Iskoristio sam priliku da prozovem MZa...Provalio sam da je ovo zakačio a i ne zanima ga ni šta je ni gde je.Barem da pita...
Njega uglavnom ništa ni ne zanima, osim cc :crazy:
Čeknite malko, a sve ostale lepote sveta? Pa i sama fotka kao ljudsko čudo i čitanje nekog drugog šmeka koji tu egzistencijalnošmekuje?! Mislite da samo tehnički sve to mora tako tačno i precizno, odavde i dovde, u milimetar i litar?! Opet sastavljate pravilnik ko, kako, šta i koliko mora..? Jel slede i sankcije pa i ona najstroža sa bešenjem?! Ja gledim fotku i uzdišem, srknem cc, pa zagledim pobliže, pa zamišljam, domišljam..pa cocnemc, zapalim pljugu..meni to tako uzdisajno, sentimentno i bezčinjenično više odgovara! Lakše shvatam da postoji život i van Čubure, svet veliki, pa još više raste, nešto bilo a nešto će i biti, bogte, baš sve čuda oko mene!? Volim da se začuđavam na svojski...ako nekom smetam, zvinjavam se, taki sam!
Konačno ga nađosmo...Čovek progovorio,...reaguje...možda od ove kiše...
Bravo!
Ej,zezamo se ,u redu je ...nismo baš hteli da te budimo...
Sve je bilo ok. pa ja sam se čak i zahvalio za fotku.
Slučajno sam prolazio ispred Moskve i video kako se jadni Petković muči oko postavljanja kamere a pored njega dostojanstveno stoji gospon Petrović - kao primadona.
(Izvini MZ, ja cenim filmski opus tvoga profe...ali je on ipak bio malo samouverena mimoza, zar ne? Priznaj!)
Povirio sam u Moskvu i kada sam izlazio ugledam da Petković upravo snima scenu.
Munjevito sam okrenuo glavu od kamere i pošao dalje - i tako uspešno odglumio prolaznika. Szena je bila spašena!
Zlatnu medalju sa Pulskog festivala za sporednu ulogu u filmu još nisam dobio!
Prilažem ovde corpus delicti!
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Iskoristio sam priliku da prozovem MZa...Provalio sam da je ovo zakačio a i ne zanima ga ni šta je ni gde je.Barem da pita...
Njega uglavnom ništa ni ne zanima, osim cc :crazy:
Čeknite malko, a sve ostale lepote sveta? Pa i sama fotka kao ljudsko čudo i čitanje nekog drugog šmeka koji tu egzistencijalnošmekuje?! Mislite da samo tehnički sve to mora tako tačno i precizno, odavde i dovde, u milimetar i litar?! Opet sastavljate pravilnik ko, kako, šta i koliko mora..? Jel slede i sankcije pa i ona najstroža sa bešenjem?! Ja gledim fotku i uzdišem, srknem cc, pa zagledim pobliže, pa zamišljam, domišljam..pa cocnemc, zapalim pljugu..meni to tako uzdisajno, sentimentno i bezčinjenično više odgovara! Lakše shvatam da postoji život i van Čubure, svet veliki, pa još više raste, nešto bilo a nešto će i biti, bogte, baš sve čuda oko mene!? Volim da se začuđavam na svojski...ako nekom smetam, zvinjavam se, taki sam!
Konačno ga nađosmo...Čovek progovorio,...reaguje...možda od ove kiše...
Bravo!
Ej,zezamo se ,u redu je ...nismo baš hteli da te budimo...
Sve je bilo ok. pa ja sam se čak i zahvalio za fotku.
Lepo je da ste stvar izgladili! NE DIRAJTE MI ZULETA! On je jedini na forumu, koji ima malo poetske duše! I osim toga, ja sam jedini, koji drži monopol da čačka po njemu!....
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Како је прилично тешко окупити неколицину људи и ускладити њихова цењена времена, тако се мала борбена група Бегајић&Бекампф и овај пут сама упустила у нову авантуру али овај пут наоружана пајсерима. Настављајући разрешење непознанице знане као судбина надгробних белега немачког гробља у Кошутњаку, прођосмо без задржавања границу Чукарица-Савски венац и обресмо се, праћени ситном кишом и под туђом заклетвом да нас неће ни пакао смест', пред степеништем које је водило у овај необичан свет...
Реших да прво направим пар крупних кадрова како би боље сагледали ситуацију.
На овој сам захватио и Бегајића, добро маскираног, повијеног у истраживачком заносу, жељног превртања плоча.
Чик га пронађите!
