Ova knjoga se prenosila sa kolena na koleno,mojih predaka... još iz XIX veka,i na kraju je završila kod mene.
Pisana je na starom Slovenskom (ili Bugarskom ) jeziku...
Da li neko zna koje je tačno pismo u pitanju i gde je bila tačna lokacija štamparije u Beogradu 1857.g. ?
РАДОВ, Пенчо
Месецослов или календар вечний, собран от различни други, украшен сос многу
увеселителни, полезни и потребни назначения и издан за полза и употребление на
единородните българе от Пенча Радова, карловца. [2. изд.] В Белград, в
правителствената книгопечатница, 1857. 270 с. (непъл. екз.) 8".
This is a Bulgarian book in Bulgarian language published by Pencho Radev from Karlovo. It has (at least) one earlier edition printed in Carigrad and one later edition in Bucharest.
Even the newspaper used on the cover is Bulgarian. :)
Thankyou very much forthisexplanation,I thinkyou'reabsolutely right...
Ne znam otkud sad tu Kališ? Bile Terazije, keve mi!
Sloboda, Jednakost i Bratstvo - tri statue u bronzi, predstavljaju Slobodu, Jednakost i Bratstvo, visoke su 2,80 m. Skulptura stoji na bronzanom pijedestalu, kao i mnogobrojni plitki reljefi na glavnoj fasadi, delo su Karla Sarabezola.
Malo se razlikuju...
Ova knjoga se prenosila sa kolena na koleno,mojih predaka... još iz XIX veka,i na kraju je završila kod mene.
Pisana je na starom Slovenskom (ili Bugarskom ) jeziku...
Da li neko zna koje je tačno pismo u pitanju i gde je bila tačna lokacija štamparije u Beogradu 1857.g. ?
PRVA SRPSKA ŠTAMPARIJA
Srbija je hatišerifom iz 1830. godine dobila pravo “postavljati u zemlji svoje pečatne knjige”. Godinu dana kasnije, 1831, po nalogu kneza Miloša, kupljena je u Petrovgradu, u Velikoj Aleksandrijskoj manufakturi, štamparska mašina; nabavljen je slovoslagački pribor, angažovan je iskusni štampar Adolf Berman, dovedena su dva slovolivca iz Nemačke i zaposleno je nekoliko učenika da nauče štamparski zanat. Podignuta je šupa za sušenje hartije i nabavljeni su sanduci za slaganje slova. Kupljena je i štamparska mašina engleskog pronalazača Stenhoupa, tada, tridesetih godina, "mašina sa najboljom konstrukcijom na svetu".
Unapređenju štamparije pomagali su književnici, posebno Pavle Šafarik, po čijoj sugestiji su u livnici livena i crkvena slova zbog štampanja starih rukopisa i crkvenih knjiga. Povezivanje crkvenih knjiga vršio je knjigovezac Vozarević. Prva knjiga štampana u “Praviteljstvenoj pečatni”, smeštenoj u kući Nauma Ičkog, prekoputa Saborne crkve, bila je “Srpska stihotvorenija, sačinjena od Kovačevića i Stamenkovića”.
Nešto kasnije državna štamparija je jednim aktom iz 1835 godine stekla monopol na štampu Srpskih novina, kalendara, zabavnika i crkvenih knjiga.
Štamparija je krajem tridesetih godina preseljenja iz Ičkove kuće u podrum Starog konaka, a zatim je Ministarstvo unutrašnjih dela predlažilo da se nađe plac za građenje posebne zgrade za štampariju. To toga nije došlo već je negde oko 1846. kupljenja nova kuća koju je graditelj Štajnlehner sagradio na uglu Pop Lukine i Crnogorske ulice. Zgrada je imala prizemlje i sprat a njena arhitektura slična Starom zdanju bila je i nešto bogatija. Imala je naglašenene "pilastre na ugaonim rizalitima i raskošni friz u kome se pojavljuju tavanski prozori".
Koja je ovo štamparija, takođe je na uglu Crnogorske i Svetozara Radića?Ima tavanske prozore.
Hvala na replici u vezi štamparije,zgrada na uglu koja i danas postoji je bila skladište štampanih stvari a štamparija je bila u Pop Lukinoj...
