Жао ми је што нисам снимио друштва из ових кафана - тај део ми најлепше изгледа - а има их доста, као и ликова кафеџија.
Узео сам и ја Најхолдову књигу и само стигао да приметим да је очајно штампана.
Па сад имаш књигу па можеш да скенираш сваког понаособ! : )
А оно јесте да је штампа јефтина, али се слике фино виде а садржај је ненадмашив! Капитално дело о земунским кафанама које вероватно нико неће надмашити (мање допуне су могуће).
Стварно је Иво мајстор. Гледам како је овде избегао да прикаже циганско насеље, које почиње одмах иза овог канала десно доле. Свака му част, баш је приказао Београд као метрополу! Где да поквари онако лепу монографију (паре су вероватно дошле из градског буџета) приказом фавела. Додуше врло живописних, али је овде нагласак на градитељским успесима наше социјалистичке заједнице. Све под конац, лепо уређено и чисто.
Све је тачно што си написао. Ми, нешто маторији, сведоци смо свакојаких историјских кроповања, ово кадрирање је ништа у односу на та историјска. Фотографија је из монографије "Београд на длану", наравно да је требало да све изгледа репрезентативно као и само државно уређење које је наручило књигу. Али, имали смо ми ипак срећу да живимо у колико-толико слободном друштву и будемо савременици великог броја уметничких дела без кроповања, ретуширања, која су ишла и "иза овог канала доле десно", но, то је већ нека друга прича...
Сећам се Етеровићеве монографије "Београд који волим" и која је слично оној о Брозовима издата на неколико језика. Дакле, Етеровићев програмски манифест је јасан: кадрира само оно што воли .
Ако ме сећање не вара, основни задатак боравка Етеровића у Београду био је да годину дана прати Брозове из чега је изашла монографија о Брозовима. "Успут" је фотографисао Београд и са земље и из ваздуха (не верујем да је плаћао летелице) па је тако добио додатни материјал. Мада, морам признати да оно што је кадрирао много добро изгледа.
Како је прилично тешко окупити неколицину људи и ускладити њихова цењена времена, тако се мала борбена група Бегајић&Бекампф и овај пут сама упустила у нову авантуру али овај пут наоружана пајсерима. Настављајући разрешење непознанице знане као судбина надгробних белега немачког гробља у Кошутњаку, прођосмо без задржавања границу Чукарица-Савски венац и обресмо се, праћени ситном кишом и под туђом заклетвом да нас неће ни пакао смест', пред степеништем које је водило у овај необичан свет...
Реших да прво направим пар крупних кадрова како би боље сагледали ситуацију.
На овој сам захватио и Бегајића, добро маскираног, повијеног у истраживачком заносу, жељног превртања плоча.
Чик га пронађите!
Закључисмо да је осумњичена сцена добрано заливена бетоном па се тако разлетесмо по ободима и ускочисмо у јендек не би ли видели шта се дешава у пресеку, као да по слојевима тражимо доказе о постојању диносауруса а не о постојању скрнавитеља гробова. Утом прхнуше крила (акустика перфектна) и ми угледасмо фазанку која излете из ове клисурине ал' не 'олади нас птичурина јер зинусмо у следећи призор:
Испод сендвича од три слоја бетона и два слоја хидроизолације (радило се, наливало се и то више пута у разним периодима) угледасмо плочу која би по облику и структури могла да буде управо оно што тражимо. Тај дивни јавашлук у грађевинарству својствен подневљу омогућио нам је да анализирамо фазе и брљотине које су пратиле разне санације ове сцене.
Хммм, идемо на други крај...
Имамо шта и да видимо: по краћој страни, исте дебљине и структуре, извирују још три плоче!
Свесни да нам пајсери овде ништа не вреде и да без пикамера нисмо требали ни да крећемо у поход, сигурни смо, иако без стопостотног доказа, да смо пронашли оно што тражимо.
И ово ми се сада учини као део споменика или камена којим је била обложена пирамида...
