Ево:

1) Поповска кућа је кућа Свештеничке задруге. Конкурс је био 1929. и ту је победило решење архитекте Јована Ранковића. Он је само са четири степеништа покрио вертикалну комуникацију зграде у облику и величини целог блока што је било веома рационалан план (нека друга решења предлагала су чак једанаест степеништа). Зграда је изидана наредне године, али само до половине. Иста таква половина за коју није било новца требала је да се зида према плацу цркве Светог Марка. Јован Ранковић није се најбоље снашао у приватној пракси и ускоро је прешао у Министарство грађевина где ради све до рата. После рата прелази са службом у Скопље и тамо предаје на факултету. Пре рата његов значајан пројекат је и пошта у Чачку, а у току окупације као службеник Министарства прерађује пројекат и покушава да доврши започету зграду Дирекција Железница Југ у Нишу (отпочето по пројекту Павла Крата):



2) Зграда је пројектована 1935. и представља чисту авангарду за своје доба, слично као и Максимовићева (авај, данас преправљена) вила у Кајмакчаланској;
3) Која је тачно то вила, заборавих? Душана Лазића на Булевару Кнеза Александра Карађорђевића или нека друга?

Јесте, и та пошта у Чачку му је одлична!  Ја не могу да замислим како би изгледала Поповска кућа да је изидана и друга половина, ако је истих габарита као и први део некако би заклањала цркву... Да немаш неки план?

Вила Лазића и Митровића је у Милована Глишића, изнад Господарске механе, има је на списку Градског завода.

   Није шала!   : )   Мислим да досада нисмо овде видели пројекат Главне поште А. Пичмана са којим се, по легенди, није сложио сам краљ Александар.