Са одличне Дорћолчеве слике станице скинуо сам пар жигова. Ради се о чешком инжењеру и архитекти Франтишеку Неквасилу, једном мало познатом градитељу Београда.
Прво, жиг на коме латиницом пише арохитект, са о, што је облик који се некада користио у чешком језику.
Други је жиг фирме, мени непознате Прве српске фабрике за израду цементних радова (ако сам добро прочитао; молим за проверу):
Ако је ово читање тачно, то би био нови податак о Неквасиловој делатности у Србији можда још у 19. веку.
Иначе, рођен је у Чешкој 1844, а умро у Београду 1913. године. Дошао је 1880. године. Мало је поузданих информација о његовом раду. Нађена су два плана породичних кућа, а остало су претпостасвке или сећања чланова породице. Тврди се да је хотел Славију он изградио као власник и пројектант (1882+) да је пројектовао фабрику дувана на Мостару и своје две куће у Макензијевој 5 и Светог Саве 6. Док је Дивна Ђурић Замоло рекла да се после пословне пропасти још у 19. веку повукао на своје имање код Чачка, његова даља рођака Ана Паштранакова саопштила је Неквасилову повећу активност на грађењу железница у Србији све до пред смрт: код Овчар Бање око 1906, Шабац-Бања Ковиљача 1908-1910. (управљао градњом) и у Смедереву 1912-1913.
Putniče,bravo na zapažanju...Ne bi mi palo na pamet...
Verovatno je fotografija bilo vlasništvo NEKVASILa,odnosno redakcije časopisa "Vlast"(otadžbina),koju je on uređivao.
Današnji trga Slavija upravo nosi ime po hotelu koji on izgradio i dao mu ime...Inače češki doseljenici,su se okupljali
u kafani "Hajduk Veljko",do izgradnje hotela "Slavija"...
Još da se podsetimo gde je bila kafana "Hajduk Veljko"...
edit - sad videh - preteče me V.A., dok sam ja cepako slike i izbacivao okupatore....
Ne zameravam ja našom Relji da je poveo još jednu ekspres NOB-u da nas oslobodi od okupatora. On je relativno mlad čovek i verovatno se nije sit nagledao partzanskih filmova, kao što smo mi stariji mogli.
U filmovima nije ni jedan Nemac ostao živ, ali Relja - dete novog doba - ostavi njih nekoliko da stoje na straži ispred Skupštine....
Ne mogu da odvojim oči od ova dva jadnika, koje je orkan nacističkog ludila doveo u naše krajeve....
Pitam se: Da li su to ljudi - ljudi kao i ja i ti - ili su to samo zveri, ubice, neljudi?....
Dugo sam ih gledao, pokušao prodreti u njihove misli i osećaje....
Da, oni su JADNICI! Rođeni u jednom zlom vremenu, u vremenu koje nisu mogli sami da ga izaberu ili da ga odbace.
Svaki narod je imao svoje doba ludila...
Mi nećemo i ne možemo zaboraviti sve ono, što su nacisti učinili na Balkanu, ali nešto bi mogli i oprostiti; vreme rane leči.
Kada bi se svi držali onoga "oko za oko", čovečanstva uskoro ne bi više ni bilo.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Са одличне Дорћолчеве слике станице скинуо сам пар жигова. Ради се о чешком инжењеру и архитекти Франтишеку Неквасилу, једном мало познатом градитељу Београда.
Прво, жиг на коме латиницом пише арохитект, са о, што је облик који се некада користио у чешком језику.
Овај закључак ми би некако чудан па загледах боље слику печата. При томе ми се учини да је десна линија слова О нешто много танка, а где је танко ту се и кида, па тако испаде слово С (латиницом). Реч AROHITEKT може да буде и ARCHITEKT, како се пише у неким језицима, пре свега у немачком, па и у чешком.
Шта ћу кад сам маторо џангризало па не налазим боље поводе за јављање.
Dolinar - (Igumanove) Sirotice
Ček' bre, ovo je sa francuske ambasade?
Биће да је тако.
