Kao što obećah ranije, skenirao sam (geološku) mapu Beograda iz 1930, u celini i celosti, slika je oko 23Mp, a teška samo nekih 8Mb tako da ako nekoga interesuje neka je prevuče:
Хвала мајсторе!
Још да нема толике легенде свашта би сазнали о нареченом крају
И за то постоји школа чије се клупе гуле и гланцају неколико година па ти онда тек ништа није јасно али зато брзо схватиш кад почнеш да их црташ и фарбаш дрвеним бојицама. На жалост, данашње генерације геолошких техничара сада све раде брзо кроз дигитализоване карте, више не морају да фарбају карте уједначено па самим тим немају времена ни да се упознају детаљно са предметом свога рада. И уместо да се лагано развијају кроз различите операције једног процеса, они се заглупљују постајући пуки манипулациони радници, као што је индустријска трака од мајстора и калфи направила завртаче шрафова које је после робот лако уклонио из хале. Оно, ни инжењери нису нешто фамилијарни са геолошким појмом времена кад изађу са факултета, али кроз приправнички и почетнички стаж стекну одређену рутину и запливају у водама тих појмова па им је и само лак поглед на легенду довољан за разумевање.
Немам шта ни да додам, а некмоли одузмем.
Сва срећа да је Случајни прочитао моје мисли и стао у моју "одбрану".
У геологију се, иначе, разумем колико и, што би мој покојни деда рекао, "Марица у ..." али се у картографију итекако разумем (гулио сам четири године скамију у Геодетској, итд.)
Моје лично мишљење је да би легенде на картама могле да стоје и некако другачије, рецимо као на тактичким пилотским картама,
(TPC, ево једног насумичног примера, !!! пажња - велики фајл 15Mb !!! www.lib.utexas.edu/maps/middle_east_and_asia/txu-oclc-8322829-g_6a.jpg) или да се раде праве наменске карте
(геолошке, рељефне, економске, блаблабла).
Само толико.
Иначе један од најдражих филмова ми је Чаплинов "Модерна времена".
За Случајног:
То стрелиште на карти је старо Аустро-угарско војно стрелиште. Пробаћу да истражим.
За Милована:
То Кијевско језеро је заиста енигма. Ја га не видех ни на овој а, вала ни на другим картама
На геолошким картама (као што су листови карата из Основне Геолошке Карте СФРЈ - ОГК СФРЈ 1:100.000) легенде и стоје издвојено од оквирног садржаја. Али, све то још није било стандардизовано 1930. год. а и данас геолози воле да исцртавају геолошки садржај на топографској карти где нема превише простора па се легенда смести у неки део топографије. Разлог је практичан: тако се лакше налази тешко уочљив изданак стене са подлогом пуне топографије. Овакве "карте опште намене" где доминира геолошки састав разврстан по својој старости са евентуалним елементима тектонике биле су у оно време (до 1941.) више плод личног рада, мање неких пројеката а највише су представљале компилације разних радова. У изради и редакцији ове карте наведена су нека од врхунских имена "српске школе" односно "београдске школе" геологије. Чак и онима који не познају тематику упашће у очи имена Жујовића, Петковића, Луковића... Слично познатој породици Карамата (а проф. Карамата је дуго био име које се са страхопоштовањем помињало у геологији), Петковићи су такође оставили вишегенерацијски траг на Рударско-геолошком факултету. Ова карта је урађена сасвим у духу оног времена: директним цртањем и бојењем на топографској основи. У том смислу, геолози некад врше а некад и не врше корекције на картама. Лично верујем да никакве измене нису вршене у смислу Кијевског језера. Можда је геолошки садржај и преузет из неких ранијих радова без рекогносцирања стања на терену.
Kao što obećah ranije, skenirao sam (geološku) mapu Beograda iz 1930, u celini i celosti, slika je oko 23Mp, a teška samo nekih 8Mb tako da ako nekoga interesuje neka je prevuče:
Хвала мајсторе!
