Са одличне Дорћолчеве слике станице скинуо сам пар жигова. Ради се о чешком инжењеру и архитекти Франтишеку Неквасилу, једном мало познатом градитељу Београда.
Прво, жиг на коме латиницом пише арохитект, са о, што је облик који се некада користио у чешком језику.
Други је жиг фирме, мени непознате Прве српске фабрике за израду цементних радова (ако сам добро прочитао; молим за проверу):
Ако је ово читање тачно, то би био нови податак о Неквасиловој делатности у Србији можда још у 19. веку.
Иначе, рођен је у Чешкој 1844, а умро у Београду 1913. године. Дошао је 1880. године. Мало је поузданих информација о његовом раду. Нађена су два плана породичних кућа, а остало су претпостасвке или сећања чланова породице. Тврди се да је хотел Славију он изградио као власник и пројектант (1882+) да је пројектовао фабрику дувана на Мостару и своје две куће у Макензијевој 5 и Светог Саве 6. Док је Дивна Ђурић Замоло рекла да се после пословне пропасти још у 19. веку повукао на своје имање код Чачка, његова даља рођака Ана Паштранакова саопштила је Неквасилову повећу активност на грађењу железница у Србији све до пред смрт: код Овчар Бање око 1906, Шабац-Бања Ковиљача 1908-1910. (управљао градњом) и у Смедереву 1912-1913.
Putniče,bravo na zapažanju...Ne bi mi palo na pamet...
Verovatno je fotografija bilo vlasništvo NEKVASILa,odnosno redakcije časopisa "Vlast"(otadžbina),koju je on uređivao.
Današnji trga Slavija upravo nosi ime po hotelu koji on izgradio i dao mu ime...Inače češki doseljenici,su se okupljali
u kafani "Hajduk Veljko",do izgradnje hotela "Slavija"...
Još da se podsetimo gde je bila kafana "Hajduk Veljko"...
Jedna kafana tog imena bila je u Knez Mihajlovoj ulici, na mestu gde je kasnije podignuta robna kuća Ta Ta(kasnije Nama).
Ne mogu da odvojim oči od ova dva jadnika, koje je orkan nacističkog ludila doveo u naše krajeve....
Pitam se: Da li su to ljudi - ljudi kao i ja i ti - ili su to samo zveri, ubice, neljudi?....
Dugo sam ih gledao, pokušao prodreti u njihove misli i osećaje....
Da, oni su JADNICI! Rođeni u jednom zlom vremenu, u vremenu koje nisu mogli sami da ga izaberu ili da ga odbace.
Svaki narod je imao svoje doba ludila...
Mi nećemo i ne možemo zaboraviti sve ono, što su nacisti učinili na Balkanu, ali nešto bi mogli i oprostiti; vreme rane leči.
Kada bi se svi držali onoga "oko za oko", čovečanstva uskoro ne bi više ni bilo.
У књизи "Изгубљена армија" Хајнрих Герлах пред крај пише: "Овај јадан измрцварени човек, који је ради жарке вере својих младих дана био срамотно продан..." (односи се на чин предаје Шесте немачке армије код Стаљинграда).
Аутор је био немачки официр, један од малобројних који су преживели и Стаљинград и совјетско заробљеништво и ова реченица може код читаоца да изазове неку врсту саосећања са њим, чак и сажаљења. Међутим, ја бих поставио ту једно питање: а како то да дотичном младом образованом човеку није било чудно то што је превалио неколико хиљада километара од своје куће, при чему одавно од локалног становништва није чуо ни једну реч на немачком језику? Како то да раније није поставио себи питање: "А ког ђавола ја тражим овде?"
Не, он је на другом месту у књизи поставио питање: "Мора ли човек да постане неман да поново постане човек?"
Моје мишљење је да док је немачкој војсци посао ишао добро, сви су веровали свом вођи да су надљуди предодређени да владају светом, а кад су кола кренула низбрдо онда су му окренули леђа јер нико не воли губитнике...
И на њих се може применити једна арапска пословица: да су остали код куће, то им се не би десило!