Или су Теразије превагнуле према Калишу
Dolinar - (Igumanove) Sirotice
Ček' bre, ovo je sa francuske ambasade?
Ne znam otkud sad tu Kališ? Bile Terazije, keve mi!
Pardon, što se ubacih između Kališa i Terazija!
Pisana je na starom Slovenskom (ili Bugarskom ) jeziku...
Da li neko zna koje je tačno pismo u pitanju i gde je bila tačna lokacija štamparije u Beogradu 1857.g. ?
РАДОВ, Пенчо
Месецослов или календар вечний, собран от различни други, украшен сос многу
увеселителни, полезни и потребни назначения и издан за полза и употребление на
единородните българе от Пенча Радова, карловца. [2. изд.] В Белград, в
правителствената книгопечатница, 1857. 270 с. (непъл. екз.) 8".
This is a Bulgarian book in Bulgarian language published by Pencho Radev from Karlovo. It has (at least) one earlier edition printed in Carigrad and one later edition in Bucharest.
Even the newspaper used on the cover is Bulgarian. :)
Thank you very much for this explanation, I think you're absolutely right...
Dolinar - (Igumanove) Sirotice
Ček' bre, ovo je sa francuske ambasade?
Ne znam otkud sad tu Kališ? Bile Terazije, keve mi!
Sloboda, Jednakost i Bratstvo - tri statue u bronzi, predstavljaju Slobodu, Jednakost i Bratstvo, visoke su 2,80 m. Skulptura stoji na bronzanom pijedestalu, kao i mnogobrojni plitki reljefi na glavnoj fasadi, delo su Karla Sarabezola.
Malo se razlikuju...
Pisana je na starom Slovenskom (ili Bugarskom ) jeziku...
Da li neko zna koje je tačno pismo u pitanju i gde je bila tačna lokacija štamparije u Beogradu 1857.g. ?
Srbija je hatišerifom iz 1830. godine dobila pravo “postavljati u zemlji svoje pečatne knjige”. Godinu dana kasnije, 1831, po nalogu kneza Miloša, kupljena je u Petrovgradu, u Velikoj Aleksandrijskoj manufakturi, štamparska mašina; nabavljen je slovoslagački pribor, angažovan je iskusni štampar Adolf Berman, dovedena su dva slovolivca iz Nemačke i zaposleno je nekoliko učenika da nauče štamparski zanat. Podignuta je šupa za sušenje hartije i nabavljeni su sanduci za slaganje slova. Kupljena je i štamparska mašina engleskog pronalazača Stenhoupa, tada, tridesetih godina, "mašina sa najboljom konstrukcijom na svetu".
Unapređenju štamparije pomagali su književnici, posebno Pavle Šafarik, po čijoj sugestiji su u livnici livena i crkvena slova zbog štampanja starih rukopisa i crkvenih knjiga. Povezivanje crkvenih knjiga vršio je knjigovezac Vozarević. Prva knjiga štampana u “Praviteljstvenoj pečatni”, smeštenoj u kući Nauma Ičkog, prekoputa Saborne crkve, bila je “Srpska stihotvorenija, sačinjena od Kovačevića i Stamenkovića”.
Nešto kasnije državna štamparija je jednim aktom iz 1835 godine stekla monopol na štampu Srpskih novina, kalendara, zabavnika i crkvenih knjiga.
Štamparija je krajem tridesetih godina preseljenja iz Ičkove kuće u podrum Starog konaka, a zatim je Ministarstvo unutrašnjih dela predlažilo da se nađe plac za građenje posebne zgrade za štampariju. To toga nije došlo već je negde oko 1846. kupljenja nova kuća koju je graditelj Štajnlehner sagradio na uglu Pop Lukine i Crnogorske ulice. Zgrada je imala prizemlje i sprat a njena arhitektura slična Starom zdanju bila je i nešto bogatija. Imala je naglašenene "pilastre na ugaonim rizalitima i raskošni friz u kome se pojavljuju tavanski prozori".
Koja je ovo štamparija, takođe je na uglu Crnogorske i Svetozara Radića?Ima tavanske prozore.
Hvala na replici u vezi štamparije,zgrada na uglu koja i danas postoji je bila skladište štampanih stvari a štamparija je bila u Pop Lukinoj...
