Бађунов је написао/ла:

Kada sam pominjao busolu nisam mislio na orjentaciju - to je toliko logično da je odmah trebalo pomisliti da postoji neki drugi razlog. A ja sam mislio na to da se eventualno, ako treba, snimi neki kroki poluinstrumentalno kad već ne možemo instrumentalno odnosmo teodolitom. Poluinstrumentalno snimanje moguće je sa pravom busolom a ne sa igračkama koje se koriste na orjentacijskim takmičenjima i kroki urađen na taj način kvalitetniji je od "odokativnog" skiciranja na terenu.

Pa možda i ne treba da idete do Donjeg grada. Možete da prošetate i napravite fotografije stanja. Evo kako rekonstrukcioni plan iz 1790. god. izgleda prenet na Google Earth:


Pošto je snimak Google Earth iz jula 2009., znači da ostaci vodene kapije na Dunavu postoje i danas, jedino je pitanje u kom stanju:


Toliko od mene. Kroki izgleda neće trebati da se radi.

ponedeljak, 10. avg 2009, 08:01 -> 23:22

Vremeplov (10. avgust)

Na današnji dan rođen srpski knez i kralj Milan Obrenović. Počela izgradnja Svetosavskog doma u Beogradu.

Na današnji dan 1889. godine počela je izgradnja Svetosavskog doma u Beogradu. Na mestu izgradnje Svetosavskog doma, u Dušanovoj ulici  br. 13 nalazile su se ruševine  zgrade poznate kao Pirinčana. Bio je to karavan-saraj Mehmed paše Sokolovića sa bezistanom.U 18. veku  adaptiran je i pretvoren u boravište austrijskog komandanta Beograda, princa Eugena Savojskog. Izrada projekta Svetosavskog doma poverena je arhitekti Jovanu Ilkiću. Kamen temeljac položen je 10. avgusta 1889. godine. Bio je to prvorazredni društveni događaj, koji su svojim prisustvom uveličali  predstavnici dvora, crkve, države i najviđeniji  Beograđani. Gradnja je trajala nešto više od  godinu dana. Dom je svečano otvoren 1. oktobra 1890. godine. Osim Društva svetog  Save, ovu zgradu su tokom godina koristili Prva beogradska gimnazija, bolnica Srpskog crvenog krsta, Četvrta ženska gimnazija, Viša pegagoška škola,a danas u njoj radi Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu.

Dakle lokacija je pogođena ali se u ovu čorbu umešao i začin koji se zove bezistan. Najgore od svega je što se ovi podaci prenose sa sajta na sajt pa se greške razmnožavaju geometrijskom progresijom.

Na sajtu Peščanik Mileta Prodanović kaže:
Uobičajeno mišljenje da je to bila rezidencija princa Evgenija Savojskog i da je podignuta po istim arhitektonskim planovima kao bečki Belvedere ili palata u Himelpfortgase opovrgnuto je pažljivijom analizom sačuvanih dokumenata i crteža - Evgenije Savojski je u Beogradu boravio kratko nakon osvajanja grada te to nije mogla biti njegova kuća, a udvojeni prozori koji se vide na Kanicovoj skici nemaju analogije sa pomenutim palatama. Ipak, stvar nije daleko od istine - to jeste bila rezidencija guvernera Srbije princa Aleksandra Virtemberškog, a sačuvani elementi plastike i planovi grada na kojima je ucrtan gabarit osnove govore da ju je svakako projektovao neko od tadašnjih dvorskih arhitekata, najverovatnije J. F. fon Erlah.

Zar ne postoje istoričari koji konačno mogu da utvrde pravu istinu. Pa to je bilo pre samo sto i kusur godina.
Ne, to će da uradi ovaj forum, pa ko hoće da veruje...
Elem, mislio sam da pokušamo da odredimo i lokaciju stana Eugena Savojskog, ali mislim da je to previše, jer kako kaže Mileta Prodanović to i nije bio Eugen...