А што се тиче злог времена... времена су иста за све!
Mislim da je ovde stvar i više nego jasna odnosno, da se radi o slovu C i reči ARCHITEKT.
Nego, interesuje me druga stvar...''onomad'' se naforumu javila i ova fotografija škole ali nisam uspeo da shvatim gde se nalazila i da li još uvek potoji. Sobzirom da se spominje Avalski put, što je opširan pojam, zamolio bih oidjednake entuzijaste da obeleže mesto na kome se nalazi/la na google earth pa da pokaže i drugima. Hvala unapred!
Mislim da je ovde stvar i više nego jasna odnosno, da se radi o slovu C i reči ARCHITEKT.
Nego, interesuje me druga stvar...''onomad'' se naforumu javila i ova fotografija škole ali nisam uspeo da shvatim gde se nalazila i da li još uvek potoji. Sobzirom da se spominje Avalski put, što je opširan pojam, zamolio bih oidjednake entuzijaste da obeleže mesto na kome se nalazi/la na google earth pa da pokaže i drugima. Hvala unapred!
... ne znam da li smo već locirali ranije, ali biće da se ovde radi o zgradi FON-a ...
... pošto sam onomad stavio školu, da dopunim i ovde sa fakultetom ... btw. i deo Voždovca je bio kršten kao Predgrađe Kraljice Marije, ali se poput mnogih oficijelnih, i ranijih i kasnijih, nije primilo ...
Колико се сећам, ову фотографију смо видели у серији ратних фотографија немачких војника. Слажем се да личи на Славију и то онај део између Краља Милана и Немањине. Буне ме две ствари. Ако је фотографија ратна, мислим да ови кућерци (бар у приказаном стању) после априлског бомбардовања више нису постојали. Друго, степенице, типичне за београдске подземне јавне клозете. Нисам досад никад чуо да је то постојало на Славији. Осим тога не постоји никаква ознака да је ту клозет: уобичајени су били стубићи са фењером на врху, а на стаклу фењера писало је 00.
Сад наступа још и трамвајџијски „поглед на ствари“, о којем се неко већ мало подсмешљиво изјаснио. Према небу, изнад слова DE, види се рачва тролне жице. На том месту се некада одвајао колосек према Војној болници. Не верујем да је тај колосек (још мање његова контактна мрежа) сачекао 1941. годину. Бар се не сећам да сам га својевремено видео.
Фотографија је снимљена највероватније пар година пре рата, а можда ју је неки немачки војник купио или добио.
... pošto sam onomad stavio školu, da dopunim i ovde sa fakultetom ... btw. i deo Voždovca je bio kršten kao Predgrađe Kraljice Marije, ali se poput mnogih oficijelnih, i ranijih i kasnijih, nije primilo ...
Колико се сећам, ову фотографију смо видели у серији ратних фотографија немачких војника. Слажем се да личи на Славију и то онај део између Краља Милана и Немањине. Буне ме две ствари. Ако је фотографија ратна, мислим да ови кућерци (бар у приказаном стању) после априлског бомбардовања више нису постојали. Друго, степенице, типичне за београдске подземне јавне клозете. Нисам досад никад чуо да је то постојало на Славији. Осим тога не постоји никаква ознака да је ту клозет: уобичајени су били стубићи са фењером на врху, а на стаклу фењера писало је 00.
Сад наступа још и трамвајџијски „поглед на ствари“, о којем се неко већ мало подсмешљиво изјаснио. Према небу, изнад слова DE, види се рачва тролне жице. На том месту се некада одвајао колосек према Војној болници. Не верујем да је тај колосек (још мање његова контактна мрежа) сачекао 1941. годину. Бар се не сећам да сам га својевремено видео.
Фотографија је снимљена највероватније пар година пре рата, а можда ју је неки немачки војник купио или добио.
... gosn. Dundo, kao prvo, raduje me da i dalje izvanredno uočavate detalje, i da ta zapažanja delite sa nama :) ... za ovo oko kontaktne mreže stvarno nemam pojma, ali ove straćare, ili bar veći deo njih postojao je pošetkom rata - ne bih to naravno znao, nego imam par fotki iz 1942. godine, čak sam i stavljao ona tri gospodina ispred kafane Tri seljaka ... uostalom, tu smo , pročešljaćemo malo arhive ... veliki pozdrav :)...
