Морам да додам пар речи након постова Путника и МЗ-а:
Дакле, овде није била реч о рушевинама и "селиштима" по Дели Јовану или Кучајским планинама и стотинама година распадања и обрушавања, нити је била реч о прастаром гробљу у некој долини, већ о итекако познатом и уређеном споменичком комплексу у граду Београду. Чињеница да је реч о почившим немачким војницима може да буде придодата у контекст разваљивања после Другог светског рата услед познатих фактора који могу да буду олакшавајући за топчидерске неимаре - суровост нацистичке окупације Југославије, ратно насиље, злочини Немаца над домаћим становништвом - али то никако не релативизује данас кључни моменат у овој причи: да је НЕКО, нама непознат, 1947. године у потпуности уништио један београдски комплекс и у жару нове епохе од њега направио нешто што данас и само зврји у рушевинама, као уклето.
Begajiću, suviše si se zagrejao za ovu odbranu nemačkog groblja! Ne bih podcenjivao ništa što miriše na istorijsko, čak ni selišta (obilazio sam neka koja govore više od bilo kakve knjige), crkvine i crkvišta (izuzetno vredna i stara, veoma efikasno mogu da se rekonstruišu), kamo li gradine (ostatke praistorijskih, antičkih i srednjevekovnih gradova). U svojoj egzaltiranoj pregrejanosti, i šamaranju komunizma, prevideo si da sam prikazao najstariju srpsku crkvu u Kuršumliji (o kojoj se malo ili ništa ne zna) koju baš topalovići i dan danji rasturaju( dakle jest komunisti, ali i neki pre njih, pa i pre-pre njih, a eto, i posle njih - što znači mi sami!)...misliš li da je to manje važno i ne bitnije od nemačkog groblja!
Evo ti još nešto: Deževska crkva iz XIII veka, u kojoj je održan Deževski sabor, Milutin predao presto Dragutinu. Stručnjaci su sagledali oblik crkve u celini i može da se rekonstruiše! Ili misliš i za ovo da je neko tamo kučajsko selište manje važno od onog za šta si se fiksiriao!
PS: Što dalje to očuvanije
Novosti - Marko LOPUŠINA | 03. decembar 2009. 20:58 |
Širom sveta postoje 554 srpska groblja i vojna memorijala, o kojima brinu naša država i saveznici. Najviše srpskih tragova uništeno je u Makedoniji, Albaniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji
Vindrihovci (Češka)
Dobili smo nedavno lepu vest da je grupa izviđača u okolini Bitolja pronašla grobove srpskih vojnika iz 1918. godine. To groblje je fotografisano, registrovano, i na proleće ćemo ga obnoviti. Pokazalo se da oko Bitolja ima još mnogo pojedinačnih srpskih grobnica. Nastavićemo istraživanja, jer želimo da registrujemo sve srpske grobnice u inostranstvu - kaže dr Miro Čavaljuga, pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku.
Kako smo saznali u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, u 40 država Evrope, Azije, Afrike, Australije i Severne Amerike nalaze se 554 srpska groblja i vojna memorijala. A ima ih još neotkrivenih, pa je veoma teško utvrditi tačan broj grobova naših ratnika iz balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata.
Sve do pre nekoliko godina u Srbiji, što zbog nemara države, što zbog siromaštva i neorganizovanosti, nije postojao registar srpske baštine u svetu. Otkako su se 2003. godine u proces popisivanja uključili Ministarstvo za dijasporu i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, započela je i državna briga o ovim srpskim spomenicima.
- O ovim srpskim tragovima u svetu brine država i narod. Ministarstvo za dijasporu ima registar svih memorijala, grobalja, hramova i spomenika u svetu. Ministarstvo za rad i socijalnu politiku posebno brine o ratnim memorijalima, dok Srpska pravoslavna crkva vodi računa o svojim crkvenim grobljima. I sam narod čuva svoje svetinje i spomenike. Značajan deo srpskih memorijala je danas u pristojnom stanju.