Још да нема толике легенде свашта би сазнали о нареченом крају
И за то постоји школа чије се клупе гуле и гланцају неколико година па ти онда тек ништа није јасно али зато брзо схватиш кад почнеш да их црташ и фарбаш дрвеним бојицама. На жалост, данашње генерације геолошких техничара сада све раде брзо кроз дигитализоване карте, више не морају да фарбају карте уједначено па самим тим немају времена ни да се упознају детаљно са предметом свога рада. И уместо да се лагано развијају кроз различите операције једног процеса, они се заглупљују постајући пуки манипулациони радници, као што је индустријска трака од мајстора и калфи направила завртаче шрафова које је после робот лако уклонио из хале. Оно, ни инжењери нису нешто фамилијарни са геолошким појмом времена кад изађу са факултета, али кроз приправнички и почетнички стаж стекну одређену рутину и запливају у водама тих појмова па им је и само лак поглед на легенду довољан за разумевање.
Немам шта ни да додам, а некмоли одузмем.
Сва срећа да је Случајни прочитао моје мисли и стао у моју "одбрану".
У геологију се, иначе, разумем колико и, што би мој покојни деда рекао, "Марица у ..." али се у картографију итекако разумем (гулио сам четири године скамију у Геодетској, итд.)
Моје лично мишљење је да би легенде на картама могле да стоје и некако другачије, рецимо као на тактичким пилотским картама,
(TPC, ево једног насумичног примера, !!! пажња - велики фајл 15Mb !!! www.lib.utexas.edu/maps/middle_east_and_asia/txu-oclc-8322829-g_6a.jpg) или да се раде праве наменске карте
(геолошке, рељефне, економске, блаблабла).
Само толико.
Иначе један од најдражих филмова ми је Чаплинов "Модерна времена".
За Случајног:
То стрелиште на карти је старо Аустро-угарско војно стрелиште. Пробаћу да истражим.
За Милована:
То Кијевско језеро је заиста енигма. Ја га не видех ни на овој а, вала ни на другим картама
На геолошким картама (као што су листови карата из Основне Геолошке Карте СФРЈ - ОГК СФРЈ 1:100.000) легенде и стоје издвојено од оквирног садржаја. Али, све то још није било стандардизовано 1930. год. а и данас геолози воле да исцртавају геолошки садржај на топографској карти где нема превише простора па се легенда смести у неки део топографије. Разлог је практичан: тако се лакше налази тешко уочљив изданак стене са подлогом пуне топографије. Овакве "карте опште намене" где доминира геолошки састав разврстан по својој старости са евентуалним елементима тектонике биле су у оно време (до 1941.) више плод личног рада, мање неких пројеката а највише су представљале компилације разних радова. У изради и редакцији ове карте наведена су нека од врхунских имена "српске школе" односно "београдске школе" геологије. Чак и онима који не познају тематику упашће у очи имена Жујовића, Петковића, Луковића... Слично познатој породици Карамата (а проф. Карамата је дуго био име које се са страхопоштовањем помињало у геологији), Петковићи су такође оставили вишегенерацијски траг на Рударско-геолошком факултету. Ова карта је урађена сасвим у духу оног времена: директним цртањем и бојењем на топографској основи. У том смислу, геолози некад врше а некад и не врше корекције на картама. Лично верујем да никакве измене нису вршене у смислу Кијевског језера. Можда је геолошки садржај и преузет из неких ранијих радова без рекогносцирања стања на терену.
Knjiga Katalog planova i karata Beograda Milorada Krasojevića, str. 788. ukazuje na to da postoji i drugi deo karte, što mi je od početka bilo sumnjivo - mislim, da je Beograd presečen...
За Милована:
То Кијевско језеро је заиста енигма. Ја га не видех ни на овој а, вала ни на другим картама
Имали смо (незавршену) причу о Кијеву и језеру на стр. 110 овог форума и касније. Кијевско језеро је исушено за време или непосредно после Првог светског рата. А на старијим разлгденицама га има колико хоћеш.
Zna li neko detalje?
O
Ove fotografije mi ne liče na logor na Sajmištu. Druga bi možda mogla biti banjički logor, ali i to ne pije nešto preterano vodu.