PS: Imaju i portreti rukovodećeg kadra:
Inž. Ranislav M. Avramović
Inž. Božidar Jovanović
Inž i arh. Toma Živanović
Inž. Franjo Horvat
Inž. Vojko Koprivnik
Inž. Nestor Manojlović
Inž. Rajko Kušević
Ako nekome trebaju ove slike, mogu da mu pošaljem na privatni e-mail - kao i gornju sliku u većoj rezoluciji...
Прво, жиг на коме латиницом пише арохитект, са о, што је облик који се некада користио у чешком језику.
Други је жиг фирме, мени непознате Прве српске фабрике за израду цементних радова (ако сам добро прочитао; молим за проверу):
Ако је ово читање тачно, то би био нови податак о Неквасиловој делатности у Србији можда још у 19. веку.
Иначе, рођен је у Чешкој 1844, а умро у Београду 1913. године. Дошао је 1880. године. Мало је поузданих информација о његовом раду. Нађена су два плана породичних кућа, а остало су претпостасвке или сећања чланова породице. Тврди се да је хотел Славију он изградио као власник и пројектант (1882+) да је пројектовао фабрику дувана на Мостару и своје две куће у Макензијевој 5 и Светог Саве 6. Док је Дивна Ђурић Замоло рекла да се после пословне пропасти још у 19. веку повукао на своје имање код Чачка, његова даља рођака Ана Паштранакова саопштила је Неквасилову повећу активност на грађењу железница у Србији све до пред смрт: код Овчар Бање око 1906, Шабац-Бања Ковиљача 1908-1910. (управљао градњом) и у Смедереву 1912-1913.
http://www-v2006.muni.cz/research/publications/903420/
Ево и њега лично:
Франтишек Неквасил
Putniče,bravo na zapažanju...Ne bi mi palo na pamet...
Verovatno je fotografija bilo vlasništvo NEKVASILa,odnosno redakcije časopisa "Vlast"(otadžbina),koju je on uređivao.
Današnji trga Slavija upravo nosi ime po hotelu koji on izgradio i dao mu ime...Inače češki doseljenici,su se okupljali
u kafani "Hajduk Veljko",do izgradnje hotela "Slavija"...
Još da se podsetimo gde je bila kafana "Hajduk Veljko"...
edit - sad videh - preteče me V.A., dok sam ja cepako slike i izbacivao okupatore....
Ne zameravam ja našom Relji da je poveo još jednu ekspres NOB-u da nas oslobodi od okupatora. On je relativno mlad čovek i verovatno se nije sit nagledao partzanskih filmova, kao što smo mi stariji mogli.
U filmovima nije ni jedan Nemac ostao živ, ali Relja - dete novog doba - ostavi njih nekoliko da stoje na straži ispred Skupštine....
Ne mogu da odvojim oči od ova dva jadnika, koje je orkan nacističkog ludila doveo u naše krajeve....
Pitam se: Da li su to ljudi - ljudi kao i ja i ti - ili su to samo zveri, ubice, neljudi?....
Dugo sam ih gledao, pokušao prodreti u njihove misli i osećaje....
Da, oni su JADNICI! Rođeni u jednom zlom vremenu, u vremenu koje nisu mogli sami da ga izaberu ili da ga odbace.
Svaki narod je imao svoje doba ludila...
Mi nećemo i ne možemo zaboraviti sve ono, što su nacisti učinili na Balkanu, ali nešto bi mogli i oprostiti; vreme rane leči.
Kada bi se svi držali onoga "oko za oko", čovečanstva uskoro ne bi više ni bilo.
Прво, жиг на коме латиницом пише арохитект, са о, што је облик који се некада користио у чешком језику.
Овај закључак ми би некако чудан па загледах боље слику печата. При томе ми се учини да је десна линија слова О нешто много танка, а где је танко ту се и кида, па тако испаде слово С (латиницом). Реч AROHITEKT може да буде и ARCHITEKT, како се пише у неким језицима, пре свега у немачком, па и у чешком.
Шта ћу кад сам маторо џангризало па не налазим боље поводе за јављање.