Бегајић у зиду, питајући се да ли је те далеке 1947. све ово изведено искључиво по предратним нацртима архитекте Рајка Татића, виде још једну плочу идентичну претходним:
Бацисмо поглед и на запуштено гледалиште...
...али ово су биле ливене бетонске плоче.
Задовољни пронађеним доказима и истовремено разочарани што нисмо могли ни једну плочу да окренемо и прочитамо неко име, кренусмо ка излазу...
Размишљао сам да би приликом неке реконструкције и ја, да не знам за надгробне плоче, оставио бар један слој бетона као солидну подлогу за неко даље разрешавање сцене.
Па чак и да није тако, никада не бих окренуо плочу преко које би наливао нови бетон па тако никада не бих ни угледао име неког немачког војника у камену.
Овако, ако дође до неких радова, могли би да издејствујемо мало детаљније чепркање...ех!
Осврнусмо се још једном...
...и одосмо подељених осећања.
Ето, Баукампф, добисмо онолике похвале за Кошутњак али нико да се осврне на Летњу позорницу и чињеницу да смо и овај пут разоткрили један мит, и готово га потврдили.
Дакле, све је кренуло од Миловановог поста у коме је навео да је чуо за непотврђену причу да је Летња позорница приликом изградње 1947. године била поплочана надгробним споменицима са немачког војног гробља у оближњем Кошутњаку. Како смо се ми (Баукампф и ја) интензивно бавили разрешењем судбине комплекса у Коштуњаку, било је логично да покушамо да проверимо да ли у наводима на које реферира Милован има неке истине. А, пре свега, изражавам Миловану захвалност што је ту причу поделио са нама.
Мој утисак је, да не понављам све ово што је Баукампф већ постовао, да нема никакве дилеме да се у Летњој позорници налазе уграђени идентични правилни геометријски облици од белог мермера, који формом и саставом одударају од осталог камења које се тамо налази. Нажалост, директну потврду да је реч о споменицима, попут видљивих натписа, имена војника, ознака, итд. нисмо могли да видимо из описаних разлога. Али, мислим да је потпуно јасно да је реч о камену који је претходно имао неку другу сврху, и да је та сврха била гробно обележје у комплексу у Кошутњаку...
Ако се икада буде реконструисао овај комплекс у Топчидеру, мислим да ћемо добити и 1/1 доказ, и то када се буду откриле ове конкретне позиције које смо Баукампф и ја пронашли у овој "експедицији"...
Као стални скептик гледе теорије о гробљима као великом извору грађевинског материјала за поплочавање мислим да налаз од 2-3 мермерне плоче на Летњој позорници није баш неки доказ. Можда је то оплата или декорација са неке зграде страдале у бомбардовањима, можда неке степенице или отпаци каменорезаца...
Као стални скептик гледе теорије о гробљима као великом извору грађевинског материјала за поплочавање мислим да налаз од 2-3 мермерне плоче на Летњој позорници није баш неки доказ. Можда је то оплата или декорација са неке зграде (Конака итд), можда неке степенице или отпаци каменорезаца...
могуће и да је тако. Међутим, овде имамо пар детаља због којих у случају Летње позорнице не бих олако одбацио сваку могућност да су то само отпаци каменоресца: према расположивим фотографијама (укључујући и неке које је овде постовао Баукампф на посту о тражењу пирамиде), на Кошутњаку је било више стотина идентичних надгробних споменика, за сваког војника понаособ. Данас не постоји ниједан. Што значи да су негде и некада склоњени. Где? Када?
Пирамида која је била покривена великим мермерним плочама данас је потпуно огуљена до бетона. Зашто? Где су нестали равни блокови бљештавог белог мермера са тог споменика?
Други споменик у Кошутњаку, велики коцкасти монумент који постоји и сада, изгледао је делимично другачије пре Другог светског рата. Данас му фале делови мермерног прочеља где је био обложен већим равним плочама. Зашто?