Današnji Stomatološki fakultet u Rankeovoj...
www.dodaj.rs/f/T/Ti/r7BRZgo/beograd1930-2.jpg
Хвала мајсторе!
Још да нема толике легенде свашта би сазнали о нареченом крају
И за то постоји школа чије се клупе гуле и гланцају неколико година па ти онда тек ништа није јасно али зато брзо схватиш кад почнеш да их црташ и фарбаш дрвеним бојицама. На жалост, данашње генерације геолошких техничара сада све раде брзо кроз дигитализоване карте, више не морају да фарбају карте уједначено па самим тим немају времена ни да се упознају детаљно са предметом свога рада. И уместо да се лагано развијају кроз различите операције једног процеса, они се заглупљују постајући пуки манипулациони радници, као што је индустријска трака од мајстора и калфи направила завртаче шрафова које је после робот лако уклонио из хале. Оно, ни инжењери нису нешто фамилијарни са геолошким појмом времена кад изађу са факултета, али кроз приправнички и почетнички стаж стекну одређену рутину и запливају у водама тих појмова па им је и само лак поглед на легенду довољан за разумевање.
Немам шта ни да додам, а некмоли одузмем.
Сва срећа да је Случајни прочитао моје мисли и стао у моју "одбрану".
У геологију се, иначе, разумем колико и, што би мој покојни деда рекао, "Марица у ..." али се у картографију итекако разумем (гулио сам четири године скамију у Геодетској, итд.)
Моје лично мишљење је да би легенде на картама могле да стоје и некако другачије, рецимо као на тактичким пилотским картама,
(TPC, ево једног насумичног примера, !!! пажња - велики фајл 15Mb !!! www.lib.utexas.edu/maps/middle_east_and_asia/txu-oclc-8322829-g_6a.jpg) или да се раде праве наменске карте
(геолошке, рељефне, економске, блаблабла).
Само толико.
Иначе један од најдражих филмова ми је Чаплинов "Модерна времена".
За Случајног:
То стрелиште на карти је старо Аустро-угарско војно стрелиште. Пробаћу да истражим.
За Милована:
То Кијевско језеро је заиста енигма. Ја га не видех ни на овој а, вала ни на другим картама
На геолошким картама (као што су листови карата из Основне Геолошке Карте СФРЈ - ОГК СФРЈ 1:100.000) легенде и стоје издвојено од оквирног садржаја. Али, све то још није било стандардизовано 1930. год. а и данас геолози воле да исцртавају геолошки садржај на топографској карти где нема превише простора па се легенда смести у неки део топографије. Разлог је практичан: тако се лакше налази тешко уочљив изданак стене са подлогом пуне топографије. Овакве "карте опште намене" где доминира геолошки састав разврстан по својој старости са евентуалним елементима тектонике биле су у оно време (до 1941.) више плод личног рада, мање неких пројеката а највише су представљале компилације разних радова. У изради и редакцији ове карте наведена су нека од врхунских имена "српске школе" односно "београдске школе" геологије. Чак и онима који не познају тематику упашће у очи имена Жујовића, Петковића, Луковића... Слично познатој породици Карамата (а проф. Карамата је дуго био име које се са страхопоштовањем помињало у геологији), Петковићи су такође оставили вишегенерацијски траг на Рударско-геолошком факултету. Ова карта је урађена сасвим у духу оног времена: директним цртањем и бојењем на топографској основи. У том смислу, геолози некад врше а некад и не врше корекције на картама. Лично верујем да никакве измене нису вршене у смислу Кијевског језера. Можда је геолошки садржај и преузет из неких ранијих радова без рекогносцирања стања на терену.
www.dodaj.rs/f/T/Ti/r7BRZgo/beograd1930-2.jpg
Хвала мајсторе!
