Evo još nešto: Deževska crkva iz XIII veka, u kojoj je održan Deževski sabor, Milutin predao presto Dragutinu.
... liči - samo obrnuto - Dragutin je predao vlast Milutinu ! 8) ...
Uf, kakvo cepidlačenje oliti sitničarenje! Ne samo da nemaš smisla za arhitek....turu nego ni za poeziju...Već čuo za licentia poetica?
... kako nemam smisla, a RIN TIN TIN :bigsmile: ...
... otvorim malo čas e-mail sanduče, kad pored uobičajene gomile pisama obažaveteljki :love: stiže i jedno od autora, koji je želeo da ostane anoniman :steve: ...
... Video sam šta si napisao autoru kao i moto u naslovu Trt ...
... Prvi srpski prevod čuvene Šekspirove fraze To be or not to be. That is the question ? je bio
Trt, Mrt, Život ili Smrt ?. To je prava licentia poetica (pesnička sloboda) a ovo sa Dragutinom i
Milutinom je srednjevekovna ogoljena licentia politica. Predavši vlast mlađem bratu Dragutin je
praktično ostao bez države i teritorije pa je morao da kuka ženi Katalini i onda je ona od svog brata
Ladislava IV iskamčila Mačvu i Beograd da bi imali makar dvor za Rialiti šou pa je tako Beograd po prvi put
1284 postao srpski grad. ...
... btw. moj naslov TRT nije imao takve pretenzije, već je samo skraćenica od TIN RIN TINA 8) ...
Povodom Leninog filma...pre manje od godinu dana, cini mi se, Muzej grada Beograda je najzad otkupio nosac baklje koji je pronesen kroz Beograd 1936. godine na putu ka Berlinu.
Inž. Dingarac je projektovao zaista veliki broj kuća u Beogradu i to dve trećine u saradnji sa arhitektom dok je značajan broj izveo samostalno. Ove kuće nemaju preteranu arhitektonsku ili istorijsku vrednost ali to ne znači da treba da ostanu sasvim marginalizovane. Njegove kuće su bile veoma udobne, porodične kuće u zelenilu namenjene srednjem staležu. Stevan Apro je enigma, kao i Jovan Barna, Stevan Lango i drugi stoga što se ponekad javljaju kao kao arhitekti, projektanti i izvođači radova.
Da, tačno tako. Dingarčev kum bio je arhitekta i inženjer Dingarac i on su funkcionisali na taj način. Nažalost, nije mi poznato tačno ime arhitektovo, ali, svakako, o tome je dosta zno sin inž. Dingarca.
Pri posmatranju autorstva sopstvenih ili drugih kuća koje su gradili Apro, Barna, Lango i drugi, nikako se ne sme smetnuti sa uma da je potpisivanje projekata po zakonu bilo dozvoljeno samo ovlašćenim arhitektima i ovlašćenim inženjerima, s tim da su preduzimači, ukoliko bi bili graditelji, mogli da potpišu samo objektat koji bi bio u njihovoj svojini (sopstvenici). Činjenica je da postoji mnogo objekata koje su izgradili pomenuti preduzimači - čiji je lik danas potpuno ostao nepoznat. Za jednu kuću koju je zidao Stevan Apro kod Autokomande, ostao je anegdotski zapis u posleratnoj štampi: nju je, naime, morao da spašava inž. Đorđe Lazarević, jer se kuća, usled nestručnog izvođenja betonskih radova, počela još tokom gradnje da urušava. Lazarević je brzom intervencijom uspeo da spase čast izvođača.
Dandy је написао/ла:
Kada je autorska atribucija u pitanju treba biti veoma posebno oprezan i nikada isključiv jer je to sigurni put ka neobjektivnosti i nedovoljno šrokom shvatanju cele situacije. Nedavno je otkriveno da je ''legendarni'' Frenk Lojd Rajt pokrao oko desetak Štajnerovih projekata dok je neke jednostavno prekopirao ali pošto je imao veću medijsku podršku i bogatije mecene, postavio se kao novi Gospod savremene arhitekture. Ima on svojih kvaliteta ali opet, nikada ne treba biti isključiv niti preterano siguran bez obzira na izvore.