Najpoznatiji srpski vojni memorijal je kosturnica na Zejtinliku u Solunu, koji se verno čuva i štiti već decenijama. Nema Srbina koji je tamo kročio, a da ga naš čuvar Đorđe Mihajlović nije dočekao rakijom iz naših krajeva i pričom iz davnih, herojskih dana završetka Prvog svetskog rata. Sličnu pažnju ima i kosturnica na ostrvu Vidu, gde su u plavoj grobnici sahranjeni srpski ranjenici. U samom Krfu postoji šest vojnih grobalja i Srpska kuća, koja čuva uspomene na našu komandu, vladu i vojsku, koja je bila stacionirana na ostrvu.
Uređena su i negovana srpska groblja u Francuskoj sa poginulim u Prvom svetskom ratu i streljanim u Drugom svetskom ratu u Parizu, Vilfranš de Ruržu i Sent Mandrijeu. A posebno uređena su groblja u Alžiru i u Tunisu u mestima Menzel Burgiba i Bizerta. Svake godine zvanične delegacije iz Srbije posećuju ove memorijale.
Nažalost, kako tvrdi dr Vladimir Grečić, ekspert za migracije, mnogi srpski memorijali u drugim zemljama su namerno zaboravljani i uništavani. Najviše srpskih tragova uništeno je u Makedoniji, Albaniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji i bivšem SSSR-u. Makedonci su urušili srpske vojne memorijale i groblja u Kumanovu, Bitolju i Tetovu. O tome svedoči jeromonah Naum, koji je posle posete Makedoniji podneo pismeni izveštaj Eparhiji raško-prizrenskoj.
- Sva groblja, osim groblja u Bitolju, su u veoma žalosnom stanju. Teško su pristupačna, bez putnog prilaza, maskirana gustom višegodišnjom šumom. Srpska noga pojedina mesta nije pohodila duži niz godina, a da ne govorimo o parastosima ili pomenima srpskih sveštenika na njima. Mali je broj spomenika na kojima se jasno mogu pročitati podaci o poginulom ratniku. Spomenike je nevreme oborilo. Stanje je toliko teško da teže ne može biti - tvrdi otac Naum.
Tokom ove, 2009. godine spomenički kompleks na Kajmakčalanu doživelo je veliko skrnavljenje. Između kapele, na čijem se vrhu usled zapuštenosti žalosno nakrivio krst, i spomen-kosturnice srpskih boraca, neki “nepoznati junak” zabetonirao je ploču na kojoj je ispisano da je “ovo spomen-ploča za Makedonce, koje je mobilisala srpska okupatorska vlast”. Ovaj sramni čin “ispravljanja” istorije makedonska vlast nije osudila.
MAPA SRPSKOG STRADANjA
Srpskih ratnih grobalja najviše se nalazi u Austriji - 83, Italiji - 64, Mađarskoj - 46 i Nemačkoj - 41. U Makedoniji ih je ostalo 34, Hrvatskoj - 31, u Francuskoj - 26, Rumuniji - 22 i Albaniji - 16. U Belgiji, Belorusiji i Crnoj Gori nalazi se po jedno srpsko vojničko groblje a 26 srpskih vojnih memorijala postoji na afričkom tlu - u Egiptu, Tunisu i Alžiru. A, postoje i u Okeaniji - 3 i u Kanadi – 2.
ČUPANjE KOROVA
Na tlu Slovačke postoji osam spomenika srpskih stradanja, od kojih su većina u veoma lošem stanju.
- Nisam mogao da gledam srpsko groblje u korovu i blatu u mestu Veliki Međer, 80 kilometara od Bratislave. Zato sam animirao naše diplomate iokupio naše ljude da izgradimo spomen-ploču i uredimo groblje - rekao nam je mladi biznismen Boris Sanader iz Slovačke.
Морам да додам пар речи након постова Путника и МЗ-а:
Дакле, овде није била реч о рушевинама и "селиштима" по Дели Јовану или Кучајским планинама и стотинама година распадања и обрушавања, нити је била реч о прастаром гробљу у некој долини, већ о итекако познатом и уређеном споменичком комплексу у граду Београду. Чињеница да је реч о почившим немачким војницима може да буде придодата у контекст разваљивања после Другог светског рата услед познатих фактора који могу да буду олакшавајући за топчидерске неимаре - суровост нацистичке окупације Југославије, ратно насиље, злочини Немаца над домаћим становништвом - али то никако не релативизује данас кључни моменат у овој причи: да је НЕКО, нама непознат, 1947. године у потпуности уништио један београдски комплекс и у жару нове епохе од њега направио нешто што данас и само зврји у рушевинама, као уклето.