Колико се сећам, ову фотографију смо видели у серији ратних фотографија немачких војника. Слажем се да личи на Славију и то онај део између Краља Милана и Немањине. Буне ме две ствари. Ако је фотографија ратна, мислим да ови кућерци (бар у приказаном стању) после априлског бомбардовања више нису постојали. Друго, степенице, типичне за београдске подземне јавне клозете. Нисам досад никад чуо да је то постојало на Славији. Осим тога не постоји никаква ознака да је ту клозет: уобичајени су били стубићи са фењером на врху, а на стаклу фењера писало је 00.
Сад наступа још и трамвајџијски „поглед на ствари“, о којем се неко већ мало подсмешљиво изјаснио. Према небу, изнад слова DE, види се рачва тролне жице. На том месту се некада одвајао колосек према Војној болници. Не верујем да је тај колосек (још мање његова контактна мрежа) сачекао 1941. годину. Бар се не сећам да сам га својевремено видео.
Фотографија је снимљена највероватније пар година пре рата, а можда ју је неки немачки војник купио или добио.
... gosn. Dundo, kao prvo, raduje me da i dalje izvanredno uočavate detalje, i da ta zapažanja delite sa nama :) ... za ovo oko kontaktne mreže stvarno nemam pojma, ali ove straćare, ili bar veći deo njih postojao je pošetkom rata - ne bih to naravno znao, nego imam par fotki iz 1942. godine, čak sam i stavljao ona tri gospodina ispred kafane Tri seljaka ... uostalom, tu smo , pročešljaćemo malo arhive ... veliki pozdrav :)...
Можда имате право. Да је снимљено пре рата, ту би била вероватно таксистаница, а не станица фијакера и санки. Али и пре рата је било фијакера, а морали су и они негде да се дену.
Прво, жиг на коме латиницом пише арохитект, са о, што је облик који се некада користио у чешком језику.
Други је жиг фирме, мени непознате Прве српске фабрике за израду цементних радова (ако сам добро прочитао; молим за проверу):
Ако је ово читање тачно, то би био нови податак о Неквасиловој делатности у Србији можда још у 19. веку.
Иначе, рођен је у Чешкој 1844, а умро у Београду 1913. године. Дошао је 1880. године. Мало је поузданих информација о његовом раду. Нађена су два плана породичних кућа, а остало су претпостасвке или сећања чланова породице. Тврди се да је хотел Славију он изградио као власник и пројектант (1882+) да је пројектовао фабрику дувана на Мостару и своје две куће у Макензијевој 5 и Светог Саве 6. Док је Дивна Ђурић Замоло рекла да се после пословне пропасти још у 19. веку повукао на своје имање код Чачка, његова даља рођака Ана Паштранакова саопштила је Неквасилову повећу активност на грађењу железница у Србији све до пред смрт: код Овчар Бање око 1906, Шабац-Бања Ковиљача 1908-1910. (управљао градњом) и у Смедереву 1912-1913.
http://www-v2006.muni.cz/research/publications/903420/
Ево и њега лично:
Франтишек Неквасил
Putniče,bravo na zapažanju...Ne bi mi palo na pamet...
Verovatno je fotografija bilo vlasništvo NEKVASILa,odnosno redakcije časopisa "Vlast"(otadžbina),koju je on uređivao.
Današnji trga Slavija upravo nosi ime po hotelu koji on izgradio i dao mu ime...Inače češki doseljenici,su se okupljali
u kafani "Hajduk Veljko",do izgradnje hotela "Slavija"...
Još da se podsetimo gde je bila kafana "Hajduk Veljko"...
Jedna kafana tog imena bila je u Knez Mihajlovoj ulici, na mestu gde je kasnije podignuta robna kuća Ta Ta(kasnije Nama).
Kasnije su lokali očigledno dobili drugu namenu.
