... Uličara molim da nam detaljno ispriča sve što ima o tipskim jednospratnicama na početku Duge čaršije - a naročito ako ima planove i ilustracije koji to potkrepljuju - pa da zajedno rušimo i Škalameru, Andrejevića i druge - ako treba 8) ... mada u delu o položaju Pirinčane kao da još nemamo primedbi ...
... u svakom slučaju, vidim da ćemo još zalaziti u nekadašnju tursku čaršiju - i radujem se tome :)...
... Bonđorno :)...
Посматрао сам твоје опсервације и биле су врло занимљиве. Оно што је мени било главно размимоилажење јесте да су на хамаму лукови били зашиљени, а да су остаци лукова на овим кућама што се виде на разгледници - покуружни.
Али, разгледајући основу хамама и онога што је остало у будимпештанском архиву, размишљао сам да је веома тешко утврдити одакле су цртане перспективе остатака, тако да нема много сигурних података за које се човек може ухватити.
Додатно чуђење изазвала је нова перспектива остатака - са лучним пролазима који се, може бити, поклапају са колским залученим пролазима кућа из аустријског доба.
Како год било, тема је веома интересантна, и њом би могли да се баве археолози, архитекте и истраживачи историје града. Много је нагађања у литератури по овом питању.
И када већ споменух археологе, занимљиво је да је део плацева у Душановој код Дома Светог Саве, на месту где се могла налазити палата, и даље слободан - нема ништа изидано!
Ова зграда која се налази посред Таковске је изгледа случај за Милована! Мож' бити и да је то његов омиљени ресор - уклапање старе у нову! : )
Врло занимљива тема, али тешко разрешива. Наиме основни проблем је што ја нисам сигуран да је ово 1945. година и да је, сходно томе, зграда "Партизанског пута" (надам се да је то та за коју тврдиш да је посред Таковске) можда настављена зграда започета пре рата или чак у току окупације.
Једини репер за могуће разрешавање је онај залучени хангар који би требао да се налази испред тадашњег "Авала филма". Додуше, и зграда Ђачке трпезе Краљице Марије/Авала филма/Телевизије је већ довршена и омалтерисана, што мислим да није био случај у току рата (постоје неке слике тениских терена из тог доба, објављиване на овом форуму, где се ова грађевина још види у опеци).
Према томе, могуће је да овде ипак немамо случај наставка започетог зидања, већ да је ова фотографија из неке 1947. или слично када је већ градило навелико. Оно што је сигурно, јесте да завршена зграда "Партизанског пута" има (по употребљеним завршним материјалима) све одлике кућа из средине педесетих, тако да је могућ случај и да је отпочето крајем четрдесетих и зидано пет и више година.
... Uličara molim da nam detaljno ispriča sve što ima o tipskim jednospratnicama na početku Duge čaršije - a naročito ako ima planove i ilustracije koji to potkrepljuju - pa da zajedno rušimo i Škalameru, Andrejevića i druge - ako treba 8) ... mada u delu o položaju Pirinčane kao da još nemamo primedbi ...
... u svakom slučaju, vidim da ćemo još zalaziti u nekadašnju tursku čaršiju - i radujem se tome :)...
... Bonđorno :)...
И ја се сећам, као и Уличар, приче о пет аустријских кућа у групи, од којих је једна преживела до данас - то је она најстарија зграда у Београду.
Кнез Михаило у време неког крунисања (краља Петра?):
Па нема са ког другог. Значи 1904.
Стварно, а зар Александар Карађорђевић није крунисан 1921. године?
Колико ја знам, није! Крунисање је опсежно планирано, чак је читава Жича реконструисана у то доба, али овај чин увођења владара на престо није обављен.
Церемонија крунисања краља Александра Карађорђевића није никад обављена али је ипак миропомазан за владара, што је један од чинова пред само крунисање.
... Uličara molim da nam detaljno ispriča sve što ima o tipskim jednospratnicama na početku Duge čaršije - a naročito ako ima planove i ilustracije koji to potkrepljuju - pa da zajedno rušimo i Škalameru, Andrejevića i druge - ako treba 8) ... mada u delu o položaju Pirinčane kao da još nemamo primedbi ...
... u svakom slučaju, vidim da ćemo još zalaziti u nekadašnju tursku čaršiju - i radujem se tome :)...
