука у Београду. Радио је у Радио Београду као уредник програма на немачком језику, а затим као директор Издавачког центра "Београд прес" и покретач и главни уредник листова и едиција: Трибина, Нова књига и Данас. Шездесетих година живео је у Аустрији, Немачкој и Швајцарској, где се бавио истраживањем и прикупљањем грађе из новије српске и југословенске историје. Његово дуготрајно и темељно проучавање Бечког архива бацило је ново светло на неке кључне личности и догађаје новије српске историје: Николу Пашића, Обреновиће, краља Петра II и Александра Карађорђевића, као и на српску официрску елиту. Објавио је четири велика дела: НДХ у светлу немачких докумената и дневника генерала Глејза фон Хорстенауа, Никола Пашић и његово доба 1845 - 1926, за које му је додељена "НИН-ова" награда за публицистику, Србија и Југославија од 1914. до 1945. године у четири тома, издавачки подухват 1995. године и монографију Црна рука."
Иначе, не знам да ли сам на овај сајт изашао два пута у животу али ћу се потрудити да га мало истражим пошто су ми овакви испади увек добри сигнали да ту има нечег занимљивог.
Ове бесмислице са ћирилицом и латиницом прескачем као човек који коришћење оба писма сматра за богатство.
Недвосмислено је речено да став попут вашег оставља ствари недоречене, зарад лажног мира који би да прописују људи којима одређена истина, из неког разлога, не одговара или их једноставно иритира. Недореченост и нерасветљавање неког проблема доводи до понављања тог истог проблема. Курта Валдхајма сте ви, шеретски убацили приликом очинског обраћања мени и саветовању како треба да се манем ћорава посла па сам његов случај искористио као сликовити приказ тога шта може да се деси услед игнорисања чињеница.
Не знам какви су вам то закључци који ВАС доводе у везу са Хагом, Валдхајмом или Павелићем? Потпуна замена теза.
Нећу поново цитирати Путника али ћу поновити да је он погодио срж расправе.
Да будемо до краја отворени, свега овога не би било да МЗ није онако неочекивано и острашћено повукао паралелу између злочина у Мачви и немачког гробља у Кошутњаку, за чију се судбину и разоткривање истине Б.Гајић и ја залажемо и поред вапаја да има и значајнијих објеката, да то није усамљен случај и слично.
Ми нисмо изашли из теме "Београд кога више нема" што се за појединце не би могло рећи па као последицу тога имамо нестанак јако квалитетних људи са овог форума.
Несебичност у дељењу фотографија и текстова са посетиоцима форума, која краси Вас, МЗ-а, Путника, Вукомана, Милована, Дорћолца, Француза, Гавру, Рундеа, Дунда и многе друге, заиста представља реткост коју необично ценим и поштујем па бих искрено волео да се још једном извиним свима овде због ове непријатне преписке.
Цивилизацијска обавеза и специфичност комплекса војничког гробља је јак покретач да би га осујетило неколико озлојеђених реченица и ми настављамо...
Овде је, на углу Дечанске са Косовском и Нушићевом, страдала кафана Два сокола. Напунила је чак један цео век. Изгледала је овако (ова најнижа):
Током окупације страдала и ова десно, али не цела: скратили су је за пер метара, такође због регулационе линије и саобраћаја. Ту је боравила опет стара кафана Руски цар, која се већ неко време звала Акваријум (ваљда је цар, будући да је царство ликвидирано, изгубио на популарности).
Гађали су Главну железничку станицу, али кроз облаке помоћу радара.
А теза да су бомбе бацали где су стигли и како им се ћефнуло није тачна, јер је било доста случајева када су неодбачене бомбе бацали у Јадран. Рецимо, петог септембра када је циљ био железнички мост на Сави, али је облачност била потпуна и нису могли да га пронађу.
Овде је, на углу Дечанске са Косовском и Нушићевом, страдала кафана Два сокола. Напунила је чак један цео век. Изгледала је овако (ова најнижа):
Током окупације страдала и ова десно, али не цела: скратили су је за пер метара, такође због регулационе линије и саобраћаја. Ту је боравила опет стара кафана Руски цар, која се већ неко време звала Акваријум (ваљда је цар, будући да је царство ликвидирано, изгубио на популарности).
Uf, kako je ova dobra i živa!
I opet ove ulične lampe što vise. Pitam se od čega je ova popodnevna senka levo?
Čini mi se da sam sa ovog foruma pre izvesnog vremena skinuo ovu fotografiju koja je naslovljena kao Glišićeva 4. I tu nastaje zabuna! Milovana Glišića ulica nije garantovano, dok ulica koja se zove jednostavno Glišićeva ne postoji niti je nekada postojala. Da li neko ima predlog gde bi ova kuća danas mogla da se nalazi???
Бивша Теслина, у позадини болнице Свети Сава. Лево је Јоакима Вујића, десно др Александра Костића, снимљено из Александра Глишића.
Sto mu kikirikija! To je znači ''Glišićeva'' koji sam našao. Dakle, misterija je rešena jer u pitanju je Aleksandra GLIŠIĆA.
Hvala najlepše!
Но, једна реченица из текста - "на месту где је сада Правни факултет, некада је била сточна пијаца, војно збориште, ракиска пијаца..." - асоцирао ме је на једну стару нерешену енигму. Ево је:
Лако је могуће да је ово на месту Правног. Одговарају намена и нагиб, али немам ваљану слику којом бих то документовао. Да нема неко други? Иначе, оно тамо би требало да је Београдска улица од Булевара ка Илије Гарашанина.
... a jel piše nešto ? ...
Savsko pristanište!
evo jedne by "foto-bau-kampf"....