Оно што је остало су углавном криви делови мермера око пиластара и нешто фриза на забату. Ако размишљамо главом неимара у потрази за адекватним материјалом 1947. године - то је грађевински неупотребљиво. И зато је и остало. Оно што је могло да се искористи, однето је.
Поврх свега, имамо и то предање о поплочавању Летње позорнице. Иако верујем да нема те реалности коју људска машта не може да не премаши, ипак ми та прича делује уверљиво. Тј. ко би и на основу чега измишљао тако нешто, осим уколико није сведочио таквом догађају? Не заборавите, и Топчидер, а камоли Кошутњак, су 1947. године, у време претпостављене "отмице" мермера, још увек дубока београдска периферија, а Немци су омражени окупатори.
Због свега наведеног, склон сам да ипак поверујем да је мермер који смо видели у Топчидерској позорници тамо доспео из непосредног комшилука, са оближњег брда...
Ево тазе слика бивше зграде Металсервиса која се као сређује:
Ко је видео оне моје снимке од пре пар месеци, и сада је потпуно исто стање, зграда је без крова, држе је у једном комаду ови челични носачи, дај Боже да се до пролећа то све не распадне.Мислим да нико није крочио у њу од почетка рестаурације...
И мали квиз, где се налази "Олимпијски музеј Србије"?
Као стални скептик гледе теорије о гробљима као великом извору грађевинског материјала за поплочавање мислим да налаз од 2-3 мермерне плоче на Летњој позорници није баш неки доказ. Можда је то оплата или декорација са неке зграде (Конака итд), можда неке степенице или отпаци каменорезаца...
Налаз од 5-6 мермерних плоча, у овом случају је огроман успех с обзиром да се остатак од пар стотина вероватно налази заливен под 2-3 слоја бетона а оно што је пронађено је последица недовршеног посла у наших неимара, необрађивањем онога што се не види. Да будем пластичан, као када се зид иза ормара остави неокречен јер је молера мрзело да га помера а може нешто мало и да се ућари.
Изузетак је овај очигледан уљез у зиду, кога је Гајић добро опазио и који је као вишак ту убачен јер те плоче нису смеле да напусте овај локалитет из разумљивих разлога.
Као неко ко се помало разуме у материјале и ко је помало више времена провео по градилиштима могу да кажем да ово са оплатама нема везе, да није декорација са зграде, да нису елементи степеништа и да нису отпаци каменорезаца. Могао бих понаособ да објасним и образложим сваку ставку али мислим да нема сврхе. Некоме ко је спреман да поверује како је у отворену сцену уграђена декорација са Конака пре него надгробни белег са немачког гробља, не треба разбијати илузије.
А што се гробаља као великог извора грађевинског материјала тиче, много драстичнији пример имамо на Ташмајдану јер су белезима са православног гробља поплочаване стазе па можемо прочитати још по неко име, чин или годину док безбрижно лижемо сладолед шетајући по парку. Тај по коме газимо нам је, између осталих и многих, то и омогућио.
Господо, пријатно!
Као стални скептик гледе теорије о гробљима као великом извору грађевинског материјала за поплочавање мислим да налаз од 2-3 мермерне плоче на Летњој позорници није баш неки доказ. Можда је то оплата или декорација са неке зграде (Конака итд), можда неке степенице или отпаци каменорезаца...
Налаз од 5-6 мермерних плоча, у овом случају је огроман успех с обзиром да се остатак од пар стотина вероватно налази заливен под 2-3 слоја бетона а оно што је пронађено је последица недовршеног посла у наших неимара, необрађивањем онога што се не види. Да будем пластичан, као када се зид иза ормара остави неокречен јер је молера мрзело да га помера а може нешто мало и да се ућари.
Изузетак је овај очигледан уљез у зиду, кога је Гајић добро опазио и који је као вишак ту убачен јер те плоче нису смеле да напусте овај локалитет из разумљивих разлога.