Ne mogu da odvojim oči od ova dva jadnika, koje je orkan nacističkog ludila doveo u naše krajeve....
Pitam se: Da li su to ljudi - ljudi kao i ja i ti - ili su to samo zveri, ubice, neljudi?....
Dugo sam ih gledao, pokušao prodreti u njihove misli i osećaje....
Da, oni su JADNICI! Rođeni u jednom zlom vremenu, u vremenu koje nisu mogli sami da ga izaberu ili da ga odbace.
Svaki narod je imao svoje doba ludila...
Mi nećemo i ne možemo zaboraviti sve ono, što su nacisti učinili na Balkanu, ali nešto bi mogli i oprostiti; vreme rane leči.
Kada bi se svi držali onoga "oko za oko", čovečanstva uskoro ne bi više ni bilo.
У књизи "Изгубљена армија" Хајнрих Герлах пред крај пише: "Овај јадан измрцварени човек, који је ради жарке вере својих младих дана био срамотно продан..." (односи се на чин предаје Шесте немачке армије код Стаљинграда).
Аутор је био немачки официр, један од малобројних који су преживели и Стаљинград и совјетско заробљеништво и ова реченица може код читаоца да изазове неку врсту саосећања са њим, чак и сажаљења. Међутим, ја бих поставио ту једно питање: а како то да дотичном младом образованом човеку није било чудно то што је превалио неколико хиљада километара од своје куће, при чему одавно од локалног становништва није чуо ни једну реч на немачком језику? Како то да раније није поставио себи питање: "А ког ђавола ја тражим овде?"
Не, он је на другом месту у књизи поставио питање: "Мора ли човек да постане неман да поново постане човек?"
Моје мишљење је да док је немачкој војсци посао ишао добро, сви су веровали свом вођи да су надљуди предодређени да владају светом, а кад су кола кренула низбрдо онда су му окренули леђа јер нико не воли губитнике...
И на њих се може применити једна арапска пословица: да су остали код куће, то им се не би десило!
А што се тиче злог времена... времена су иста за све!
Mislim da je ovde stvar i više nego jasna odnosno, da se radi o slovu C i reči ARCHITEKT.
Nego, interesuje me druga stvar...''onomad'' se naforumu javila i ova fotografija škole ali nisam uspeo da shvatim gde se nalazila i da li još uvek potoji. Sobzirom da se spominje Avalski put, što je opširan pojam, zamolio bih oidjednake entuzijaste da obeleže mesto na kome se nalazi/la na google earth pa da pokaže i drugima. Hvala unapred!
Mislim da je ovde stvar i više nego jasna odnosno, da se radi o slovu C i reči ARCHITEKT.
Nego, interesuje me druga stvar...''onomad'' se naforumu javila i ova fotografija škole ali nisam uspeo da shvatim gde se nalazila i da li još uvek potoji. Sobzirom da se spominje Avalski put, što je opširan pojam, zamolio bih oidjednake entuzijaste da obeleže mesto na kome se nalazi/la na google earth pa da pokaže i drugima. Hvala unapred!
... ne znam da li smo već locirali ranije, ali biće da se ovde radi o zgradi FON-a ...
... pošto sam onomad stavio školu, da dopunim i ovde sa fakultetom ... btw. i deo Voždovca je bio kršten kao Predgrađe Kraljice Marije, ali se poput mnogih oficijelnih, i ranijih i kasnijih, nije primilo ...
Колико се сећам, ову фотографију смо видели у серији ратних фотографија немачких војника. Слажем се да личи на Славију и то онај део између Краља Милана и Немањине. Буне ме две ствари. Ако је фотографија ратна, мислим да ови кућерци (бар у приказаном стању) после априлског бомбардовања више нису постојали. Друго, степенице, типичне за београдске подземне јавне клозете. Нисам досад никад чуо да је то постојало на Славији. Осим тога не постоји никаква ознака да је ту клозет: уобичајени су били стубићи са фењером на врху, а на стаклу фењера писало је 00.