Nešto slično se dešavalo u Beogradu, ali samo da bi se formalno pravno poštovali propisi. Naime, postoji mnoštvo zgrada čiji su stvarni autori arhitekti koji nisu imali prava na potpis i planove su potpisala druga lica. Ovo pravo na potpis nisu imali svi arhitekti koji ne bi položili državni ispit, ali i arhitekti koji su radili u državnoj službi (Ministarstvo građevina i Opština grada Beograda). Usled toga su, u slučaju pojedinih zgrada, stvarni autori sasvim druga lica, i danas se ova atribucija, zbog ogromne vremenske distance, veoma teško može utvrditi.
Pojedini objekti nisu projektovani od strane samo jednog arhitekte, nego više arhitekata, ponekog tehničara i slično. Oslanjanje na grafološku analizu planova takođe nije preterano sigurno, jer su postojali tehničari koji bi radili paralelno za više ljudi.
Interesanto, malo su na "Albaniji" radila sasvim druga lica od onih koji se često pominju kao zaslužni za idejni projekat - Bon i Grakalić. Prljeviću je da bi projektovao ovako obiman objekat trebalo neko lice od spretnosti i spremnosti, a ne početnici (koji pritom nisu čak imali ni adekvatnu spremu), tako da je (po sopstvenoj izjavi u dnevnoj štampi) on angažovao ruskog arhitektu Mesaroša (koji nije imao pravo potpisa) i arhitektu Miloša Lazarevića (koji je dotle bio desna ruka arhitekte Vladete Maksimovića). Ovaj tim je samo za nekoliko meseci uspeo da napravi projekat velikog nebodera.
Mesaroš je, kasnije, sa Branislavom Kojićem radio visoku palatu "Vremena".
[/quote]
Dandy је написао/ла:
Kada smo već zašli u sitna crevca, da nemaš možda fotografiju Borošićeve ''rasne'' kuće?
Nažalost, nemam, ali znam gde postoji.
Mislim da je ta fotografija danas nedostupna.
Evo još nešto: Deževska crkva iz XIII veka, u kojoj je održan Deževski sabor, Milutin predao presto Dragutinu.
... liči - samo obrnuto - Dragutin je predao vlast Milutinu ! 8) ...
Uf, kakvo cepidlačenje oliti sitničarenje! Ne samo da nemaš smisla za arhitek....turu nego ni za poeziju...Već čuo za licentia poetica?
... kako nemam smisla, a RIN TIN TIN :bigsmile: ...
... otvorim malo čas e-mail sanduče, kad pored uobičajene gomile pisama obažaveteljki :love: stiže i jedno od autora, koji je želeo da ostane anoniman :steve: ...
... Video sam šta si napisao autoru kao i moto u naslovu Trt ...
... Prvi srpski prevod čuvene Šekspirove fraze To be or not to be. That is the question ? je bio
Trt, Mrt, Život ili Smrt ?. To je prava licentia poetica (pesnička sloboda) a ovo sa Dragutinom i
Milutinom je srednjevekovna ogoljena licentia politica. Predavši vlast mlađem bratu Dragutin je
praktično ostao bez države i teritorije pa je morao da kuka ženi Katalini i onda je ona od svog brata
Ladislava IV iskamčila Mačvu i Beograd da bi imali makar dvor za Rialiti šou pa je tako Beograd po prvi put
1284 postao srpski grad. ...
... btw. moj naslov TRT nije imao takve pretenzije, već je samo skraćenica od TIN RIN TINA 8) ...
Povodom Leninog filma...pre manje od godinu dana, cini mi se, Muzej grada Beograda je najzad otkupio nosac baklje koji je pronesen kroz Beograd 1936. godine na putu ka Berlinu.
На шта вас ово асоцира?
... Izi, ne provociraj - pa znaš valjda da su sad svi putevi do Rašu neprohodni 8) ...
На шта вас ово асоцира?
... Izi, ne provociraj - pa znaš valjda da su sad svi putevi do Rašu neprohodni 8) ...
Где има воље има и начина!
...неће ово још дуго трајати!