Као неко ко се помало разуме у материјале и ко је помало више времена провео по градилиштима могу да кажем да ово са оплатама нема везе, да није декорација са зграде, да нису елементи степеништа и да нису отпаци каменорезаца. Могао бих понаособ да објасним и образложим сваку ставку али мислим да нема сврхе. Некоме ко је спреман да поверује како је у отворену сцену уграђена декорација са Конака пре него надгробни белег са немачког гробља, не треба разбијати илузије.
А што се гробаља као великог извора грађевинског материјала тиче, много драстичнији пример имамо на Ташмајдану јер су белезима са православног гробља поплочаване стазе па можемо прочитати још по неко име, чин или годину док безбрижно лижемо сладолед шетајући по парку. Тај по коме газимо нам је, између осталих и многих, то и омогућио.
Господо, пријатно!
Ако ћемо озбиљно да разговарамо, па и овим оштрим тоном, онда да и ја кажем следеће: не треба ја да доказујем да немачки споменици нису коришћени на Летњој позорници, већ је терет доказивања да јесу на вама господо! Дакле, неколико неидентификованих мермерних комада није никакав доказ, НИКАКАВ, а томе не помаже ни то што је неко радио на градилиштима, ни што реченог гробља више нема. Те 1947. је наоколо било страшно много отпадака од избомбардованих грађевина, па је свашта могуће... Посебно није доказ тврдња да су мајстори сакрили немачке споменике заливши их у бетон, пошто се то тек има доказати. Реченице као Баукампова " Могао бих понаособ да објасним и образложим сваку ставку али мислим да нема сврхе" свакако не доприносе доказном поступку. Са тако слабим налазом, ја никада не бих толико шпекулисао и сугерисао тако јаке закључке, чак ни увијеној форми.
Као стални скептик гледе теорије о гробљима као великом извору грађевинског материјала за поплочавање мислим да налаз од 2-3 мермерне плоче на Летњој позорници није баш неки доказ. Можда је то оплата или декорација са неке зграде (Конака итд), можда неке степенице или отпаци каменорезаца...
Налаз од 5-6 мермерних плоча, у овом случају је огроман успех с обзиром да се остатак од пар стотина вероватно налази заливен под 2-3 слоја бетона а оно што је пронађено је последица недовршеног посла у наших неимара, необрађивањем онога што се не види. Да будем пластичан, као када се зид иза ормара остави неокречен јер је молера мрзело да га помера а може нешто мало и да се ућари.
Изузетак је овај очигледан уљез у зиду, кога је Гајић добро опазио и који је као вишак ту убачен јер те плоче нису смеле да напусте овај локалитет из разумљивих разлога.
Као неко ко се помало разуме у материјале и ко је помало више времена провео по градилиштима могу да кажем да ово са оплатама нема везе, да није декорација са зграде, да нису елементи степеништа и да нису отпаци каменорезаца. Могао бих понаособ да објасним и образложим сваку ставку али мислим да нема сврхе. Некоме ко је спреман да поверује како је у отворену сцену уграђена декорација са Конака пре него надгробни белег са немачког гробља, не треба разбијати илузије.
А што се гробаља као великог извора грађевинског материјала тиче, много драстичнији пример имамо на Ташмајдану јер су белезима са православног гробља поплочаване стазе па можемо прочитати још по неко име, чин или годину док безбрижно лижемо сладолед шетајући по парку. Тај по коме газимо нам је, између осталих и многих, то и омогућио.
Господо, пријатно!
Ако ћемо озбиљно да разговарамо, па и овим оштрим тоном, онда да и ја кажем следеће: не треба ја да доказујем да немачки споменици нису коришћени на Летњој позорници, већ је терет доказивања да јесу на вама господо! Дакле, неколико неидентификованих мермерних комада није никакав доказ, НИКАКАВ, а томе не помаже ни то што је неко радио на градилиштима, ни што реченог гробља више нема. Те 1947. је наоколо било страшно много отпадака од избомбардованих грађевина, па је свашта могуће... Посебно није доказ тврдња да су мајстори сакрили немачке споменике заливши их у бетон, пошто се то тек има доказати. Реченице као Баукампова " Могао бих понаособ да објасним и образложим сваку ставку али мислим да нема сврхе" свакако не доприносе доказном поступку. Са тако слабим налазом, ја никада не бих толико шпекулисао и сугерисао тако јаке закључке, чак ни увијеној форми.