Закључисмо да је осумњичена сцена добрано заливена бетоном па се тако разлетесмо по ободима и ускочисмо у јендек не би ли видели шта се дешава у пресеку, као да по слојевима тражимо доказе о постојању диносауруса а не о постојању скрнавитеља гробова. Утом прхнуше крила (акустика перфектна) и ми угледасмо фазанку која излете из ове клисурине ал' не 'олади нас птичурина јер зинусмо у следећи призор:
Испод сендвича од три слоја бетона и два слоја хидроизолације (радило се, наливало се и то више пута у разним периодима) угледасмо плочу која би по облику и структури могла да буде управо оно што тражимо. Тај дивни јавашлук у грађевинарству својствен подневљу омогућио нам је да анализирамо фазе и брљотине које су пратиле разне санације ове сцене.
Хммм, идемо на други крај...
Имамо шта и да видимо: по краћој страни, исте дебљине и структуре, извирују још три плоче!
Свесни да нам пајсери овде ништа не вреде и да без пикамера нисмо требали ни да крећемо у поход, сигурни смо, иако без стопостотног доказа, да смо пронашли оно што тражимо.
И ово ми се сада учини као део споменика или камена којим је била обложена пирамида...
Бегајић у зиду, питајући се да ли је те далеке 1947. све ово изведено искључиво по предратним нацртима архитекте Рајка Татића, виде још једну плочу идентичну претходним:
Бацисмо поглед и на запуштено гледалиште...
...али ово су биле ливене бетонске плоче.
Задовољни пронађеним доказима и истовремено разочарани што нисмо могли ни једну плочу да окренемо и прочитамо неко име, кренусмо ка излазу...
Размишљао сам да би приликом неке реконструкције и ја, да не знам за надгробне плоче, оставио бар један слој бетона као солидну подлогу за неко даље разрешавање сцене.
Па чак и да није тако, никада не бих окренуо плочу преко које би наливао нови бетон па тако никада не бих ни угледао име неког немачког војника у камену.
Овако, ако дође до неких радова, могли би да издејствујемо мало детаљније чепркање...ех!
Осврнусмо се још једном...
Runde, ulepša mi ovaj sumorni dan. Ovaj tvoj film u kome si briljirao je svojevrsna crno-bela razglednica Beograda 1962 godine. Mnoštvo interesantnih kadrova, pored ovih već postavljenih, je u filmu. Evo da stavim par po mom izboru:
Parking na uglu Nušićeve i Dečanske (gde danas izlazi tunel):
Biro za izgubljene stvari (šta to beše?):
Tek otvoreni aerodrom u Surčinu:
I za kraj moji favoriti, novobeogradski, staroaerodromski:
Iskoristio sam priliku da prozovem MZa...Provalio sam da je ovo zakačio a i ne zanima ga ni šta je ni gde je.Barem da pita...
Njega uglavnom ništa ni ne zanima, osim cc :crazy:
Čeknite malko, a sve ostale lepote sveta? Pa i sama fotka kao ljudsko čudo i čitanje nekog drugog šmeka koji tu egzistencijalnošmekuje?! Mislite da samo tehnički sve to mora tako tačno i precizno, odavde i dovde, u milimetar i litar?! Opet sastavljate pravilnik ko, kako, šta i koliko mora..? Jel slede i sankcije pa i ona najstroža sa bešenjem?! Ja gledim fotku i uzdišem, srknem cc, pa zagledim pobliže, pa zamišljam, domišljam..pa cocnemc, zapalim pljugu..meni to tako uzdisajno, sentimentno i bezčinjenično više odgovara! Lakše shvatam da postoji život i van Čubure, svet veliki, pa još više raste, nešto bilo a nešto će i biti, bogte, baš sve čuda oko mene!? Volim da se začuđavam na svojski...ako nekom smetam, zvinjavam se, taki sam!
Konačno ga nađosmo...Čovek progovorio,...reaguje...možda od ove kiše...
Bravo!
Ej,zezamo se ,u redu je ...nismo baš hteli da te budimo...
Sve je bilo ok. pa ja sam se čak i zahvalio za fotku.
Slučajno sam prolazio ispred Moskve i video kako se jadni Petković muči oko postavljanja kamere a pored njega dostojanstveno stoji gospon Petrović - kao primadona.
(Izvini MZ, ja cenim filmski opus tvoga profe...ali je on ipak bio malo samouverena mimoza, zar ne? Priznaj!)
Povirio sam u Moskvu i kada sam izlazio ugledam da Petković upravo snima scenu.
Munjevito sam okrenuo glavu od kamere i pošao dalje - i tako uspešno odglumio prolaznika. Szena je bila spašena!
Zlatnu medalju sa Pulskog festivala za sporednu ulogu u filmu još nisam dobio!
Prilažem ovde corpus delicti!