... Bonđorno :)...
Посматрао сам твоје опсервације и биле су врло занимљиве. Оно што је мени било главно размимоилажење јесте да су на хамаму лукови били зашиљени, а да су остаци лукова на овим кућама што се виде на разгледници - покуружни.
Али, разгледајући основу хамама и онога што је остало у будимпештанском архиву, размишљао сам да је веома тешко утврдити одакле су цртане перспективе остатака, тако да нема много сигурних података за које се човек може ухватити.
Додатно чуђење изазвала је нова перспектива остатака - са лучним пролазима који се, може бити, поклапају са колским залученим пролазима кућа из аустријског доба.
Како год било, тема је веома интересантна, и њом би могли да се баве археолози, архитекте и истраживачи историје града. Много је нагађања у литератури по овом питању.
И када већ споменух археологе, занимљиво је да је део плацева у Душановој код Дома Светог Саве, на месту где се могла налазити палата, и даље слободан - нема ништа изидано!
Мене највише збуњујуе хаос у означавањуз разне литографије, фотографије и друге графије. Рушевине видљиве на колор илустрацији Карла Гебела разни аутори означавају као палату Еугена Савојског али и као командантову палату (а видимо да то није исти објекат). Сада (а и нешто раније, мислим баш на овом форуму овде) нам се сугерише да је оно што је на фотографијама из 19. века означено као пиринчхан није то него безистан (а можда и јесте). Ако је тако, изгледа ми невероватно да се тако (релативно брзо) "замене" лева и десна страна улице па да се остатак безистана прозове пиринчаном. Можда је и то могуће пошто слој становништва који је живео у Београду у 19. веку готово да није имао директне везе са оним становништвом из 18. века због бежаније која је настала након пропасти Првог устанка али и великим приливом новог становништва, нарочито после 1830. год. Подсећа ме то на случај нарочито раширен у колубарском крају где се остаци старих (средњевековних) српских гробаља, услед дисконтинуитета становништва, називају од новопридошлог становништва (староседеоци су потпуно нестали) мађарским гробљима, ко зна из ког разлога и које навике. Могуће је да новопридошли слој, знајући нешто о некој пиринчани на том уском простору почне рушевине безистана да назива другим објектом, можда и несвестан значења и порекла те речи. А навика је чудна сила ...
... Uličara molim da nam detaljno ispriča sve što ima o tipskim jednospratnicama na početku Duge čaršije - a naročito ako ima planove i ilustracije koji to potkrepljuju - pa da zajedno rušimo i Škalameru, Andrejevića i druge - ako treba 8) ... mada u delu o položaju Pirinčane kao da još nemamo primedbi ...
... u svakom slučaju, vidim da ćemo još zalaziti u nekadašnju tursku čaršiju - i radujem se tome :)...
... Bonđorno :)...
И ја се сећам, као и Уличар, приче о пет аустријских кућа у групи, од којих је једна преживела до данас - то је она најстарија зграда у Београду.
Kada se pominju kuće Nikole Doksata de Moreza trebalo bi prvo razjasniti koliko je bilo kuća u nizu, jer zabunu unose različiti podaci.
Negde se (npr. Vikipedija) pominje sedam građevina, od kojih su, pored broja 10 tridesetih godina XX veka još uvek postojale još dve ovakve zgrade. U tom slučaju dolazi se do podatka da prilikom bombardovanja 1915. nisu porušene sve sem desetke.
Ja nisam sklon da poverujem podacima iz Vikipedije jer sam se više puta uverio u netačnost njihovih podataka, ali ako pretpostavku o još dve preživele zgrade uzmemo kao opciju, onda se na ovoj razglednici vidi upravo to.
Ako prihvatim podatak o pet istih kuća koje su bile namenjene nemačkom življu, a bombardovanje je preživela samo desetka, onda ne vidim razlog zašto ove dve teško oštećene zgrade sa fotografije ne bi bile upravo te srušene, a ove preostale dve (8 i 16) preživele do dvadeset i neke.
Naime, moja zgrada broj 8, je počela da se zida 1922, pa pretpostavljam da je do tada egzistirala stara zgrada sa fotografije.
... Uličara molim da nam detaljno ispriča sve što ima o tipskim jednospratnicama na početku Duge čaršije - a naročito ako ima planove i ilustracije koji to potkrepljuju - pa da zajedno rušimo i Škalameru, Andrejevića i druge - ako treba 8) ... mada u delu o položaju Pirinčane kao da još nemamo primedbi ...