Нема томе пуно како је Путник рекао да воли полемике, па ми управо због тога неће бити тешко да се помало укључим и у ову која се управо рађа ... Надам се да ми тон неће звучати оштро...
Нису мајстори сакривали немачке споменике заливши их у бетон да их једног дана екипа са Забавника не би открила, прича није баш тако прозаична: мермерне плоче из Кошутњака су идеално послужиле за равњање (неравног) простора у бившем каменолому кога је требало претворити у подијум погодан за позоришне представе, наступе хорова, концерте и сва остала слављење успеха нове епохе. Мермер је чврст материјал, и што је важно, већ обрађен у правилне правоугаонике што је било идеално за поплочавање. Није било потребно губити време и тражити адекватан материјал у ратом разореној земљи када је већ био ту, испред носа.
Могуће је да је материјал од рушевина такође имао своју улогу овде, и вероватно јесте, јер је требало прво насути тло, па тек онда равнати. Ако пажљиво погледате фотографије које је Баукампф ставио са наше експедиције, видећете да се плоче за које претпостављамо да су немачки војни споменици управо налазе у крајњем горњем слоју, као финални лејер пред бетон.
Баукампф је архитекта са пуно искуства са градилишта па ће и он моћи да још мало образложи тај поступак, надам се не у превише оштром тону
Нама није био циљ да шпекулишемо и намећемо јаке закључке, него да пробамо да заокружимо целовиту причу о судбини кошутњачког комплекса, и да пробамо да решимо његову последњу преосталу тајну, какав год исход нам то донело. Иако ми је жао што не могу да конкретно докажем да је у случају Летње позорнице заиста реч о споменицима, лично више немам никакве сумње у оно шта сам тамо видео. Наравно, искрено ми је жао што ову расправу сви заједно нисмо водили на лицу места, током "похода", можда би смо тако једни друге јаче убедили у своје аргументе...
Жао ми је што нисам снимио друштва из ових кафана - тај део ми најлепше изгледа - а има их доста, као и ликова кафеџија.
Узео сам и ја Најхолдову књигу и само стигао да приметим да је очајно штампана.
Па сад имаш књигу па можеш да скенираш сваког понаособ! : )
А оно јесте да је штампа јефтина, али се слике фино виде а садржај је ненадмашив! Капитално дело о земунским кафанама које вероватно нико неће надмашити (мање допуне су могуће).
Све је тачно што си написао. Ми, нешто маторији, сведоци смо свакојаких историјских кроповања, ово кадрирање је ништа у односу на та историјска. Фотографија је из монографије "Београд на длану", наравно да је требало да све изгледа репрезентативно као и само државно уређење које је наручило књигу. Али, имали смо ми ипак срећу да живимо у колико-толико слободном друштву и будемо савременици великог броја уметничких дела без кроповања, ретуширања, која су ишла и "иза овог канала доле десно", но, то је већ нека друга прича...
Сећам се Етеровићеве монографије "Београд који волим" и која је слично оној о Брозовима издата на неколико језика. Дакле, Етеровићев програмски манифест је јасан: кадрира само оно што воли
Ако ме сећање не вара, основни задатак боравка Етеровића у Београду био је да годину дана прати Брозове из чега је изашла монографија о Брозовима. "Успут" је фотографисао Београд и са земље и из ваздуха (не верујем да је плаћао летелице) па је тако добио додатни материјал. Мада, морам признати да оно што је кадрирао много добро изгледа.
Реших да прво направим пар крупних кадрова како би боље сагледали ситуацију.
На овој сам захватио и Бегајића, добро маскираног, повијеног у истраживачком заносу, жељног превртања плоча.
Чик га пронађите!