Iskoristio sam priliku da prozovem MZa...Provalio sam da je ovo zakačio a i ne zanima ga ni šta je ni gde je.Barem da pita...
Njega uglavnom ništa ni ne zanima, osim cc :crazy:
Čeknite malko, a sve ostale lepote sveta? Pa i sama fotka kao ljudsko čudo i čitanje nekog drugog šmeka koji tu egzistencijalnošmekuje?! Mislite da samo tehnički sve to mora tako tačno i precizno, odavde i dovde, u milimetar i litar?! Opet sastavljate pravilnik ko, kako, šta i koliko mora..? Jel slede i sankcije pa i ona najstroža sa bešenjem?! Ja gledim fotku i uzdišem, srknem cc, pa zagledim pobliže, pa zamišljam, domišljam..pa cocnemc, zapalim pljugu..meni to tako uzdisajno, sentimentno i bezčinjenično više odgovara! Lakše shvatam da postoji život i van Čubure, svet veliki, pa još više raste, nešto bilo a nešto će i biti, bogte, baš sve čuda oko mene!? Volim da se začuđavam na svojski...ako nekom smetam, zvinjavam se, taki sam!
Konačno ga nađosmo...Čovek progovorio,...reaguje...možda od ove kiše...
Bravo!
Ej,zezamo se ,u redu je ...nismo baš hteli da te budimo...
Sve je bilo ok. pa ja sam se čak i zahvalio za fotku.
Lepo je da ste stvar izgladili! NE DIRAJTE MI ZULETA! On je jedini na forumu, koji ima malo poetske duše! I osim toga, ja sam jedini, koji drži monopol da čačka po njemu!....
Pa jeste - desno od mene - u sporednoj ulozi....
Pa jeste - desno od mene - u sporednoj ulozi....
Мада, понашање.... Улетео у сцену као падобранац, а већ мува главну глумицу... ццц... већ је сањарио:Ћинећита, Долће вита, Анита...
Реших да прво направим пар крупних кадрова како би боље сагледали ситуацију.
На овој сам захватио и Бегајића, добро маскираног, повијеног у истраживачком заносу, жељног превртања плоча.
Чик га пронађите!
Закључисмо да је осумњичена сцена добрано заливена бетоном па се тако разлетесмо по ободима и ускочисмо у јендек не би ли видели шта се дешава у пресеку, као да по слојевима тражимо доказе о постојању диносауруса а не о постојању скрнавитеља гробова. Утом прхнуше крила (акустика перфектна) и ми угледасмо фазанку која излете из ове клисурине ал' не 'олади нас птичурина јер зинусмо у следећи призор:
Испод сендвича од три слоја бетона и два слоја хидроизолације (радило се, наливало се и то више пута у разним периодима) угледасмо плочу која би по облику и структури могла да буде управо оно што тражимо. Тај дивни јавашлук у грађевинарству својствен подневљу омогућио нам је да анализирамо фазе и брљотине које су пратиле разне санације ове сцене.
Хммм, идемо на други крај...
Имамо шта и да видимо: по краћој страни, исте дебљине и структуре, извирују још три плоче!
Свесни да нам пајсери овде ништа не вреде и да без пикамера нисмо требали ни да крећемо у поход, сигурни смо, иако без стопостотног доказа, да смо пронашли оно што тражимо.
И ово ми се сада учини као део споменика или камена којим је била обложена пирамида...
Бегајић у зиду, питајући се да ли је те далеке 1947. све ово изведено искључиво по предратним нацртима архитекте Рајка Татића, виде још једну плочу идентичну претходним:
Бацисмо поглед и на запуштено гледалиште...
...али ово су биле ливене бетонске плоче.
Задовољни пронађеним доказима и истовремено разочарани што нисмо могли ни једну плочу да окренемо и прочитамо неко име, кренусмо ка излазу...
Размишљао сам да би приликом неке реконструкције и ја, да не знам за надгробне плоче, оставио бар један слој бетона као солидну подлогу за неко даље разрешавање сцене.
Па чак и да није тако, никада не бих окренуо плочу преко које би наливао нови бетон па тако никада не бих ни угледао име неког немачког војника у камену.
Овако, ако дође до неких радова, могли би да издејствујемо мало детаљније чепркање...ех!
Осврнусмо се још једном...
...и одосмо подељених осећања.
Parking na uglu Nušićeve i Dečanske (gde danas izlazi tunel):
Biro za izgubljene stvari (šta to beše?):
Tek otvoreni aerodrom u Surčinu:
I za kraj moji favoriti, novobeogradski, staroaerodromski:
Pista aerodroma:
Runde, hvala za ovo otkrovenje.