... u svakom slučaju, vidim da ćemo još zalaziti u nekadašnju tursku čaršiju - i radujem se tome :)...
... Bonđorno :)...
Посматрао сам твоје опсервације и биле су врло занимљиве. Оно што је мени било главно размимоилажење јесте да су на хамаму лукови били зашиљени, а да су остаци лукова на овим кућама што се виде на разгледници - покуружни.
Али, разгледајући основу хамама и онога што је остало у будимпештанском архиву, размишљао сам да је веома тешко утврдити одакле су цртане перспективе остатака, тако да нема много сигурних података за које се човек може ухватити.
Додатно чуђење изазвала је нова перспектива остатака - са лучним пролазима који се, може бити, поклапају са колским залученим пролазима кућа из аустријског доба.
Како год било, тема је веома интересантна, и њом би могли да се баве археолози, архитекте и истраживачи историје града. Много је нагађања у литератури по овом питању.
И када већ споменух археологе, занимљиво је да је део плацева у Душановој код Дома Светог Саве, на месту где се могла налазити палата, и даље слободан - нема ништа изидано!
Ова зграда која се налази посред Таковске је изгледа случај за Милована! Мож' бити и да је то његов омиљени ресор - уклапање старе у нову! : )
Врло занимљива тема, али тешко разрешива. Наиме основни проблем је што ја нисам сигуран да је ово 1945. година и да је, сходно томе, зграда "Партизанског пута" (надам се да је то та за коју тврдиш да је посред Таковске) можда настављена зграда започета пре рата или чак у току окупације.
Једини репер за могуће разрешавање је онај залучени хангар који би требао да се налази испред тадашњег "Авала филма". Додуше, и зграда Ђачке трпезе Краљице Марије/Авала филма/Телевизије је већ довршена и омалтерисана, што мислим да није био случај у току рата (постоје неке слике тениских терена из тог доба, објављиване на овом форуму, где се ова грађевина још види у опеци).
Према томе, могуће је да овде ипак немамо случај наставка започетог зидања, већ да је ова фотографија из неке 1947. или слично када је већ градило навелико. Оно што је сигурно, јесте да завршена зграда "Партизанског пута" има (по употребљеним завршним материјалима) све одлике кућа из средине педесетих, тако да је могућ случај и да је отпочето крајем четрдесетих и зидано пет и више година.
Six Corporals :bigsmile:
Ко даде име овим солитерима, увек сам се питао?
... Uličara molim da nam detaljno ispriča sve što ima o tipskim jednospratnicama na početku Duge čaršije - a naročito ako ima planove i ilustracije koji to potkrepljuju - pa da zajedno rušimo i Škalameru, Andrejevića i druge - ako treba 8) ... mada u delu o položaju Pirinčane kao da još nemamo primedbi ...
... u svakom slučaju, vidim da ćemo još zalaziti u nekadašnju tursku čaršiju - i radujem se tome :)...
... Bonđorno :)...
И ја се сећам, као и Уличар, приче о пет аустријских кућа у групи, од којих је једна преживела до данас - то је она најстарија зграда у Београду.
Six Corporals :bigsmile:
Ко даде име овим солитерима, увек сам се питао?
И ја се исто питам. И шта би са још 1294 каплара?
Па нема са ког другог. Значи 1904.
Стварно, а зар Александар Карађорђевић није крунисан 1921. године?
Колико ја знам, није! Крунисање је опсежно планирано, чак је читава Жича реконструисана у то доба, али овај чин увођења владара на престо није обављен.
Церемонија крунисања краља Александра Карађорђевића није никад обављена али је ипак миропомазан за владара, што је један од чинова пред само крунисање.
... Uličara molim da nam detaljno ispriča sve što ima o tipskim jednospratnicama na početku Duge čaršije - a naročito ako ima planove i ilustracije koji to potkrepljuju - pa da zajedno rušimo i Škalameru, Andrejevića i druge - ako treba 8) ... mada u delu o položaju Pirinčane kao da još nemamo primedbi ...
... u svakom slučaju, vidim da ćemo još zalaziti u nekadašnju tursku čaršiju - i radujem se tome :)...
... Bonđorno :)...