Закључисмо да је осумњичена сцена добрано заливена бетоном па се тако разлетесмо по ободима и ускочисмо у јендек не би ли видели шта се дешава у пресеку, као да по слојевима тражимо доказе о постојању диносауруса а не о постојању скрнавитеља гробова. Утом прхнуше крила (акустика перфектна) и ми угледасмо фазанку која излете из ове клисурине ал' не 'олади нас птичурина јер зинусмо у следећи призор:
Испод сендвича од три слоја бетона и два слоја хидроизолације (радило се, наливало се и то више пута у разним периодима) угледасмо плочу која би по облику и структури могла да буде управо оно што тражимо. Тај дивни јавашлук у грађевинарству својствен подневљу омогућио нам је да анализирамо фазе и брљотине које су пратиле разне санације ове сцене.
Хммм, идемо на други крај...
Имамо шта и да видимо: по краћој страни, исте дебљине и структуре, извирују још три плоче!
Свесни да нам пајсери овде ништа не вреде и да без пикамера нисмо требали ни да крећемо у поход, сигурни смо, иако без стопостотног доказа, да смо пронашли оно што тражимо.
И ово ми се сада учини као део споменика или камена којим је била обложена пирамида...
Бегајић у зиду, питајући се да ли је те далеке 1947. све ово изведено искључиво по предратним нацртима архитекте Рајка Татића, виде још једну плочу идентичну претходним:
Бацисмо поглед и на запуштено гледалиште...
...али ово су биле ливене бетонске плоче.
Задовољни пронађеним доказима и истовремено разочарани што нисмо могли ни једну плочу да окренемо и прочитамо неко име, кренусмо ка излазу...
Размишљао сам да би приликом неке реконструкције и ја, да не знам за надгробне плоче, оставио бар један слој бетона као солидну подлогу за неко даље разрешавање сцене.
Па чак и да није тако, никада не бих окренуо плочу преко које би наливао нови бетон па тако никада не бих ни угледао име неког немачког војника у камену.
Овако, ако дође до неких радова, могли би да издејствујемо мало детаљније чепркање...ех!
Осврнусмо се још једном...
...и одосмо подељених осећања.
Ето, Баукампф, добисмо онолике похвале за Кошутњак али нико да се осврне на Летњу позорницу и чињеницу да смо и овај пут разоткрили један мит, и готово га потврдили.
Дакле, све је кренуло од Миловановог поста у коме је навео да је чуо за непотврђену причу да је Летња позорница приликом изградње 1947. године била поплочана надгробним споменицима са немачког војног гробља у оближњем Кошутњаку. Како смо се ми (Баукампф и ја) интензивно бавили разрешењем судбине комплекса у Коштуњаку, било је логично да покушамо да проверимо да ли у наводима на које реферира Милован има неке истине. А, пре свега, изражавам Миловану захвалност што је ту причу поделио са нама.
Мој утисак је, да не понављам све ово што је Баукампф већ постовао, да нема никакве дилеме да се у Летњој позорници налазе уграђени идентични правилни геометријски облици од белог мермера, који формом и саставом одударају од осталог камења које се тамо налази. Нажалост, директну потврду да је реч о споменицима, попут видљивих натписа, имена војника, ознака, итд. нисмо могли да видимо из описаних разлога. Али, мислим да је потпуно јасно да је реч о камену који је претходно имао неку другу сврху, и да је та сврха била гробно обележје у комплексу у Кошутњаку...
Ако се икада буде реконструисао овај комплекс у Топчидеру, мислим да ћемо добити и 1/1 доказ, и то када се буду откриле ове конкретне позиције које смо Баукампф и ја пронашли у овој "експедицији"...
могуће и да је тако. Међутим, овде имамо пар детаља због којих у случају Летње позорнице не бих олако одбацио сваку могућност да су то само отпаци каменоресца: према расположивим фотографијама (укључујући и неке које је овде постовао Баукампф на посту о тражењу пирамиде), на Кошутњаку је било више стотина идентичних надгробних споменика, за сваког војника понаособ. Данас не постоји ниједан. Што значи да су негде и некада склоњени. Где? Када?