Још да нема толике легенде свашта би сазнали о нареченом крају
И за то постоји школа чије се клупе гуле и гланцају неколико година па ти онда тек ништа није јасно али зато брзо схватиш кад почнеш да их црташ и фарбаш дрвеним бојицама. На жалост, данашње генерације геолошких техничара сада све раде брзо кроз дигитализоване карте, више не морају да фарбају карте уједначено па самим тим немају времена ни да се упознају детаљно са предметом свога рада. И уместо да се лагано развијају кроз различите операције једног процеса, они се заглупљују постајући пуки манипулациони радници, као што је индустријска трака од мајстора и калфи направила завртаче шрафова које је после робот лако уклонио из хале. Оно, ни инжењери нису нешто фамилијарни са геолошким појмом времена кад изађу са факултета, али кроз приправнички и почетнички стаж стекну одређену рутину и запливају у водама тих појмова па им је и само лак поглед на легенду довољан за разумевање.
Немам шта ни да додам, а некмоли одузмем.
Сва срећа да је Случајни прочитао моје мисли и стао у моју "одбрану".
У геологију се, иначе, разумем колико и, што би мој покојни деда рекао, "Марица у ..." али се у картографију итекако разумем (гулио сам четири године скамију у Геодетској, итд.)
Моје лично мишљење је да би легенде на картама могле да стоје и некако другачије, рецимо као на тактичким пилотским картама,
(TPC, ево једног насумичног примера, !!! пажња - велики фајл 15Mb !!! www.lib.utexas.edu/maps/middle_east_and_asia/txu-oclc-8322829-g_6a.jpg) или да се раде праве наменске карте
(геолошке, рељефне, економске, блаблабла).
Само толико.
Иначе један од најдражих филмова ми је Чаплинов "Модерна времена".
За Случајног:
То стрелиште на карти је старо Аустро-угарско војно стрелиште. Пробаћу да истражим.
За Милована:
То Кијевско језеро је заиста енигма. Ја га не видех ни на овој а, вала ни на другим картама
На геолошким картама (као што су листови карата из Основне Геолошке Карте СФРЈ - ОГК СФРЈ 1:100.000) легенде и стоје издвојено од оквирног садржаја. Али, све то још није било стандардизовано 1930. год. а и данас геолози воле да исцртавају геолошки садржај на топографској карти где нема превише простора па се легенда смести у неки део топографије. Разлог је практичан: тако се лакше налази тешко уочљив изданак стене са подлогом пуне топографије. Овакве "карте опште намене" где доминира геолошки састав разврстан по својој старости са евентуалним елементима тектонике биле су у оно време (до 1941.) више плод личног рада, мање неких пројеката а највише су представљале компилације разних радова. У изради и редакцији ове карте наведена су нека од врхунских имена "српске школе" односно "београдске школе" геологије. Чак и онима који не познају тематику упашће у очи имена Жујовића, Петковића, Луковића... Слично познатој породици Карамата (а проф. Карамата је дуго био име које се са страхопоштовањем помињало у геологији), Петковићи су такође оставили вишегенерацијски траг на Рударско-геолошком факултету. Ова карта је урађена сасвим у духу оног времена: директним цртањем и бојењем на топографској основи. У том смислу, геолози некад врше а некад и не врше корекције на картама. Лично верујем да никакве измене нису вршене у смислу Кијевског језера. Можда је геолошки садржај и преузет из неких ранијих радова без рекогносцирања стања на терену.
Knjiga Katalog planova i karata Beograda Milorada Krasojevića, str. 788. ukazuje na to da postoji i drugi deo karte, što mi je od početka bilo sumnjivo - mislim, da je Beograd presečen...
O
Ove fotografije mi ne liče na logor na Sajmištu. Druga bi možda mogla biti banjički logor, ali i to ne pije nešto preterano vodu.
u svakom slučaju je priča o našim, beogradskim, Jevrejima!
За Милована:
То Кијевско језеро је заиста енигма. Ја га не видех ни на овој а, вала ни на другим картама
Имали смо (незавршену) причу о Кијеву и језеру на стр. 110 овог форума и касније. Кијевско језеро је исушено за време или непосредно после Првог светског рата. А на старијим разлгденицама га има колико хоћеш.
Ово је пребацивање петровградских Јевреја из логора у Петровграду (Бечкереку) на Сајмиште и Бањицу.