Посматрао сам твоје опсервације и биле су врло занимљиве. Оно што је мени било главно размимоилажење јесте да су на хамаму лукови били зашиљени, а да су остаци лукова на овим кућама што се виде на разгледници - покуружни.
Али, разгледајући основу хамама и онога што је остало у будимпештанском архиву, размишљао сам да је веома тешко утврдити одакле су цртане перспективе остатака, тако да нема много сигурних података за које се човек може ухватити.
Додатно чуђење изазвала је нова перспектива остатака - са лучним пролазима који се, може бити, поклапају са колским залученим пролазима кућа из аустријског доба.
Како год било, тема је веома интересантна, и њом би могли да се баве археолози, архитекте и истраживачи историје града. Много је нагађања у литератури по овом питању.
И када већ споменух археологе, занимљиво је да је део плацева у Душановој код Дома Светог Саве, на месту где се могла налазити палата, и даље слободан - нема ништа изидано!
Мене највише збуњујуе хаос у означавањуз разне литографије, фотографије и друге графије. Рушевине видљиве на колор илустрацији Карла Гебела разни аутори означавају као палату Еугена Савојског али и као командантову палату (а видимо да то није исти објекат). Сада (а и нешто раније, мислим баш на овом форуму овде) нам се сугерише да је оно што је на фотографијама из 19. века означено као пиринчхан није то него безистан (а можда и јесте). Ако је тако, изгледа ми невероватно да се тако (релативно брзо) "замене" лева и десна страна улице па да се остатак безистана прозове пиринчаном. Можда је и то могуће пошто слој становништва који је живео у Београду у 19. веку готово да није имао директне везе са оним становништвом из 18. века због бежаније која је настала након пропасти Првог устанка али и великим приливом новог становништва, нарочито после 1830. год. Подсећа ме то на случај нарочито раширен у колубарском крају где се остаци старих (средњевековних) српских гробаља, услед дисконтинуитета становништва, називају од новопридошлог становништва (староседеоци су потпуно нестали) мађарским гробљима, ко зна из ког разлога и које навике. Могуће је да новопридошли слој, знајући нешто о некој пиринчани на том уском простору почне рушевине безистана да назива другим објектом, можда и несвестан значења и порекла те речи. А навика је чудна сила ...
Six Corporals :bigsmile:
Ко даде име овим солитерима, увек сам се питао?
Narod, valjda, spontano.
Isto kao i onoj Jobstovoj, obližnjoj ("Crvenkapica") itd.
... Uličara molim da nam detaljno ispriča sve što ima o tipskim jednospratnicama na početku Duge čaršije - a naročito ako ima planove i ilustracije koji to potkrepljuju - pa da zajedno rušimo i Škalameru, Andrejevića i druge - ako treba 8) ... mada u delu o položaju Pirinčane kao da još nemamo primedbi ...
... u svakom slučaju, vidim da ćemo još zalaziti u nekadašnju tursku čaršiju - i radujem se tome :)...
... Bonđorno :)...
И ја се сећам, као и Уличар, приче о пет аустријских кућа у групи, од којих је једна преживела до данас - то је она најстарија зграда у Београду.
Kada se pominju kuće Nikole Doksata de Moreza trebalo bi prvo razjasniti koliko je bilo kuća u nizu, jer zabunu unose različiti podaci.
Negde se (npr. Vikipedija) pominje sedam građevina, od kojih su, pored broja 10 tridesetih godina XX veka još uvek postojale još dve ovakve zgrade. U tom slučaju dolazi se do podatka da prilikom bombardovanja 1915. nisu porušene sve sem desetke.
Ja nisam sklon da poverujem podacima iz Vikipedije jer sam se više puta uverio u netačnost njihovih podataka, ali ako pretpostavku o još dve preživele zgrade uzmemo kao opciju, onda se na ovoj razglednici vidi upravo to.
Ako prihvatim podatak o pet istih kuća koje su bile namenjene nemačkom življu, a bombardovanje je preživela samo desetka, onda ne vidim razlog zašto ove dve teško oštećene zgrade sa fotografije ne bi bile upravo te srušene, a ove preostale dve (8 i 16) preživele do dvadeset i neke.
Naime, moja zgrada broj 8, je počela da se zida 1922, pa pretpostavljam da je do tada egzistirala stara zgrada sa fotografije.