Пирамида која је била покривена великим мермерним плочама данас је потпуно огуљена до бетона. Зашто? Где су нестали равни блокови бљештавог белог мермера са тог споменика?
Други споменик у Кошутњаку, велики коцкасти монумент који постоји и сада, изгледао је делимично другачије пре Другог светског рата. Данас му фале делови мермерног прочеља где је био обложен већим равним плочама. Зашто?
Оно што је остало су углавном криви делови мермера око пиластара и нешто фриза на забату. Ако размишљамо главом неимара у потрази за адекватним материјалом 1947. године - то је грађевински неупотребљиво. И зато је и остало. Оно што је могло да се искористи, однето је.
Поврх свега, имамо и то предање о поплочавању Летње позорнице. Иако верујем да нема те реалности коју људска машта не може да не премаши, ипак ми та прича делује уверљиво. Тј. ко би и на основу чега измишљао тако нешто, осим уколико није сведочио таквом догађају? Не заборавите, и Топчидер, а камоли Кошутњак, су 1947. године, у време претпостављене "отмице" мермера, још увек дубока београдска периферија, а Немци су омражени окупатори.
Због свега наведеног, склон сам да ипак поверујем да је мермер који смо видели у Топчидерској позорници тамо доспео из непосредног комшилука, са оближњег брда...
Ко је видео оне моје снимке од пре пар месеци, и сада је потпуно исто стање, зграда је без крова, држе је у једном комаду ови челични носачи, дај Боже да се до пролећа то све не распадне.Мислим да нико није крочио у њу од почетка рестаурације...
И мали квиз, где се налази "Олимпијски музеј Србије"?
Налаз од 5-6 мермерних плоча, у овом случају је огроман успех с обзиром да се остатак од пар стотина вероватно налази заливен под 2-3 слоја бетона а оно што је пронађено је последица недовршеног посла у наших неимара, необрађивањем онога што се не види. Да будем пластичан, као када се зид иза ормара остави неокречен јер је молера мрзело да га помера а може нешто мало и да се ућари.
Изузетак је овај очигледан уљез у зиду, кога је Гајић добро опазио и који је као вишак ту убачен јер те плоче нису смеле да напусте овај локалитет из разумљивих разлога.
Као неко ко се помало разуме у материјале и ко је помало више времена провео по градилиштима могу да кажем да ово са оплатама нема везе, да није декорација са зграде, да нису елементи степеништа и да нису отпаци каменорезаца. Могао бих понаособ да објасним и образложим сваку ставку али мислим да нема сврхе. Некоме ко је спреман да поверује како је у отворену сцену уграђена декорација са Конака пре него надгробни белег са немачког гробља, не треба разбијати илузије.
А што се гробаља као великог извора грађевинског материјала тиче, много драстичнији пример имамо на Ташмајдану јер су белезима са православног гробља поплочаване стазе па можемо прочитати још по неко име, чин или годину док безбрижно лижемо сладолед шетајући по парку. Тај по коме газимо нам је, између осталих и многих, то и омогућио.
Господо, пријатно!
Налаз од 5-6 мермерних плоча, у овом случају је огроман успех с обзиром да се остатак од пар стотина вероватно налази заливен под 2-3 слоја бетона а оно што је пронађено је последица недовршеног посла у наших неимара, необрађивањем онога што се не види. Да будем пластичан, као када се зид иза ормара остави неокречен јер је молера мрзело да га помера а може нешто мало и да се ућари.
Изузетак је овај очигледан уљез у зиду, кога је Гајић добро опазио и који је као вишак ту убачен јер те плоче нису смеле да напусте овај локалитет из разумљивих разлога.