Begajiću, suviše si se zagrejao za ovu odbranu nemačkog groblja! Ne bih podcenjivao ništa što miriše na istorijsko, čak ni selišta (obilazio sam neka koja govore više od bilo kakve knjige), crkvine i crkvišta (izuzetno vredna i stara, veoma efikasno mogu da se rekonstruišu), kamo li gradine (ostatke praistorijskih, antičkih i srednjevekovnih gradova). U svojoj egzaltiranoj pregrejanosti, i šamaranju komunizma, prevideo si da sam prikazao najstariju srpsku crkvu u Kuršumliji (o kojoj se malo ili ništa ne zna) koju baš topalovići i dan danji rasturaju( dakle jest komunisti, ali i neki pre njih, pa i pre-pre njih, a eto, i posle njih - što znači mi sami!)...misliš li da je to manje važno i ne bitnije od nemačkog groblja!
Evo ti još nešto: Deževska crkva iz XIII veka, u kojoj je održan Deževski sabor, Milutin predao presto Dragutinu. Stručnjaci su sagledali oblik crkve u celini i može da se rekonstruiše! Ili misliš i za ovo da je neko tamo kučajsko selište manje važno od onog za šta si se fiksiriao!
Ала сте се разгоропадили, гриве вам се накострешиле. Када је претходни пут или пре тога исто тако поведена дискусија о овом немачком војничком гробљу, неко је добро констатовао да је сада на потезу немачка држава у виду својих дипломатских представника овде. Нису они необавештени, управо немачки амбасадор и/или војни аташе полажу уредно сваке године венце на онај споменик. У садашњој политичкој ситуацији и односима, управо првозаинтересована немачка страна би могла и требала покренути питање оправке споменика и уређења простора.
Дакле, комплекс је девастиран негде између 1945. и 1973. године.
...кључни моменат у овој причи: да је НЕКО, нама непознат, 1947. године у потпуности уништио један београдски комплекс...
Морам и ја да додам једно питање: да ли је немачко гробље уништено незнано тачно када између 1945. и 1973, а можда и постепено, или тачно 1947? Ако је ово друго, молим Гајића за неку потврду.
Ne znam da odgovorim na ovo pitanje, ali, s obzirom na to da sam rođen u Osogovskoj, na Banovom brdu (1961) i da sam detinjstvo tu proveo, mogu da potvrdim da je groblje, koje je meni poznato
pod nazivom Nemačko groblje, bilo dugo zapušteno i da su na tom mestu bilo tek jedna ili dve ploče, uz put, koliko god moje sećanje ide unazad, a to je verovatno do kraja šezdesetih ili početka sedamdesetih.
Kasnije (ne mogu da kažem tačno kada) gusto žbunje je raskrčeno i spomenik doveden u relativno pristojno stanje. Relativno skoro je spomenik "okovan" da bi se sprečilo padanje ploča, pretpostavljam.
Ono što je meni zanimljivo, a što potvrđuju i karte iz tog doba, jeste činjenica da nema šume ispod groblja, da je čitava padina "gola". Ja sam bio ubeđen da je šuma tu bila odvajkada, očigledno pogrešno.
A posebno sam iznenađen piramidom. Nisam imao pojma da ona hrpa zemlje krije tako nešto. Pitam se kako li danas stvarno izgleda...
Дакле, све је кренуло од Миловановог поста у коме је навео да је чуо за непотврђену причу да је Летња позорница приликом изградње 1947. године била поплочана надгробним споменицима са немачког војног гробља у оближњем Кошутњаку. Како смо се ми (Баукампф и ја) интензивно бавили разрешењем судбине комплекса у Коштуњаку, било је логично да покушамо да проверимо да ли у наводима на које реферира Милован има неке истине. А, пре свега, изражавам Миловану захвалност што је ту причу поделио са нама.
Samo da pomenem, da ja lično nisam imao podatke o popločavanju Letnje pozornice nadgrobnim spomenicima sa nemačkog vojnog groblja, već samo o ugrađivanju istih "tu i tamo".
Gde tačno (i u koje pozicije), to mi iz kazane priče nije bilo poznato!