Inž. Dingarac je projektovao zaista veliki broj kuća u Beogradu i to dve trećine u saradnji sa arhitektom dok je značajan broj izveo samostalno. Ove kuće nemaju preteranu arhitektonsku ili istorijsku vrednost ali to ne znači da treba da ostanu sasvim marginalizovane. Njegove kuće su bile veoma udobne, porodične kuće u zelenilu namenjene srednjem staležu. Stevan Apro je enigma, kao i Jovan Barna, Stevan Lango i drugi stoga što se ponekad javljaju kao kao arhitekti, projektanti i izvođači radova.
Da, tačno tako. Dingarčev kum bio je arhitekta i inženjer Dingarac i on su funkcionisali na taj način. Nažalost, nije mi poznato tačno ime arhitektovo, ali, svakako, o tome je dosta zno sin inž. Dingarca.
Pri posmatranju autorstva sopstvenih ili drugih kuća koje su gradili Apro, Barna, Lango i drugi, nikako se ne sme smetnuti sa uma da je potpisivanje projekata po zakonu bilo dozvoljeno samo ovlašćenim arhitektima i ovlašćenim inženjerima, s tim da su preduzimači, ukoliko bi bili graditelji, mogli da potpišu samo objektat koji bi bio u njihovoj svojini (sopstvenici). Činjenica je da postoji mnogo objekata koje su izgradili pomenuti preduzimači - čiji je lik danas potpuno ostao nepoznat. Za jednu kuću koju je zidao Stevan Apro kod Autokomande, ostao je anegdotski zapis u posleratnoj štampi: nju je, naime, morao da spašava inž. Đorđe Lazarević, jer se kuća, usled nestručnog izvođenja betonskih radova, počela još tokom gradnje da urušava. Lazarević je brzom intervencijom uspeo da spase čast izvođača.
Kada je autorska atribucija u pitanju treba biti veoma posebno oprezan i nikada isključiv jer je to sigurni put ka neobjektivnosti i nedovoljno šrokom shvatanju cele situacije. Nedavno je otkriveno da je ''legendarni'' Frenk Lojd Rajt pokrao oko desetak Štajnerovih projekata dok je neke jednostavno prekopirao ali pošto je imao veću medijsku podršku i bogatije mecene, postavio se kao novi Gospod savremene arhitekture. Ima on svojih kvaliteta ali opet, nikada ne treba biti isključiv niti preterano siguran bez obzira na izvore.
Nešto slično se dešavalo u Beogradu, ali samo da bi se formalno pravno poštovali propisi. Naime, postoji mnoštvo zgrada čiji su stvarni autori arhitekti koji nisu imali prava na potpis i planove su potpisala druga lica. Ovo pravo na potpis nisu imali svi arhitekti koji ne bi položili državni ispit, ali i arhitekti koji su radili u državnoj službi (Ministarstvo građevina i Opština grada Beograda). Usled toga su, u slučaju pojedinih zgrada, stvarni autori sasvim druga lica, i danas se ova atribucija, zbog ogromne vremenske distance, veoma teško može utvrditi.
Pojedini objekti nisu projektovani od strane samo jednog arhitekte, nego više arhitekata, ponekog tehničara i slično. Oslanjanje na grafološku analizu planova takođe nije preterano sigurno, jer su postojali tehničari koji bi radili paralelno za više ljudi.
Interesanto, malo su na "Albaniji" radila sasvim druga lica od onih koji se često pominju kao zaslužni za idejni projekat - Bon i Grakalić. Prljeviću je da bi projektovao ovako obiman objekat trebalo neko lice od spretnosti i spremnosti, a ne početnici (koji pritom nisu čak imali ni adekvatnu spremu), tako da je (po sopstvenoj izjavi u dnevnoj štampi) on angažovao ruskog arhitektu Mesaroša (koji nije imao pravo potpisa) i arhitektu Miloša Lazarevića (koji je dotle bio desna ruka arhitekte Vladete Maksimovića). Ovaj tim je samo za nekoliko meseci uspeo da napravi projekat velikog nebodera.
Mesaroš je, kasnije, sa Branislavom Kojićem radio visoku palatu "Vremena".
[/quote]
Kada smo već zašli u sitna crevca, da nemaš možda fotografiju Borošićeve ''rasne'' kuće?
Nažalost, nemam, ali znam gde postoji.
Mislim da je ta fotografija danas nedostupna.
...крај!