Сад наступа још и трамвајџијски „поглед на ствари“, о којем се неко већ мало подсмешљиво изјаснио. Према небу, изнад слова DE, види се рачва тролне жице. На том месту се некада одвајао колосек према Војној болници. Не верујем да је тај колосек (још мање његова контактна мрежа) сачекао 1941. годину. Бар се не сећам да сам га својевремено видео.
Фотографија је снимљена највероватније пар година пре рата, а можда ју је неки немачки војник купио или добио.
... pošto sam onomad stavio školu, da dopunim i ovde sa fakultetom ... btw. i deo Voždovca je bio kršten kao Predgrađe Kraljice Marije, ali se poput mnogih oficijelnih, i ranijih i kasnijih, nije primilo ...
Biće da je u pitanju isti objekat. Hvala Casina,
Колико се сећам, ову фотографију смо видели у серији ратних фотографија немачких војника. Слажем се да личи на Славију и то онај део између Краља Милана и Немањине. Буне ме две ствари. Ако је фотографија ратна, мислим да ови кућерци (бар у приказаном стању) после априлског бомбардовања више нису постојали. Друго, степенице, типичне за београдске подземне јавне клозете. Нисам досад никад чуо да је то постојало на Славији. Осим тога не постоји никаква ознака да је ту клозет: уобичајени су били стубићи са фењером на врху, а на стаклу фењера писало је 00.
Сад наступа још и трамвајџијски „поглед на ствари“, о којем се неко већ мало подсмешљиво изјаснио. Према небу, изнад слова DE, види се рачва тролне жице. На том месту се некада одвајао колосек према Војној болници. Не верујем да је тај колосек (још мање његова контактна мрежа) сачекао 1941. годину. Бар се не сећам да сам га својевремено видео.
Фотографија је снимљена највероватније пар година пре рата, а можда ју је неки немачки војник купио или добио.
... gosn. Dundo, kao prvo, raduje me da i dalje izvanredno uočavate detalje, i da ta zapažanja delite sa nama :) ... za ovo oko kontaktne mreže stvarno nemam pojma, ali ove straćare, ili bar veći deo njih postojao je pošetkom rata - ne bih to naravno znao, nego imam par fotki iz 1942. godine, čak sam i stavljao ona tri gospodina ispred kafane Tri seljaka ... uostalom, tu smo , pročešljaćemo malo arhive ... veliki pozdrav :)...
Колико се сећам, ову фотографију смо видели у серији ратних фотографија немачких војника. Слажем се да личи на Славију и то онај део између Краља Милана и Немањине. Буне ме две ствари. Ако је фотографија ратна, мислим да ови кућерци (бар у приказаном стању) после априлског бомбардовања више нису постојали. Друго, степенице, типичне за београдске подземне јавне клозете. Нисам досад никад чуо да је то постојало на Славији. Осим тога не постоји никаква ознака да је ту клозет: уобичајени су били стубићи са фењером на врху, а на стаклу фењера писало је 00.
Сад наступа још и трамвајџијски „поглед на ствари“, о којем се неко већ мало подсмешљиво изјаснио. Према небу, изнад слова DE, види се рачва тролне жице. На том месту се некада одвајао колосек према Војној болници. Не верујем да је тај колосек (још мање његова контактна мрежа) сачекао 1941. годину. Бар се не сећам да сам га својевремено видео.
Фотографија је снимљена највероватније пар година пре рата, а можда ју је неки немачки војник купио или добио.
... gosn. Dundo, kao prvo, raduje me da i dalje izvanredno uočavate detalje, i da ta zapažanja delite sa nama :) ... za ovo oko kontaktne mreže stvarno nemam pojma, ali ove straćare, ili bar veći deo njih postojao je pošetkom rata - ne bih to naravno znao, nego imam par fotki iz 1942. godine, čak sam i stavljao ona tri gospodina ispred kafane Tri seljaka ... uostalom, tu smo , pročešljaćemo malo arhive ... veliki pozdrav :)...
Можда имате право. Да је снимљено пре рата, ту би била вероватно таксистаница, а не станица фијакера и санки. Али и пре рата је било фијакера, а морали су и они негде да се дену.