Ja, sa druge strane, jesam pričao o popločavanju ulaznog hola Beogradskog dramskog pozorišta na Crvenom krstu (u originalu Doma kulture tog i tog rejona) mermerom sa nemačkog paviljona na Starom sajmištu. O tome mi je govorio autor same zgrade Doma kulture, pokojni arhitekta Bogdan Ignjatović. Ovo, takođe znači da nije on naređivao da se skida obloga odande, već ondašnja građevinska operativa.
Дакле, овде није била реч о рушевинама и "селиштима" по Дели Јовану или Кучајским планинама и стотинама година распадања и обрушавања, нити је била реч о прастаром гробљу у некој долини, већ о итекако познатом и уређеном споменичком комплексу у граду Београду. Чињеница да је реч о почившим немачким војницима може да буде придодата у контекст разваљивања после Другог светског рата услед познатих фактора који могу да буду олакшавајући за топчидерске неимаре - суровост нацистичке окупације Југославије, ратно насиље, злочини Немаца над домаћим становништвом - али то никако не релативизује данас кључни моменат у овој причи: да је НЕКО, нама непознат, 1947. године у потпуности уништио један београдски комплекс и у жару нове епохе од њега направио нешто што данас и само зврји у рушевинама, као уклето.
Begajiću, suviše si se zagrejao za ovu odbranu nemačkog groblja! Ne bih podcenjivao ništa što miriše na istorijsko, čak ni selišta (obilazio sam neka koja govore više od bilo kakve knjige), crkvine i crkvišta (izuzetno vredna i stara, veoma efikasno mogu da se rekonstruišu), kamo li gradine (ostatke praistorijskih, antičkih i srednjevekovnih gradova). U svojoj egzaltiranoj pregrejanosti, i šamaranju komunizma, prevideo si da sam prikazao najstariju srpsku crkvu u Kuršumliji (o kojoj se malo ili ništa ne zna) koju baš topalovići i dan danji rasturaju( dakle jest komunisti, ali i neki pre njih, pa i pre-pre njih, a eto, i posle njih - što znači mi sami!)...misliš li da je to manje važno i ne bitnije od nemačkog groblja!
Evo ti još nešto: Deževska crkva iz XIII veka, u kojoj je održan Deževski sabor, Milutin predao presto Dragutinu. Stručnjaci su sagledali oblik crkve u celini i može da se rekonstruiše! Ili misliš i za ovo da je neko tamo kučajsko selište manje važno od onog za šta si se fiksiriao!
Kako smo saznali u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, u 40 država Evrope, Azije, Afrike, Australije i Severne Amerike nalaze se 554 srpska groblja i vojna memorijala. A ima ih još neotkrivenih, pa je veoma teško utvrditi tačan broj grobova naših ratnika iz balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata.
Sve do pre nekoliko godina u Srbiji, što zbog nemara države, što zbog siromaštva i neorganizovanosti, nije postojao registar srpske baštine u svetu. Otkako su se 2003. godine u proces popisivanja uključili Ministarstvo za dijasporu i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, započela je i državna briga o ovim srpskim spomenicima.
- O ovim srpskim tragovima u svetu brine država i narod. Ministarstvo za dijasporu ima registar svih memorijala, grobalja, hramova i spomenika u svetu. Ministarstvo za rad i socijalnu politiku posebno brine o ratnim memorijalima, dok Srpska pravoslavna crkva vodi računa o svojim crkvenim grobljima. I sam narod čuva svoje svetinje i spomenike. Značajan deo srpskih memorijala je danas u pristojnom stanju.
Najpoznatiji srpski vojni memorijal je kosturnica na Zejtinliku u Solunu, koji se verno čuva i štiti već decenijama. Nema Srbina koji je tamo kročio, a da ga naš čuvar Đorđe Mihajlović nije dočekao rakijom iz naših krajeva i pričom iz davnih, herojskih dana završetka Prvog svetskog rata. Sličnu pažnju ima i kosturnica na ostrvu Vidu, gde su u plavoj grobnici sahranjeni srpski ranjenici. U samom Krfu postoji šest vojnih grobalja i Srpska kuća, koja čuva uspomene na našu komandu, vladu i vojsku, koja je bila stacionirana na ostrvu.