Као неко ко се помало разуме у материјале и ко је помало више времена провео по градилиштима могу да кажем да ово са оплатама нема везе, да није декорација са зграде, да нису елементи степеништа и да нису отпаци каменорезаца. Могао бих понаособ да објасним и образложим сваку ставку али мислим да нема сврхе. Некоме ко је спреман да поверује како је у отворену сцену уграђена декорација са Конака пре него надгробни белег са немачког гробља, не треба разбијати илузије.
А што се гробаља као великог извора грађевинског материјала тиче, много драстичнији пример имамо на Ташмајдану јер су белезима са православног гробља поплочаване стазе па можемо прочитати још по неко име, чин или годину док безбрижно лижемо сладолед шетајући по парку. Тај по коме газимо нам је, између осталих и многих, то и омогућио.
Господо, пријатно!
Ако ћемо озбиљно да разговарамо, па и овим
Налаз од 5-6 мермерних плоча, у овом случају је огроман успех с обзиром да се остатак од пар стотина вероватно налази заливен под 2-3 слоја бетона а оно што је пронађено је последица недовршеног посла у наших неимара, необрађивањем онога што се не види. Да будем пластичан, као када се зид иза ормара остави неокречен јер је молера мрзело да га помера а може нешто мало и да се ућари.
Изузетак је овај очигледан уљез у зиду, кога је Гајић добро опазио и који је као вишак ту убачен јер те плоче нису смеле да напусте овај локалитет из разумљивих разлога.
Као неко ко се помало разуме у материјале и ко је помало више времена провео по градилиштима могу да кажем да ово са оплатама нема везе, да није декорација са зграде, да нису елементи степеништа и да нису отпаци каменорезаца. Могао бих понаособ да објасним и образложим сваку ставку али мислим да нема сврхе. Некоме ко је спреман да поверује како је у отворену сцену уграђена декорација са Конака пре него надгробни белег са немачког гробља, не треба разбијати илузије.
А што се гробаља као великог извора грађевинског материјала тиче, много драстичнији пример имамо на Ташмајдану јер су белезима са православног гробља поплочаване стазе па можемо прочитати још по неко име, чин или годину док безбрижно лижемо сладолед шетајући по парку. Тај по коме газимо нам је, између осталих и многих, то и омогућио.
Господо, пријатно!
Ако ћемо озбиљно да разговарамо, па и овим
Нема томе пуно како је Путник рекао да воли полемике, па ми управо због тога неће бити тешко да се помало укључим и у ову која се управо рађа
Нису мајстори сакривали немачке споменике заливши их у бетон да их једног дана екипа са Забавника не би открила, прича није баш тако прозаична: мермерне плоче из Кошутњака су идеално послужиле за равњање (неравног) простора у бившем каменолому кога је требало претворити у подијум погодан за позоришне представе, наступе хорова, концерте и сва остала слављење успеха нове епохе. Мермер је чврст материјал, и што је важно, већ обрађен у правилне правоугаонике што је било идеално за поплочавање. Није било потребно губити време и тражити адекватан материјал у ратом разореној земљи када је већ био ту, испред носа.
Могуће је да је материјал од рушевина такође имао своју улогу овде, и вероватно јесте, јер је требало прво насути тло, па тек онда равнати. Ако пажљиво погледате фотографије које је Баукампф ставио са наше експедиције, видећете да се плоче за које претпостављамо да су немачки војни споменици управо налазе у крајњем горњем слоју, као финални лејер пред бетон.
Баукампф је архитекта са пуно искуства са градилишта па ће и он моћи да још мало образложи тај поступак, надам се не у превише оштром тону
Нама није био циљ да шпекулишемо и намећемо јаке закључке, него да пробамо да заокружимо целовиту причу о судбини кошутњачког комплекса, и да пробамо да решимо његову последњу преосталу тајну, какав год исход нам то донело. Иако ми је жао што не могу да конкретно докажем да је у случају Летње позорнице заиста реч о споменицима, лично више немам никакве сумње у оно шта сам тамо видео. Наравно, искрено ми је жао што ову расправу сви заједно нисмо водили на лицу места, током "похода", можда би смо тако једни друге јаче убедили у своје аргументе...