Uređena su i negovana srpska groblja u Francuskoj sa poginulim u Prvom svetskom ratu i streljanim u Drugom svetskom ratu u Parizu, Vilfranš de Ruržu i Sent Mandrijeu. A posebno uređena su groblja u Alžiru i u Tunisu u mestima Menzel Burgiba i Bizerta. Svake godine zvanične delegacije iz Srbije posećuju ove memorijale.
Nažalost, kako tvrdi dr Vladimir Grečić, ekspert za migracije, mnogi srpski memorijali u drugim zemljama su namerno zaboravljani i uništavani. Najviše srpskih tragova uništeno je u Makedoniji, Albaniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji i bivšem SSSR-u. Makedonci su urušili srpske vojne memorijale i groblja u Kumanovu, Bitolju i Tetovu. O tome svedoči jeromonah Naum, koji je posle posete Makedoniji podneo pismeni izveštaj Eparhiji raško-prizrenskoj.
- Sva groblja, osim groblja u Bitolju, su u veoma žalosnom stanju. Teško su pristupačna, bez putnog prilaza, maskirana gustom višegodišnjom šumom. Srpska noga pojedina mesta nije pohodila duži niz godina, a da ne govorimo o parastosima ili pomenima srpskih sveštenika na njima. Mali je broj spomenika na kojima se jasno mogu pročitati podaci o poginulom ratniku. Spomenike je nevreme oborilo. Stanje je toliko teško da teže ne može biti - tvrdi otac Naum.
Tokom ove, 2009. godine spomenički kompleks na Kajmakčalanu doživelo je veliko skrnavljenje. Između kapele, na čijem se vrhu usled zapuštenosti žalosno nakrivio krst, i spomen-kosturnice srpskih boraca, neki “nepoznati junak” zabetonirao je ploču na kojoj je ispisano da je “ovo spomen-ploča za Makedonce, koje je mobilisala srpska okupatorska vlast”. Ovaj sramni čin “ispravljanja” istorije makedonska vlast nije osudila.
MAPA SRPSKOG STRADANjA
Srpskih ratnih grobalja najviše se nalazi u Austriji - 83, Italiji - 64, Mađarskoj - 46 i Nemačkoj - 41. U Makedoniji ih je ostalo 34, Hrvatskoj - 31, u Francuskoj - 26, Rumuniji - 22 i Albaniji - 16. U Belgiji, Belorusiji i Crnoj Gori nalazi se po jedno srpsko vojničko groblje a 26 srpskih vojnih memorijala postoji na afričkom tlu - u Egiptu, Tunisu i Alžiru. A, postoje i u Okeaniji - 3 i u Kanadi – 2.
ČUPANjE KOROVA
Na tlu Slovačke postoji osam spomenika srpskih stradanja, od kojih su većina u veoma lošem stanju.
- Nisam mogao da gledam srpsko groblje u korovu i blatu u mestu Veliki Međer, 80 kilometara od Bratislave. Zato sam animirao naše diplomate iokupio naše ljude da izgradimo spomen-ploču i uredimo groblje - rekao nam je mladi biznismen Boris Sanader iz Slovačke.
Дакле, овде није била реч о рушевинама и "селиштима" по Дели Јовану или Кучајским планинама и стотинама година распадања и обрушавања, нити је била реч о прастаром гробљу у некој долини, већ о итекако познатом и уређеном споменичком комплексу у граду Београду. Чињеница да је реч о почившим немачким војницима може да буде придодата у контекст разваљивања после Другог светског рата услед познатих фактора који могу да буду олакшавајући за топчидерске неимаре - суровост нацистичке окупације Југославије, ратно насиље, злочини Немаца над домаћим становништвом - али то никако не релативизује данас кључни моменат у овој причи: да је НЕКО, нама непознат, 1947. године у потпуности уништио један београдски комплекс и у жару нове епохе од њега направио нешто што данас и само зврји у рушевинама, као уклето.
Begajiću, suviše si se zagrejao za ovu odbranu nemačkog groblja! Ne bih podcenjivao ništa što miriše na istorijsko, čak ni selišta (obilazio sam neka koja govore više od bilo kakve knjige), crkvine i crkvišta (izuzetno vredna i stara, veoma efikasno mogu da se rekonstruišu), kamo li gradine (ostatke praistorijskih, antičkih i srednjevekovnih gradova). U svojoj egzaltiranoj pregrejanosti, i šamaranju komunizma, prevideo si da sam prikazao najstariju srpsku crkvu u Kuršumliji (o kojoj se malo ili ništa ne zna) koju baš topalovići i dan danji rasturaju( dakle jest komunisti, ali i neki pre njih, pa i pre-pre njih, a eto, i posle njih - što znači mi sami!)...misliš li da je to manje važno i ne bitnije od nemačkog groblja!
Evo ti još nešto: Deževska crkva iz XIII veka, u kojoj je održan Deževski sabor, Milutin predao presto Dragutinu. Stručnjaci su sagledali oblik crkve u celini i može da se rekonstruiše! Ili misliš i za ovo da je neko tamo kučajsko selište manje važno od onog za šta si se fiksiriao!
Ала сте се разгоропадили, гриве вам се накострешиле. Када је претходни пут или пре тога исто тако поведена дискусија о овом немачком војничком гробљу, неко је добро констатовао да је сада на потезу немачка држава у виду својих дипломатских представника овде. Нису они необавештени, управо немачки амбасадор и/или војни аташе полажу уредно сваке године венце на онај споменик. У садашњој политичкој ситуацији и односима, управо првозаинтересована немачка страна би могла и требала покренути питање оправке споменика и уређења простора.
Дакле, комплекс је девастиран негде између 1945. и 1973. године.
...кључни моменат у овој причи: да је НЕКО, нама непознат, 1947. године у потпуности уништио један београдски комплекс...
Морам и ја да додам једно питање: да ли је немачко гробље уништено незнано тачно када између 1945. и 1973, а можда и постепено, или тачно 1947? Ако је ово друго, молим Гајића за неку потврду.
pod nazivom Nemačko groblje, bilo dugo zapušteno i da su na tom mestu bilo tek jedna ili dve ploče, uz put, koliko god moje sećanje ide unazad, a to je verovatno do kraja šezdesetih ili početka sedamdesetih.
Kasnije (ne mogu da kažem tačno kada) gusto žbunje je raskrčeno i spomenik doveden u relativno pristojno stanje. Relativno skoro je spomenik "okovan" da bi se sprečilo padanje ploča, pretpostavljam.
Ono što je meni zanimljivo, a što potvrđuju i karte iz tog doba, jeste činjenica da nema šume ispod groblja, da je čitava padina "gola". Ja sam bio ubeđen da je šuma tu bila odvajkada, očigledno pogrešno.
A posebno sam iznenađen piramidom. Nisam imao pojma da ona hrpa zemlje krije tako nešto. Pitam se kako li danas stvarno izgleda...
... by Zlata Vuksanović ...
Ove kuće postojale su u Višnjičkoj ulici sve do odluke o proširenju iste, što je moglo biti negde, recimo početkom osamdesetih.
http://www.youtube.com/watch?v=QH9Y5hAy67A
od 8:38 nadalje, komponovana ili autentična muzika iz "onog" doba...
Mislim da je to prva Bubišina filmska muzika!?
Moraću na kraju da proverim sa njim, ako se seća...
Дакле, све је кренуло од Миловановог поста у коме је навео да је чуо за непотврђену причу да је Летња позорница приликом изградње 1947. године била поплочана надгробним споменицима са немачког војног гробља у оближњем Кошутњаку. Како смо се ми (Баукампф и ја) интензивно бавили разрешењем судбине комплекса у Коштуњаку, било је логично да покушамо да проверимо да ли у наводима на које реферира Милован има неке истине. А, пре свега, изражавам Миловану захвалност што је ту причу поделио са нама.
Samo da pomenem, da ja lično nisam imao podatke o popločavanju Letnje pozornice nadgrobnim spomenicima sa nemačkog vojnog groblja, već samo o ugrađivanju istih "tu i tamo".
Gde tačno (i u koje pozicije), to mi iz kazane priče nije bilo poznato!
Ja, sa druge strane, jesam pričao o popločavanju ulaznog hola Beogradskog dramskog pozorišta na Crvenom krstu (u originalu Doma kulture tog i tog rejona) mermerom sa nemačkog paviljona na Starom sajmištu. O tome mi je govorio autor same zgrade Doma kulture, pokojni arhitekta Bogdan Ignjatović. Ovo, takođe znači da nije on naređivao da se skida obloga odande, već ondašnja građevinska operativa.